Zahvaljujem se.
(Marijan Rističević: Šta me prozivaš?)
Molim ministra da ne diskutuje sa poslanicima. Možete meni da se obratite.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Srbije, pre samo dva dana na ovom mestu predsednik Republike ponovio je i još jednom istakao važnost demografske politike za budućnost opstanka naše zemlje.

Značaj koji demografska politika i pronatalna politika imaju kada govorimo o dugoročnim planovima jeste pitanje koje nadilazi svakodnevna dnevno politička pitanja i dnevno političke podele.

Svima onima koji na najozbiljniji način razmatraju i promišljaju o tom pitanju, jer to jeste pitanje budućnosti, i više je nego jasno da bez uspešne demografske politike stepen razvoja koji je dostignut i postignut neće mnogo značiti na duži rok ukoliko ne sprovedemo neophodne reforme u oblasti demografske politike koje će omogućiti i neophodnu stabilnost.

Danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ovaj zakon predstavlja temelj. Predstavljao je temelj demografske politike i onda kada smo ga prvi put usvojili u ovom domu, ali isto tako za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije nije manje važan onaj segment koji zakon predstavlja u oblasti socijalne politike, jer on je usmeren, pre svega, ka pomoći jednom od najugroženijih i najznačajnijih i najdelikatnijih trenutaka u životu svih mladih ljudi, budućih roditelja, novih naših sugrađana i sugrađanki.

Izuzetno je bitno napomenuti taj aspekt primene ovog zakona, tim pre što često u medijima kada govorimo o demografskoj politici, o tome se govori kao o pitanju radne snage ili nacionalnog opstanka. Direktni uticaj koji postojeći sistem ima jeste pružanje i socijalne sigurnosti našim građanima koji se opredele na korak osnivanja, ali i proširivanja porodice. To je upravo sa onim, ministre, što ste u odgovoru maločas rekli, da na nama jeste dužnost, odgovornost i obaveza da stvorimo ambijent i na najbolji mogući način podržimo one porodice koje žele da se ostvare u ulozi roditelja, da podržimo sve one žene koje žele da imaju više od jednog samo jedno dete, jer to je najbolji primer brige države o porodici i o onome što nama za naš opstanak jeste ključna stvar, da na taj način odgovorno radimo i popravljamo populacionu politiku. Ja ovaj zakon čitam i razumem upravo tako.

Dakle, svedoci smo i nema potrebe pričati i ponavljati, jer bude nekad i tužno. Izaziva tužne emocije kada govorimo o demografskoj slici Srbije i o tome koliko naše stanovništvo stari. Dakle, nema dileme da je to tema od intenzivnog značaja o kojoj se mnogo često diskutuje, međutim često moramo priznati i sagledati realnost ne na onaj način i sa onom ozbiljnošću sa kojom bi trebalo i koju to pitanje u krajnjoj liniji i zahteva.

Ono što pitanje demografske i porodične politike, pre svega, zahteva jeste ozbiljan pristup problemima koji su pronađeni tokom primene postojećih rešenja i njihovo rešavanje i unapređivanje postojećih predloga kako bi zasnivanje i proširivanje porodice bio korak koji ni u jednom trenutku neće biti izvor zabrinutosti za finansijsku budućnost roditelja i njihove dece.

Naš cilj mora biti sistem podrške porodiljama i porodicama koje će omogućiti da kada se roditelji odluče na taj korak budu sigurni da društvo i država u toj odluci maksimalno podržavaju i da ćemo biti tu za njih na celom tom putu, koliko god on da traje.

Primena ovog zakona ne obuhvata samo društvenu brigu prema roditeljima, već je značajan segment društvene brige za decu, jer pomažući na materijalni način roditelje u ovom kritičnom trenutku, posebno roditelje iz materijalno ugroženih porodica i roditelje dece sa invaliditetom, omogućavamo im upravo materijalno sigurnije detinjstvo, ali i roditeljima da svoju pažnju usmere ka porodici bez oblaka nesigurnosti, pre svega materijalne, nad svojim glavama.

Izmene koje su predviđene. Ove izmene i dopune daju nam razlog za optimizam u pogledu reformi i nadgradnje postojeće populacione politike i daju nam pravo da budemo optimisti da ćemo taj cilj i ispuniti.

Proširivanje kruga žena koje imaju pravo na porodiljske naknade i njihovo povećanje, u skladu sa prostorom u budžetu, predstavljaju veoma značajne iskorake i formalizuju solidarnost koju smo svi dužni da pokažemo u ovom trenutku prema svim porodiljama.

Ovom prilikom ja bih želela da istaknem nekoliko ključnih oblasti u kojima će se ove izmene ogledati i imati ogroman značaj i koje zapravo predstavljaju tu opipljivu pomoć porodiljama i koje će našim sugrađankama i sugrađanima skinuti deo tereta sa leđa kada se odluče da zasnuju ili prošire porodicu.

Dakle, kao glavne izmene posebno bih istakla da se ovim zakonom ispravlja nepravda prema roditeljima dece sa invaliditetom koji nisu istovremeno mogli da ostvaruju naknadu na koje njihovo dete ima pravo i naknade koje su povezane sa zaradama majki.

Ove izmene zakona takođe su prepoznale problem sa kojim su se susretale poljoprivredne osiguranice, što je takođe izuzetno važno. Kada usvojimo ovaj zakon one će konačno uživati sva ona prava kao i sve druge porodilje u Srbiji.

Značajno je izdvojiti da se ovim izmenama predviđa i uvođenje minimalne zarade tokom porodiljskog odsustva sa posla, odnosno do navršena tri meseca od rođenja deteta, porodilje će primati naknadu u iznosu od tri minimalne zarade, odnosno pet za sve one žele koje su pre porodiljskog odsustva zarađivale mnogo više, nego što je to minimalac. Na taj način se ispravlja jedna velika nepravda prema tim ženama koje zarađuju mnogo više.

Prvo, njih nema mnogo u Srbiji, ali rešavanje ovog problema možemo da sagledamo i iz ugla Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje smo nedavno usvojili, budući da žene i muškarci još uvek, na žalost, nisu izjednačeni na tržištu rada. Ovim uvažavanjem pet minimalnih zarada za sve one žene koje imaju veća primanja mi stavljamo u istu ravan i tretiramo na isti način žene i muškarce na tržištu rada i mislim da je to jedna izuzetno važna izmena.

Spomenute izmene su samo deo ovog zakona, ali one jasno ukazuju da ćemo usvajanjem ovog zakona značajno poboljšati uslove porodiljskog za širi broj majki i da ćemo obezbediti sasvim siguran početak i za njihovu decu.

Ove izmene jesu potpuno u duhu solidarnosti i društvene brige kako za majke i roditelje, tako i za novorođenu decu i omogućiće lakši i sigurniji ulazak u materinstvo i sigurniji početak života za svu novorođenčad i u tom duhu i smislu SDPS svakako će dati puni doprinos u danu za glasanje kada budemo usvajali ovaj zakon.

Ono na šta bih volela da vam skrenem pažnju jesu i neki od naših konstruktivnih predloga koji su na liniji onoga o čemu je govorila premijerka, ali i drugi ministri u Vladi i pre nego što ste vi preuzeli resor za brigu o porodici.

Dakle, mi smo svesni da smo prihvaćene izmene uzele u obzir realnost budžeta, ali u duhu izmena ja se nadam da ćemo mi u budućnosti i nakon usvajanja ovog zakona nastaviti da iznalazimo mogućnosti u skladu sa budžetom da donesemo i omogućimo još celishodnija rešenja za sve one kategorije koje u ovom trenutku zakon, na žalost, još uvek ne prepoznaje. Kada to kažem mislim na preduzetnice.

To je velika grupa u Srbiji njih ima oko 90.000 registrovanih u APR-u. One su u posebnom položaju i tokom trudnoće, ali i tokom porođaja, naravno i porodiljskog odsustva. One svoje porodiljsko odsustvo u ovom trenutku ne mogu da prenesu na partnere i često su suočene sa mnogim rizicima od kojih je najveći da moraju da prekinu svoj rad u tom periodu tako da mislim da bi bilo dobro da razmislimo da u nekom budućem periodu, naravno kada se stvore uslovi u budžetu, pre svega, jer svi smo mi realni i znamo da tako nešto u ovom trenutku nije realno ni obećavati, niko to i ne radi. Ono što možemo jeste da se potrudimo i da apelujemo da se nađu sredstva u narednom donošenju budžeta za sledeću godinu, da se na neki način, koliko god je to moguće, ta nepravda, da tako kažem, ispravi i da se promeni način obračuna osnovice za preduzetnice.

Značajno je da se ovim zakonom preduzetnice prepoznaju kao kategorija, ali prostor da budu ravnopravne postoji i dalje, pre svega, kroz to što bi im se, kao što rekoh, omogućio prenos na partnera i kroz ukidanje formule, odnosno promenu za izračunavanje osnovice. U kraćem vremenskom periodu te promene dovele bi do povećanja izdataka za budžet sasvim sigurno, ali o tome bi trebalo razmišljati u nekom narednom periodu kada se steknu za to uslovi.

Mi znamo da je pandemija u dobroj meri usporila proces donošenja ovog zakona, ali i onemogućila da u ovom trenutku celishodnije rešimo taj problem koji se tiče nedostatka novca u budžetu. Na svu sreću Srbija je sve jača i jača u ekonomskom smislu i ja verujem da ćemo mi vrlo brzo biti u prilici da obezbedimo neophodna sredstva da još dodatno unapredimo populacionu politiku.

Važno je da samo zbog građana skrenemo pažnju na to da niko nije mogao da zna 2019. godine kada smo donosili budžet za 2020. godinu da ćemo imati pandemiju, globalnu, i niko nije mogao ni da pretpostavi u kojoj meri ćemo imati davanja, neplanirana, da kažem, iz budžeta, a opet je reč o davanjima koja su i te kako bila važna da opstanu i privreda, ali i finansijska podrška građanima je ogromna i nimalo nije zanemarljiva. Da ne pominjem vakcine, da ne pominjem respiratore i sve ono što nas je na tom putu, kada nas je zadesila pandemija, moralo da se donese kao brza odluka i da se sredstva usmere ka tome. To jeste nešto što je realno usporilo donošenje ovog zakona, ali smatram da je izuzetno važno da smo to na kraju i uradili.

Kao što znamo, podrška preduzetnicama je takođe jedan od strateških prioriteta ove Vlade i mislim da u tom smislu treba razmišljati o ovome o čemu sam upravo govorila.

Još jedna dimenzija može biti značajna za dalje unapređivanje populacione politike, a to je da se skrati izračunavanje osnovice sa 18 meseci na 12 meseci. To bi onda bilo u skladu sa primerima dobre prakse iz onih evropskih zemalja koje sasvim sigurno imaju izuzetno jaku socijalnu politiku.

Bilo bi usklađeno i sa propisima Evropske unije kojoj težimo, budući da u većini zemalja Evropske unije upravo jeste 12 meseci onaj period na osnovu kog se izračunava osnovica i za porodiljsko i za trudničko odsustvo i za odsustvo radi nege deteta i sve druge naknade.

Želim da skrenem pažnju na još jedan bitan segment ovog zakona o kome ne govorimo ni često, a ni mnogo, a mislim da bi trebalo. Ovaj zakon ne treba posmatrati, ni čitati kroz prizmu toga ko ga donosi, koga građani podržavaju ili ne podržavaju. Kao što sam na početku rekla, on ne sme da bude uključen ni u kakve dnevno-političke podele i razmirice, zato što ovakvi zakoni donose se zbog građana, oni pomažu direktno građanima i utiču na kvalitet njihovih života i zato je važno da podvučemo tu poruku koju ovaj zakon nosi , da je dijalog, razumevanje sposobnost da se čuje ono što jesu potrebe građana i građanki, takođe rezultat. Ovaj zakon koji danas imamo pred vama je rezultat i takve jedne brige i Vlade, pre svega premijerke, naravno sa svojim timom, da razume, prepozna i čuje, što je najvažnije, sve ono što jesu potrebe i gde postoji prostor da se populaciona politika unapredi i da se sve ono što su greške isprave.

Mada, da kažemo, greške mi nikada kada donosimo zakon ne možemo unapred da sagledamo. Najbolji način je da kada zakon zaživi u praksi pratimo njegovu primenu zato što će to iskustvo direktne primene da nam da najbolji pokazatelj u kojoj meri je zakon dobar i u kojoj meri se otvara prostor da se on dodatno unapredi i u tome nema ničeg lošeg. Naprotiv, na taj način pokazujemo koliko nam je i ova tema važna ali i bilo koja druga, zato što kvalitet života građana Srbije nema cenu, koliko god puta treba da razgovaramo o dobrim rešenjima i dobrim idejama. U traganju za tim najboljim rešenjima na nama je da to jednostavno i uradimo i na taj način pošaljemo jasnu poruku građanima i građankama Srbije da smo tu za njih u svakom trenutku, da pošaljemo poruku i ženama koje su se ostvarile u ulozi majke, ali i onima koje tek žele da osnuju porodicu i da rađaju.

Zahvaljujem.

Nisam još završila.

Dakle, nama u Socijaldemokratskoj partiji Srbije sigurnost je ostvarivanje prava građana i građanki je izuzetno značajno, poverenje u institucije takođe, adekvatno artikulisanje najvažnijih i najvećih problema čije rešavanje može da pokrene i rešavanje drugih onih manjih jeste jedini cilj, kao što je i cilj da odavde izlaze dobri zakoni, o tome svaki poslanik Poslaničke grupe SDPS vrlo vodi računa i posvećeno, konstruktivno i odgovorno radi i u prošlom, ali i u ovom sazivu, da iz ovog doma uz, naravno, podršku i pomoć zajedno sa našim koalicionim partnerima stvaramo u Srbiji jedno bolje mesto za život. Hvala.

Zahvaljujem.
Još jedno izvinjenje ako sam vas prekinula u vašoj misli, ali sam čula da pružate podršku i mislila sam da je vreme.
Još jedno obaveštenje pre nego što nastavimo sa daljim radom, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potreba da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, narodna poslanica Emeše Uri.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovani potpredsednici, poštovani ministre, poštovani saradnici iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Savez vojvođanskih Mađara je nakon analize Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je stava da je Predlog zakona dobro osmišljen, da je iskorak napolje, da su ispravljene neke greške, naročito u pravcu nepravilnosti koje se odnosilo na diskriminaciju žene poljoprivrednice, na koje smo mi iz SVM nekoliko puta ukazali, te ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Ustav Republike Srbije kaže da pravo na slobodu odlučivanja o rađanju, prava deteta, prava i dužnosti roditelja, posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta, kao i socijalna zaštita građana i porodice je stvar koja je vrlo bitna za Republiku Srbiju.

Zatim, treba imati u vidu da postoje i prava i dužnosti roditelja i zbog toga je potrebna sva pomoć da bi se deca u jednoj porodici podigla na pravi način sa pravom podrškom i od strane same porodice i od samog društva.

Razlozi zbog kojeg je potrebno naglasiti da je došlo do izmena nekih stavki iz prethodnog zakona su proizašle iz analize te primene zakona, odnosno prakse i nakon nekih odluka Ustavnog suda, sada prvenstveno mislim na diskriminaciju poljoprivrednica, porodilja koje su morale da ostvaruju duži vremenski period uplaćivanja poreza da bi imali pravo na iste uslove za vreme porodiljskog odsustva. Vrlo je bitno da su kod usaglašavanja ovih izmena i dopuna zakona razmatrani i predlozi i sugestije građana i udruženja. Mislim da je to vrlo bitno da se čuje glas udruženja gde se skupljaju roditelji sa nekim posebnim potrebama, sa nekim posebnim viđanjima nekih problema.

Vrlo je bitno da je minimalna zarada merilo, odnosno ispod kojeg ne može da bude za vreme porodiljskog odsustva do navršenja trećeg meseca deteta dohodak koji ta žena ostvaruje.

Ono što je bitno je da Vlada proaktivno i ministarstvo proaktivno pokušava da utiče na demografski trend kod nas kao što je i sam ministar malopre rekao. Znači, ovo nije novina, nismo izuzeci. Nažalost, cela Evropa se bori sa istim problemom. Samo je stvar negde i mogućnosti i razmišljanja, odnosno inicijative i kreativnosti koliko koja država uspeva ili se koliko trudi da negde sanira ovaj problem.

Nije nebitno i treba da negde dođe svima nama u vidokrug koliko je potrebno sredstava za realizaciju ovih promena u zakonu. To je negde oko 65 milijardi dinara na godišnjem nivou za ovu godinu predviđeno, odnosno da pretvorimo u razumljivu cifru 55 miliona evra, to nije mala svota, možda sam zaokružila, možda nije tačno u dinar, ali bitno je da se shvati da to nisu mala sredstva koja su predviđena da se nešto pozitivno pokrene u pravcu nataliteta.

Ono što je bitno što su moji prethodnici kolege govornici već istakli da su neke greške iz prethodno zakona ispravljene. Znači, ponovo naglašavam što je za nas iz SVM izuzetno bitno, to su žene poljoprivrednice, zatim žene koje imaju veće prihode i da one ne bi bile u nekoj nezavidnoj situaciji, da li će se odlučiti za dete ili za novac, kod njih zakon omogućava da pet prosečnih plata bude uzeto u obzir u ovakvim situacijama.

Ono što je još dodatno bitno, to je dečiji dodatak koji isto pomaže roditeljima da neposredno brinu o detetu, odnosno da svakog meseca dobiju još neki podsticaj i pomoć u odgajanju dece. Jednoroditeljske porodice su isto prepoznate i negde su u povoljnijem položaju nego što su bili u nekom prethodnom periodu.

Ono što je, na žalost, veliki problem, a to je da je rađanje dece daleko ispod prostog obnavljanja stanovništva, što je slučaj i kod drugih razvijenih zemalja u okruženju. Međutim, kao što je malopre ministar rekao, vrlo je alarmantno jer praktično to nije samo prosto smanjivanje broja stanovnika nego prvenstveno, odnosno najveći efekat se vidi u tome da se smanjuje broj žena, fertilni žena, mladih žena koje bi eventualno mogle da rađaju.

Meni je jako žao da na današnjoj sednici nema mladih koleginica koje imamo u izuzetno velikom broju u ovom sazivu, koje bi trebalo, ja ih pozivam, evo nisu tu ali će nadam se kolege preneti. Možda bi trebalo napraviti inicijativu ispred Ženske parlamentarne mreže, da se naprave otvorena vrata, kako ćemo god da zovemo taj neki skup gde možemo svi otvoreno pričati o ovom problemu.

Ja se ne osećam adekvatnom da pričam iz stava mladih žena. Ja sam ostvarena kao majka, koliko, toliko u karijeri, imala sam pomoć i svojih roditelja i roditelja od muževljeve strane, ali mislim da treba da poslušamo mlade žene, šta je po njima problem osnovni, da budemo otvoreni, da slušamo ono sa čime se oni suočavaju.

Kada gledate sa muške strane, onda se vrlo lako pokrene etiketiranje mladih ambicioznih žena – eto one ganjaju karijeru, neće decu. Čak se nekada etiketiraju da su nemoralne, neetične, da nisu svesne svog nacionalnog identiteta. Verujte da nije to to i da je to pogrešno razmišljanje. Zbog toga smatram da o ovom problemu prvenstveno treba da pričaju mlade žene, čak ni ja, ni žene mojih godina, a naročito, ja se izvinjavam kolegama, ali ne muškarci. Znači, treba da slušamo žene. Koji su naši problemi, koji su njihovi problemi i zašto se one odlučuju da će sačekati sa rađanjem deteta.

Trebalo bi možda napraviti strategiju o povećanju nataliteta. Grubo zvuči, ali bi bilo potrebno da se napravi neki plan ne za godinu dana, ne za dve godine, za deset godina i onda ćemo možda imati neke efekte.

Ja dalje ne bi gledala, ne bi analizirala sam Predlog zakona, nego bi opet neke cifre. Rekli ste nisu pare motivacija, ali verovatno jesu. Za prvo dete se dobija novčana pomoć jednokratna. Trenutno je to nekih 102.000 dinara. Značajna je suma, verujte. Za drugo dete se dobija trenutno 246.754 dinara na dve godine. To je nekih 10.280 dinara mesečno u tih dve godine. Za treće dete se dobija 1.480.000 dinara, podeljeno na 121 mesečnih rata, znači mesečno 12.337 dinara. Za četvrto dete 2.220.000 dinara na 120 meseci. Na deset godina žena koja ima četvoro dece u jednom periodu može da dobije oko 30.000 dinara, možda čak i više.

Ono što je bitno, znači, porodica sa četvoro dece od države dobija pomoć negde oko četiri miliona dinara. To je 35.000 evra za deset godina. To nisu male pare. Ja ne kažem da žene treba da prave biznis od toga, ali možda bi trebalo razmišljati o tome da postoji zanimanje, profesija majka i da ona bude nagrađena platom. Možda bi to bila motivacija.

Ako analiziramo zašto žene ne rađaju, ja sam anketirala mlade devojke, žene, koleginice moje ćerke koja je pri kraju fakulteta – šta je to što je za, šta je to što ih sprečava da rađaju? Prvi i osnovni problem nedostatak partnera i tu dolaze muškarci. Gde su? Zašto se oni aktivnije ne bore da osnuju porodice? Nisu uvek žene krive.

Zatim, veliki broj mladih devojaka, žena, ipak želi prvo da završi svoje studije, školovanja, usavršavanja, pa tek onda da budu roditelji. Razumljivo. Iz mog gledišta kao roditelj, apsolutno podržavam svoju ćerku u tome.

Zatim, vrlo realno gledaju da barem jedan od njih ima stalni posao, a znate da dugo godina unazad stalni posao je misaona kategorija. Znači, možete dobiti posao, pa vas ucenjuju, pa vas proveravaju, pa ponovo proveravaju i vi nikada da dođete do toga da se osećate sigurnim i da zasnujete porodicu na pravi način i da se ostvarite kao majka.

Mnogi čekaju svoje roditelje da budu blizu penzije, jer onda mogu da računaju na njih. Naročito je aktuelno u velikim gradovima. Znači, ako je nečiji roditelj iz malog mesta, ne mogu svaki čas doći da pričuvaju dete, da pomognu. Ta mlada porodica znači mora da sačeka da roditelji malo budu stariji, onda da li su sposobni da pomažu, ali nažalost veća je šansa tako.

Ima i onih koji bez obzira na sve ove probleme ipak su se prihvatili da budu roditelji i bore se sa svim ti problemima, sa svim nedaćama, koliko toliko uspešno, manje-više.

Šta je ono što razlikuje ženu i muškarca kada se razmišlja o deci? Za ženu je bitno da ima, čak ako je potrebno i manji broj dece, ali da im da punu sigurnost, puno pažnje, jer njeno ulaganje u rađanje je mnogo konkretnije, mnogo opasnije, ona čak može da izgubi svoj život za vreme trudnoće ili rađanja, dok muškarci imaju mnogo prostiji instinkt što se ove stvari tiče, a to je da prenesu svoj genetski kod. Znači, njima je u interesu da imaju više dece, samo gde su sada?

Zatim, ako gledate sa strane samosvesti o trenutnoj situaciji sveta, prenaseljenost, ekološki momenti, nekad je i to blokada da li je dobro da imam petoro, šestoro, sedmoro dece, ako je zemlja prenaseljena, jeste da nije naša država i naša zemlja.

Ono što je interesantno i što ste svi primetili, jeste da porodice sa nižim obrazovanjem ranije imaju decu i imaju više dece. Koja je bila logika ranije porodica, zašto su ranije rađali više dece, proste porodice, a zašto danas manje? Ranije se razmišljalo - rodiću, imaću više dece, jedno za vojsku, za otadžbinu, jedno za popa, ako je neko pametnije dete možda će biti nastavnik, lekar, što se tiče devojčica jedna će biti monahinja, druga će biti zanatlija, kuvarica, krojačica, a ona što je brižna, ta će biti blizu mene da me neguje kad ostarim. Nije bilo penzionog fonda. Porodice, društvo je tako razmišljalo, sebe je obezbeđivalo. Nemojte sve prebaciti uvek na ženu, ženu je kriva, a nije etično danas, ne razmišlja. Ranije se tako razmišljalo jer je sebe osigurala na taj način.

Danas drugačije razmišljamo. Danas praktično sav taj teret koji sam malo pre nabrajala, da bude i vojnik i lekar i pop i nastavnik i monahinja i krojačica i da brine o nama padne na jedno ili dvoje dece. Teško breme za to dete. Znači, treba da napreduje, da ima svoju karijeru, a da neguje i svoje roditelje.

Postoje, međutim, neki potencijali. Ako razmišljamo, a mnoge devojke su to i izrekle same, čekaju da njihovi roditelji dođu u penziju i da onda pričuvaju decu, možda bi država trebalo u tom pravcu da razmišlja, Vlada da razmišlja u tom pravcu, ministarstvo. Možda bi trebalo omogućiti roditeljima mladog bračnog para koji će imati decu da i oni učestvuju, da i oni mogu da biraju ili da majka može da bira ako želi da se vrati na posao koji njoj možda osigura veću platu za njenu porodicu, napredovanje, karijeru, a da njeni roditelji ili neko od njenih roditelja uzme porodiljsko odsustvo. Znači, bake i deke da budu priznati kao nosioci porodiljskog odsustva i na taj način smo rešili problem i ko će pričuvati dete i ko će ga odgajati i kako će ga odgajati, a istovremeno majke mogu da nastave neki svoj život koji im je takođe bitan.

Mlade žene bi trebalo da imaju prednost pri zapošljavanju, a ne da poslodavac gleda, aha, ti si mlada, neudata ili tek udata, ti ćeš biti trudna za nekoliko meseci, bićeš na trudničkom bolovanju, pa ćeš biti na porodiljskom bolovanju, nisi poželjna radna snaga. Tu bi trebalo videti koji su potencijali, kako može da se negde zainteresuje neki od poslodavaca da ipak mlade žene imaju prednost. I na taj način smo opet njih stimulisali, znači, ima posao, ima mogućnosti da razmišlja o potomstvu.

Druga bitna stvar je da se na kraju završetka porodiljskog odsustva mogu da vrate na svoj posao, makar sa delimičnim radnim vremenom. I to je nešto.

Zatim, druge socijalne mere - produžen boravak u školama, veći broj obdaništa, zabavišta, sve je to što može država i društvo da osigura za ženu.

Što se tiče boravka u školama, puno smo pričali o tome da imamo malo dece, da odjednom broj nastavnika je u višku. Možda bismo tu mogli da iskoristimo njih, znači da se u školama za vreme tog boravka završe domaći zadaci i manje se opterete majke. Školski obrok, jedna šolja mleka i jedno kuvano jelo za svako dete, verujte, i to je velika pomoć i vrlo praktična. Dalje, povoljne ekskurzije, letovanja, i to naročito za porodice sa više dece.

Za kraj, ovaj predlog je pozitivan i Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, s tim da opet želimo da iniciramo društveni dijalog o tome, da uvučemo što veći broj ljudi da kažu svoje mišljenje, da budu kreativni i da zajedno iznađemo bolje rešenje. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera "Tri P" Hadži Milorad Stošić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas kad govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom koji je podnela Vlada, treba da se podsetimo da je pre otprilike desetak godina, tačnije 2012. godine, kada smo usvajali Predlog izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti, posle dugog prethodnog perioda, ova Skupština je počela da vodi računa o porodici sa decom.

Skupštinski sastav tadašnjeg saziva je bio sličan sastavu kao i danas. Tada je PUPS na Predlog izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti podneo amandman na član zakona koji reguliše dečiji dodatak, a koji je glasio da se svim porodiljama za vreme porodiljskog bolovanja isplaćuje pun iznos plata, što do tada nije bio slučaj. Velikom većinom je taj amandman prihvaćen, čime su porodilje tretirane na kudikamo bolji način.

Kada danas govorimo o ovom zakonu, naglasio bih da će poslanička grupa PUPS "Tri P" u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog Predloga zakona, kao i drugog zakona koji je u ovoj raspravi.

Kada je pre nekoliko godina bio donet Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, označio je važan iskorak u ovom vidu pomoći društva roditeljima da se lakše izbore sa uobičajenim problemima sa kojim se većina nas susretala pri dolasku novog člana porodice na svet. Normalno, velika većina nas je imala i ima to iskustvo.

Ne verujem da je neko osporio samu suštinu ovog zakona, odnosno dobru volju, ali i obavezu države da srazmerno svojim mogućnostima pomogne. Sa druge strane, činjenica da je sprovođenje pojedinih zakonskih odredbi pokazalo da oni u praksi stvaraju određene propuste i dovode do efekata koji su u suštoj suprotnosti sa duhom ovog zakona.

Može se razumeti opravdano nezadovoljstvo pojedinih kategorija roditelja koji su primenom nekih odredbi ovog zakona faktički ostali nepravedno uskraćeni za određene prinadležnosti koje su realno trebale da im pripadaju. Sa druge strane, mora se znati i to da se jednim zakonom ne mogu unapred predvideti i regulisati apsolutno sve potencijalne situacije na koje se on primenjuje, kao i to da ne postoji ni jedno društvo na svetu u kome je ekonomski trošak roditeljstva i podizanja dece u potpunosti prevaljen na državni budžet i socijalna davanja, već da je to ipak pre svega ne isključujuća obaveza i pravo roditelja pre svakog drugog.

S obzirom da je Ustavni sud prethodno reagovao i svojim odlukama stavio na snagu pojedine odredbe ovog zakona, mislim da je dobro što se ovo nalazi pred nama i što imamo priliku da ga doradimo kako se ovakvi propusti više ne bi dešavali.

U tom smislu najvažnija je izmena u članu 14. postojećeg zakonskog teksta kojem je sprovedena odluka Ustavnog suda, pa je novo redakcijom teksta u ovom članu predviđeno da mesečni iznos naknade zarade više ni u kom slučaju, ni pod kakvim okolnostima neće biti manji od minimalne zarade koja je utvrđena na dan početka ostvarivanja prava.

Pored toga, u članu 17. takođe je ispoštovana odluka ovog tela, pa je predviđeno da će prava iz ovog zakona moći da ostvaruju i žene koje su poljoprivredni osiguranici, a ukinuta su i ograničenja koja su postojala za pojedine kategorije potencijalnih korisnika koji su već ostvarivali neke druge vidove naknade iz oblasti socijalnih davanja, odnosno socijalnog osiguranja.

Mi u poslednje vreme često govorimo o obnovi i oživljavanju sela Srbije, ali bez povoljnosti koje treba da usmerimo prema ženama sela, koje su osnovni nosioci tog procesa, teško da ćemo daleko stići. Zbog toga je i mnogo važno da se žene koje rade i žive na selu ravnopravno sagledavaju u odnosu na one koje žive i rade u gradovima. Nažalost, taj slučaj do sad nije bio, ali ako želimo stvarno da ženama damo punu pažnju, onda moraju biti sve žene isto tretirane, bez obzira na mesto življenja ili rada koji obavljaju.

Drugu grupu izmena i dopuna ovog zakona čine ona poboljšanja kojima se dodatno poboljšava položaj potencijalnih korisnika. Počev od 1. januara 2022. godine biće povećan maksimalni gornji iznos naknade sa tri na pet prosečnih zarada u Srbiji. U članu 22. izvršene su određene korekcije koje treba da omoguće da se isplata prinadležnosti ostvari i za peto dete u pojedinim specifičnim situacijama smrti ranijih novorođenčadi. I ovde bi možda trebalo razmisliti da se u perspektivi daje neki vid pomoći za svako peto dete, koje ne mora biti u visokom iznosu kao za treće i četvrto, ali će značiti određeno priznanje države i za ove majke i očeve. Za ove potrebe biće potrebno izdvajati nešto veća sredstva u republičkom budžetu, ali mislim da takvi izdaci ni u kom slučaju nisu uzalud potrošeni.

Malopre, na konstataciju prethodne koleginice o vršenju ankete u njenom okruženju, mi dobijamo slične odgovore i kod žena i kod muškaraca. Mlade žene, mlade devojke ne mogu da nađu odgovarajućeg partnera, ali to kažu isto i mladi momci i mladići. Jednostavno, mislim da nije to razlog i da su razlozi sasvim drugi. Ako smo mi u našim vremenima ili u nekom prethodnom periodu otprilike preko 90% uspevali da nađemo svoje partnere, mislim da sada ne postoji nikakav razlog da u sadašnjem savremenom društvu ne mogu da se nađu određeni partneri. Zato najčešće u kafićima, u restoranima vidimo grupu mladića ili vidimo grupu žena koji ne obraćaju pažnju jedni na druge, već se bave sobom.

Drugi zakon u današnjoj raspravi je Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije sa Republikom Singapurom. Tu se nema puno toga reći. Svakako je dobro da se ovakvi sporazumi sklapaju sa što više država u svetu, jer se time stvaraju povoljniji poslovni ambijenti za investitore i ulaganja, a to je naročito bitno kada se radi o državi poput Singapura, koja je ekonomski prilično uticajna.

Posebno bih istakao član 4. ovog sporazuma, koji veoma detaljno reguliše obaveze i prava rezidenta države ugovornice.

Takođe bih istakao i član 18. koji se tiče penzija, a on glasi: „Zavisno od odredaba člana 19. stav 2. ovog ugovora, penzija i druga slična primanja koja se isplaćuju rezidentu države ugovornice po osnovu ranijeg radnog odnosa oporezuju se samo u toj državi“. Ovim je upravo regulisano da ne postoji duplo oporezivanje, što je svakako novina i što je svakako povoljno za ljude.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, i po 1. i po 2. tački, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju punu podršku za njihovo usvajanje. Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrane na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani gospodine ministre, smatram da smo danas čuli dosta dobrih stvari, dosta novih predloga koji bi mogli u narednom periodu biti inovirani u neke nove predloge, izmene i dopune zakona. Svakako, i vama i vašem timu će biti od koristi što ste sve to čuli i da, kao što ste već najavili, u narednoj godini postoji mogućnost ponovnih izmena i dopuna, da sve to na neki način ugradite i da na jedan adekvatan način učinimo da žene, trudnice, porodilje, mlade devojke nemaju argument da kažu – nemamo partnera ili nemamo mogućnosti da nađemo partnera.

Svakako bi trebalo razmišljati pre svega o ženama koje žive na selu, koje žele da ostanu u okviru svoje porodice na selu, da stvaraju porodicu na selu, da se posebni uslovi iznađu za žene, odnosno mlade devojke na selu, jer su u osnovi one nosioci nemigracije iz sela, odnosno neodlaska iz sela.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Snežana Paunović.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege, građanke i građani Srbije, u stvari kategorijo majki, aktuelne i buduće, populaciono pitanje u Srbiji je otvoreno dugo, predmet je brojnih strateških dokumenata, naučnih istraživanja, analiza, pa i zakonodavne aktivnosti. Diskusije koje su prethodile mojoj su bile zaista više nego kvalitetne i ukazale su na sve ono što jesu problemi sa kojima se susrećemo kao društvo i važno ih je čuti.

Šta hoću posebno da pohvalim? Kada govorite o ovom problemu sa pozicije žene, onda vam nekako bude lakše jer razumete problematiku. Zato smo jedna drugu podržavale i dok su diskusije trajale. Ja ne mogu da se ne osvrnem i na diskusiju koleginice Nataše i na diskusiju koleginice Emeše, zato što su i jedna i druga ukazale na ono što jesu suštinski problemi žene u Srbiji.

Međutim, šta je takođe važno reći? Važno je reći da smo danas čuli i diskusije iz ugla muškaraca, koje nisu bile uskopartijske, nisu bile uskopolitičke i nisu bile u onom cilju koji obično ume da bude u parlamentu, a to je da profitiramo na ovako važnoj temi. Ovo jeste važna tema. Zašto je važna za profitere? Zato što, po statističkim podacima, 51% društva čine žene, i to jeste lep potencijal. Međutim, ima jedna definicija žene koja kaže da ona nije lakoverna, naročito ne kada je tema.

Ima ovde prostora za različito sagledavanje i Predloga zakona i pada nataliteta, kao jedne velike opasnosti za Srbiju u ovom trenutku, međutim, da bismo o tome razgovarali, mi moramo napraviti jedan istorijskih osvrt pre svega i reći da se Srbija sa pitanjem smanjenja rađanja pre svega suočava decenijama. To nije ništa novo.

Depopulacija Srbije posledica je raznih društvenih i istorijskih okolnosti i, hajte samo podsećanja radi, možda je ovo idealan momenat da kažemo da je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila preko milion i 200 hiljada stanovnika, da smo u Drugom svetskom ratu izgubili gotovo isto toliko i da je savršeno jasno da ovaj stravičan demografski gubitak nije lako nadoknaditi ni posle 70, ni posle 100 godina i verovatno ćemo još imati problema. Ginuli su naši ljudi i za svoju slobodu i za slobodu okruženja, ginuli smo i u odbrani Evrope, nije meni prvi put da to kažem, i duplo iritira.

Ja ću samo nakratko skrenuti sa ove užasno važne teme i osvrnuti se na ono što je aktuelni pritisak na Srbiju, na ono što je nedopustivo u zdravorazumskom svetu, a to je da imate izjavu jednog ministra spoljnih poslova Hrvatske koji sugeriše Srbiji da usvoji deklaraciju o zločinu u Srebrenici, sa pozicije pripadnika hrvatskog naroda, koji genocid imaju u krvi.

Snosim punu ličnu odgovornost za rečenicu - da genocid imaju u krvi. Nemaju da je knjiže nekom drugom, ali ne mogu da je ne kažem. Posledica genocida nad Srbima u svakom smislu te reči, pa čak i u onom da smo zaista dobrovoljno branili i sebe i Evropu. Neminovnost je i tragedija zbog koje smo danas u ovoj situaciji kada je demografija u pitanju, kada je natalitet u pitanju.

Šta je važno? Prepoznali smo ovaj problem i krenuli u njegovo rešavanje. Imate težak zadatak ministre, uopšte ovo nije mali problem i uopšte ovo nije lako rešiti, ali vam je za nijansu lakše nego što je bilo prof. dr Slavici Đukić Dejanović u momentu kada je bila ministar bez portfelja zadužen za ovaj problem sa pozicije sa koje trebalo najpre osvestiti Srbiju, da taj problem postoji. Onda prepoznati sve one probleme koji postoje na temu. Onda ih dovesti do zakonskog okvira koji smo doneli…

Predsedavajući, ja cenim da kolegama ima nešto što je interesantnije od ovog zakona, pa vas molim da obezbedite mir da bih ja mogla da govorim, jer ne mogu da se nadglašavam ni sa kim. Hvala.

Dakle, prepoznali smo ga najpre sa formiranjem Vlade 2012. godine, pa smo doneli niz zakonskih akata koji su omogućili da prevaziđemo ovaj problem i ovo što danas radimo je poboljšanje zakonskog rešenja u cilju da uklonimo one nedostatke koje je pokazala praksa u primeni ovog zakona. Govorilo se o tome šta se dešava i u kom smeru se menja ovaj zakon i koliko će pomoći.

Međutim, opet ću se vratiti na nešto što kaže da su uzroci bele kuge, odnosno kompletne depopulacije različiti. Oni su analizirani u Strategiji podsticaja rađanja koji je Vlada Republike Srbije usvojila 2018. godine, kao neki krovni dokument, rekla bih, za kloniranje mera u oblasti populacione politike i iste godine je donet i taj inovirani Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je imao veće obime. Mere iz ovog zakona koja daje već pozitivan efekat jeste roditeljski dodatak koji predstavlja podršku porodici, koju ostvaruje majka po rođenju, prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta, a tome je govorila koleginica Emeše, nema potrebe ponavljati to, ali ako analiziramo statističke podatke o rađanju oni govore da su se roditelji najteže odlučivali za rođenje drugog deteta, odnosno da se smanjio broj drugorođene dece, što opet dovodi do one priče o kojoj je govorila koleginica Emeše, a to je da su roditelji odnosno majke pre svega izložene nekim društvenim pojavama koje su ih zaustavile kod rađanja prvog deteta i obeshrabrile da se opredele za drugo dete.

Kako god da se problem zove, on se reflektuje kroz položaj žene, majke i zaposlene i nezaposlene, ali i one o kojima je govorio kolega Stošić, a to su žene na selu koje se bave poljoprivredom. Ne mislim ja ovde isključivo na ekonomski položaj žena, već i na ukupan društveni položaj žene koji treba da je dovede do faze da odluči da će biti majka i skrenula bih pažnju na ono što se veoma često zanemaruje a to je tzv. psihološka cena roditeljstva.

Psihološka cena deteta je ekonomski nemerljiva i bilo bi grubo razgovarati o tome, prosto je takva kategorija. Ali, predstavlja subjektivni doživljaj ulaganja, odricanja ili na kom su frustracije pre svega žene jer se roditeljstvu u Srbiji pre svega i prvenstveno i uglavnom izjednačava sa materinstvom i to sa intenzivnim materinstvom, što podrazumeva neupitno i ogromno angažovanje i može se reći i iscrpljivanje žene za svoje bližnje pre svega, za decu, supruga, domaćinstvo, danas sve više i za svoje roditelje ili srodnike kojima je pomoć potrebna.

Sav taj porodični rad, o kome je takođe neko govorio, žena ima najčešće za posledicu često odsustvovanje sa posla, odustajanje od zaposlenja, smanjenje radne aktivnosti i produktivnosti, umanjenje zarada, umor, slabiji kvalitet rada žena u odnosu na muškarce i mnogo i daleko manje šanse za napredovanje u odnosu na muškarce.

Dakle, psihološka cena deteta i prateći stres koje roditeljstvo izaziva su one ekonomski nemerljive kategorije koje često stoje iza odluka da se ne rađa još jedno dete. To je negde, bojim se, odnosno to bi moglo da bude prepoznato kao jedan od elemenata, ali moramo reći da psihološku cenu roditeljstvo i porodice plaćaju i muškarci, odnosno očevi, jer trpe društveni pritisak da budu hranioci u društvenim okolnostima kada je to sve teže ostvariti. Podrazumeva se u patrijarhalnom sistemu da je muškarac onaj koji obezbeđuje materijalnu sigurnost porodici.

Ovaj osvrt sam napravila potpuno svesno jer smo ovde čuli i te stavove mladih žena koji su nedvosmisleno tačni, u kojima negde i partneri, čak imam i neku reakciju od kolega koji je rekao – kako mislite da rađate decu bez muškaraca. Nije to tema, ovde zaista, otežane su okolnosti i za jedne i za druge.

Ono što je, čini mi se, još važno, možda čak i najvažnije reći, jeste još jedan problem sa kojim se roditeljstvo suočava i ono se oslanja na onaj Zakon o zabrani diskriminacije, a to je da imamo izraženu diskriminatorno ponašanje koje ponekad postaje dominantno u opredeljivanju mladih za roditeljstvo. Na često nedopustivu diskriminaciju od strane poslodavca nailaze buduće majke, nailaze porodilje, nailaze mlade majke, pogotovo one koje su zaposlene na određeno vreme i onda ih posle porodiljskog kao nagrada za doprinos natalitetu sačekaju uglavnom otkazi. Ovo je nebrojan broj primera. Mislim da smo kao društvo prepoznali problem, ali da nismo došli do rešenja još uvek i evo, zadatka za sve nas. Obaveza je da se borimo protiv ovog oblika diskriminacije roditeljstva tim pre što je potpuno u suprotnosti sa našim nastojanjem da pomognemo i kao zakonodavna i kao izvršan vlast, da natalitet u Srbiji zaista bude veći.

Sve ovo govorim zato što smo čuli i jednu ideju sa kojom se potpuno slažem, a to je da Ženska parlamentarna mreža i probaću da odgovorim kao jedna od koordinatorki pre svega u odsustvu koleginice Božić koja predsedava Odborom za kulturu, a to je da u samom sazivu imamo ne mali procenata mladih žena koje treba da postanu majke. Mislim da je najpraktičnije odatle čuti, ovo je zanimanje koje možda najteža okolnost, otežavajuća okolnost, da mi ne zamere mladi poslanici. Na ovu temu će posle mene govoriti moj uvaženi kolega Uglješa Marković koji je mlad čovek, otac dva sina blizanca. Znači, nemam nameru da ovde apostrofiram da je nečiji problem veći u odnosu na drugog, ali želim da pre svega ostavim tu mogućnost koja de fakto postoji, samo cenim da možda ne znaju da baš postoji Ženska parlamentarna mreža je mreža svih poslanica u parlamentu. Sve vaše ideje, sve vaše pretpostavke, svi problemi na kraju krajeva, dovoljno je da o njima bilo šta kažete samo na glas, a onda ćemo sesti da svi zajedno nađemo rešenje.

Tako da mislim da Ženska parlamentarna mreža može imati ulogu pre svega u ovom delu društvenog dijaloga koji je istina tiče ministarstva koje je sada formirano i time se bavi. To je taj iskorak ove Vlade Republike Srbije, to je taj plan premijerke Ane Brnabić koji je zaista sva ključna pitanja prepoznao i dodelio resore tamo gde ih Srbija nikad nije imala. Tako imamo i zadovoljstvo da danas razgovaramo o ovom zakonu sa resornim ministrom, a ne više bez ministarstva ili sa ministarstvom bez portfelja zaduženim za ovu oblast.

Dakle, ovaj zakon je deo ukupne društvene brige o deci i on ima za cilj podsticaj rađanja dece, da se obezbede što bolji uslovi za zadovoljenje potreba dece i doprinosi poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, da pruži podršku porodicama koje imaju decu sa smetnjama u razvoju, što je takođe važna

kategorija, odnosno sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja. Zato ovaj zakon predstavlja opredeljenje države koja u oblasti socijalne politike, a uključujući demografske potrebe, istovremeno je i važan instrument populacione politike.

Kada su u pitanju deca sa posebnim potrebama, odnosno sa invaliditetom, imali smo u prošlom sazivu, setiće te se uvažene koleginice, koja je bila poslanik, ako se ne varam SDPS-a koja je bila majka deteta sa posebnim potrebama i bezbroj puta smo čuli koliko je teško i koliko sistem nije prepoznavao te roditelje. Koliko oni nisu imali podsticaj u onom delu u kome im je trebalo više slobodnog vremena, jer njihovo dete zahteva, hajde, grubo je reći više pažnje, da i to, nažalost i to.

Ove izmene zakona to u jednoj meri poboljšavaju. On u ovoj svojoj fazi jeste zakon za koji će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije apsolutno glasati, ali sam sigurna da ćemo izmene imati vrlo brzo, jer će opet primena pokazati da treba još nešto dograditi.

Zašto to kažem? Zato što mislim, ne da ima nedostataka, nego smo možda pogrešno procenili, određene kategorije koje će definisati same sebe. Ono što mi se naročito sviđa i što bi posebno pohvalila, jeste rešenje koje se odnosi na omogućavanje majkama koje su od 18 meseci, pre rođenja, bile poljoprivredni osiguranici, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege deteta i potrebne nege deteta.

Zatim, ovim Predlogom zakona uvedena je mogućnost da korisnici naknade zarade za vreme odsustva sa posla radi posebne nege deteta i ostalih naknada po osnovu posebne nege deteta koristi pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Dosadašnje rešenje nije omogućavalo roditeljima koji imaju decu sa posebnim potrebama, odnosno sa smetnjama u razvoju uz pravo i na tuđu negu da ostvaruju i prava na ostale naknade po osnovu ovog zakona. Ovo je dobra izmena u zakonu, negde se naslanja na ovu priču o kojoj sam govorila.

Još jedna dobra novina i to što se sada omogućava i korisnicima prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, dakle i nezaposlenom roditelju da dobije stručno mišljenje o zdravstvenom stanju deteta, u cilju produženja ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti u periodu dok traje produžena nega deteta.

Značajna novina u ovom zakonu jeste i uvođenje imunizacije dece kao neophodnog uslova za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak i možda ovde sugestija jedna blaga. Ako sam dobro protumačila, a cenim da jesam, u koliko starije dete nije imunizovano gubi pravo prijavljeno dete i roditelj na naknadu. Možda bismo mogli da razmišljamo o jednoj ovakvoj odluci, uzimajući u obzir Zakon o imunizaciji koji defakto obavezuje.

Nemam nikakvu dilemu da se iz moje diskusije ne bi zaključilo da sam protivnik imunizacije, samo molim da možda proverimo da li nam to, ministre, nije pod okolnostima da se radi o periodu koji je iza nas pre donošenja ovog zakona, da li se možda nismo ogrešili o neku kategoriju ili možda ovo treba nekako srećnije rešiti? Ne kažem da ne treba razmišljati o tome, ali možda naći neko srećnije rešenje.

U suštini, kada se ovaj zakon posmatra, iz predloženog teksta, se vidi da su pojedina sporna pitanja iz važećeg zakona sagledana na način koji država omogućava bolju i značajniju podršku porodicama sa decom. To potvrđuje i ozbiljan pristup države u ostvarivanju strateških ciljeva podsticanja rađanju, odnosno u borbi protiv bele kuge, jer ako nas bude sve manje, ako nam sa druge strane stanovništvo jeste sve starije onda su svi drugi razvojni ciljevi nažalost uzaludni, osim ako ne dozvolimo da ih neko drugi, osim nas, sprovodi.

Ima još jedan predlog koji, zaista smatram neophodnim i na koji treba obratiti pažnju. U periodu iza nas, vreme Kovida-19, pandemija koja je promenila, čini mi se sliku celog sveta i demografsku i ekonomsku, mi imamo obavezu više, ja smatram, prema majkama koje su postale majke, baš u tom periodu. Trebalo je biti hrabar, pa u vreme Kovida-19 odlučiti se za roditeljstvo.

Ne bih da danas licitiram sa pozicije svesti od toga da nije sve uvek lako sprovesti, svaka ideja ume da bude humana, ali se teško uklapa u ono što je projektovani budžet, ali razmišljati na koji način se odužiti porodiljama u vreme Kovida-19.

Cenim da te žene zaslužuju našu podršku, ja cenim da bi smo možda mogli odužiti se na način što ćemo im produžiti porodiljsko za 60 dana, kao jedna od mera, potpuno zanemariti moj predlog, ali obratite pažnju na kategoriju.

Čini mi se da taj broj nije mali i čini mi se da je za svako poštovanje, pod okolnostima da smo svi živeli taj strah od Kovida-19 i da nam je zaista ta neizvesnost uticala na kvalitet života. U tom momentu se opredeliti za ovako hrabar potez i odluku jeste za respekt.

Na kraju svih krajeva, to je obaveza kategoriji srpske majke, onoj kategoriji koja kaže, ako se ja ne varam, a ne bi trebalo da se varam, u vreme Prvog svetskog rata, u vreme kada je, maltene 90% i više muškaraca bilo van teritorije države Srbije natalitet je bio najniži, ali se posle završetka rata oporavio.

Šta je važno? Važno je reći da je srpska majka u najtežem periodu kada je ostala sama na zemlji, odbranila i zemlju, narod, čast i dostojanstvo. Ta srpska majka ima naslednice i u ovim majkama koje su postale majke 2020. i 2021. godine i dobar je uzor za sve one majke od kojih očekujemo da poprave demografsku sliku 2030. i 2035. godine.

Imamo zajednički cilj, čini mi se da niko u sali nije govorio kontra od ovoga što sam ja rekla. Ono što sam iz obrazloženja ovog predloga videla je da će se sprovođenjem ovog zakona povećava obuhvat korisnika, izdvajaće se dodatna sredstva iz budžeta. Ja sada ovde imam neku cifru, ali ne bi licitirala sa tim. Važno je reći da to na svoj način potvrđuje ono što zaista država u ovom trenutku smatra prioritetima.

Sve navedeno je više nego jak razlog da SPS, kao autentična levica ne samo glasa za ovaj zakon, nego pomogne i u sprovođenju i u možda dopuni ili izmeni za bolje sutra, svih nas zajedno.

Hvala vam najlepše.