Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Izvolite.

Hvala vam predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovi predlozi koji su danas pred nama su raspravljani na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kome smo ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa će danas o njima poslanici moći da diskutuju. Naravno, moje koleginice i kolege koji su govorili pre mene su u suštinskom smislu kao izvestioci resornih odbora u tom smislu i govorili.

Želela bih da iskoristim ovo vreme koje imam kao izvestilac Odbora da se osvrnem, odnosno da se malo zadržim na ovom finansijskom Ugovoru između Evropske investicione banke i Republike Srbije, koji podrazumeva podršku Vladi Srbije za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije.

Dakle, znamo da je Evropska investiciona banka Republici Srbiji odobrila zajam u iznosu od 200 miliona evra i da će ta sredstva biti usmerena preko Ministarstva privrede, odnosno preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Svesni smo i činjenice da postoji značajan pad prihoda u prethodnom periodu zbog epidemije koja nas je pogodila i da je likvidnost privrede u jednom trenutku i značajno bila ugrožena. Na najvećem udaru bili su i preduzetnici, bila su mala i srednja preduzeća čiji su prihodi u velikoj meri pali i u jednom trenutku zaustavljena je i investiciona aktivnost.

Potrebno je i na dalje ublažavati posledice, pre svega koje su usmerene od strane epidemije na sektor malih i srednjih preduzeća. Potrebno je očuvati stabilnost finansijskog i privrednog sistema i zbog toga je Vlada Republike Srbije donela i uredbu, na predlog Ministarstva privrede, kada je utvrđen program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled epidemije koja nas je pogodila.

Takođe, želim da pomenem i ovaj program pod nazivom „Oporavak i razvoj“, gde se uspostavlja posebna kreditna linija za dodelu povoljnih kreditnih sredstava privrednim subjektima za realizaciju novih investicionih ulaganja. To bi svakako trebalo da ubrza, odnosno da utiče na to da oporavak i rast privrede i privredne aktivnosti u Republici Srbiji se dese odmah. Namera je naravno da se kroz podršku za nova investiciona ulaganja podrži i oporavak malih i srednjih preduzeća.

Situacija u kojoj se našao ceo svet zbog epidemije prouzrokovane korona virusom pokazala nam je koliko je teško boriti se na svim poljima, ali i ko je bio spreman na takvu vrstu borbe. Srbija je pokazala spremnost, to svakako, ne bi smo mogli da nemamo stabilne finansije, stabilan zdravstveni sistem, što nam je dalo mogućnost da u kratkom vremenskom periodu, čak nekada i u trenutku, donosimo mere koje podrazumevaju pomoć države privredi, ali i građanima Srbije. Za kratko vreme smo s jedne strane, izgradili bolnice, kako bismo radili na kolektivnom zdravlju, obezbedili uslove kako bismo radili na kolektivnom imunitetu, ali smo za kratko vreme uspeli i da vodimo računa o ublažavanju posledica koje su pogodile privredu.

Imajući u vidu sve što sam iznela, ali i očiglednu potrebu da se nastave preduzete mere podrške za očuvanje finansijske i privredne stabilnosti iskoristiću priliku da pozovem koleginice i kolege da ovaj predlog o kome sam govorila, ali i ostale predloge koji su na dnevnom redu u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsedniče Vlade i ministre sa saradnicima, poštovani predstavnici, ostali predstavnici Vlade i Vladinih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, Zakon o popisu poljoprivrede, kao i skoro svi zakoni vezani za poljoprivredu predstavljaju jednu od posebno važnih tema za Narodnu skupštinu, odnosno nas narodne poslanike u Narodnoj skupštini. Iz prostog razloga što je pitanje poljoprivrede strateško pitanje. To nije jedno od onih pitanja koja su ukrasne kategorije ili poželjne kategorije, već je to tema na kojoj počiva država i društvo, na kojoj počiva elementarni biološki opstanak građana svake zemlje, a svakako i ove zemlje.

Zato me raduje što u poslednjih nekoliko godina Vladine institucije na čelu sa Ministarstvom poljoprivrede i ministrom sve značajnije zapravo nam pokazuju da su ovo pitanje shvatili na ovaj način i da se usklađivanje, odnosno delovanje ovih institucija i samog ministarstva značajno dinamiziralo u tome cilju i u tome pravcu.

Naravno, svesni smo da nešto što je, da kažem, zapostavljeno, urušavano više decenija nije moguće izvaditi iz tog blata zapostavljenosti za nekoliko meseci ili nekoliko godina, što zapravo znači da će taj put uzvodnog plivanja ili uzlazna putanja stajanja na noge sektora poljoprivrede zasigurno trajati. Toga trebamo biti svesni i svakako podržati ministarstvo i ostale nadležne organe i institucije na tome putu, ali zato raduje svaki iskorak konkretnog napretka i konkretnog uspravljanja i ustajanja sektora poljoprivrede.

Svakako da će Zakon o popisu omogućiti osveženje podataka, statističkih podataka koji su ključno bitni za pravljenje dobrih strategija, jer nije moguće imati kvalitetne strategije i dobre planove, razvojne planove za bilo koji sektor, a posebno za sektor poljoprivrede bez kvalitetnih, svežih i tačnih podataka.

Mi, pripadnici Bošnjačkog naroda u Srbiji, posebno koji dolazimo sa područja Sandžaka smo dodatno zainteresovani za ovaj popis iz razloga što smo na prošlom popisu imali određene probleme sa tadašnjim režimom i što je jedan značajan deo ili značajan broj građana sa područja Sandžaka bojkotovao taj popis i mi smo na taj način prosto imali nekompletne podatke o poljoprivrednom sektoru na području Sandžaka i svakako da sve ono što je proizilazilo iz te pojave i tog problema je zapravo izazivalo određene negativne posledice razvojne prirode, investicione prirode za celu jednu dekadu, što je svakako nešto što treba da bude daleko iza nas i ono što sada zapravo raduje da više nemamo takav odnos vlasti i građana tog područja, što je zapravo dovelo do tog bojkota i verujem da će predstojeći popis općenito, i popis građana i stanovništva, ali u ovom slučaju i popis poljoprivrede, biti uspešno obavljen gde ćemo konačno doći do pravih, zdravih i kompletnih podataka na čijem temelju ćemo moći da kvalitetno planiramo, investiramo, delujemo, pomažemo, dotiramo, doniramo i sve ono što se podrazumeva kao aktivnost sa strane Vlade i drugih Vladinih institucija i fondova.

Tako da ćemo konačno time podvući crtu i omogućiti da se kvalitetno deluje na tom području. Znam da su potrebe investicija u poljoprivredi donacija i dotacija potrebne za celo područje, ali svakako da onaj prostor koji je značajnije zapostavljen potrebno ga je posebno fokusirati kako bi se nadomestila ta zapostavljenost, pa makar ona i ne bila iz domena odgovornosti ove Vlade, ali prosto smisao države je takav da i kada imate loše vlade, kada imate probleme koje vam ostave prethodne vlade, možete ih osuđivati, možete i smatrati odgovornim za to, ali aktuelne vlade moraju preuzeti tu odgovornost, jer prosto to je država bez obzira što je to neko drugi izazvao.

Kazaćemo ko je kriv, kazaćemo ko je izazvao, ali će morati aktuelna vlast i svaka druga koja zapravo nasledi određene probleme i potrebe, zapravo da se suoči sa tim problemima i da ih rešava. To govorim prosto iz razloga što je prostor Peštera, prostor Sandžaka, značajno decenijama, dugoročno zapostavljen po raznim osnovama, a takođe sektor poljoprivrede je značajno ugrožen iz mnogih razloga. Jedan od razloga je bio zapostavljenost u infrastrukturi, jer to je možda jedini kraj gde smo imali seoska područja koja su imala i po 10, 15 kilometara loših akademskih puteva. Znači, ne kilometar, dva, tri.

Ono što jesu ozbiljni iskoraci, ono što smo zajedno sa Vladom i vrhom države realizovali tokom prethodne dve godine, to je već poznata Pešterska magistrala, koja je predstavlja razvojnu arteriju za Peštersku visoravan i to je možda jedan bio od najgorućijih problema te vrste i to smo, hvala bogu, uprkos svim teretima raznih kriza, uspeli da realizujemo i da zapravo povežemo jedan kraj Peštera sa drugim krajem Peštera i da već skoro dođemo i do granice sa Crnom Gorom, što je zapravo jedna nova epoha za pešterski prostor.

Svakako da se sada realizuje još jedan značajan isto put na delu Peštera koji povezuje sada jedan drugi krak i time otklanjamo na neki način, da kažem, te velike probleme. Ostaju nam sada potrebe određenih sela koja su do četiri, pet kilometara, nemamo više ove drastične udaljenosti koje su, kažem, bile i do 15 kilometara i polako se približavamo tom nekom proseku na nivou Srbije, koji svakako ima probleme i u određenim drugim delovima zemlje, ali ovim ćemo sigurno stanje značajno popraviti. Zato bodrim i Ministarstvo poljoprivrede, iako ono nije ključni nosilac za investiranje u putnu infrastrukturu, ali znam da i oni mogu pomoći kada su u pitanju seoski putevi i mislim da bi trebalo i ono da se uključi i da pomogne određenim selima na prostoru Sandžaka, odnosno Peštera, gde bi konačno omogućili elementarne komunikacije i time otklonili ono što je najveći problem zapravo za očuvanje sela i za očuvanje elementarne vitalnosti sela i komunikacija, pogotovo za ona sela koja su uspela opstati sve te silne godine.

Dakle, suočavati se sa takvim razdaljinama i lošim putevima, a potom imati zimske temperature i do minus 30, dakle, to su stvarno herojska sela i njima treba dati orden, ne samo im pomoći sada, jer opstati toliko znači biti odlučan da opstane. Dakle, oni zaslužuju da im se što pre pritekne u pomoć. To su zapravo ljudi koji pokazuju natprirodnu, natprosečnu izdržljivost, snagu, energiju i zamislite kada oni dobiju normalne uslove za rad šta sve ti ljudi mogu da urade. Dakle, to je povoljan pravac. Svakako, uz novu statistiku imaćemo mogućnost zdravog i pravog planiranja.

Ja sam načeo jednu temu pre nekoliko dana kada smo imali pred sobom Zakon o zaštiti prirode, izvesne raskorake u razvojnim planovima, pogotovo onim strateškim u pogledu namena, u pogledu vizija onoga šta hoćemo sa određenim krajem. Dakle, svako ko je jednom prešao preko Peštera sigurno će se složiti da je u pitanju jedno posebno prirodno bogatstvo ove zemlje, koje kada se prosto nađete na prostoru koji je u prečniku 50 kilometara potpuno otvoren na visini od hiljadu metara, sa sve tim silnim pašnjacima, prosto taj mentalno-emocionalni osećaj je poseban ako se jednom nađete, a kamoli sve one mogućnosti razvojne koje su pred nama.

Jako puno se govori o Pešteru, na samom Pešteru i izvan toga i sa pozicija Beograda, dakle, nemamo načelna sporenja o značaju te regije, odnosno toga kraja i te visoravni, kada je u pitanju i potreba podrške i kada su u pitanju razvojne vizije. Ali ono što sam otvorio kao temu i što će se nastaviti, ne može se u jednom skupštinskom govoru ono istretirati jeste određena vrsta nedostatka koordinacije u strateškom planiranju različitih pravaca razvoja.

Onda imate opštinsku odluku u Sjenici da se Peštersko polje proglasi specijalnim rezervatom prirode, što je odlična ideja, jer u turističkom smislu mogućnosti i razvojne vizije Peštera su zaista izuzetne. Istina, jedan deo Peštera treba posvetiti takvoj viziji turističkoj u pogledu zaštite prirode, specijalni rezervat je odlična ideja. Ali, ono što smo primetili jeste određeni raskorak u strateškom planiranju jednog pravca, znači, turističke namene, zaštite prirode, pravljenja određenog rezervata, specijalne zaštite prirode. S druge strane, onda imamo potrebe ili vizije razvoja poljoprivrede, a nisam siguran da baš to može sve jednako na istom mestu. Nisam siguran da možda ne napravimo i neke brzoplete korake u tom smeru. Vi onda dobijate grupu domaćina koji kažu – čekajte, meni je sada zabranjeno da investiram ovde u poljoprivredu zato što je sva moja zemlja ili celokupni prostor oko moje zemlje proglašen specijalnim rezervatom prirode.

Dakle, moramo imati značajniju koordinaciju na relaciji opštinskih vlasti, na relaciji Ministarstva poljoprivrede, na relaciji Ministarstva turizma, kako ne bismo upadali u ove probleme.

Treći segment koji sam takođe načeo prošlog puta jeste pitanje vojne vežbe na istom polju, dakle, na Pešterskoj visoravni. Svakako ne znam da li ima potrebe ponovo da se ograđujem i da naglasim da sam potpuno svestan da država i vojska imaju potrebu za vojnom vežbom, da vojna vežba svakako treba da se održi, ali isto tako se primećuje određeni raskorak unutar nadležnih organa kada je u pitanju Ministarstvo odbrane, s druge strane, kao što rekoh, Ministarstvo poljoprivrede i, s treće strane, opštine vlasti koje takođe imaju svoje nadležnosti i donose suvereno svoje odluke.

Sada se postavlja pitanje – da li jedan te isti prostor može biti specijalni rezervat prirode, da li može biti istovremeno prostor za investiranje u poljoprivredu i da li može biti poligon za vojsku? Dakle, apsolutno ne treba biti stručnjak ni za jedno od ova tri polja kako bi se znalo da to ne može. To znači da nije dobro, nije prihvatljivo da pustimo da Ministarstvo odbrane ima svoj program, bez toga da komunicira sa Ministarstvom poljoprivrede, sa ostalim nadležnim organima, uključujući i opštinske vlasti, u ovom slučaju u Sjenici. Dakle, pre svega u strateškom planiranju bi morali imati više koordinacije kako bi zapravo postigli ono što želimo. Da li to sve treba da bude Pešter? Ako treba, ako ne postoji drugi prostor za vojni poligon, evo, neka to i bude Pešter, ali hajmo se onda dogovoriti koji je to deo Peštera, da li taj baš deo Peštera i vojna vežba na tom delu Peštera je prihvatljiva i da li će ugroziti ove ostale planove u poljoprivredi i zaštiti specijalnog rezervata prirode.

Dakle, to je ono što ozbiljna država mora da vodi računa, ne da pustimo sada državne organe, svako ima neki svoj zakon, neki svoj pravilnik i svako vrši svoju nadležnost, ali napravimo određene probleme koji se zapravo ovde prepliću, pogotovo kada je vojska u pitanju. Hoću da naglasim da ne verujem da postoje vojni stratezi u ovoj zemlji koje ne zanima kakav će biti odnos vojske i stanovništva. Mislim da svi pametni ljudi koji vode računa o vojsci ove zemlje moraju o tome voditi računa, pogotovo kada znamo da postoje određene rane koje nisu tako zarasle posle 90-ih godina. Mislim da je jako važno, sećam se kada sam ja služio vojsku, služio sam vojsku u Gospiću i u Gračacu na Svetom Roku 1989. godine i jako nam je bilo neprijatno kada bi dobili informaciju da neka mahala u nekom selu gde izvodimo neke pešadijske vežbe ima animozitet prema vojsci. Pa su nam govorili – pazite se ovde, nemojte u dvorište, nemojte ovde zato što oni nisu naklonjeni vojsci. Dakle, sećam se da to nimalo nije bilo prijatno. E sada, onaj ko želi kvalitetnu i snažnu vojsku, mora znati da vojska može biti takva samo ukoliko je do kraja u simbiozi i prijateljskim odnosima sa stanovništvom.

Dakle, to je nešto što smatram, ne emocionalnom dimenzijom, već smatram nešto što je veoma bitno sa aspekta vojne strategije i jačanja vojske da je njen odnos prijateljstva sa stanovništvom, u celini na nivou države, a posebno tamo gde se izvode određene operacije, odnosno vojne vežbe takođe od izuzetne važnosti.

Zato mislim da treba i da preispitamo određene pravilnike, ne znam da li su oni na nivou zakona, određene pravne regulative Ministarstva odbrane. Znam da postoje propisi na kojima vojska može, kada proceni da je to u njenom interesu da uzurpira i nečije dvorište i nečije imanje i nečije zemljište, ali nisam siguran da li je to pametno i dobro tretirati te propise jednako, kao u ratnim okolnostima, kao u mirnodopskim uslovima. Mislim da to nije dobro, da to nije pametno.

Drugo, u koliko vojska može birati, da li će izvoditi vojnu vežbu u oktobru mesecu ili će izvoditi u junu mesecu, pa mislim da to za vojsku možda nije pre bitno. Ali, da je za ljude, koji tamo žive, za te građane kojima je ta paša, kojima je ta letina, ti poljoprivredni proizvodi, to seno, ta trava, život.

Dakle, ne možemo tek tako reći, znate ovo je interes vojske, vi ste suspendirani sa vašeg imanja, mi imamo vojnu vežbu, mi ćemo vama to nadoknaditi. Dakle, prvo to nije dobro za odnos sa građanima.

Drugo, pitanje je da li se to može nadoknaditi, kako će se to nadoknaditi, u koliko vi nekoga prosto isključite iz tog procesa. Drugo, gde je svetost imovine, lične imovine svakoga građanina. Ovo su sve elementi koji, kao što vidite veoma pažljivo, veoma odmereno tretiram, ali ih ne možemo ignorisati, jer je prevažno kako ćemo graditi naše odnose.

I ne mogu da verujem da neko smatra isto tako, da je sasvim normalno da dovede Milorada Dodika na Pešter. Šta će Milorad Dodik na Pešteru?

Kakva je to smisao, molim vas da Milorad Dodik bude na Pešteru? Dakle, ne ulazim u to, vodite ga gde god hoćete van toga, ali čovek koji je definitivno destruktivan za gradnju srpsko-bošnjačkih odnosa.

Jedan od principa, mog političkog delovanja SPP, sporazuma koji smo ovde postigli, jeste zalaganje truda u ozdravljenje naših odnosa, pre svega srpsko-bošnjačkih odnos. Ja to smatram strateškim i za Srbe i za Bošnjake. To smatram jako bitnim i zato se valja voditi računa.

Ne znam, čime to dobija vojska, kako će to unaprediti vojsku, zato što se na Pešter, odnosno u Sandžak dovodi Milorad Dodik, koji je dovoljno destruktivan u Bosni, a nemojte nam ga molim vas izlivati preko Drine, pogotovo ne tamo gde žive Bošnjaci.

Ovo je moja zamolba, moja preporuka, ne treba nam to. Dajte da sve ono što liči na ulje, na vatru, dajte da ga sklonimo, bar kada su u pitanju srpsko-bošnjački i bošnjačko-srpski odnosni, to smatram jako važnim, to smatram jako bitnim, stalo mi je da obnovimo, da ozdravimo srpsko-bošnjačke odnose. Sandžački prostor je možda jedini, koji je, da kažem, položio te testove, odnosno ispite u ratnim okolnostima.

Presretan sam što smo na tom prostoru nije došlo do srpsko-bošnjačkih sukoba, ja smatram da je to jedan od ključnih potencijala za obnovu naših odnosa, zapravo se tu potvrdilo ono da su tradicionalno dobri komšijski srpsko-bošnjački odnosi, a da samo mogu da ih ugroze nekakve pogrešne politike i pogrešni postupci, koji dođu sa strane ili sa raznih strana.

Dakle, ovo su stvari o kojima treba da vodimo računa, jer vidite, mislim da je dovoljno lekcije i političarima i vojnim stratezima i svim umovima ove zemlje, da stotinu godina silom se nije uspelo integrisati nesrpsko stanovništvo u državu i društvo u ovu zemlju.

Mislim da je došlo vreme da promenimo taktiku i strategiju, da to više ne radimo raznim pritiscima i raznim drugim sistemima koji do sada nisu dali rezultate.

Potrebna nam je integracija, ali koja će se graditi na bazi dobrih odnosa, međusobnog poštovanja i građenja atmosfere, gde će svi građani bez obzira kojoj nacionalnoj zajednici ili verskoj konfesiji pripadali.

Samo tako ćemo imati stabilnu i kvalitetnu državu, zdravo društvo i moći da idemo u sve ove razvojne projekte, koji su najavljeni i koji se realiziraju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SDPS, Jasmina Karanac.
Izvolite.

Hvala potpredsednice, poštovani ministre Nedimoviću, poštovani članovi Vlade Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici.

Pred nama je danas važan zakon, koji će omogućiti popis poljoprivrede 2023. godine.

Popis poljoprivrede je istraživanje kojim će se prikupiti podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, na teritoriji Republike Srbije.

Ono što treba da se zna, da rezultati dobijeni popisom, nisu samo brojke i dosadni statistički podaci. Naprotiv, podaci dobijeni popisom daće jasnu sliku, odnosno kompletan pregled stanja poljoprivrede u Republici Srbiji, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.

Neophodno je da država zna čime raspolaže u ovoj oblasti, da bi mogla na što realniji način da pristupi izradi strateških ciljeva, kada je reč o planiranju i budućnosti naše poljoprivrede.

Koliko je važna podrška poljoprivrednoj proizvodnji i njenom razvoju, govori i činjenice o značajnom učešću poljoprivrede, u bruto domaćem proizvodu Srbije.

Poslednjih godina, udeo poljoprivredne proizvodnje, u ukupnom BDP u Srbiji, kreću se između 6% i 7,5%, što je oko četiri puta više nego u celoj EU. U vreme najveće pandemije virusa Kovid19, udeo poljoprivrede u BDP Srbije, iznosio je značajnih 7,5% i može se slobodno reći da su poljoprivreda i prehrambena industrija, takođe sa 7,5% učešća, sačuvale pad BDP-a u Srbiji.

To se dešava upravo zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije i zato je Srbija u vreme najveće korona krize, imala manji pad BDP-a, od drugih evropskih zemalja.

Poređenje radi, poljoprivreda u evropskim zemljama, koje se karakterišu visoko produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska, učestvuju sa manje od 2% u BDP-u. Praksa je pokazala da su poljoprivreda i prehrambena industrija, grane privrede koje nisu posustale u vreme zdravstvene krize i neće pretrpeti toliko veliku štetu, kao na primer neke druge grane, poput auto industrije i zato će i oporavak BDP-a Srbije, na koju u velikoj meri uticaj imaju poljoprivredna proizvodnja i prehrambena industrija biti i brži i lakši.

To je prepoznao i MMF, prognozirajući da će Srbija sledeće godine imati privredni rast od 7,1% što je dobro, jer to znači jače poverenje kod stranih investitora, ali i lakše vraćanje javnog duga u budućnosti.

Sve ovo govorim, da bi se shvatio značaj poljoprivrede i njen doprinos našoj ekonomiji i sveukupnom razvoju Srbije i da ni jednog trenutka ne smemo ni da potcenimo, ni da zapostavimo već da podstičemo i razvijamo poljoprivrednu proizvodnju, jer će potražnja za hranom u svetu biti sve veća.

Naša prednost je što smo mi i na dobrom geografskom položaju, imamo još uvek dobar prirodni potencijal, dobre karakteristike zemljišta, vodu, klimu, sve resurse za uspešno bavljenje poljoprivredom. Te resurse treba da sačuvamo i da ih koristimo na održiv način, jer su poljoprivreda i proizvodnja hrane naša velika šansa koju ne smemo da ispustimo.

Da bi smo prirodne resurse, koje imamo, koristili na što racionalniji način, odnosno da bismo postigli produktivniji nivo proizvodnje i ostvarili bolje ekonomske efekte u poljoprivredi, mi moramo unaprediti nivo znanja naših poljoprivrednika, jer je on kod većine nosilaca poljoprivredne proizvodnje i dalje nažalost nizak.

Ono što je meni ministre skrenulo pažnju ovih dana je, da prilikom upisa na fakultete ove godine, ubedljivo najmanje interesovanje je bilo za poljoprivredne fakultete.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i pored odlične promocije, ostalo je 453 slobodna mesta o trošku države, i 225 samofinansirajućih. To govori da zbog težine i slabo plaćenog posla, mladi ne žele da se opredeljuju za poljoprivrednu struku. Međutim, neke ankete govore da je među upisanim studentima i znatan broj onih koji žele da posle školovanja se vrate na svoja imanja, da unaprede svoja gazdinstva i to je ono što vraća nadu poljoprivredi.

Mi ne znamo kakvi će tačno biti rezultati popisa 2023. godine, ali na osnovu ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, sprovedene 2018. godine, na uzorku od 120 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, i na osnovu onoga što je vidljivo golim okom, možemo zaključiti da je posedovna struktura u poljoprivredi i dalje nepovoljna. Veliki je, čak dominantan broj malih poljoprivrednih gazdinstava, i takođe je nepovoljna starosna struktura kao što sam već rekla, obrazovna struktura poljoprivrednika.

To su sve faktori koji smanjuju i ograničavaju mogućnost poljoprivrednih gazdinstava da prate i da se prilagode promenama na sve zahtevnijem, kako domaćem tako i svetskom tržištu i tržišnoj konkurenciji.

Sve ovo što sam navela, takođe nepovoljno utiče na uspešnu primenu inovacije iz oblasti poljoprivrednih nauka u praksi što se odražava na ekonomske efekte našeg agrara, ali i konkurentnost.

Međutim, kada pogledamo kompletnu sliku naša poljoprivreda je drastično drugačija u odnosu na prethodni popis koji je održan 2012. godine, naročito kada je u pitanju naša mehanizacija koja je obnovljena, kada je u pitanju primena agro-tehničkih mera, kada je u pitanju pregled sistema za navodnjavanje, protivgradnih sistema, primenom inovacije u praksi, pa ako hoćete i prinos.

Ja očekujem da ćemo kada dobijemo rezultate popisa moći da sagledamo stanje naše poljoprivrede i da na osnovu tih podataka sistematski i planski pristupimo rešavanju problema i unapređivanju našeg agrara. Da popunimo sve praznine i otklonimo sve nedostatke. Moramo menjati navike i pravila i raditi na podizanju produktivnosti.

Navešću primer ratara koji uzmu veliki broj krava, a nije im važno koliko ta krava daje mleka, već samo da dobiju prioritetno pravo na zakup zemljišta i subvencije. To nije dobro za Srbiju jer idemo u smanjenje produktivnosti umesto da podižemo proizvodnju.

Mi ne možemo popisom rešiti sve probleme u poljoprivredi, ali posle popisa tačno ćemo znati ko je nosilac poljoprivrednog gazdinstva, koliko ima godina, gde se to gazdinstvo nalazi, imaćemo podatke o zemljišnom fondu, kategorijama zemljišta, površinama pod usevima, površinama pod voćnjacima i vinogradima, podatke o tome koliki procenat zemljišta se navodnjava, kolika je upotreba đubriva, hemikalija, koliki je procenat organske proizvodnje, koliki je broj grla stoke i ostalih domaćih životinja, koliko imamo košnica pčela, koliki je broj poljoprivrednih objekata, u kakvom nam je stanju poljoprivredna mehanizacija, sa čime raspolažemo itd.

Prethodni popis poljoprivrede održan 2012. godine u skladu sa zakonom iz te iste godine i tada je započet proces usaglašavanja sa međunarodnim standardima u poljoprivredi.

Budući da je 10 godina dug period i da se mnogo toga promenilo i na polju tehnologije i digitalizacije i metodologije, neophodno je da donesemo novi zakon o popisu poljoprivrede usklađen sa standardima Evropske unije kojem je pored ostalog predviđeno sprovođenje popisa na svakih 10 godina, a između dva popisa svake treće godine sprovođenje ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Popis poljoprivrede će se sprovoditi u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine i započeće se ne kasnije od godinu dana po završetku popisa stanovništva, pre svega zbog korišćenja informacija ovog popisa, ali i zbog uštede finansijskih sredstava, jer će se oprema koja se bude koristila za popis stanovništva koristiti i za popis poljoprivrede.

Zbog svega navedenog finansijska sredstva predviđena za realizaciju popisa poljoprivrede 2023. godine su manja za oko 43% u odnosu na utrošena sredstva za popis 2012. godine.

Popis je finansijski podržan kroz IPA 2018, što znači da će učešće sredstava iz budžeta Republike Srbije biti oko 33%, a ostalo iz IPA fondova i to je dobro.

Podaci će se prikupljati neposredno od gazdinstava, metodom intervjua i za taj posao biće angažovano 3.500 popisivača. Zakonom su propisane i kazne. Tako je npr. kazna od 100 hiljada do milion dinara predviđena za pravno lice koje obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje, ako odbije da popisivaču da podatke ili mu da netačne ili nepotpune podatke.

S druge strane, novčanom kaznom od 30 do 50 hiljada dinara kazniće se i lice zaduženo za obavljanje poslova popisa ako te poslove ne obavlja blagovremeno i na pripisan način. Zato ovom poslu treba pristupiti odgovorno.

Sprovođenje popisa je u skladu sa zahtevima svetskog programa. Za popis poljoprivrede FAO Ujedinjenih nacija i to upravo radi prikupljanja podataka neophodnih za analizu i praćenje globalne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, jer neki od ciljeva održivog razvoja su povećanje investiranja preko unapređivanja međunarodne saradnje, investiranja u seosku infrastrukturu, poljoprivredna istraživanja, savetodavne usluge i razvoj banaka biljnog i stočnog genetskog materijala, kako bi se unapredili proizvodni kapaciteti posebno u zemljama u razvoju. To je dobro i za Srbiju.

Na putu ka Evropskoj uniji naša poljoprivreda mora da se prilagodi brojnim propisima koji će značajno promeniti postojeće stanje u poljoprivredi i toga treba da budu svesni i naši poljoprivredni proizvođači.

I, ne samo to, pored prilagođavanja standardima Evropske unije, pred Srbijom je mnogo posla i izazova u ovoj oblasti ukoliko želimo da unapredimo našu poljoprivredu, da je sačuvamo i da ostvarujemo značajnije ekonomske rezultate.

Pored pravila koje nam propisuje Evropska unija i koja nam nameću naši trgovinski partneri, mi se moramo prilagođavati i mnogo strožijim i surovijim pravilima. Ta pravila nameće priroda kroz klimatske promene, koje se iz godine u godinu sve izraženiji i koje ostavljaju sve veće posledice ukoliko se ne prilagođavamo zakonitostima koje nam priroda nameće.

Pogledajte samo ove godine, najpre smo imali nezapamćene suše koje su prepolovile, a u pojedinim krajevima i potpuno devastirale rod malina, polja pod kukuruzom, od visokih temperatura izgoreli su travnjaci za ispašu stoke, presušila izvorišta vode.

Baš sam pre nekoliko dana na javnom servisu gledala reportažu iz Banata, gde na hiljade grla ovaca i krava više nema šta da pase, osim potpuno sasušenih ostataka trave, pastiri nemaju vode da napoje svoje stado.

Posle velikih suša suočili smo se sa ogromnim padavinama, kišom, olujom, gradom. U nekim delovima naše zemlje, poput Blaca, grad je potpuno uništio ovogodišnji rod, iako je od početka sezone ispaljen rekordan broj od 12.000 protivgradnih raketa, ni to negde nije pomoglo, jer priroda je uvek jača od čoveka.

Stručnjaci su na svetskom panelu o klimatskim promenama krajem juna ove godine upozori da nas ukoliko trajno globalno zagrevanje bude iznad praga od 1,5 stepena i dostigne 2 stepena Celzijusa, tek čekaju ekstremne vrućine i glad u svetu.

Zato je ovaj Zakon o popisu poljoprivrede u službi održive poljoprivrede jer je cilj popisa da se dobiju tačni, pouzdani i međunarodno uporedivi podaci, da bi se u dogledno vreme na globalnom nivou postiglo održivo upravljanje i efikasno korišćenje prirodnih resursa, kako bi se povećala poljoprivredna produktivnost i da svim ljudima na planeti bude dostupna hrana u dovoljnim količinama.

Verujući da su ovo ciljevi kojima svi težimo, Socijaldemokratska partija Srbije će podržati predloženi zakon.

Pred nama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid-19.

Ovo je opravdana mera koju svakako treba podržati, jer je usled zdravstvene krize koja je pogodila čitav svet, a samim tim i našu zemlju likvidnost privrede značajno ugrožena. Zato je važno donositi mere za ublažavanje posledica pandemije.

Kako bi se izašlo u susret velikom broju privrednih subjekata koji su kod Fonda za razvoj podneli zahtev za kredit još krajem prošle godine, a koji zbog nedostatka sredstava nisu razmatrani, a samim tim nerealizovani, potrebno je nastaviti preduzete mere podrške koje za cilj imaju povećanje likvidnosti preduzeća, na kraju krajeva, njihovu održivost i opstanak.

Posle usvajanja ovog Predloga zakona, a nadam se da će to biti u toku današnjeg dana, pravo na korišćenje sredstava po osnovu ovog zakona imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom, trgovinom ili obavljaju uslužnu poljoprivrednu delatnost, a koji su Fondu podneli zahteve do 10. decembra 2020. godine.

Ovo su povoljni krediti sa kamatnom stopom od 1% godišnje i sa rokom otplate od 48 meseci, uključujući grejs period od 18 meseci, znači 30 meseci otplaćivanja kredita.

Fond tokom prošle godine nije mogao da izađe u susret svim potražiocima kredita, jer nije bilo dovoljno finansijskih sredstava, ali posle usvajanja ovog zakona sredstva za njegovo sprovođenje biće obezbeđena iz kreditne linije Evropske investicione banke.

Ovim zakonom omogućićemo velikom broju preduzeća i privrednih subjekata čiji je opstanak bio ugrožen da nastave da žive i obavljaju svoju delatnost.

S toga smatram da niko ne treba da ima dilemu da ovaj zakon treba podržati, isto kao treba da podržimo i Finansijski ugovor, odnosno podršku Vlade Srbije malim i srednjim preduzećima kroz podsticaje u vidu dodele povoljnih kredita za obrtna sredstva i održavanje likvidnosti u otežanim uslovima poslovanja izazvanih pandemijom.

Za ove namene Evropska investiciona banka odobrila je Vladi Republike Srbije kredit u iznosu od 200 miliona evra. Ova sredstva namenjena su malim i srednjim preduzećima za nabavku obrtnih sredstava, ali i održavanje tekuće likvidnosti i da bi mogla da izmiruje obaveze prema zaposlenima, poslovnim partnerima i državi.

Na kraju, ministre, kao što ste i vi rekli, dve osnovne i najvažnije stvari u borbi protiv pandemije su vakcina i ekonomija i ja se sa tim slažem. Shvatajući važnost ovih mera za opstanak velikog broja preduzeća, a samim tim i za očuvanje velikog broja radnih mesta i egzistencije zaposlenih i njihovih porodica, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za predložene zakone.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija narodni poslanik Života Starčević.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi potpredsedniče Vlade i ministre Nedimoviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o popisu poljoprivrede 2023. godine, o Predlogu zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednih subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima uslovljenim pandemijom Kovida–19, kao i o Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Vlade Republike Srbije i Evropske investicione banke, opet za podršku malim i srednjim preduzećima, kao i o Zakonu o potvrđivanju Memoranduma između Republike Srbije i Republike Italije. Sve ove zakone Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati, a evo i zašto.

Kada je reč o popisu kao proceduri, kao postupku za dobijanje neophodnih statističkih podataka, taj postupak je veoma složen, pa samim tim i popis poljoprivrede i zato je bio neophodan jedan ovakav poseban zakon koji bi uredio taj postupak kakav je ovaj koji je danas pred nama.

Popis poljoprivrede je, naravno, instrument kojim dobijamo neophodne statističke podatke o poljoprivrednim gazdinstvima i Srbija je već izvršila jedan takav popis 2012. godine i time je ušla u svetski program popisa poljoprivrede, koji je vodio FAO, odnosno organizacija pri UN za hranu i poljoprivredu.

Podaci dobijeni ovim popisom omogućiće pregled stanja i strukturu poljoprivrede kako na nacionalnom, tako i na mikro nivou, a za ovu proceduru biće potrebno odvojiti i finansijska sredstva, nešto manje od osam miliona evra i prosto je i ovaj zakon način kako bi se obezbedila ta sredstva budžetski.

Ono što je dobro uredio ovaj zakon jeste i da se popis poljoprivrede vrši najkasnije godinu dana nakon popisa stanovništva, čime se koriste i resursi koji će se koristiti u popisu stanovništva, koji će biti pre popisa poljoprivrede i time će se uštedeti znatna finansijska sredstva. Kao što je koleginica Karanac rekla, negde oko 43% uštede će biti.

Inače, podaci dobijeni ovim popisom moći će da se koriste kako za pravljenje strategije agrarne politike, tako i za planiranje, ali i za stručne analize u raznim stručnim i naučnim institucijama.

Sve ovo najviše ima smisla ako osim države i tih stručnih i naučnih institucija koristi od ovog popisa budu imali i poljoprivredni proizvođači, a imaće svakako, jer će stručne analize podataka dobijenih popisom iznedriti prave i kvalitetne savete za poljoprivredne proizvođače kako da kvalitativno i kvantitativno unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju i kako da postanu konkurentni na međunarodnom tržištu poljoprivrednih proizvoda, što će neminovno uslediti procesom pristupanja Srbije EU.

Naime, na putu pristupanja EU Srbija će biti u obavezi da prilagodi se nizu propisa i standarda koje propisuje EU.

Ovaj Zakon o popisu poljoprivrede jeste jedan korak u tom pravcu i svakako će Jedinstvena Srbija, kao što sam rekao na početku, podržati ovaj zakon.

Kada su u pitanju ova druga dva zakona koja se tiču mera podrške Vlade Republike Srbije privredi naše zemlje, mogu reći da su važni, pravovremeni i neophodni.

Naime, ako se setite, već u drugoj polovini 2019. godine, prognoze rasta svetske ekonomije, kada nije bilo ni pomena, ni pomisli na pandemiju Kovida-19, nisu bile tako optimistične. Naime, prognozirao se usporeni privredni rast, naročito u najvećim i najjačim svetskim ekonomijama, a onda kada je krenula epidemija u Kini, u januaru 2020. godine, računajući da će ta epidemija, poput SARS-a i nekih drugih epidemija, ostati u granicama Kine i te Jugoistočne Azije, već su tada, zbog pada privredne aktivnosti u Kini i privrednog rasta u Kini, svetski ekonomisti prognozirali svetsku recesiju, a onda, kada se ta epidemija u Kini proširila i prerasla u pandemiju, kada se virus proširio čitavim svetom, nije bilo potrebno biti bogzna kakav ekonomista da se shvati da je svet ušao i da ulazi u jednu veliku ekonomsku recesiju, jednu veliku ekonomsku krizu, možemo čak reći ekonomski šok, čije posledice i dan danas ne možemo sagledati, jer prosto ne znamo koliko će trajati ova pandemija i u kom pravcu će ići ta borba sa virusom Kovid-19 i posledicama pandemije.

Zato je jedan broj država krenuo u neophodne mere podrške privredi, koja je posustala zbog epidemije korona virusa, kako bi održali likvidnost privrednih subjekata, kako bi sačuvali postojeća radna mesta i kako bi koliko, toliko održali neku privrednu aktivnost.

Države koje su krenule sa takvom vrstom pomoći odvajale su u proseku negde oko 9% BDP. Međutim, Srbija, pre svega, zahvaljujući teškim ekonomskim reformama, zahvaljujući procesu fiskalne konsolidacije i zahvaljujući tome što je svoj javni dug u jednom trenutku smanjila na samo 52,5% BDP-a, bila je u stanju da izdvoji više, odnosno bila je u stanju da izdvoji negde oko 12,5% BDP-a u 2020. godini, odnosno nekih pet milijardi evra u prva dva paketa.

To je, naravno, bio ključ uz povoljnu strukturu naše privrede, jer u strukturi naše privrede uslužne delatnosti, pre svega hotelijerstvo i turizam, nisu učestvovali u nekom velikom procentu, kao i zahvaljujući uspešnoj borbi protiv korona virusa Srbija je uspela u 2020. godini, sa padom od svega minus 1,5% da bude zemlja sa najmanjim ekonomskim padom u Evropi u 2020. godini.

Vlada Republike Srbije je u međuvremenu donela i treći paket ekonomskih mera, vredan negde oko 250 milijardi dinara i sa prva dva paketa ukupna pomoć privredi iznosila je negde oko 953 milijardi dinara. Pomoć države privrednim subjektima, s tim što se trećim paketom mera, osim malih i srednjih preduzeća, u tu pomoć uzimaju u obzir i velika preduzeća, jer su i ona ugrožena pandemijom korona virusa.

U prethodnom periodu svaki preduzetnik i zaposleni u mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji dobio je ili će dobiti kroz isplatu minimalnih zarada ukupno 1.460 evra. Ako tome pridodamo i onih 100 evra prošle godine i ovih 60 ove godine, to je negde oko 1.620 evra koje će dobiti 1.050.000 zaposlenih u tim malim i srednjim preduzećima.

Kada govorimo o hotelijerstvu i turizmu, koji je najviše ugrožen pandemijom korona virusa, zaposleni u ovim granama su samo kroz minimalne zarade dobili negde oko 1.970 evra i ako dodamo ovih 160 evra pomoći, to iznosi na kraju negde oko 2.130 evra.

Rekli smo da je Srbija u 2020. godini imala najmanji pad privredne aktivnosti od svega 1,5%, ali čak i tada i u takvim okolnostima za privređivanje, zahvaljujući i merama Vlade Republike Srbije, beležili smo neke pozitivne rezultate.

Na primer, tokom 2020. godine kada je čitava svetska privreda trpela, naša industrijska proizvodnja je porasla za 0,4% i bila je veća za 0,4% u odnosu na 2019. godinu.

Tokom 2020. godine i izvoz je porastao i iznosio je 17,5 milijardi evra, dok je u 2019. godini bio 17,1 milijardu evra. Prošle godine registrovano je 50.500 više zaposlenih, a Srbija je, i to sam u nekom od ranijih izlaganja rekao, privukla 3,44 milijarde direktnih stranih investicija u 2020. godini po podacima UNCTAD-a, što je više od polovine ukupnih direktnih stranih investicija u jugoistočnoj Evropi u vreme pandemije korona virusa, odnosno Kovida-19.

Svako malo u Srbiji se otvori neka fabrika. Zamislite, dame i gospodo, da bi bilo ko investirao u Srbiju da Srbija nije politički stabilna, ekonomski sigurna i zdravstveno bezbedna država.

Evo, nedavno je u Jagodini predsednik Vučić sa Draganom Markovićem Palmom, otvorili su nemačku fabriku „Fišer“, čiji je vlasnik na samom otvaranju već najavio otvaranje nove, druge fabrike i trenutno se gradi austrijska fabrika „Šibel“, uskoro otvaramo i jednu kinesku fabriku, što znači da je ta investiciona aktivnost i da direktne strane investicije u Srbiji ne posustaju, naprotiv, rastu i dalje. I da je to tako pokazuju nam podaci iz ove godine.

Naime, ovi brojevi stoje ove godine neuporedivo bolje nego prošle godine. Planirani rast od 6% već je zagarantovan statističkim podacima u prvom polugodištu. Danas smo došli do nivoa da u prvom polugodištu imamo uvećani nivo stranih investicija za 18,3% i druga vest, dobra, takođe, da ćemo u drugom kvartalu imati rast od 15,2%, što je znatno više od projektovanih 10,6 i ti brojevi nam garantuju da ćemo imati sigurno taj projektovani rast privrede od 6%,

U poslednje vreme pojedini opozicioni dušebrižnici, upravo oni koji su Srbiju 2012. godine doveli do bankrota, a ti sada se brinu i optužuju vlast, današnju vlast, da se Srbija prezadužuje. E, pa da im na tu tvrdnju odgovorim konkretnim podacima.

Javni dug centralnog nivoa vlasti u martu 2021. godine u odnosu na februar iste godine povećan je za 134,2 milijarde dinara i iznosi 28,1 milijardu evra. Učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u na kraju marta meseca iznosi 55,7%, a učešće javnog duga opšteg nivoa u BDP-u je negde 56,5% u martu mesecu. Kako to izgleda u svetu? Javni dug u svetu iznosi negde oko 70 biliona dolara.

Sjedinjene američke države imaju javni dug od 21,5 biliona dolara ili 105% BDP. Japan 12 biliona dolara ili 237% BDP-a. Hajde da ostavimo te jake i velike svetske ekonomije i daleke od nas, da se približimo. Evropska unija ima 12,9 biliona dolara javnog duga ili 80,5% BDP-a, ili Italija 2,2 biliona dolara javnog duga ili 180% BDP-a zaduženosti, Grčka 343% BDP-a javni dug. Hrvatska, naš sused, 40 milijardi dolara ili 76,4% BDP-a iznosi dug Republike Hrvatske.

U proseku u vreme Kovida-19 javni dug u državama je povećan u razvijenim zemljama negde otprilike 100 do 150%, a u zemljama u razvoju sa 60 na 80, do 100% učešća javnog duga u BDP-u. Jednostavno, ova svetska kriza je uslovila da države reaguju i rešavaju probleme u privredi na različite načine i ulažući novac u privredne subjekte i tako stimulišući i proizvodnju i potrošnju i jednostavno privrednu aktivnost.

Jedinstvena Srbija smatra da je država Srbija prešla put od podanika, koji je izvršavao naloge moćnih sila, kako je bilo u vreme vlasti onih koji se sada predstavljaju kao opozicija, a u stvari nisu ništa drugo nego političke mutacije DS, do kredibilnog partnera sa kojim se danas dogovara i razgovara i takva je Srbija danas.

A zašto? Zato što je odgovornom politikom Srbija od zemlje pred bankrotom 2012. godine prešla put teških ekonomskih reformi i stabilizacije javnih finansija, do današnje zemlje stabilne i perspektivne ekonomije. Time je Srbija pokazala ozbiljnost i zaslužila poštovanje.

Samo ekonomski jaka Srbija ima snage da odgovori izazovima koje deo Međunarodne zajednice postavlja pred Srbiju.

Zato će JS podržati i ova dva predloga zakona.

Kada je u pitanju Memorandum sa Republikom Italijom, JS smatra da svaki ovakav bilateralni sporazum doprinosi jačanju spoljno-trgovinske pozicije naše zemlje, iako se ovaj sporazum ne tiče puno ljudi. Tu je ministar u pravu u svom uvodnom izlaganju. Ali, bez obzira, svaki bilateralni sporazum Srbije sa nekom drugom državom, a pogotovo sa Italijom koja je naš najveći spoljno-trgovinski partner, jača naše međusobne odnose i saradnju.

Veliki broj italijanskih investicija je prisutan u Srbiji. Samo u Jagodini imamo toliko italijanskih fabrika da je italijanski ambasador svojevremeno jednom prilikom rekao - dobrodošli u malu Italiju, a jedna od ulica u industrijskoj zoni u Jagodini se naziva sa pravom Italijanska ulica.

Na kraju, da rezimiram, današnji zakoni, koji govore o jednom kontinuiranom radu na korist građana, kontinuiranom radu obezbeđivanja ekonomske stabilnosti, sa ekonomskom stabilnošću svakako proizilazi i politička stabilnost naše države, raste na taj način i međunarodni ugled. I zbog svih tih razloga, JS u danu za glasanje podržaće sve ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM Zoltan Pek.

Hvala.

Poštovana potpredsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o zakonu o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava u otežanim uslovima usled pandemije KOVID-19 izazvane virusom SARS-KoV2.

Ovim zakonom se uređuje dodela kreditnih sredstava privrednim subjektima koji su Fondu za razvoj Republike Srbije podneli zahteve za kredit do 10. decembra 2020. godine. Ovim zakonom se propisuje ko i pod kojim uslovima može dobiti ovaj kredit sa određenom namenom, ko će sprovesti ovaj zakon, ko će i kako će vršiti kontrolu trošenja ovih sredstava dobijenih na osnovu ovog zakona.

Znači, pravo na korišćenje sredstava na osnovu ovog zakona imaju preduzetnici, zadruge, mikro, mali i srednji privredni subjekti koji su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu i koji, naravno, obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost, koji su Fondu za razvoj podneli zahteve za kredit do 10. decembra 2020. godine u skladu sa uredbom i o kojima do dana stupanja na snagu ovog zakona nije još odlučeno.

Sredstva mogu koristiti za nabavku obrtnih sredstava i za održavanje tekuće likvidnosti.

Zakonom se propisuje sredstva za čega se ne mogu koristiti, a to je organizovanje igara na sreću, lutrije i slične delatnosti, promet nafte i naftnih proizvoda, proizvodnju i promet proizvoda ili za aktivnosti koje su u skladu sa propisima Republike Srbije, međunarodnim sporazumima koji se primenjuju u Republici Srbiji ili pravilima Evropske investicione banke zabranjene.

Uslov koji mora da ispuni podnosilac zahteva za kredit, da nad njim nije pokrenut stečajni postupak ili da na snazi nisu mere iz plana reorganizacije, finansijsko restrukturiranje ili postupak likvidacije.

Po zahtevima podnetim u 2020. godini kredit se može odobriti ako je u zvaničnom finansijskom izveštaju privrednog subjekta za 2012. i 2019. godinu iskazan neto gubitak, ali je ostvaren poslovni dobitak. Ovaj uslov se ne primenjuje na preduzetnike koji nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja.

Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava odobravaju se pod sledećim uslovima. Rok otplate kredita je 48 meseci, a ima i grejs period, a to je 18 meseci, kamata ili kamatna stopa na ovaj kredit je 1% na godišnjem nivou. Ovo je značajno da se krediti odobravaju i vraćaju u dinarima. Minimalni iznos kredita je određen za jednog korisnika kredita za privredna društva je do milion dinara, a za preduzetnike i zadruge je 200.000 dinara.

Određen je i maksimalni iznos kredita, a to za privrednike ili za preduzetnike i makro pravna lica je do deset miliona dinara, za mala pravna lica do 60 miliona dinara, za srednja pravna lica je 100 miliona dinara. Otplata kredita se vrši u mesečnim anuitetima, a za grejs period kamata se obračunava i pripisuje se glavnom dugu. Najviši iznos odobrenog kredita može biti do 50% ostvarenih poslovnih prihoda po predatom finansijskom izveštaju za 2012-2019. godinu.

Instrumenti obezbeđenja urednog vraćanja kredita su menica, menično ovlašćenje jemca, hipoteka nad nepokretnošću čija je tržišna vrednost jedan u odnosu na jedan u odnosu na visinu odobrenog kredita, zalog na opremu čija je tržišna vrednost jedan u odnosu na jedan u odnosu na visinu kredita. U zavisnosti od iznosa kredita korisnici kredita dostavljaju određena sredstva obezbeđenja.

Za privredne subjekte čija je pretežna delatnost iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja prilikom odobravanja kredita primenjuju se sledeći uslovi, posebni uslovi. Rok otpate kredita ovim preduzećima je pet godina, a grejs period je do dve godine. Isto je kamata 1% na godišnjem nivou, isto se krediti odobravaju u dinarima i vraćaju se u dinarima. Minimalni iznos ostaje isti za jednog korisnika kredita do milion dinara, a za preduzetnike i zadruge do 200.000 dinara.

Kod maksimalnog iznosa kredita ima neke razlike. Za preduzetnike i mikro pravna lica je do deset miliona dinara, maksimalan iznos za mala pravna lica je do 70 miliona, a za srednja pravna lica je 110 miliona dinara. Najviši iznos odobrenog kredita može biti 80% ostvarenih poslovnih prihoda po predatom finansijskom izveštaju za 2019. godinu. I ovde ima razlike.

Otplata kredita vršiće se u mesečnim anuitetima, a grejs period, kao što sam rekao, u grejs periodu kamata se obračunava i pripisuje se glavnom dugu. U zavisnosti od kredita korisnici kredita dostavljaju određena sredstva obezbeđenja, kao što je menica, jemstvo, hipoteka prvog reda i naravno zalog na opremu, vozilo itd.

Ministarstvo privrede potpisaće ugovor sa Fondom, ugovor o komisionu, koji se odnosi na sprovođenje ovog zakona, a kojim će na Fond biti prebačena obaveza obrade zahteva privrednih subjekata za ovaj kredit i u skladu sa Uredbom primljeni kod Fonda do 10. decembra 2020. godine. Obaveza zaključivanja ugovora o kreditu je isto sa privrednim subjektima je obaveza Fonda, kao i kontrola namenskog korišćenja ovih kreditnih sredstava.

Ministarstvo će po zaključenju ugovora sa Fondom u skladu sa prenosom sredstava kredita od strane Evropske investicione banke sukcesivno preneti sredstva za sprovođenje ovog zakona.

Upravni odbor Fonda doneće najkasnije do 31. decembra 2021. godine odluke po zahtevima koji su primljene do 10. decembra 2010. godine, a po kojima do dana stupanja ovog zakona nije odlučeno, do visine raspoloživih sredstava predviđenih u skladu sa ovim zakonom.

Po ovom zakonu može se odobriti samo jedan zahtev po privrednom subjektu. Fond će na zahtev ministarstva dostavljati periodične izveštaje o sprovođenju i kontroli sprovođenja ovog zakona do isplate poslednjeg kredita. Fond će godišnje izveštaje o sprovođenju ovog zakona dostaviti ministarstvu, a ministarstvo će izveštaj izraditi i dostaviti Vladi, kako bi Vlada bila informisana o sprovođenju ovog zakona. Fond će sva sredstva primljena u jednom mesecu, po osnovu mesečnih anuiteta otplate kredita po odobrenim kreditima, finansijskim sredstvima iz budžeta Republike Srbije i sa kreditne linije Evropske investicione banke, početkom sledećeg meseca vraćati u budžet Republike Srbije, kao i sva ostala vraćena sredstva od strane korisnika kredita.

Na kraju, poslanička grupa SVM će podržati ove zakone i glasaće za ove zakone u danu za glasanje. Hvala.