Pred nama je danas jedna od tačaka u kojoj govorimo o modernizaciji naše železnice i to je jako lepo i to raduje građane, ali moram vas obavestiti da jedini grad sa 120.000 stanovnika u ovoj državi koji nema železnicu jeste grad Novi Pazar, a borba za železnicom u ovom gradu, u ovom kraju traje bezmalo više od vek i po.

Prva inicijativa je za izgradnju železnice kroz Sandžak, odnosno do Novog Pazara i preko Novog Pazara pokrenuta je još pre 146 godina, a kada je ovaj region igrao veoma značajnu međunarodnu ulogu. Novopazarski Sandžak je sve do Prvog svetskog rata nazvan i kao prozor Balkana i zbog toga je od Austrougarske monarhije 1875. godine pokrenuta prvi put inicijativa da bude izgrađena železnica kroz ovaj kraj. Ona je trebala da bude veza između Bosne i da preko ovog dela Sandžaka poveže Novi Pazar, Priboj, preko Uvca izađe i preko Mitrovice i Prištine ide ka Solunu, odnosno Skoplju i Solunu.

U periodu između 1921. i 1923. godine, u vreme Vlade Nikole Pašića, u Kraljevini SHS postojao je takođe gotov plan da se izgradi ova železnica. Međutim, po rečima, moram da kažem da je sa time bio saglasan i kralj Aleksandar i da je tu plan postojao i sredstva, kralja Aleksandra, on kaže doslovno - Hrvati i Slovenci ne razumeju zašto 100 miliona dinara treba dati na krše Sandžaka i Crne Gore.

Prvi ozbiljan projekat i korak da se do Novog Pazara dovede pruga započet je 1949. godine od strane komunističke vlasti, kada je praktično već i započela gradnja preko radnih akcija. Tadašnji naš lokalni list „Bratstvo“ je izveštavao i, evo, ja pokazujem ovde otpočeli su radovi na izgradnji pruge Raška – Novi Pazar. Međutim, i tu je brzo sve prestalo i do dan danas nemamo tih 20 kilometara izuzetno bitne i vitalne pruge od Novog Pazara do Raške.

No, na sednici Skupštine u aprilu ove godine ministar građevinarstva Tomislav Momirović je istakao da Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Priboj, Nova Varoš, zaslužuju mnogo bolju infrastrukturu, pre svega saobraćajnu, i da će se u narednom periodu, svi su izgledi, raditi pruga Raška – Novi Pazar. Projekat postoji, CIP je uradio projekat još 2007. godine, i to je neka trasa koja ide sa nekoliko mostova, sa jednim velikim tunelom od kilometar i vrednost iznosi oko 45 miliona evra ovog projekta i to je nešto što će zaista na svaki način podići značaj ovog kraja.

Mi, nažalost, u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici nismo imali ni jednog značajnog investitora, ni jedno proizvodno radno mesto do sada, i to nije samo nepravedno, nego i ne održivo i jedno ovakvo rešenje, dovođenje pruge do Novog Pazara, rešavanje infrastrukture, na čemu ova Vlada insistira, je jedini mogući put za rešavanje ovih zaista krucijalnih problema građana koji žive u ovom kraju države. Naravno, imponuje da ova Vlada i naša koalicija koja je mnogo učinila na podizanju infrastrukture bude ta koja će ovaj istorijski problem završiti i za čijeg mandata će se pruga od Novog Pazara do Raške učiniti. To će pokazati otvorenu želju ove Vlade da se svi krajevi ove zemlje ravnomerno razvijaju i da ova Vlada ravnomerno brine o svim građanima naše zemlje. Zato još jednom apelujem da se sa ovim projektom što pre započne.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je Nenad Filipović.
Vašoj grupi je ostalo još pet minuta.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, danas su na dnevnom redu dva zakona koja u suštini pune budžet Republike Srbije. To su Zakon o fiskalizaciji, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a na današnjem dnevnom redu jesu izmene i dopune ovih zakona koji imaju za cilj unapređenje ovih zakona, tako da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ova unapređenja.

Prikupljanje javnih prihoda je jedan od izazova sa kojim se suočavaju sve zemlje u svetu, pa tako i naša zemlja, ali još veći izazov jeste da javne finansije budu održive i predvidive. Jedan od uslova održivosti i predvidivosti javnih finansija jeste da još više suzbijemo sivu ekonomiju, da imamo efikasniju kontrolu i bolju naplatu poreza, što ovim izmenama i dopunama zakona vi pokušavate da učinite.

Mi iz JS smatramo da je pored održivosti i predvidivosti javnih finansija mnogo bitnije da znamo gde se te javne finansije troše tj. gde se troše pare, odnosno novac poreskih obveznika. Kilometri i kilometri novih autoputeva, kilometri mnogih regionalnih puteva, nove brze pruge, nove bolnice, nove škole, to je sve ono što je vidljivo i dokaz gde se troše javne finansije, odnosno novac poreskih obveznika, a o tome da korisnici budžeta budu upravo oni koji taj budžet i pune više puta je u ovom parlamentu govorio i predsednik JS Dragan Marković Palma koji je na delu to pokazao i pokazuje.

Na primer, sada u Jagodini ima jedan projekat koji je trenutno u realizaciji, a to je izgradnja otprilike 200 kilometara atarskih puteva. To je nastavak projekta od prošle godine. Ovi atarski putevi su karakteristični u Jagodini po tome što su od kamenog materijala, sitni kamen, tucanik. Taj put je debljine oko 20-ak centimetara, tako da ima mnogo bolju upotrebnu vrednost, odnosno duži rok trajanja, pa tako ne mora da se menja svake godine, kao u mnogim drugim lokalnim samoupravama.

Što se tiče novog sistema fiskalizacije, možemo reći da je on trenutni tj. dešava se u realnom vremenu i da je upravo on motor pokretač ovih promena. Kada govorimo o promenama, kada kažemo promena, uvek ima niz problema. Ako ništa drugo, postoji problem prilagođavanja, a vi ovim izmenama i dopunama zakona pokušavate da obveznici fiskalizacije na najefektivniji način pređu sa sadašnjeg modela fiskalnih kasa na onlajn fiskalizaciju tj. preko elektronskog fiskalnog uređaja. Jedna od pogodnosti za obveznike fiskalizacije jeste da fazno ili etapno prelaze na novi model u zavisnosti od tehničkih mogućnosti, ali na taj način da se omogućava da nesmetano nastave svoje poslovanje.

Veoma je bitno da nastave svoje poslovanje i ovde to upravo ponavljam i potenciram jer je i o tome govorio više puta u parlamentu predsednik JS Dragan Marković Palma, a to je da kada se ustanovi da neki obveznik fiskalizacije prekrši zakon, da li to učini namerno ili ne, da li napravi grešku ili omašku, nije ni bitno, jer se sve to podvodi pod greškom, a svaka greška se plaća i da kažemo da je to sad sve OK, u redu.

Onda postavljamo pitanje, ako je to u redu i ako se ta greška plaća, te greške nisu jeftine, zato što se te radnje zatvaraju na dve nedelje? Da li neko misli da psihološki efekat koji se time postiže daje dobre rezultate? A koji je psihološki efekat tako postignut? To je da se vidi da je traka poreskih inspektora stavljena oko vrata te radnje, da izazove određenu dozu straha kod drugih ljudi koji to vide da takve greške ne čine i drugo, stavlja se na stub srama, ili da ne kažem još teži neki izraz, onaj čija radnja je u prekršaju.

Da li taj efekat daje dobre rezultate? Mi, znači, zatvaramo radnje, one ne nastavljaju svoje poslovanje, nema, niko ne zarađuje, svi uopšljenici odlaze na prinudne odmore itd, pa čak i oni koji propisuju zakon a to je država, ne uzimaju one poreze koje treba da uzmu. Ako imate, na primer, neku porodičnu firmu gde imamo dvoje uopšljenih, oni moraju da plate kaznu, idu na prinudni odmor od dve nedelje i jednostavno mogu da postanu čak i socijalni slučajevi. Ako su prodavnice, kafići i slično, sa 20 i više upošljenika, tu takođe imamo da 20 porodica ostaje bez primanja u narednih dve nedelje itd.

Postavlja se pitanje da li treba i tu koristiti savremenu tehnologiju? Da li treba i tu vršiti korekcije i primenjivati nove metode, naročito u današnje vreme Kovida, koji kao što znamo je sam po sebi zatvorio mnoge te radnje više meseci, neke za stalno, neke parcijalno itd, pa, mislim da tu treba obratiti pažnju na to.

Ako gledamo Kovid u današnje vreme, mi iz Jedinstvene Srbije možemo reći da se ponosimo time da smo mi prepoznali da je u ovom teškom vremenu potrebno pomoći, naročito onima koji su na braniku, a to su zdravstveni radnici, da smo ih mi vodili već u aprilu mesecu u Egipat, jednu zdravstveno-političku delegaciju od 130 ljudi, da smo juna meseca vodili 600 zdravstvenih radnika u Paraliju, da ćemo 23. oktobra do 30. oktobra opet voditi jednu delegaciju zdravstvenih radnika.

(Predsedavajući: Vreme, kolega.)

Završavam.

Na kraju bih želeo da kažem da je nesporno da treba suzbiti sivu ekonomiju i mi moramo da se borimo za čoveka i za svakog građanina, jer zbog malog procenta onih koji su neodgovorni ne treba da stradaju svi ostali.

U svakom slučaju, ove izmene i dopune unapređuju znatno postojeća rešenja i poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje će podržati ove izmene. Hvala.

Zahvaljujem, gospodinu Filipoviću.
Sledeća je koleginica Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre, poštovane kolege, građani Srbije, u okviru ovog zajedničkog pretresa ja ću se osvrnuti na dva zakona iz oblasti fiskalne politike.

Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji.

Izmene i dopune ovih zakona uslovljene su jedne drugima i predstavljaju negde nužna usaglašavanja radi uvođenja efektnijeg modela, pre svega, kojim se postiže optimalna fiskalizacija, odnosno modernizacija poreskog postupka i bolje umrežavanje učesnika u poreskom postupku. Suštinski cilj svakog zakonodavnog procesa jeste postizanje višeg nivoa pravne sigurnosti učesnika u pravnom prometu i u ovom slučaju je u pitanju poreski postupak koji i proceduralnim inovacijama treba da obezbedi pre svega efikasniju ali i transparentniju poresku politiku države.

Jedan od segmenata funkcionisanja države kao servisa građana koji se često identifikuje kao slaba tačka jeste upravo ta naplata poreza. Građani često vide državu kao poreznika a obračun poreza otprilike kao neki namet bez koristi, međutim, to apsolutno nije prava slika i zato je potrebno da se vidljivošću pre svega poreskog postupka i stručnim radom poreske administracije ta slika kod građana i promeni.

Postoje opošta znanja o tome da su porezi i doprinosi najvažniji budžetski prihod iz kog se finansiraju zdravstvo, obrazovanje, vojska, policija, socijalna i dečija zaštita i druge javne službe, kao i razvojni projekti u svim sektorima života, ali se ove činjenice veoma često zaborave kada građani treba da izvrše svoje poreske obaveze.

Na to često moramo da podsećamo, jer smo svi mi građani Srbije i kojim god poslom da se bavimo jesmo poreski obveznici koji moraju uredno da izmiruju svoje poreske obaveze i shvate da se odatle i lečimo, i školujemo i gradimo puteve.

Javnost naplate poreskih obaveza kroz transparentan prikaz iznosa PDV na svaki kupljeni proizvod donela je već prva faza fiskalizacije, odnosno uvođenje fiskalnih kasa.

Fiskalne kase su suštinski unapredile poreske procedure i možemo reći doprinele vraćanju poverenja, pre svega, u način obračuna i visinu obračuna tog poreza, tako da su fiskalni računi koji su sami po sebi transparentni, proverljivi i sigurni, garantuju vam potrošačka prava. Naravno, morate da ga uzmete, a ostavlja i mogućnost da dobijete stan ili auto, ako se ne varam, u igri „Uzmi račun i pobedi“.

Izmene i dopune Zakona o fiskalizaciji o kojima danas govorimo važne su za primenu celog Zakona o fiskalizaciji koji smo usvojili 2020. godine. Njegova primena počinje 1. januara 2022. godine, dakle za tri meseca i ovako dug vremenski period od donošenja do primene zakona ostavljen je upravo radi donošenja podzakonskih akata, ali i radi tehničkog prilagođavanja obveznika fiskalizacije na novi model, odnosno na prelazak sa sadašnjeg modela evidentiranja maloprodajnog prometa preko fiskalne kase na novi model on-lajn fiskalizacije, odnosno na evidentiranje prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja koji predstavlja softversko rešenje koje će koristiti obveznik fiskalizacije u postupku izdavanja fiskalnih računa, uz istovremeni prenos podataka o fiskalnim računima u sistem za upravljanje fiskalizacijom koji je osnovan u okviru poreske uprave.

Brzina prilagođavanja novom on-lajn modelu koji podrazumeva i nabavku i umrežavanje odgovarajućih elektronskih uređaja će svakako zavisiti od tehničkih mogućnosti svakog obveznika fiskalizacije, ali ako se ne varam, u obrazloženju zakona sigurno stoji, ja sam propustila vaše uvodno izlaganje, pretpostavljam da ste to rekli, da je moguće koristiti i aparat mobilnog telefona kao jedan od aparata za obračun, odnosno za novi model fiskalizacije.

Zato mislim da je važno da se kaže da se ovim izmenama zakona, pre svega, omogućava obveznicima fiskalizacije da fazno mogu prelaziti na taj novi model, odnosno omogućiće im se nesmetan nastavak poslovanja, iako obveznici nisu u zakonskom roku potpuno prešli na elektronski fiskalni uređaj.

Ova izmena će posebno pogodovati obveznicima fiskalizacije koji imaju više objekata prometa na malo ili imaju poslovne prostore na više različitih lokacija, tako da nisu u mogućnosti da istovremeno pređu na novi model fiskalizacije kako zbog finansijskih, tako i zbog tehničkih uslova. Ali, opet mi se čini da ste negde u obrazlaganju ovog zakona rekli da će i tu postojati neke subvencije, ne bih da licitiram, verovatno sam propustila da ste i to rekli.

Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje su takođe danas na dnevnom redu vrše se upravo radi usklađivanja sa navedenim izmenama Zakona o fiskalizaciji. U suštini posmatrano, novi Zakon o fiskalizaciji čija primena kreće 1. januara 2022. godine i predložene izmene krovnog Poreskog zakona jesu deo agende transformacije poreske uprave i njene uloge, pre svega u sprovođenju fiskalne politike, odnosno deo su programa transformacije poreske uprave za period 2021/2025. godina kojim će se doći do ostvarivanja konačnog cilja reforme, a to je stvaranje moderne i efikasne poreske institucije koja obezbeđuje održive i predvidive javne finansije, a time i realno budžetiranje opšte države.

To će biti poreska uprava koja je nevidljiva za poreskog obveznika, a prisutna je i dostupna na svakom mestu u svakom trenutku i pruža digitalnu uslugu, potpuno prilagođenu poreskom obvezniku.

To će biti poreska uprava integrisana u prirodno poslovno okruženje poreskog obveznika. Rečju, to treba da bude moderna, precizna, pouzdana državna služba koja vraća poverenje u fiskalnu ulogu države.

Pored navedenog, razlog za izmene i dopune zakona jeste potreba otklanjanja procesnih i drugih pravno-tehničkih nedostataka uočenih tokom primene zakona kako bi se izbeglo, pre svega, različito tumačenje, a time i različita primena zakona koja često dovodi do nejednakog položaja stranaka u postupcima pred javnom vlašću i u ovom slučaju pred poreskim vlastima.

Ove izmene treba da doprinesu i efikasnije sprovođenje poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u njegovoj primeni.

Kada su izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u pitanju, istakla bih kao dobro rešenje datu mogućnost odlaganja plaćanja dugovanog poreza kroz odlaganje plaćanja kamate propisane poreskim obveznicima zbog neredovnog izmirenja poreske obaveze. Ovo će biti značajna olakšica za poreske obveznike koji u potpunosti izmire osnovni poreski dug jer će kamatu moći na odloženo da isplaćuju.

Takođe se izmenama zakona stvara pravni osnov kojim se omogućuje poreskoj upravi da po službenoj dužnosti podnosi poresku prijavu o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, za privredna društva, kao i poreski obveznici kada propuste tu radnju da sve to izvrše u roku.

U celini posmatrano ovim zakonskim izmenama daje se doprinos, pre svega, pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Zakon stvara negde jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskoj pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni i jednakost pred organima vlasti, što mora biti odlika svake pravno uređene države, a najvišim standardima pravno uređene države Srbija upravo i teži.

Da ne propustim momenat tako popularnog datuma 5. oktobra, meni ne mnogo važnog, ali ćete se setiti, ja to kao socijalista moram da kažem, jednom nas je Milošević upozorio na greške koje možda neće biti ispravljive. Ministre, vi ste jedan od ljudi koji je ispravljao te greške iz prošlosti, koje narod nažalost nije prepoznao kada je dao poverenje. Bez ambicije, da vratim fokus na 5. oktobar, ali prosto samo zato što mislim da sa ove distance sve to deluje toliko besmisleno i smešno.

Đorđe Milićević je već rekao da ćemo u danu za glasanje podržati set predloženih zakona, tako da u ime SPS još jednom puna podrška za ovakve izmene zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Ana Miljanić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, od naše Vlade, kao i mnogo puta do sada nam stiže Predlog zakona kojim nastavljamo da pružamo podršku građanima u cilju ublažavanja posledica pandemije bolesti Kovid 19.

Pre nego što u ovom izlaganju pažnju usmerim na sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije, kojima se uplaćuje novčana pomoć u cilju ublažavanja posledica pandemije bolesti Kovid 19, izazvane virusom Sars kov 2.

Želim da podsetim sve naše građane da je nakon 2012. godine bilo potrebno da se uradi mnogo da bi se izgradio politički i privredni kredibilitet Srbije, da se finansije dovedu u red, da se smanji budžetski deficit, da se uspostavi makroekonomska stabilnost, da se smanji javni dug, da se inflacija stavi pod kontrolu, da se smanji nezaposlenost i da se pokrene privreda. Da sve to nije uradio predsednik Aleksandar Vučić, koji je još kao premijer 2014. godine započeo transformaciju naše zemlje, Republika Srbija sigurno ne bi na ovaj način uspela da se izbori sa posledicama pandemije.

Nakon jednokratne novčane pomoći od 100 evra u toku prošle godine, za koju se prijavilo preko šest miliona naših građana, država je i ove godine omogućila svim punoletnim državljanima Republike Srbije da se prijave za novčanu pomoć krajem aprila do sredine maja u iznosu od 60 evra koja se isplaćuje u dva dela. Prvi deo je već isplaćen, a drugi deo ove novčane pomoći će biti isplaćen u novembru.

Dakle, svi oni koji su se prijavili već za ovu novčanu pomoć se nalaze u privremenom registru i oni nemaju potrebe da se ponovo prijavljuju, kao što je rekao ministar Siniša Mali, a oni koji su u međuvremenu postali punoletni ili oni koji žele da se prijave za dodatnu novčanu pomoć, koja će biti uplaćena u decembru ove godine, imaće tu priliku od 15. do 30. novembra elektronski putem portala Uprave za Trezor.

Koliko je Republika Srbija sada ekonomski stabilna najbolje pokazuje podatak da smo za mere pomoći našim građanima i privredi kroz tri paketa mera pomoći izdvojili preko osam miliona evra, a ono što je veoma važno, pritom nismo ugrozili makroekonomsku stabilnost. Naprotiv, u ovom periodu plate su povećavane, pa imamo plan da prosečna plata do kraja ove godine iznosi 600 evra, penzije su povećavane, a koliko brinemo o našim penzionerima pored jednokratnih pomoći u toku prošle i ove godine najbolje govori i najava našeg predsednika da će svim penzionerima početkom sledeće godine biti isplaćeno 20.000 dinara novčane pomoći. Takođe, idemo ka tome kroz Program „Srbija 2025“ da prosečna penzija 2025. godine iznosi 440 evra.

Mogu samo da poručim onima kojima smeta Aleksandar Vučić, SNS i svi mi ovde i da ih podsetim da je prosečna penzija dok su oni bili na vlasti bila jedva 200 evra. Građani sada veruju svojoj državi, jer kroz sve ovo učinjeno vide da je država jaka, stabilna i sigurna.

Na samom kraju hoću da poručim da će SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem još jače da radi za sve građane Republike Srbije, jer mi sada jačamo našu otpornost, postavljamo naš rast na zdrav temelj, projektujemo održive ciljeve našeg razvoja i time stvaramo makroekonomsku stabilnost i dugoročnu stabilnost za sve naše građane. Svako da ću zbog toga u danu za glasanje, kao i kolege iz moje poslaničke grupe podržati ovaj i sve ostale predloge zakona koji za cilj imaju bolji životni standard svih naših građana. Zahvaljujem.

Hvala gospođo Miljanić.
Reč ima Dijana Radović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u prethodnih godinu dana tokom plenarnog zasedanja ovog saziva Narodne skupštine ono što sa sigurnošću možemo reći jeste da smo značajno unapredili zakonsku regulativu iz oblasti finansija. Usvojili smo važne zakone koji uređuju i unapređuju finansijski segment delovanja naše države, što je za krajnji cilj imalo pozitivne efekte za sve naše građane.

Krajem prethodne godine usvojili smo novi Zakon o fiskalizaciji za koji je predviđeno da stupi na snagu 1. januara 2022. godine. Usvajanje ovog zakona rezultat je potrebe prilagođavanja poslovanju usred napretka tehnologije, kao i drugim promenama koje su time uzrokovane.

Ova promena jeste nešto novo, nešto korisno za našu državu, ali pre svega neophodno za savremeno društvo, posebno ukoliko uzmemo u obzir da je prošlo 18 godina od kada smo usvojili Zakon o fiskalnim kasama koji još uvek važi. Znamo svi dobro da novo vreme zahteva i traži nove odgovore, nova rešenja, a upravo ovaj Zakon o fiskalizaciji daje dobar odgovor države na suzbijanje sive ekonomije i jeste jedno dobro rešenje u pravcu nastavka našeg puta ka digitalizaciji i inovacijama i u skladu sa modernim trendovima u čitavom svetu.

Sa tim u vezi Srbija uvođenjem ovakvih zakonskih rešenja potvrđuje još jednom da je moderna država čiji je cilj na prvom mestu suzbijanje i sprečavanje sive ekonomije, čiji je cilj imperativnija privreda, ali pre svega da jednim ovako kvalitetnim zakonskim rešenjima kreiramo pravno siguran i valjan i transparentan finansijski sistem.

Sama fiskalizacija predstavlja proces boljeg praćenja naplate poreza uz pomoć posebnog softvera i kao što su danas pre mene govornici rekli, nekoliko uređaja namenjenih da taj proces pojednostave i uvežu u jedan sistem.

Samim tim uvođenjem novog modela fiskalizacije ima višestruke prednosti i višestruke pogodnosti kako za našu državu, odnosno za budžet naše države, tako i za sve privredne subjekte koji će na taj način doprineti boljem poslovnom ambijentu cele naše države. Ono što bih izdvojila kao naročito važno, odnosno najznačajniji efekat to je da je ova zakonska regulativa štedi i vreme i novac kako javnog, tako i privatnog sektora, naravno pre svega državi, odnosno javnom sektoru kroz bolju i efikasniju poresku kontrolu, odnosno sprečavanje poreske evazije, ali i takođe našoj privredi kroz smanjenje troškova poslovanja koje smo imali koristeći stare fiskalne kase.

Tu pre svega mislim da nemamo više takse za defiskalizaciju, nemamo više čuvanje i skladištenje kontrolnih i fiskalnih traka, nemamo više potrebe za nepotrebnom administracijom, ali takođe smanjujemo mogućnost zloupotrebe, čime otvaramo da naše tržište bude transparentno i mnogo više uređeno nego što je to bilo u prethodnom periodu.

Jednostavnije rečeno, ovaj zakon ubrzaće postojeće radne procese, poboljšaće i modernizovati proces poslovanja privrede, a u državnom budžetu ostaće nam više novca. Kao što je ministar rekao nekoliko puta, ostaće nam više novca da gradimo nove puteve, nove škole, nove predškolske ustanove, a samim tim ići ćemo u korak sa savremenim svetom i doprinećemo i da svaka naša lokalna samouprava u Srbiji bude u boljem položaju, odnosno da može da obezbedi svim svojim građanima bolji i kvalitetniji život.

Ono što je posebno važno u ovim izmenama i dopunama zakona jeste da se postepeni odnosno fazni prelazak na ovaj novi model fiskalizacije, takođe, propisuje se jedan period odnosno šestomesečni period koji se odnosi na period od 1. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine. Samim tim, stvaraju se uslovi da obveznici fiskalizacije mogu u fazama da pređu na ovaj jedan novi model, a posebno je ovo značajno i za one privredne subjekte koji imaju više prodajnih objekata, odnosno koji imaju više poslovnih prostorija, da u skladu sa spremnosti mogu da se prilagode u celosti i pređu na novi model fiskalizacije.

Time se pokazuje da je predlagač ovog zakona vodio računa i da je imao visok stepen i saradnje i razumevanja prema privredi, ostavio je mogućnost da se na vreme prilagode i samim tim iskoristi se ovaj period od šest meseci za edukaciju, odnosno da se što bolje naše privrednici i preduzetnici pripreme i da mogu što kvalitetnije da prilagode svoje poslovanje novom modelu.

Uporedo sa ovako naprednim zakonskim rešenjima, o ovome sam govorila više puta, posebno kada je bio na dnevnom redu Zakon o elektronskom fakturisanju, moramo voditi računa da što pre svako mesto u Srbiji, svako naše selo bude pokriveno i telekomunikacionom mrežom i internetom i samim tim naši građani iz ruralnih sredina u svom poslovanju mogu da obezbede i da prilagode da i oni koriste sve pogodnosti i prednosti ovog modela fiskalizacije.

Zbog toga naročito smatram da je prilikom primene ovog zakona potrebno imati posebno razumevanje za preduzetnike u ruralnim sredinama, gde sa sigurnošću možemo pretpostaviti da informatička pismenost kao i tehničko-tehnološka opremljenost nije na zavidnom nivou. Naročito treba uzeti u obzir inspekcijske kontrole, koje će se vršiti u prvoj godini primene ovog zakona i samim tim moraju imati određenu dozu tolerantnosti prema ovoj kategoriji naših preduzetnika, da im daju mogućnost da se u potpunosti prilagode. Zato nam je potrebna u toj prvoj godini primene zakona fleksibilnija politika u pogledu izricanja mera, naročito odsustvo oštrih kazni i sankcija. Prioritet, po mom mišljenju, treba dati preporukama i preventivnom delovanju, u cilju kvalitetnije primene ovog zakona.

Takođe, kao što sam rekla, tranzicioni period treba iskoristiti i posebno staviti akcenat na edukaciju ove kategorije preduzetnika, odnosno kategorije preduzetnika u ruralnim sredinama u kojima oni obavljaju svoju privrednu i poslovnu aktivnost.

Ovaj zakon jeste kvalitetan pravni akt, predstavlja značajni korak za efikasnijem i efektivnijem funkcionisanju kako javnog tako i privatnog sektora. To je cilj kojem težimo, a kroz ovo zakonsko rešenje bliži smo njegovom ostvarenju.

Naša poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o fiskalizaciji. Mi verujemo u njegovu uspešnu implementaciju, verujemo da će, kako naša država tako i svi privredni subjekti, imati značajne benefite, a da će krajnji cilj biti zadovoljni građani koji će imati kvalitetniji život. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Radović.
Reč ima dr Aleksandra Tomić.