Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Agencije i Saveta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice i objedinjenoj raspravi nalaze se četiri Izveštaja o radu raznih nezavisnih agencija i saveta za prošlu godinu.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u Danu za glasanje nakon ove rasprave odlučiti i doneti odluku da li će glasati za sve izveštaje ili će za neke biti uzdržana.

Na početku današnje rasprave, ja bih najpre pohvalio to što se danas na dnevnom redu nalaze ova četiri izveštaja o radu nezavisnih agencija za prošlu godinu, čime mi kao Narodna skupština ispunjavamo deo svojih obaveza u postupku kontrole njihovog rada, a iz ovih materijala mogu se saznati interesantne informacije o nekim aspektima našeg društvenog i privrednog života koji na prvi pogled nisu tako vidljivi široj javnosti.

U Izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije vidi se da je ona u 2020. godini uspela da smanji broj predmeta, a da se najveći broj postupaka u njoj odnosi na oblasti telekomunikacija, trgovine, IT sektora i hemijske industrije.

Koliko se može primetiti, radnici Komisije uspeli su da smanje broj prenetih predmeta u svim vrstama postupaka koji su pred njom vođeni, a da u svom radu ostvare i prihode u svom poslovanju u visini od 173 miliona dinara, koji će biti uplaćeni u budžet Republike Srbije.

Mislim da je daleko važnije to što je ova Komisija registrovanjem donela adekvatne mere u nekoliko desetina slučajeva, pokušaja stvaranja nezakonitih sporazuma kojima bi se nanela daleko veća šteta na domaćem tržištu stvaranjem kartela ili monopola.

Fiskalni savet nam je u svom izveštaju uputio i ponovio više svojih sugestija i viđenja makro-ekonomskih prilika i pojedinih njenih segmenata koje nam je ova institucija pojedinačno već bila upućivala u širem obimu tokom prethodne godine, a u zavisnosti od ličnih ili stranačkih stavova, sa tim analizama se možemo ili ne moramo složiti.

Tako mi u našoj poslaničkoj grupi PUPS – „Tri P“ svakako pozdravljamo iskazan stav Fiskalnog saveta da je potrebno povećati iznos penzija, ali naravno da se ne bi složili sa kritikom jednokratne isplate novčane pomoći penzionerima, socijalno ugroženim i institucijama koje su zbog korona virusa bile u nemogućnosti da ostvare svoje rezultate.

Kada govorimo o stavu Fiskalnog saveta da je potrebno povećati penziju, vidimo sve nedostatke švajcarske formule o usklađivanju penzija koje stalno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate. Zbog toga je formula PUPS – „Tri P“ penzije prate plate najbolje rešenje i neophodno je da se u dogledno vreme izmeni Zakon o PIO u skladu sa dogovorom predsednika Srbije, gospodina Vučića i predsednika PUPS, gospodina Milana Krkobabića.

Kada govorimo o obračunu penzija, onda moramo znati da je penzija izvedena iz radnog odnosa, te da je ista ekonomska kategorija i onda je jasno da je formula PUPS – „Tri P“ najrealnija.

Dragi prijatelji, drage kolege, sutra ćemo svi biti koji jesmo ili nismo u penziji i onda ćemo insistirati na tom stavu da penzije prate plate.

Stav PUPS da se u zakon ugradi zaštitni mehanizam koji će se u slučaju pada penzija ispod određenog procenta, na primer 60%, vanredno usklađivati penzije ina taj način sprečiti drastičan pad kao što sada imamo, jer švajcarska formula konstantno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate, što svakako nije dobro ni za penzionere, ali i za nas koji o tome odlučujemo.

Još jednom želim da istaknem obećanje predsednika Vučića na sednici Glavnog odbora PUPS-a, da će sve učiniti da se poboljša švajcarska formula, koja će vremenom dostići predlog PUPS – „Tri P“, odnosno penzije prate plate.

Lično verujem da će i Fiskalni savet podržati tu formulu iz ekonomskih, ali pre svega iz onih socijalnih potreba za naše najstarije sugrađane. Bez obzira na sve to Fiskalni savet je ova svoja stanovišta argumentovano obrazložio i time je pored pravovremeno datih ocena predloga budžeta, njihovih rebalansa i završnih računa ranijih budžeta u potpunosti ispunio svoje zakonom propisane obaveze.

Agencija za energetiku je u okviru svojih nadležnosti izdala 68 raznovrsnih licenci za rad operatorima u oblasti proizvodnje, prenosa, snabdevanja različitih vidova energenata, od električne struje do bio-goriva. Verujem da su i njeni stavovi sada se pokazali kao dobri, obzirom da Srbija nije u nekoj velikoj krizi što se tiče tih energenata ili proizvodnje struje.

Iz podataka da je broj tužbi Upravnom sudu u ovim postupcima bio svega sedam u 2020. godini, a u odnosu na 14 u 2019. godine vidimo da je rad Agencije u protekloj godini bio kvalitetniji. Pored ovih podataka o neposrednom radu izveštaj Agencije pokazuje i neke pozitivne parametre energetske politike, gde bih istakao da je ukupna proizvodnja električne energije u Srbiji u 2020. godini povećana, te da je najveća u zadnje četiri godine.

Vrlo pozitivno je i to što se vidi da raste proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, kao što su vetro-elektrane, ali nije dobro to što i dalje imamo značajan procenat gubitaka energije u prenosnoj i distributivnoj mreži, mada je on ostao na nižem nivou nego u nekim ranijim godinama i decenijama.

Dužina gasovodne distributivne mreže je u prošloj godini je povećana za oko 600 kilometara, iz čega se vidi da sve veći broj građana i privrednih subjekata uviđa prednost gasa kao čistog i jeftinijeg energenta. Nama svakako ostaje da u budućem periodu poradimo da se ove delatnosti u energetici podstiču i dobiju sve veći značaj u kontekstu zaštite životne sredine.

Poslednji po redosledu tačaka današnjeg dnevnog reda je izveštaj DRI. Radi se o izuzetnoj važnoj nezavisnoj instituciji sa osnovnim ciljem kontrole trošenja javnih sredstava i računovodstvenih dokumenata raznovrsnih državnih organa i pravnih lica koji koriste ta sredstva. Pohvalno je to što možemo videti da se DRI potrudio da u prošloj godini sprovede sve planirane procese revizije, uprkos problemima sa koronom, kao i to da je rezultat tih procesa konstatovano da je ukupan obim uočenih grešaka u finansijskim izveštajima opao sa 441 na 376 milijardi dinara.

Ono što može da nas na drugoj strani zabrine iz ovih izveštaja je to da istovremeno konstatovano značajno povećanje u kategoriji zabeleženih nepravilnosti u poslovanju čiji je ukupan iznos skočio sa 10 milijardi iz prethodnog izveštaja na 130 milijardi u sadašnjem. Iz izveštaja vidi se da su gotovo sve te nepravilnosti u iznosu od 128,96 milijardi dinara bile konstatovane u različitim segmentima postupka javnih nabavki, te da to povećanje dolazi isključivo odatle, dok su iznosi nepravilnosti kod prihoda i primanja te rashode i izdatke čak i smanjili u odnosu na prethodne izveštaje.

Ovaj podatak svakako nije prijatan, ali od 1. jula 2020. godine na snazi je novi Zakon o javnim nabavkama koji bi trebalo da ubrza i pojednostavi procedure vezane za javne nabavke pa će naredni izveštaj DRI pokazati kakve on konkretne efekte je dao početkom svoje primene.

Ako se sagleda ukupan kvalitet datih ocena za izveštaje subjekata revizije vidimo da je on uglavnom nepromenjen, odnosno da su tada pozitivna mišljenja daleko pretežu nad negativnim, ovoga puta, u iznosu od 35 prema četiri i da uvek ima najviše onih mišljenja koja se daju sa rezervom, ovog puta, čak 98.

Moram da kažem da je dobro što se uočava da makar na nivou korisnika budžeta Republike i pokrajine već u dva navrata nije bilo datih negativnih mišljenja na rad tih organa. Moglo bi se razmisliti o tome da se u ovom slučajevima zauzme jedan principijalan stav da kada DRI izda negativno mišljenje o izveštajima rukovodioci tih organa, javnih preduzeća i ustanova moraju snositi političku odgovornost i biti smenjeni sa tih položaja, jer negativno mišljenje znači da su to već vrlo drastične i sistematske nepravilnosti u računovodstvu i poslovanju, a ne one koje su sporadične, od manjeg značaja i nastale uslede nenamernih grešaka i neznanja, a koje se otklanjaju izdavanjem preporuka i njihovim sprovođenjem.

U tom delu vidi se da se najveći broj izdatih preporuka uglavnom sprovodi u praksi, a da su u postupanjima po njima ostvarene značajne uštede javnih sredstava koje su u zbiru veće od milijardu dinara i svakako premašuju budžetska sredstva koja su odobrena za godišnji rad DRI i time pokazuju koliko je od značaja njena uloga i gledano u nekom čisto finansijskom smislu. Pored svoje osnovne delatnosti DRI je u ovom izveštaju naveo i niz preporuka i skrenuo pažnju na mnogobrojne praktične probleme i pravne praznine u sistemu javnih finansija i na njihovom rešavanju bi trebalo da obrate pažnju subjekti kojima su te preporuke upućene.

Poštovani narodni poslanici, na kraju se može i zaključiti da ovi izveštaji najvećim svojim delom verno oslikavaju rad nezavisnih državnih institucija, uostalom o tome su i naše kolege u resornim skupštinskim odborima već dali svoj pozitivnu ocenu dajući pozitivne zaključke na njih.

Posebno bih naglasio da su sva četiri slučaja u svim bilansnim stanjima i uspeha konstatovali pozitivne rezultate bez gubitaka, a planirani rashodi su ostvarivani u manjem obimu nego što je bilo planirano budžetom i njihovim finansijskim planovima, pa i tako domaćinsko i racionalno poslovanje u prethodnoj teškoj godini treba da pohvalimo i pozdravimo.

Poštovani narodni poslanici, naša Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje, kao što sam već najavio, odnosno kazao, dati svoju podršku ovim izveštajima, a o ovim institucijama i zaposlenima u njima dajemo punu podršku za budući rad uz želju da u budućnosti bude još struktivniji i kvalitetniji.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem se gospodinu Stošiću.

Sledeći je narodni poslanik Đorđe Milićević.

Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, poštovani predstavnici odbora, najpre želim da zahvalim predstavnicima odbora na jednom uvodnom iscrpnom izlaganju i želim da kažem na samom početku da će Poslanička grupa SPS podržati sva četiri izveštaja. Ovde je maločas bilo pitanje, kolega Zukorlić mislim da je, žao mi je što nije tu trenutno, pitanje doslednosti. Ako ste dosledni, glasajte protiv. Nije suština u tome da mi glasamo protiv. Obaveza nas narodnih poslanika je da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, da naravno razgovaramo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, da svako ima svoj nivo odgovornosti, o tome sam maločas govorio, i da vidimo da li oni poštuju zakon. Ne da tražimo od nezavisnih regulatornih tela da ulaze u politički ring, jer oni su nezavisni i ne treba to da čine, i ne da tražimo da tumače zakon onako kako mi želimo jer to opet ne bi bilo korektno.

Ali, svakako ni nezavisna regulatorna tela sa druge strane trebaju uvek da imaju na umu svoj nivo odgovornosti i ono što proceduralno jesu vaše obaveze i da kroz vaše izveštaje i analize koje vrlo često rado sagledavamo i čitamo, i analiziramo ne definišete određene stvari kroz jedan vid politizacije. Ako neko želi da se bavi politikom neka izađe iz nezavisnog regulatornog tela, osnuje političku stranku i učestvuje na izborima. To je mnogo jednostavno. Onda vidite koliko vas građani vrednuju, a koliko ne. Ovako, odgovarate Skupštini, jer mi smo vas izabrali i ja ne mislim ni jednog trenutka, naprotiv, smatram da je ovo prilika kada razgovaramo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, da je ovo prilika i da razgovaramo i da analiziramo vaše izveštaje, da razmenimo mišljenja, stavove, određene sugestije i predloge, ali isto tako kažem ne želimo i nemamo nameru da vršimo pritisak na rad nezavisnih regulatornih tela.

Smatramo da su ovakve diskusije korisne i to ne samo na sednicama resornog odbora, jer mnogi od nas nisu članovi odbora, pa nisu u prilici da učestvuju u radu, već baš ovde u plenumu. To je naša obaveza, pre svega, i naša i vaša obaveza prema građanima Srbije. I ne moraju naravno, mišljenja uvek da nam se poklapaju, ne moraju stavovi uvek da nam budu identični, jer ako bi stavovi uvek bili identični onda bi se postavljalo pitanje, uopšte postojanja nezavisnih regulatornih tela.

Dakle, rekao sam četiri izveštaja danas su pred nama i postala je praksa i mi smatramo da je to dobro da Narodna skupština koja i bira nezavisne organe i tela redovno na plenarnim sednicama raspravlja o izveštajima o radu.

Ovu plenarnu raspravu smatram novim kvalitetom, pre svega u radu Narodne skupštine Republike Srbije, ali i u radu tela, jer otvorena dvosmerna komunikacija predstavlja, pre svega kontinuitet praćenja i kontrole rada ovih tela i organa, što obezbeđuje redovno i transparentno izveštavanje, kao što sam rekao, javnosti o onome što je važno. A, važno je da javnost izveštavamo, zapravo posebno onda kada govorimo o onome što jesu životna pitanja, a mnoge analize pojedinih nezavisnih regulatornih tela, koje se tiču 2020. godine odnose se upravo na životna pitanja, imajući na umu činjenicu da od marta meseca, nažalost smo suočeni sa najvećim zdravstvenim izazovom, kao i čitav svet.

Dakle, sve ono što se moglo sagledati u izveštaju, upravo se odnosi na životna pitanja građana pojedinih nezavisnih regulatornih tela. O tome ću naravno, govoriti.

Uvođenje regulatora i nezavisnih organa u pravni sistem Republike Srbije, dakle potvrđuje pre svega implementaciju međunarodni standarda i standarda Evropske unije za čije članstvo je potpuno opredeljena naša država. Regulatori su i deo demokratizacije, pre svega našeg društva i uslov daljeg jačanja pravne države, a time i otvorenosti državnih organa za svaki oblik javne kontrole, pre svega za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava, što je po mišljenju poslaničke grupe SPS od izuzetne važnosti, odnosno sredstava svih poreskih obveznika, čime se ojačava i obaveza države da usmerava ta sredstva u strateške prioritetne razvojne pravce i ostvarivanje pre svega što je za nas posebno važno, kao socijaliste socijalnu politiku i socijalnu funkciju države.

Sva četiri izveštaja koja su danas na dnevnom redu su od izuzetne važnosti i značaja. Njihova ocena i stanja predloga mera za sektor koji pokrivaju, Narodna skupština razmatranjem ovih izveštaja ostvaruje svoju, kao što sam rekao, kao kontrolnu funkciju, a svaka kontrola rada uvek može samo doprineti novom kvalitetu rada i nezavisnih regulatornih tela, a možda i nas predstavnika građana, narodnih poslanika.

Ja ću se ovoga puta kao predsednik poslaničke grupe SPS uz dužno poštovanje ostalih predstavnika nezavisnih regulatornih tela, ali s obzirom na vreme osvrnuti na dva izveštaja. Kolege će govoriti u nastavku današnje sednice o preostala dva izveštaja nezavisnih tela. Tu pre svega mislim na Fiskalni savet i na DRI, na izveštaje za 2020. godinu.

Što se tiče Fiskalnog saveta na početku smo jasno definisali neke stvari. Ja ne želim da se vraćam na to. Verujem da će svaki naredni izveštaj biti usvojen, ne elektronski, ne onlajn, nego onako kako je to proceduralno definisano. Ali, o tome smo već razgovarali. Ne želim ponovo o tome da govorim.

Sam izveštaj, pažljivo sam ga pročitao, jeste sveobuhvatan, počiva na zakonom utvrđenom delokrugu rada ovog nezavisnog organa, čija misija jeste da ocenjuje kredibilitet, pre svega fiskalne politike sa aspekta poštovanja fiskalnih pravila, da obezbedi javnost u vođenju fiskalne politike. To apsolutno nije sporno.

Da podsetimo i to da svojim nezavisnim analizama fiskalne politike i stručnim pristupom Fiskalni savet treba da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji. U tom smislu, Fiskalni savet, kako to stoji između ostalog u zakonu jasno, a o tome je govorio predstavnik Fiskalnog saveta, analizira makroekonomske i fiskalne pretpostavke na kojima se zasnivaju dokumenta, daje nezavisnu i kredibilnu ocenu ekonomske politike, procenjuje fiskalne rizike itd.

Dakle, Fiskalni savet ima značajna, rekao bih, ovlašćenja koja posledično podrazumevaju stručnost i odgovornost ovog organa. Iako se u ranijim raspravama o izveštaju nisam u svemu slagao i nismo se u svemu slagali sa ocenama Fiskalnog saveta, imali smo potpuno suprotne stavove, ne mogu da kažem da Fiskalni savet nije radio. To nećemo reći.

Sa jednim brojem ocena i konstatacija za izveštaj 2020. godine se mogu u potpunosti složiti. Tako recimo, Fiskalni savet je u izveštaju za prethodnu godinu pozitivno ocenio saradnju sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, konstatujući da je ona bila dobra, da se odvijala kroz rad Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Takođe saradnja sa predstavnicima Vlade, Ministarstvom finansija, po oceni Fiskalnog saveta je bila dobra. Tu se u potpunosti slažemo, bez obzira na stavove koje su u raspravi i u diskusijama izneseni.

Fiskalni savet je pohvalio i u praksi novog saziva Narodne skupštine koji se odnosi na usvajanje završnog računa budžeta republike, zaključujući da je ona važna karika u budžetskom procesu, što svakako jeste. Slažemo se, jer to je ključni oblik parlamentarne kontrole i načina trošenja planiranih budžetskih, odnosno javnih sredstava za finansiranje opšte države. Činjenica je da završni računi budžeta Republike Srbije nisu razmatrani u Narodnoj skupštini Republike Srbije još od 2003. godine i da je sadašnji predsednik parlamenta Ivica Dačić od početka ovog saziva vratio obavezu razmatranja i usvajanja završnih računa budžeta republike.

Završni računi su veoma važni, jer su slika ostvarenih prihoda, ali i rashoda budžeta u toku godine. Oni egzaktno pokazuju da li su budžetirana sredstva trošena u skladu sa Zakonom o budžetu, odnosno u skladu sa rebalansom. Razmatranje završnih računa budžeta jeste značajan, ali i zakonski vid parlamentarne kontrole fiskalne politike koju sprovodi Vlada. Sa druge strane i razmatranje završnih računa i izveštaja o radu nezavisnih organa i regulatora pojačava pre svega kontrolnu funkciju parlamenta i potvrđuje da Skupština nije mesto gde se samo glasa, već je mesto gde se vode ozbiljne debate o značajnim društvenim i državnim temama i pitanjima.

Kao pozitivnu budžetsku tendenciju u 2020. godini, Fiskalni savet je izdvojio to što javne investicije u infrastrukturu nisu smanjivane pod naletom krize izazvane Kovidom. U potpunosti se slažemo sa ovom konstatacijom. Ekonomska je premisa da bez kapitalnih investicija infrastrukturnih projekata nema ekonomskog razvoja. Srbija, uprkos svemu, ulaže dosta u putnu infrastrukturu, grade se autoputevi, rekonstruišu pruge, izdvojen je novac za izgradnju kanalizacione i vodovodne mreže u mnogim gradovima i opštinama. Pri tome, ne možemo a da ne afirmišemo zdravstvenu politiku Vlade, imajući u vidu pre svega globalno zdravstvenu krizu izazvanu Kovidom – 19.

Kada govorim o zdravstvu, za vakcine je izdvojen ogroman novac, a Srbija je izdvojila značajna sredstva i za zdravstvenu infrastrukturu. Tu, pre svega, mislim na bolnicu u Batajnici, u Novom Sadu, takođe, novac za rekonstrukciju kliničkih centara, kako u Beogradu, tako i u Vojvodini. Pored toga, aktuelna investicija je izgradnja fabrike vakcina. Sve ovo je od nemerljivog značaja u borbi protiv pandemije, jer zdravlje građana nema cenu i iskoristio bih priliku da pozovem još jednom sve građane, koji to do sada nisu učinili, da se vakcinišu. To je jedini način da izađemo i da se zajednički izborimo sa zdravstvenim izazovom sa kojim smo suočeni.

Posebno, dakle, kada je reč o infrastrukturnim projektima, Vlada je izdvojila budžetom za 2020. godinu nikada više, 330 milijardi dinara, a rebalansom još 88 milijardi dinara. Tih 330, to je kada saberete negde otprilike 17,2% bruto društvenog proizvoda. Ne, oprostite, grešim, 335,5% bruto društvenog proizvoda. Moja greška, oprostite.

Ja sam potpuno ubeđen da će Vlada uspeti da realizuje, iako ste vi bili malo pesimisti kada smo govorili o onoj projektovanoj stopi bruto društvenog proizvoda od 6%, Međunarodni monetarni fond sada kaže da će to biti oko 6,5%, a ja sam ubeđen u ono o čemu je govorio ministar finansija, da ćemo uspeti da realizujemo projektovanu stopu od oko 7%.

Slažem se u potpunosti sa ovom vašom konstatacijom što se tiče infrastrukture, jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Ali, zamislite sada, da napravimo jednu paralelu, da je sve u Srbiji stalo u periodu pandemije i da je život stao u periodu pandemije, da smo zatvorili Skupštinu, da smo radili on-lajn, da smo zatvorili Vladu, da je predsednik države radio iz svog kabineta ili od kuće, da li bi imali realizaciju infrastrukturnih projekata?

Zašto ovo pričam? Pa, vi ste imali tri člana i niste mogli zbog pandemije da organizujete sednicu, a mi ovde govorimo o sredstvima od januara do novembra meseca prošle godine i realizovano ukupno investicija 146,7 milijardi dinara, što je 14,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, ne može i ne sme život u Srbiji da stane.

Potpuno iskren da budem, sa platama koje primaju nezavisna regulatorna tela mogli ste da organizujete ekstremno kvalitetne uslove, daleko bolje od onih koje mi imamo ovde u Skupštini, da napravite sednicu od tri člana. Ali, dobro, kažem, o tome smo već govorili. U ovim ocenama, dakle, u potpunosti se slažem sa Fiskalnim savetom.

U prethodnim raspravama o izveštajima bilo je i neslaganja nas parlamentaraca sa ocenama pojedinih nezavisnih organa, datim u njihovim izveštajima. To sam lično video kao razmenu mišljenja koja treba da doprinese novom kvalitetu uređenosti našeg društva, a ne kao isključivost i netoleranciju.

Postoje razlike u našim stavovima i kada je u pitanju ovaj izveštaj Fiskalnog saveta. Naveo bih ključne kritike koje je Fiskalni savet izneo u svojim analizama, a sa kojima se ne slažemo u potpunosti kao poslanički klub. Razloge ću pokušati i da argumentujem.

Kao najveću kritiku Fiskalni savet je u svojoj analizi izneo meru Vlade 100 evra svakom punoletnom građaninu. Naravno, legitimno je pravo da imamo drugačije mišljenje, suprotan stav od Fiskalnog saveta. Ovog puta mislimo da je ova vladina mera bila u potpunosti ekonomski i socijalno opravdana. Naime, Vlada Srbije definisala je tri stupa razvoja, a jedan od tih stubova jeste upravo životni standard građana, koji je takođe u proteklom periodu bio ugrožen pandemijom Kovid 19. Kao što su podsticajnim merama države značajno ublažene posledice Kovida po privredu, pa i po najmanje preduzetnike, tako je država vodila računa i o svojim građanima.

Država Srbija je ne samo u prethodnih godinu izdvojila 100 evra, već je i ove godine penzionerima isplaćena jednokratna pomoć od 50 evra, a potom svi građani koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dobili su 60 evra jednokratne pomoći, i da ne navodim dalje. Početkom naredne godine penzioneri će dobiti još 20.000 dinara.

Kritika Fiskalnog saveta se odnosila i na povećanje plata i penzija, ali ne možemo se u potpunosti složiti ni sa ovim ocenama. Dakle, zašto smatramo da su ove mere koje utiču na povećanje životnog standarda građana opravdane? Prosto, veća plata znači veću potrošnju, veća potrošnja inicira proizvodnju, čime se poboljšava ekonomska situacija u državi Srbiji, jer se u budžet uplaćuje više novca kroz poreze.

Navešću konkretne statističke podatke koji govore u prilog vladinim kovid merama. Najpre, uprkos zdravstvenoj krizi, i prošle i ove godine povećana je minimalna cena rada. Od 1. januara minimalna cena rada je 6,6%, tj. za oko 2000 dinara, tako da minimalna cena rada za 2021. godinu iznosi 32.126 dinara. Minimalna cena rada u 2022. godini iznosiće 35.012 dinara, što je povećanje od 9,4%. Država je povećala plate i penzije, penzije po švajcarskom modelu za 5,9%, plate u javnom sektoru najpre za 3,5%, a potom za 1,5%. Ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. godine iznosilo je 30,9%.

E, sada, kada govorimo o povećanju plata i penzija, kada govorimo o merama od 100 evra, ovu meru nije izmislila Vlada Republike Srbije, ovo je mera koju su koristile velike svetske ekonomije poput SAD, a mislim da je i Japan koristio takođe. Sa druge strane, ovo je mera koja, prema Međunarodnoj organizaciji rada, doprinosi smanjenju siromaštva. Izvinite, ali usko stručna politika nije čarobni štapić i lako je sedeti u udobnoj fotelji, analizirati, praviti izveštaje, baviti se ciframa, ali kada siđete među narod i kada vidite šta je živa politika, to je onda nešto drugo. Kada vidite da li je narod, da li su građani zadovoljni ili ne, to je onda nešto drugo.

E, to je ono na čemu radi ova Vlada Republike Srbije i ima punu podršku Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. Dakle, vodi pre svega ekonomsku politiku, ali ekonomsku politiku koja je socijalno odgovorna i ekonomsku politiku koja u središtu ima čoveka, običnog građanina Srbije, da obezbedi građanima Srbije život dostojan u 21. veku.

Prekoračio sam vreme, je li tako? Neću stići da govorim o Izveštaju DRI, ali nema veze, samo ću završiti ovom rečenicom.

Što se tiče konkretno plata u javnom sektoru, vrlo često govorimo o tome, nalazite se u Narodnoj skupštini Republike Srbije i vidite ove momke koji raznose dokumentaciju. Da li ste se nekada zapitali kolika je njihova plata? Sramno je da uporedite vašu platu sa njihovom platom. Sramno!

Zato se mi u potpunosti zalažemo da se svaki dinar koji je ušteđen upravo usmeri na povećanje plata i penzija. Stalno govorimo o tome kako nam odlaze stručnjaci. Pa koji stručnjak će da ostane u lokalnoj samoupravi i da se bavi konkretno najodgovornijim poslom, a to su trenutno javne nabavke, da se bavi javnim nabavkama za platu od 45.000 ili 50.000 dinara? Neće niko, verujte. Zato se u potpunosti zalažemo za povećanje plata i penzija, sa jedne strane.

Sa druge strane, nije ovo neodgovoran, neozbiljan potez i neoprezan potez Vlade Republike Srbije. Nije se Vlada zadužila da bi isplaćivala plate i penzije kako je to rađeno u nekom prethodnom periodu, već je zahvaljujući pre svega reformskom kursu Vlade, čiji su temelji postavljeni 2014. godine, došlo do jednog zdravog sistema koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Izvinjavam se što sam prekoračio vreme. Izvinjavam se predstavnicima nezavisnih regulatornih tela, ali 20 minuta je ograničenje. Svakako ćete imati našu podršku u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Sledeći je narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, sad ja više ne znam o kom sad zaključku i izveštaju treba da raspravljamo i da glasamo, zaista. Moram sad da pitam i predsednika Saveta Agencije za energetiku i predstavnike Komisije za zaštitu konkurencije i predsednika Državne revizorske institucije – pomoću koje aplikacije ste vi utvrđivali vaše predloge i izveštaje? Jeste li vi možda koristili „Zum“, „Viber“, „Vocap“, „Skajp“? Jeste li to možda na sednicama radili? Na sednicama. Pa vi ste onda zločinci, vi niste poštovali antikrizne mere našeg štaba za borbu protiv korona virusa. Ni Narodna skupština nije, i mi smo zasedali baš u tom periodu, sram nas bilo.

Samo ne znam jeste li bili u mogućnosti da usvojite to? Je l' vaša akta to dozvoljavaju? Jer nama naša akta dozvoljavaju da mi usvajamo zakone, a da ne prisustvujemo sednicama, da debatujemo, a da nismo u ovoj sali. Mislim da ne. I sve ostalo su bledi izgovori. Ali dobro, o tom – potom, nekom drugom prilikom.

Možda sam ja u nekom svom delu prethodnog izlaganja bio možda, po nekima, preoštar. Ja smatram da nisam. Zato što svako od ovih ovde nezavisnih tela ima svoju ulogu, svoj značaj i zašto uopšte smisao zašto ono uopšte postoji. Recimo, kada je u pitanju završni račun budžeta Republike Srbije, mi ne možemo da usvojimo završni račun bez prethodnog mišljenja Državne revizorske institucije. Ne možemo.

Znate šta, može bilo ko drugi da daje ocene, po našem Ustavu, Ustavu, ne zakonu, u Ustavu i zakonu je Državna revizorska institucija najviši državni organ koji po tom pitanju može da daje preporuke i ocene Narodnoj skupštini, ustavna kategorija. Ali, o tome ćemo kasnije.

Ni kod jednog od ovih organa nisam primetio da se neko od njih bavi politikom. Svako je podneo svoj izveštaj, dao svoje ocene itd.

Imamo ovde i Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2020. godinu i do tačke 8, to je ono što izveštaj treba da sadrži. Sve što treba da sadrži, to je do tačke 8. E, već kada pogledamo tačku 8.1, 8.1.1, 8.3, ima i 8.2, pa 8.4, itd, ovde vidim da su opet neka mišljenja i stavovi Fiskalnog saveta koji su već poslati Narodnoj skupštini. Mi već raspolažemo podacima koji se ponovo nalaze u Izveštaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, znate li zašto je to? Da ponovo neke teme, koje po oceni Fiskalnog saveta i njihovih bivših, možda i sadašnjih saradnika, treba ponovo politizovati, treba ponovo da budu aktuelne u političkom životu.

Dovoljno je bilo samo da se pobroje. Poslali smo vam taj izveštaj, taj izveštaj, taj izveštaj, taj izveštaj. Zašto ponovo da raspravljamo o onome o čemu smo raspravljali 2020. godine? Meni to zaista nije jasno. Ali to je valjda neka mantra predsednika Fiskalnog saveta, koji, po mom mišljenju, čini mi se, izlazi iz nekih svojih okvira. Zato posle mi poslanici budemo prozivani kad kažemo da se naš Fiskalni savet bavi politikanstvom i da u velikom broju slučajeva piše najobičnije političke pamflete.

Evo, ja ću sad da vam kažem kako to izgleda kad vi to nešto uvijete kao u neku naučnu, empirijsku, itd. analizu, kako to izgleda i kako vi vrlo lako možete da prevarite čoveka koji se u ovu materiju previše ne razume ili ne želi jednostavno da se udubi u to šta piše, nego prihvata sve zdravo za gotovo.

Evo samo jedan podatak, sad ću da vam pročitam šta je rekao predsednik Fiskalnog saveta. Nemam ništa protiv da kaže dopisni akademik SANU, profesor u penziji, apsolutno, ali kada se potpiše kao predsednik Fiskalnog saveta za mene je njegov intervju, kao i nešto što je dao Narodnoj skupštini, isto. Pa kaže: „U svom radu na sada već dovoljno dugačkoj seriji podataka od 2012. do 2017. godine ponovo ocenjujemo pouzdanost zvaničnih podataka o neuobičajenom visokom rastu zaposlenosti u Srbiji od oko 20%, do kog navodno dolazi uz nizak rast BDP-a od oko 6%“. Znači, to je bilo na Biznis forumu na Kopaoniku.

Sad ću da vam pokažem kako se igramo podacima, a to posle ovi koji ga proglašavaju ličnošću godine, NIN, „Vreme“, itd, oni sve te podatke posle prepisuju i uvek se pozivaju na Fiskalni savet. Kaže se – 6% rast BDP-a od 2012. do 2017. godine. Pa nije baš tako. Ako uzmemo najprostiji aritmetički niz koji oni koriste, koji oni koriste, kaže ovako: „Rast BDP-a u 2013. godini je bio 2,9%, u 2014. imamo pad od 1,6%, pa u 2015. rast oko 1,8%, u 2016. 3,3%, što je 6,4%“. I kako kaže predsednik Fiskalnog saveta, to je to, 6%, ukrao je 4%, ali kaže – nije to mnogo.

Šta je realno? Da je BDP 2012. godine bio 33 milijarde 679 miliona, a da je u 2016. bio 36 milijardi 779 miliona. Ako uzmete sada, pa kao učenik, čini mi se, sedmog razreda osnovne škole, bar u koju sam ja išao, kažete ovako – oduzmete taj BDP 36 milijardi 779 miliona, koliko je bilo u 2016. godini, umanjite za 33 milijarde 679 miliona, koliko je bilo u 2012. godini, dobićete iznos da je rast BDP-a bio tri milijarde 100 miliona evra, što iznosi 9,2%. To je rast.

Nemojte da mi pravite na procentne iznose aritmetičke zbirove. To je rast, to je procenat rasta, a ne zbir. Ali ćemo da se igramo brojevima, da umanjujemo sve moguće. A, onda kaže – da je visoka stopa nezaposlenosti bila i da je stopa sada povećana za 20%. Računao sam, da ne zamaram naše građane i koliki je tačno procenat zaposlenih između 2012. i 2014. godine.

Sada ulazimo u neke ocene. Da je visoka stopa rasti zaposlenosti bez rasta BDP, kao u Srbiji, ne dešava ni izbliza ni u jednoj drugoj zemlji centralne i istočne Evrope. Sve bi to bilo u redu da je naš Fiskalni savet uzeo još jednu činjenicu, još jednu okolnost u obzir, prihvatio bih, ali nije. Ne govore da se u tom periodu sprovode mere fiskalne konsolidacije i da su rashodi koje je država imala umanjeni. Kada država štedi ne mogu mere fiskalne konsolidacije da se odraze na realni sektor. Nemoguće je. Preliva se jedno na drugo. I ako imate rast dok sprovodite mere fiskalne konsolidacije, prirodno je i da imate povećanje zaposlenosti, jer razliku između pada koje izazivaju mere fiskalne konsolidacije i trenutnog stanja u BDP, mora neko da izgradi, a to su valjda zaposleni.

Da li sam ja u pravu ili nisam i to da li u Srbiji ima tačan broj zaposlenih ili ne? Samo da kažem, da je 2012. godine BDP bio 33.679.000.000, a da je 2020. godine 46 milijardi, a planirano, blizu već svog ostvarenja za 2021. godinu 52.417.000.000. Kolika je razlika? Razlika je 19 milijardi. Koliko je to u procentima? Mislim da je to negde oko 56%, možda i grešim. A, kako sada to? Imamo povećanje broja zaposlenih, koji iznosi negde oko 25% i rast BDP koji iznosi 56%. Kako sada? U tih deset godina. Šta je tu netačno? Zašto to umanjujemo? Zašto neke određene iznose, tačne podatke drugačije gledamo?

Možemo i sledeće. Ocena, isto se nalazi ovde, za pomoć od 100 evra, dato novoj RS, opet Đilasov portal, 26. jula 2020. godine. Predsednik Fiskalnog saveta kaže – da je kako bi se isplatilo 100 evra svakom punoletnom građaninu Vlada dala pet puta više sredstava za tu ekonomski i socijalnu promašenu meru, od prosečnih godišnjih investicija u zdravstvo.

Petrović navodi da nas na jesen svakako očekuje recesija, to su vaše reči, a da ukupno zbiru za sada Fiskalni savet očekuje da bi pad BDP u 2020. godini mogao da iznosi 3%, za dva cela procenta ste promašili ili 300%, uz smanjenje broja zaposlenih za 30 do 50.000. Da li se to desilo? Nije. Vi ste te podatke dali Đilasovom portalu. To je onaj isti što nam je ukrao 700 miliona evra. Taman onoliko koliko vi zabranjujete da mi dao građanima Republike Srbije.

Neko očigledno ne želi da shvati zašto se davalo tih 700 miliona evra. Možemo uvek da pričamo, da je bolje bilo dati nekim socijalnim kategorijama 200, 250 evra, a nekima ne dati ništa, zato što to njima ne treba. To bi bilo ispravno da nije bila finansijska kriza koja je izazvana kovidom. Vi kada selektivno dajete pomoć, vi selektivno i podstičete određene grane privrede, a ne sve, a vama trebaju sve. Kada date socijalno ugroženim, on će kupiti ogrev, kupiće hranu i tu se njegovo završava, eventualno nešto garderobe. Kada dajete svima, sve grane privrede podstičete.

Sada, da li je to budžetski ispravno ili ne? Stav fiskalnog saveta je da se vraća 10 do 14% od tih 700 miliona. Evo, da prihvatim da je tačno sve u procenat. To ste izračunali, tačno. Samo mi izračunajte koliko je radnih mesta sačuvano? Koliko je radnih mesta sa tih 100 evra sačuvano? Tih 100 evra mi ne dajemo da bi neko živeo ekstra bolje, nego da sačuvamo potencijal naše privrede. Možda to vama izgleda smešno, ne znam. Meni ne. Da je bilo ispravno govori nam 2021. godina, sa 7% rasta, nama to govori, ništa drugo, nas više ništa ne interesuje.

Sačuvali smo privredu, sačuvali smo koliko je bilo moguće životni standard građana, obezbedili smo rast naše privrede. To je valjda bio cilj.

Dalje, isto čista politikanstvo. Kaže – glavni razlog zbog koga Srbija zaostaje u privrednom rastu zemljama centralne, istočne Evrope, Rumunijom, Mađarskom, Poljskom i Slovačkom, loš kvalitet institucija koja se pre svega ogleda u prevelikoj korupciji, nedovoljnom nivou vladavine prava, rekao je predsednik Fiskalnog saveta, Pavle Petrović, Beta, 4. maj 2021. godine.

Pa, gospodine Petroviću, pa što nam ne kažete koliko imaju bespovratnih sredstava iz fondova EU, Rumunija, Mađarska, Poljska, Slovačka, Bugarska. Kažite nam koliko imaju besplatnih para. Što nam to ne kažete, koliko oni besplatnih para upumpavaju u svoju privredu sa kojom održavaju svoj rast. Mislim da smo vrlo uspešni kada budemo i makar bolji nego oni, jer mi nemamo te besplatne pare. Mi budemo često i višestruko bolji od njih, ali se to minimizira. To je podatak koji ne treba da znaju građani Srbije, bitno je da se kod građana Srbije stvori gubitnički mentalitet.

Nema vladavine prava, ajmo i taj podatak da izanaliziramo. Smatram da ovde u Skupštini sede odgovorni ljudi, jer biste vi uložili novac negde kod nekoga kome ne verujete ili sumnjate u njegovu ispravnost. Investicije, u nedostatku vladavine prava, u 2020. godini iznose tri milijarde evra, to je više nego što su sve zemlje u regionu dobile investicija. U 2019. godini tri milijarde 815 miliona evra, u 2018. godini tri milijarde 464, u 2017. godini dve milijarde 548, u 2016. godini dve milijarde 126 i 2016. godina je godina koja preokreće jer se tada vide prvi rezultati fiskalne konsolidacije koju je započeto tada predsednik Vlade, a sada predsednik Republike, Aleksandar Vučić.

Hoćemo da čitamo šta je bilo do 2012. godine. Možemo. Toliko napadane penzije. Po ocenama Fiskalnog saveta da ne treba davati jednokratnu pomoć. Godine 2012. prosečna penzija u Republici Srbiji bila je 204 evra, 2020. godine 236 evra, tendencija u 2021. godini je 250 evra. Pa, čekajte, ja moram da postavim jedno pitanje, zašto postoji država? Zašto postoji? Da bi je neko pljačkao, kao što je to bilo do 2012. godine ili da onaj novac ili ona sredstava sa kojima raspolaže država na određene načine, da li kroz zdravstvenu zaštitu, da li kroz infrastrukturu, da li kroz jednokratna davanja, da li kroz penzije, vraća tim građanima. Ja mislim da je ovo drugo, ali to je izgleda problem kako mi gledamo na Srbiju, ovi bivši i ovi sadašnji.

Da vidimo kako to izgleda inflacija, sve ono što su makroekonomski pokazatelji - 2008. godine 10,9%, 2009. godine 10,1%, 2010. godine 8,6%, 2011. godine 11%, 2012. godine 7,8%, godina u kojoj je SNS bila pet meseci na vlasti, 2013. godine 7,8%, 2014. godine 2,9%, 2015. godine 1,9%, 2016. godine 1,2%, 2017. godine 3%, 2018. godine 2%, 2019. godine 1,7%, 2020. godine 1,6%, 2021. za prva tri meseca kvartalno 1,4%.

Ljudi, da sam čitao ovo za vreme bivšeg režima, ja bih mislio da je u pitanju zemlja Evropske unije, od 2013. do 2021. godine. Ali ćemo i to da napadnemo, i to ne valja.

Zato i smatram da se Fiskalni savet na određeni način ne bavi onom svojom ulogom koja jeste, nego u najčešćem delu politikanstvom.

Jel treba da govorim, rekli smo već, da je planirano za 2020. godinu da pad bude 3%. Za 2021. godinu rast bi trebao da bude 4%, ali, kaže, ako se povećaju malo investicije, prihvatićemo da će biti blizu 6%, što je bilo planirano Zakonom o budžetu za 2021. godinu. Evo, mi smo sada na preko 7%. MMF je dao 6,4%. Ta igranka oko broja zaposlenih i da li je anketa dobra i BDP-a se zasniva samo na jednom.

Anketu o broju zaposlenosti možete da napadate zato što nju sprovodi samo naš Republički zavod za statistiku. Kada je u pitanju BDP, ne možete, jer osim našeg Republičkog zavoda za statistiku o tome vodi računa i MMF i Evrostat i tu ne možete ništa da napadate i osporavate. To su tačni podaci.

Ali, možemo da kalkulišemo i da pravimo naučne rasprave da li se povećao broj zaposlenih ili nije, iako je za 19 milijardi veći BDP nego 2012. godine. Dakle, 19 milijardi u odnosu na 32, 52 milijarde, ljudi, to je 56%. Nije 56% novozaposlenost, ima manje, nažalost. Ali je toliko. I onda dolazimo do toga da ja postavljam pitanje - čemu onda služi Fiskalni savet? Jer, između ostalog, Fiskalni savet po članu 92j - Predsednik Fiskalnog saveta odgovara Narodnoj skupštini za pouzdanost procena koje bude izrađivao Fiskalni savet. Pa, nijednom nije pogodio.

Kada je proglašen za ličnost godine, predsednik Fiskalnog saveta je rekao sledeće: "Ovih dana sa raznih strana poručuju mi da treba da dam ostavku. Ne bi mi bilo teško, mogao bih lako da se sklonim pred nadstrešnicu akademije i da se u miru bavim svojim istraživanjem, ali ne radi se o meni već o instituciji i stvorenom ljudskom kapitalu koji bi se urušili". Auh! Znači, bez vas nema Fiskalnog saveta. Nema Srbije. Nema privrede. Nema ničega.

Niko vama ne osporava poziciju koju Fiskalni savet ima. Niko neće ništa da ruši. Ali, vi ste tu da biste Narodnoj skupštini davali tačne podatke, ne ono što vi želite, ne ono što vi volite, nego tačne podatke. Ako ste nam rekli da će rast biti 4% a on je 7%, ja vas pitam - koliko ste promašili? Promašili ste za 100%. Ako ste nam rekli i plašili nas u septembru mesecu da će 30 do 50 hiljada ljudi u 2020. godini da izgubi posao a nije se desilo, zašto ste nas plašili? Zašto pričate da nema vladavine prava a mi vam iznosimo podatke kolike su investicije u Srbiji? Još kažete - u poslednjih četiri, pet godina, urušena je vladavina prava. To kažete 2019. godine. Jel hoćete da mi kažete da je bila bolja vladavina prava kad je ova lopuža od Dragana Đilasa smazao 700 miliona evra? To vam je bila vladavina prava? Kad su zatvarane fabrike po Srbiji? Kad se otimalo iz budžeta i iz svega, gde god se stiglo?

Da ne pričam kako je bilo u preduzećima u restrukturiranju, koje vi napadate isto? Zašto se napada EPS, zašto se napada Er Srbija. Završiću, prekoračujem već vreme. Er Srbija je 2019. godine imala negde, čini mi se oko 290 miliona promet koji je ostvarila, 2019. godine. To je po Đilasovskom BDP i Tadićevom bilo negde oko 0,9%, ne varam se.

E sada mi izračunajte, 0,9% jednog preduzeća, koliko još podstiče BDP, u kooperaciji povezanih lica, pa mi onda izračunajte koliki su porezi na delatnost koje obavlja to preduzeće, pa koliki su porezi i doprinosi na zarade zaposlenih, pa mi kažite da li jedno preduzeće takvo treba prodati ili gurnuti u stečaj kao što ste pričali?

I nemojte da tražim članak u kome ste rekli da Er Srbija treba da ide u stečaj.

Ja vas molim gospodine Petroviću, da zaista, Narodnu skupštinu, obaveštavate ne onako kako biste vi voleli da bude, nego zaista kako je realno stanje. Ni bolje ni lošije, nego zaista onako kako jeste. Dokle god budete radili suprotno, imaćete probleme ovde da ubedite građane Srbije, pre svega da ste vi u pravu, a ne mi koji odgovaramo pred tim istim građanima, za Repulbiku Srbiju.

Zahvaljujem gospodinu Arsiću.
Ima reč gospodin Pavle Petrović.

Upravo radimo tako kako ste na kraju rekli, gospodine Arsiću, precizno, objektivno, kredibilno i nezavisno i to radimo još od 2011. godine, a deo potvrde toga je valjda i što nas je ova Skupština izabrala 2017. godine. Tada nije bilo govora - politizirate stvari, ništa niste pogodili, radite neobjektivno i slično.
Uzgred, tada kada smo bili izabrani, predlagač, bar što se mene tiče, je rekao da je Fiskalni savet dao značajan doprinos za fiskalnu konsolidaciju od petnaeste od sedamnaeste, i toliko o tome da li smo šta pogodili, politizovali, ili radili nešto drugo.
Vi gospodine Arsiću, ulazite u ekonomske analize što je legitimno, ali da bi to radili, potrebna su neka znanja, elementarna stvar u ekonomiji je da se rast domaćeg proizvoda, ili realni rast ne računa kao rast u evrima, to je nominalni rast nego pogledajte šta dajte statistika, šta daje Euro statistika, a uostalom uzmite udžbenik za ekonomsku statistiku, mislim da je to druga ili treća godina Ekonomskog fakulteta, pa ćete videti da se rast ne računa da uzmete koliko je bilo u evrima te godine, i podelite koliko je bilo u evrima ranije godine, jer je to nominalni rast. U taj rast je uključena inflacija u evro.
Da vam sada to ne bih ja objašnjavao, ja vam samo upućujem da pogledate metodologiju, možete da konsultujete i kolegu Kovačevića Miladina, kako se računa BDP i rast BDP, ako hoćete da ulazite u te analize.
Naravno, vi to ne morate da radite, vi ste poslanik, vi to ne morate da znate, ali ako hoćete da pretendujete to i da pokazujete nekome da ne znate, onda morate to da naučite.
Dakle, uzmite statistiku srpsku, uzmite statistiku evropsku, pošto ste se upravo na to pozvali, i pročitajte koliki je bio rast u tom periodu. Sada slična vaša ekonomska analiza, upravo i za sve ove druge stvari.
Prema tome, treba da razlikujemo dve stvari. Vi ste narodni poslanik i naravno legitimno je da iznosite svoje mišljenje, ali ako ulazite da analizirate i pričate nešto što ne znate, onda je to već nešto drugo.
Ista stvar je i vezana za, šta to znači da je razlika između toga da su tih 100 evra podeljeno svima, ili samo onima kojima treba.
To se u ekonomskoj nauci zovu fiskalni multiplikatori. Uzmite pa pročitajte tu analizu ako hoćete o tome ovde da razgovaramo. Pa bi videli da to što ste rekli, da kada svima podelimo biće veći efekat, nego ako podelimo fokusiranoj grupi, videli bi da to nije tačno.
Prema tome, onda imate i ovu primedbu za to kako to da vladavina prava sa jedne strane pokazujemo da je loša, a sa druge strane investicije su velike. Velike su strane direktne investicije, to je tačno. Ali, vladavina prava utiče na domaće investicije, na investicije domaćeg sektora, malih i srednjih preduzeća. Te investicije su u Srbiji znatno manje nego u drugim zemljama. To je razlog zašto je privredni rast loš.
Odakle podaci za vladavinu prava i za kontrolu korupcije iz međunarodnih izvora. Znači, kako Svetska banka i druge međunarodne institucije ocenjuju sve druge zemlje, tako ocenjuju i nas i mi smo uzeli odatle te podatke i napravili ispitivanje.
Pozivam vas, gospodine Arsiću, ako hoćete da uđete već u ove profesionalne debate, ekonomske što je legitimno, molim vas sednite, sve ovo što ste rekli, pa lepo napišite i onda ćemo vam mi odgovoriti. Možda ste stvarno negde u pravu, a mi u krivu, a možda i obrnuto. Hajde onda takvu raspravu i da napravimo.
U pogledu penzija, ovde se često ponavlja da Fiskalni savet se zalagao za smanjenje ili za kontrolu penzija, to je i gospodin Milićević rekao. Ne, mi otkako je uvedena švajcarska formula, mi smo se zalagali da se uvedu pravila i kada se uvelo pravilo, to je švajcarska formula, onda smo rekli – držite se zakona, rekli smo to, čak štaviše, držite se zakona i u 2020. godini kada je švajcarska formula dala veći rast penzija nego što bi bio nominalni rast BDP. Znači, nismo rekli – aha, penzije preskaču, ne može da se radi. Ne, da treba svi da se držimo zakona i pravila, pa kako taj zakon i to pravilo pokaže.
Još jednom da objasnim oko ove jednokratne pomoći, pošto se ona ponavlja. Dakle, kao što je gospodin Zukorlić rekao, mi smo za to da se ona daje onima kome je potrebna, a za to je potrebno izraditi socijalne karte, a to bi Vlada najzad trebala da uradi. Pre tri godine je najavljeno, a nije urađeno.
Prema tome, sva davanja koja se daju trebali bi da idu onima kojima je to najpotrebnije. Prvo, to onda smanjuje siromaštvo, a onda drugo, to je i odgovorna fiskalna politika, jer su troškovi mnogo manji od toga.
Najzad oko BDP. Svako daje projekcije. Svako ko daje projekcije greši, možda greši, od Monetarnog fonda, preko Vlade do nas. Prema tome, ono što mi možemo precizno da damo jeste šta je bilo, a ono šta će biti to je najbolja ekonomska analiza koja može da da.
Tačno je, mi smo za budžet, za 2021. godinu rekli da je velika neizvesnost, stopa rasta stvarno može da bude između 2% i 6%. Mi ne znamo šta će od toga da se desi zato što je neizvesno. Zato predlažemo, da se budžet planira oprezno, da se uzme jedna oprezna stopa od 4%. Mi nismo rekli – rast će biti 4%, nego sve između 2% i 4%.
Vi ste, i tu moram da vam odam priznanje što to neki drugi ne rade, ipak jednu malu polurečenicu ubacili - a da, onda je Fiskalni savet rekao možda će biti više od 4% u aprilu. Mi smo rekli i dali analizu. Kada smo dobili rebalans u aprilu ove godine, rekli smo – a, odlično, javne investicije su snažno povećane, to zagovaramo već jedno šest, sedam godina kao osnovnu meru Vlade. Kao rezultat toga doći će do povećanja privrednog rasta što govorimo već pet, šest godina. Onda smo digli projekciju rasta između pet i po i šest posto.
Naravno, stvari se i dalje razvijaju. Ono što se dešava u 2021. godini jeste da ne samo Srbija, nego i cela centralna i istočna Evropa znatno brže raste nego što se očekivalo u decembru. Tako da su sve one projekcije, koje su i one imale, i njih možete da uzmete, kako pravi Evropska komisija, ako mislite da i ona politizuje stvari, kako ona pravi projekciju za svoje zemlje, oni su već dva puta povećali projekciju koju su dali u decembru, pa su proletos povećali i sada su ponovo povećali projekciju. Znači, stvari se menjaju.
U tom kontekstu, verovatno će Srbija imati veći rast, možda preko 6%, ali isto tako i sve zemlje centralne i istočne Evrope će imati rast. Dakle, treba da razlikujete ono što je stvarni podatak unazad i ono što se vrši kao projekcija.
Da se vratim, sačuvana privreda i … Tačno. Sačuvana zaposlenost u 2020. godini, ali to nije ovih 100 evra sačuvalo, nego one subvencije koje su išle direktno preduzećima da ne otpuštaju radnike. Mi smo ocenili to kao odličnu meru, jedina naša ograda je bila da se to davalo i onim u drugom naletu i onim preduzećima kojima to uopšte nije bilo potrebno. To mi je toliko razumno da ne treba da dajete nekome koji nije pogođen krizom, valjda treba da date samo nekom ko je pogođen krizom, jer sredstva su ograničena.
Što se tiče stope rasta, kolika je stvarna bila zaposlenost, rad zaposlenosti, 2012, 2017. godine, koliki je bio BDP, kakav je uticaj ovih 100 evra, kakav je fiskalni multiplikator, ovih 100 evra uticaj na ovo, evo, ako hoćete, ja vrlo rado, uđite u tu profesionalnu raspravu, napišite sve to, objavite. Mi ćemo vam odgovoriti. Videćemo, možda ste i vi u pravu, možda smo i mi u pravu, možda je nešto između. Ali lepo napišite. Izlistajte. Mi ćemo odgovoriti. Pročitaće svet i onda će videti šta je. Prema tome, navlačenje da mi to radimo samo zbog politizacije nema nikakvog osnova.
I ovo da vam kažem, izneli ste stope inflacije, pa ste stali na prva tri mesta ove godine. Da li znate kolika je stopa inflacije zaključno sa septembrom? Reći ću vam, 5,7%. što je značajno veće nego u Evropskoj uniji. Prema tome, znate ili istinu, punu istinu i samo istinu, a ne samo delove toga.
Čudi me da je sad odjednom to politizacija, da od 2011. godine nismo kredibilni, a onda ovaj isti parlament nas 2017. godine izabere.
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Povreda Poslovnika.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Orliću.

Moram da reagujem, bez obzira što je kolega Arsić iz druge poslaničke grupe. Dakle,106. dostojanstvo Narodne skupštine.

Mi smo danas ovde da razgovaramo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, a ne da nam predstavnici nezavisnih regulatornih tela drže predavanja i da govore poslanicima kako poslanici nešto ne znaju. Najblaže rečeno to je degradacija i diskreditacija poslanika.

Gospodine Petroviću, Vama niko ni jednog trenutka nije rekao da nešto ne znate. Ako želite da vodite argumentovanu raspravu onda ukrstite argument, ukrstite činjenice. Da li je kolega Arsić u pravu ili ne, on će verovatno se javiti kasnije za repliku, pa će o tome govorite, ali mene ste pomenuli u kontekstu 100 evra. Za mene je najbolji pokazatelj 6,2 miliona građana je dobilo podršku i uzelo podršku od 100 evra.

Govorio sam o tome da usko stručna politika nije čarobni štapić i ja ne znam da li nekada prošetate Beogradom, da li razgovarate sa građanima i da li pitate građane kako se osećaju kada dobiju tih i 100 evra.

Socijalna karta, u redu slažem se, treba Vlada da uradi socijalnu kartu, ali pitajte građane. Prošli put sam vam rekao – pitajte vaše zaposlene, imate ih tridesetak, ja imam spisak ko je uzeo 100 evra, pa pitajte ih kako se osećaju, a oni su sačinili izveštaj. Pitajte ih kako se osećaju kada su dobili tih 100 evra.

Što se tiče toga, ovde je reč da se održi nivo potrošnje, ali se unela i jedna doza optimizma kod građana Srbije u jednom izuzetno teškom vremenskom periodu. Zato je podeljeno svima. Ponavljam, nije mera koju je izmislila Srbija, već su i druge svetske ekonomije koristile ovu meru.

Što se tiče subvencija koje su usmerene ka preduzećima, potpuno opravdana mera Vlade Republike Srbije da pomogne privatnom sektoru, da pomogne privredi, jer to je krvotok Srbije. Ali, sa druge strane, imajte na umu i činjenicu da su i strane direktne investicije nešto što je pomoglo da se smanji nivo nezaposlenosti u Srbiji. Recimo, 2020. godine strane direktne investicije su bile 2,902 milijarde evra, a u periodu od januara do jula 2021. godine iznosile su 1,950 milijardi evra.

Dakle, ne samo subvencije koje je izdvajala Vlada Republike Srbije, za koje vi smatrate da nekim preduzećima nisu bile potrebne, ja ne smatram da je tu trebalo imati selektivan pristup, već se slažemo u potpunosti, odnosno poslanička grupa SPS se u potpunosti slaže sa stavom Vlade Republike Srbije.

Ali, još jednom vas molim, na početku sam govorio o tome da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Niste ga poštovali time što na način na koji ste predstavili da je usvojen izveštaj o kojem danas govorimo, sada se na ovakav način obraćate narodnom poslaniku, molim vas da to ne činite u nastavku današnje rasprave. Zahvaljujem. Izvinjavam se.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Ne smatram da sam prekršio Poslovnik. Iz vašeg izlaganja sam razumeo da je reč o nečemu što je izgovoreno pre nego što sam preuzeo vođenje sednice. Zato i nisam mogao da intervenišem.

Vidim da ne želite da se Skupština izjasni. Hvala i na tome.

Sada pravo na repliku Veroljub Arsić, nakon čega prelazimo na listu prijavljenih za reč.