Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.
Izvolite.

Dame i gospodo, verovatno nije mali broj onih kojima se na prvi pogled čini da su ovi sporazumi sa BiH o graničnim prelazima, o zajedničkim graničnim prelazima i o pograničnom saobraćaju puka formalnost. Međutim, korist od njih će imati stotine hiljada građana Republike Srbije i BiH. Svi koji putuju iz jedne u drugu državu.

Najveću korist će imati više od 500.000 ljudi, građana dve države koji žive u pograničnom području, zatim negde oko milion i po građana Srbije koji su poreklom iz BiH ili iz okupirane Republike Srpske Krajine, a koji stalno ili povremeno posećuju svoj ili zavičaj svojih predaka. Naravno, veliku korist će imati privreda Srbije, hiljade preduzeća koje sarađuju sa privredom BiH.

Od svih ovih sporazuma najveći značaj ima Sporazum o pograničnom saobraćaju, a ja ću sada izneti nekoliko podataka koji govore o značaju tog sporazuma. Sporazumom je obuhvaćeno ukupno 17 opština – 11 u Srbiji, šest u BiH. Ukupno je sporazumom obuhvaćeno 610 naselja – 160 u Srbiji, 450 u Republici Srpskoj i BiH. Sporazum se odnosi na 12 gradskih naselja – sedam u Republici Srbiji, pet u BiH. U Srbiji su to Bogatić, Banja Koviljača, Loznica, Mali Zvornik, Ljubovija, Bajina Bašta i Priboj, a u Republici Srpskoj i BiH Bijeljina, Zvornik, Bratunac, Srebrenica, Rudo. Otprilike i na jednoj i na drugoj strani sporazum obuhvata negde oko 250, 300 hiljada građana.

Koje će posledice biti primenom ovog sporazuma? Ljudi će, kao što je više kolega ovde reklo, lakše prelaziti granicu, ljudi će češće prelaziti granicu, na taj način će neraskidive veze između BiH i Srbije biti čvršće, još čvršće će biti veze između Srbije i Republike Srpske, još čvršće će biti veze između dva dela srpskog naroda, kao i veza između Republike Srbije i naše muslimanske braće u BiH.

Ovi sporazumi sa BiH su nastavak jedne pametne i uspešne politike regionalne saradnje koju Srbija vodi otkako se na njenom čelu nalaze Aleksandar Vučić i SNS, politike koja je rezultirala potpisivanjem više značajnih sporazuma sa susednim državama – Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom, BiH i Mađarskom.

Između ostalog, da podsetim da državljani Srbije u Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i BiH mogu da putuju samo sa ličnom kartom i da u tim državama važe cene telefonskog saobraćaja koje važe i u Srbiji, za građane BiH, znači, nema više rominga.

Neko je ovde pomenuo, imamo već dva zajednička granična prelaza, jedan je u Preševu sa Makedonijom i imamo jedan zajednički granični prelaz sa Mađarskom.

Ja ću ovde samo da podsetim na neke posledice međudržavnih sporazuma sa BiH. Državljani Srbije u BiH mogu da putuju samo sa ličnom kartom i da tamo ostanu tri meseca, bez obzira na stanje epidemije u BiH, bez obzira na epidemiološke mere koje važe u susednoj državi. Državljani Srbije u BiH mogu da putuju bez ikakve potvrde o vakcinaciji, bez ikakvog dokaza o pozitivnom PCR testu ili antigen testu. U slučaju da imaju zdravstvene probleme, državljani Srbije u BiH imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu u svim domovima zdravlja i bolnicama.

Na današnji dan prošle godine, u stvari od današnjeg dana prošle godine, vozači iz Srbije prilikom ulaska u BiH ne moraju da imaju zeleni karton. Od 1. jula ove godine ukinut je roming u telefonskom saobraćaju između BiH i Srbije, pa sad kad telefonirate iz Beograda, kad zovete Banja Luku, Kupres ili Prijedor, isto je kao da zovete Smederevo, Niš ili bilo koji drugi grad u Srbiji, i obrnuto - kad telefonirate iz Trebinja, Bugojna ili Sarajeva, kad zovete Beograd, isto je kao da zovete Gradišku, Prijedor ili Bosanski Novi. Takođe, svi ovi paketi mobilne telefonije koji važe u Srbiji, uglavnom važe i na teritoriji BiH.

Svi ovi sporazumi su pojednostavili i pojeftinili prelazak granice između BiH i Srbije. Do pre nekoliko godina, do potpisivanja svih ovih sporazuma, svako putovanje u BiH, kao i svako putovanje u inostranstvo, je bilo komplikovano i u nekom administrativnom i u psihološkom smislu. Sada vam za ulazak u BiH od dokumenata ne treba ništa više nego što vam treba, recimo, kad iz Velike Plane krenete do Beograda. Dovoljno je da imate ličnu kartu, a ako imate automobil, dovoljno je da imate saobraćajnu dozvolu. Nema više potrebe da vadite zeleni karton, nema više potrebe da vadite posebno zdravstveno osiguranje za sebe i članove porodice, nema potrebe da imate još jedan mobilni telefon u koji ćete po prelasku u BiH kupiti neku karticu njihove mobilne telefonije, nema više potrebe da po prelasku granice isključujete internet i da kupujete mobilni paket od nekog njihovog operatera.

Mi danas raspravljamo i o Sporazumu o zajedničkim graničnim prelazima. Taj sporazum će svakako ubrzati prelazak granice i smanjiti gužve na granici. Kad sam već kod gužvi, ja koristim priliku da zamolim ministra policije, svog zemljaka sa junačke Manjače, Aleksandra Vulina, da natera šefove granične policije da malo ažurnije, efikasnije, rade svoj posao, da im se svako malo ne dogodi, recimo, da na graničnom prelazu Rača kraj kolone automobila na ulasku u Srbiju bude na sredini mosta na Savi, pa da se tek onda sete da za ulazak u Srbiju puste i drugu ili treću traku.

Kad sam već kod policije, koristim priliku da gospodina Vulina pohvalim za zaista izuzetan pomak u radu policije u borbi protiv organizovanog kriminala, od trenutka od kada se on nalazi na čelu srpske policije.

Mislim da odnose Srbije i BiH na neki način, ili možda je bolje reći odnos Srbije prema BiH najbolje oslikavaju i simbolizuju dva mosta - jedan je most na Drini, koji je već završen i drugi je most na Savi, između Rače i Bjeljine. Ovaj most na Drini između Bratunca i Ljubovije koji nosi simbolično ime "Bratoljub" je finansirala Republika Srbija. U njegovu izgradnju je uloženo 13 miliona evra. On je spreman za puštanje u saobraćaj a kada će se to dogoditi zavisi od administrativnih razloga, od dogovora Vlade u Beogradu i Vlade u Sarajevu.

Ono što je činjenica jeste da je to lep most, da će osnažiti i ojačati veze između Podrinja i Republike Srbije, između BiH i Republike Srbije. Most je dugačak 213 metara, širok 14 metara, ima osam stubova od kojih se četiri nalaze u reci Drini.

Prilikom jučerašnjeg povratka sa Kupresa iz rodnog kraja uverio sam se da dobrim tempom napreduju i radovi na izgradnji mosta preko Save, između Rače i Bjeljine. Mislim da fale još jedan ili dva stuba koja treba sagraditi u reci, pa da most stigne na drugu srpsku stranu, na obalu Republike Srpske. Taj most će biti dugačak 1.300 metara, širok oko 30 metara i predstavljaće jedan od najdužih i najlepših mostova u regionu. Most će biti deo auto-puta koji će povezivati Auto-put Beograd-Zagreb preko Kuzmina sa Bjeljinom. Auto-put će koštati negde oko 220 miliona evra i veći deo tog novca obezbedila je Republika Srbija.

Šta govore ovi sporazumi o kojima danas raspravljamo i šta govore ovi milioni evra koje pominjem? Govore dve stvari, najmanje dve stvari. Prva stvar je da se Srbija razvija, da se ekonomija Srbije razvija, da se ekonomija Srbije oporavila od pljačkaške privatizacije, jedne od najvećih pljački u novijoj srpskoj istoriji, koja je izvršena u vreme vladavine DOS, pod dirigentskom palicom DS i njenih lidera.

Druga stvar koju govori, govori da priča o bratstvu, o čvrstim vezama, o povezivanju Bosne i Hercegovine i Srbije, nije samo prazna priča kao što je to bilo pre deset ili 15 godina, nego da je strateško opredeljenje države Srbije, Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, uvaženi ministre Vulin, želim da iskoristim priliku za današnju raspravu i da predstavnike MUP i vas lično pohvalim u borbi protiv korupcije i kriminala. Odlično rukovodite u razvijanju ove kriminalne hobotnice u kojoj, nažalost, učestvuju i neki najviši funkcioneri MUP.

Dok mi danas raspravljamo o setu ovih sporazuma, u toku je bilo hapšenje ostataka Belivukove grupe. Volela bih da Srbija bude primer i ostalim zemljama regiona, pre svega zemljama zapadnog Balkana u sprovođenju nulte tolerancije prema kriminalu i korupciji, jer kriminal i korupcija su kao kancer, kao korov. Ukoliko se ne suzbijaju, šire se upravo na ovaj način.

Javila sam se za ovu današnju raspravu kao predsednica Grupe prijateljstva sa Egiptom i na moje veliko zadovoljstvo mogu da istaknem da je prijateljstvo između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat višedecenijsko, da obe zemlje pokazuju želju za unapređenjem naših odnosa, koji bi pre svega bili na opštu korist i zadovoljstvo građana Egipta i Srbije.

Naši diplomatski odnosi uspostavljeni su pre više decenija. Prva ambasada koju je Srbija otvorila u arapskom svetu bila je upravo u Egiptu. Potpuno je jasno da su Beograd i Kairo bili stubovi osnivanja Pokreta nesvrstanih i ovaj poslednji samit Pokreta nesvrstanih koji je održan nedavno u Beogradu, pokazao je veliko poštovanje Srbije prema svim članicama Pokreta nesvrstanih, ali su i zemlje članice Pokreta nesvrstanih pokazale da poštuju teritorijalni suverenitet i integritet Srbije.

Egipat je poznat po poštovanju međunarodnog prava i rezolucija UN. Na svim međunarodnim forumima i organizacijama nije glasao protivno interesima Srbije.

Želim da podsetim građane Srbije da je Egipat bio uzdržan prilikom pokušaja da tzv. Kosovo uđe u Interpol i u UNESKO.

Takođe želim da kažem da što se tiče odnosa arapske Republike Egipat prema tzv. Kosovu da je proislamski predsednik svrgnut, predsednik Mursi je pred kraj svoje vladavine priznao nezavisnost Kosova. Ta odluka nikada nije verifikovana u parlamentu Egipta, niti je Egipat do današnjeg dana bilo kojim formalno-pravnim aktom prema Prištini aktivirao ili operacionalizovao ovu odluku.

Što se tiče parlamentarne saradnje između Srbije i Egipta, želim da kažem da je ona kontinuirana i dinamična. Poslanička grupa prijateljstva konstantno postoji u našem parlamentu. U ovom sazivu broji 52 člana, što pokazuje da narodni poslanici i narodne poslanice Narodne skupštine Republike Srbije žele intenzivnu parlamentarnu saradnju sa Arapskom Republikom Egipat.

Intenzivnoj i konkretnoj i parlamentarnoj saradnji između dve države doprineo je i Memorandum o razumevanju koji je pre dve godine potpisan u Kairu prilikom posete tadašnje predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Maje Gojković sa delegacijom Narodne skupštine Republike Srbije.

Ekonomska saradnja između Srbije i Egipta je u usponu. Mogla bi da bude još i bolja. Ona funkcioniše na osnovu Zajedničkog mešovitog komiteta koji su formirale obe vlade. U okviru Zajedničkog mešovitog komiteta potpisano je mnogo sporazuma između Egipta i Srbije. Jedan od njih je i Sporazum o vojnoj saradnji o kojem danas raspravljamo i koji daje pravni osnov za unapređenje saradnje u oblasti odbrane između Srbije i Egipta.

U ekonomskoj razmeni Srbije i Egipta dominiraju naši poljoprivredni proizvodi. Želim samo to da ilustrujem podatkom da je u periodu januar – decembar 2018. godine izvoz Srbije u Egipat iznosio 340 miliona evra. Od toga je 21 milion bio izvoz poljoprivrednih proizvoda Srbije u Egipat, a uvoz 32 miliona 509 hiljada.

Važno je istaći da imamo i direktnu avio liniju između Beograda i Kaira, da je Srbija četvrta zemlja u svetu po turističkim posetama, da se intenziviraju saradnje između gradova Srbije i Egipta. Nedavno je u poseti Novom Sadu bila i privredna delegacija Aleksandrije.

Kao što ste vi, uvaženi ministre, rekli jutros, na početku današnje rasprave, Egipat prolazi kroz period ekonomske reforme, kroz jedan period obnove, izgradnje velike. To je jedna moćna, jaka zemlja u arapskom svetu, na afričkom kontinentu i zbog toga je ovaj Memorandum o razumevanju u oblasti odbrane jedan korak više u saradnji dve zemlje.

Kada je u pitanju Sporazum između Srbije i Austrije o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa, on je zaista značajan sa aspekta klimatskih promena. Veoma je važno iskustvo u poplavama koje su zadesile i Austriju i Srbiju. Verujem da će Srbija regionalnim projektima u implementaciji Zelene agende, da će povećanjem budžetskih sredstava i mnogim projektima sa zemljama regiona i sveta u oblasti zaštite životne sredine unaprediti svoje ekološke standarde i aktivnosti u ovoj oblasti.

Kada je u pitanju BiH važno je istaći da je Srbija kada su u pitanju svi sporazumi sa zemljama regiona opredeljena za mir, za dijalog, za unapređenje ekonomske saradnje. Ovo je prilika i da u svojoj raspravi pozovem BiH da razmisli o priključenju otvorenom Balkanu, inicijativi koju je pokrenula Srbija zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom pre svega zbog protoka, otvorenog protoka i ljudi i kapitala.

Zaista bih se složila kada je u pitanju ovaj sporazum sa mojim uvaženim kolegom Milimirom Vujadinovićem, ovlašćenim predstavnikom danas Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, kada je rekao da primer saradnje BiH treba da bude u stvari saradnja između Mađarske i Srbije.

Članovi delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u jesenjem zasedanju Saveta Evrope imali su prilike da čuju izlaganje ministra inostranih poslova Mađarske, Petra Sjatra, koji je pred svim članicama Savet Evrope pohvalio Srbiju u oblasti poštovanja prava nacionalnih manjina i istakao da upravo Srbija treba da bude primer u Evropi za one zemlje koje bi trebale da unaprede poštovanje nacionalnih manjina. Zaista je to bilo zadovoljstvo čuti.

Na kraju ovog svog izlaganja ne mogu a da ne čestitam predstavnicima Srpske liste na ubedljivoj pobedi, na izborima 17. oktobra na KiM i ovi izbori su pokazali da su Srbi jedinstveni kada im je najteže, da veruju u politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

U danu za glasanje podržaću predložene sporazume. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su sporazumi između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH koji su veoma važni ne samo za unapređivanje ekonomskih odnosa između dve zemlje, nego i za svakodnevni život građana obe zemlje.

Jednim sporazumom precizno se reguliše uvođenje u pravni saobraćaj Republike Srbije granični prelaz, kako rekoše moje kolege i koleginice, Ljubovija-Bratunac. Ovo je prvi i zajednički granični prelaz između dve države, između Republike Srbije i BiH.

Republika Srbija, kako znate, finansirala je izgradnju mosta, a BiH izgradnju zajedničkog prelaza.

Sporazum o pograničnom saobraćaju omogućava građanima dve zemlje koji žive na teritoriji jedne države, a rade i školuju se na teritoriji druge države, da po olakšanom postupku i što je veoma važno bez posedovanja putne isprave prelaze državnu granicu i svakodnevno obavljaju svoje životne aktivnosti i tu smo naravno imali određenih problema. Sada je taj problem na zadovoljstvo građana jedne i druge države rešen.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ovo posebno podvlačim, kada je u pitanju BiH veoma je važno naglasiti da Republika Srbija poštuje integritet i celovitost BiH baš kao i celovitost Republike Srpske u okviru BiH. Isto tako, poštovani građani, veoma je važno da Republika Srbija očekuje od BiH da poštuje teritorijalni integritet, odnosno celovitost Republike Srbije.

Dame i gospodo, isto tako Republika Srbija očekuje od novog predstavnika međunarodne zajednice za BiH, gospodina Kristijana Šmita, nepristrastan izbalansiran pristup zato što su neretko predstavnici međunarodne zajednice jednostrano posmatrali stvari u BiH i bili smo očevici tome.

Ono što je veoma važno naglasiti da narodi BiH bi trebali sami da odlučuju o svojoj sudbini uz što manje pritisaka i nemešanja sa strane pojedinih zemalja i pojedinih nevladinih organizacija jer smo to imali u prošlosti. Na primer koalicija nevladinih organizacija Igmanska inicijativa i njeni članovi ne razmišljaju ovako kao što sam sada naglasio.

Kopredsednik te inicijative Milan Antonijević, i prof. dr Ivo Visković, svakodnevno izmišljaju laži na račun predsednika Republike Aleksandra Vučića i države Srbije. Antonijević je kazao citiram, Srbija treba da prestane da se meša na destruktivan način u BiH. Cilj Beograda je zaokruživanje osovine Beograd-Banja Luka – Podgorica – Kosovska Mitrovica, i taj plan treba osujetiti, završen citat. Pitam prof. Viskovića i Milana Antonijevića, gde se to nalazi Kosovska Mitrovica, gde se to gospodo, pa, nije ona van Republike Srbije? Dakle, vidite o čemu se radi i šta ovi predstavnici govore.

Kada je u pitanju Egipat, pošto su moje kolege i koleginice već govorile, kazaću jedan podatak vrlo interesantan, a to da prijateljski odnosi između Srbije i arapske Republike Egipat sežu u daleku prošlost. Nekako smo mi danas rekli pre 50 ili 100 godina, nego pre 800 godina. Naime, u drugoj polovini 12. veka, Sveti Sava, brat srpskog kralja Stefana Prvovenčanog, je tokom svog drugog putovanja po svetim mestima na istoku obišao, između ostalog, i Egipat. Pre nego što će otići na Sinajsku goru posetio je u Kairu egipatskog sultana El. Malika, el, Kamila, iz dinastije Ejubida, koji ga je primio i ugostio uz velike državničke počasti. Iz Kaira sultan je ispratio Svego Savu na Sinajsku goru darivajući ga poklonima, izuzetnim darovima reke Nil. Od tada, poštovane dame i gospodo pa do danas, prijateljski odnosi između dve zemlje se usavršavaju sve do današnjeg dana.

Za očekivati je, kao što je gospodin ministar Vulin i naglasio da će Egipat smoći snage u budućnosti da povuče priznanje lažne države Kosovo.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici i uvaženi građana Republike Srbije, deo opozicije okupljene oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, svakodnevno, ama baš svakodnevno iznose laži, zalažu se za nerad, za javašluk, i kako bi rekao Veljo Ilić kraduckanje.

Evo, reći ću danas nekoliko razlika između njih i Aleksandra Vučića i nas. Prvo, imate s jedne strane nelegalno izgrađene šupe na Savamaloj, pune mulja, pune đubreta, leglo zmija i žaba, koje zastupa Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Zoran Lutovac. Na drugoj strani imate na tom mestu izgrađeni Beograd na vodi, ponos Beograda i Srbije, jedno od najlepših gradilišta u ovom delu Evrope, koje predvodi Aleksandar Vučić.

Nadalje, s jedne strane, imate lopove, prevarante, lezijedoviće sa računima na Mauriciju i još 56 zemalja, koje predvodi Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani imate većinsku Srbiju, normalnih ljudi, koji žive od svog rada i koje predvodi Aleksandar Vučić.

Idemo dalje, s jedne strane imate političare kao što su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i ostali, koji vode računa samo o svojim ličnim interesima i kombinacijama, tajnim računima po mnogim destinacijama sveta od Hong Konga, do Švajcarske, a sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić, koji rade u korist svih građana Republike Srbije.

Nadalje, s jedne strane imali smo, zapravo, sve devastirane i dotrajale ceste i puteve, neizgrađene mostove, i auto-puteve, železničke pruge koje predvodi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, a sa druge strane imamo izgrađene auto-puteve, ceste, mostove, železničke pruge širom Srbije koje simbolizuje Aleksandar Vučić sa grupom svojih političara.

Na dalje, s jedne strane imamo političare koje predvodi Dragan Đilas i Vuk Jeremić za čije vreme nismo imali izgrađene bolnice, nismo imali izgrađene ni domove zdravlja, nismo imali ni izgrađene kliničke centre, sa najgorim zdravstvom u Evropi. S druge strane imamo političare koje predvodi Aleksandar Vučić sa izgrađenim domovima zdravlja, sa izgrađenim bolnicama, sa izgrađenim kliničkim centrima i za izgrađenim kovid bolnicama. Očevici su građani Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imamo političare koje predvodi Dragan Đilas, zvani Điki mafija, Vuk Jeremić, za vreme kojih nismo imali izgrađene ni obnovljene zgrade osnovnih škola, zgrade srednjih škola, niti zgrade fakulteta. Školstvo nam je bilo na najnižoj ravni u istoriji školstva. Školstvo za vreme njih nije imalo dualno obrazovanje, niti informacione tehnologije. Oni su se tome, kako znate, u ovom visokom domu suprotstavili.

Sa druge strane, imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić za čije vreme su izgrađene i renovirane mnogobrojne osnovne škole, srednje škole, fakulteti i fiskulturne dvorane. Po mojoj računici preko 200, za vreme čije je u školstvo uvedeno dualno obrazovanje i vrlo dobro funkcioniše i informacione tehnologije. Očevici su roditelji naših đaka, naših studenata i građani Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imate političare koji su uništili Vojsku Srbije, pretopili oružje. Otpustili najsposobnije generale iz Vojske Srbije, 28 generala i najbolje oficire penzionisali. Sveli su vojsku na vatrogasnu jedinicu koju je predvodio Boris Tadić, Vuk Jeremić i Dragan Đilas. Sa druge strane, imate Aleksandra Vučića za čijeg vremena je Vojska Srbije osavremenjena, modernizovana, opremljena i dovedena na zavidan nivo, spremna da odgovori svim bezbednosnim izazovima. Očevici su građani Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imate političare Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića za čije vreme je uništena privreda divljačkom, pljačkaškom privatizacijom i otpustili su tačno 576.325 radnika i ostavili ih bez posla. Sa druge strane, imate političare koje predvodi predsednik Aleksandar Vučić za čijeg vremena su izgrađene stotine fabrika širom Republike Srbije, veliku zaposlenost, imamo industrijalizaciju, odnosno modernizaciju Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imamo političare Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića za čije je vlasti nezaposlenost bila 26%, a sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić, gde je nezaposlenost smanjena sa 26% na 9% sa tendencijom daljeg sniženja nezaposlenosti.

Sa jedne strane imate političare u liku Dragana Đilasa, zvani Điki mafija, Borisa Tadića, Vuka Jeremića, vođu međunarodne bande lopova i prevaranata koji su se odrekli naše južne srpske pokrajine KiM, citirao sam često u ovom domu, danas nemam tu nameru. Sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić koji nikada neće potpisati, niti priznati tzv. lažnu državu Kosovo.

Sa jedne strane imate političare koji su se odrekli Železare Smederevo, hteli su je zatvoriti. Zoran Živković je gostujući na jednoj televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa rekao –zatvorimo Železaru Smederevo, pošaljimo radnike kući. Sa druge strane, imamo političare koje predvodi Aleksandar Vučić koji su izvršili revitalizaciju Železare Smederevo, sa dobrim poslovanjem i bez gubitaka. Očevici su građani Republike Srbije.

Da ne nabrajam dalje, još samo jedno. Sa jedne strane imate političare koje predvodi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, koji su uništili RTB Bor, a sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić, koji su revitalizovali RTB Bor i doveli ga na zavidan nivo. Mogao bih da govorim čitavo veče, ali nemam nameru da vas više zamaram podacima.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, nastavljaju se napadi svakodnevno, iz časa u čas, na Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove roditelje. Psovke se nižu svakodnevno. Evo, videli ste ovih dana Đilasovog Vidojkovića, koji je u direktnom prenosu psovao majku predsedniku Vučiću, citiram: „Je l' ti to liči na „N1“, p… ti materina ona odvratna, je l' ovo čuješ, a, budaletino jedna?“, završen citat.

Da li možete verovati da to izgovara saradnik Dragana Đilasa i Vuka Jeremića? Ono što je jako važno, nije to osudila niti jedna nevladina organizacija, nije to osudilo niti jedno novinsko udruženje, a nisu osudile ni političke stranke. Neki su čak stali na njegovu stranu. Gle čuda, poštovani građani, podržala ga je prof. dr Vodinelić Rakić, ona koja sinoć dva sata na jednoj televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa psuje predsednika Republike, državu Srbiju i građane Republike Srbije. Zamislite šta je rekla, citiram: „Vidojković psuje koloritno“, završen citat. Poštovani građani, to znači – slikovito. Citiram dalje: „Psuje gustiozno“, završen citat. To je nemačka reč, a ne latinska, kao što govore novinari, znači – prijatno psuje.

Da li možete verovati, poštovani građani Republike Srbije, da ove psovke podržava nekada profesorica pravnog fakulteta? Da li možete verovati da ona to podržava? Gde vam je moralni lik, gospođo Vodinelić? Ja vas uveravam da je najbolje da pročitate bar jednu pedagogiju i poglavlje – lik profesora i nastavnika. Uzmite pedagogiju od prof. dr Radivoja Kulića, prof. dr Kačapora Saita ili prof. Trnavca, bilo koju, i čak uzmite onu posleratnu, posle Drugog svetskog rata, Patakijevu itd, pa ćete videti hoćete li vi imati bar malo snage, kada to pročitate, da se bar malo zastidite. Podršku Vidojkoviću dao je i Zoran Lutovac, jedan od predsednika neke od onih, Demokratske stranke, inače narod ga zove – zalutovac, zato što je zalutao u politiku, videli ste, narod je video sve.

Profesorka Vodinelić Rakić stalno iznosi neistine na račun Aleksandra Vučića. Tako je žestoko uvredila predsednika Aleksandra Vučića i našeg uvaženog poslanika Vladimira Đukanovića rekavši, citiram: „Aleksandar Vučić ima pripravničke vežbe kod Vladimira Đukanovića“, završen citat. Time, profesorko, ponizili ste ne predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Đukanovića, nego ste na najgori mogući način ponizili sebe i svoju profesorsku karijeru, ako je uopšte imate kada ovo izgovarate.

Đilasova bratija napada Vladimira Đukanovića, ja o tome neću govoriti. Dozvolite samo da spomenem 30. mart 2019. godine, kada je na Banjičkom platou, pred očima njegove troje maloletne dece i suprugom, bio napadnut najgnusnijim uvredama i niko nije reagovao, niti političke stranke, niti nevladine organizacije, niti bilo ko.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić svakodnevno napadaju gnusnim lažima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, napadaju građane Republike Srbije i državu Srbiju, dotle Aleksandar Vučić provodi politiku mira, politiku bezbednosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u Republici Srbiji, nego i u okruženju, politiku ekonomskog napretka naše zemlje, politiku traženja kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, a to sve u ime naših građana i budućnosti naše dece na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živeli!

Hvala, profesore Atlagiću.

Reč ima Violeta Ocokoljić.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Poštovani ministre, uvaženi saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, pred nama su danas tri vrlo važna sporazuma potpisana između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine, a kojima je regulisano kretanje pograničnog saobraćaja, graničnih prelaza i zajedničkih lokacija na graničnim prelazima. Pored novog graničnog prelaza, planiramo uvođenje propusnica za građane koji žive u pograničnoj zoni, kako za one koji žive u Republici Srbiji, tako i za one koji žive u Bosni i Hercegovini.

Ovi sporazumi su samo, sveobuhvatno gledano, jedan u nizu koraka ka lakšem kretanju ljudi, robe, kapitala i usluga koji će umnogome pojednostaviti život naših građana. Upravo je to naš cilj, da omogućimo građanima Srbije, ali i našim susedima i susedima u okruženju jedan zdrav temelj za jačanje naših država, za jačanje naše saradnje i za jačanje sveobuhvatnih bilateralnih odnosa.

Ukoliko želite zaista iskrene i prave odnose i saradnju, onda se trudite da izbegavate one ustaljene fraze i onu već poznatu retoriku koju bosanski političari koriste već godinama unazad, a koje sam videla da i pojedine kolege koje danas nisu u sali takođe koriste.

U svom izlaganju takođe bih mogla da se osvrnem i na sve one negativne stvari koje donekle narušavaju odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine, pa bih isto tako mogla da se osvrnem i na napad na predsednika Republike koji se dogodio u Potočarima 2015. godine, pa bih mogla da se osvrnem i na urušavanje pravoslavnog groblja u okolini Tuzle, a mogla bih da podsetim građane, a verujem da građani to znaju, bar oni koji su putovali po Federaciji Bosne i Hercegovine, da je svaki natpis i svaki putokaz na kom je ispisan ćirilični naziv praktično precrtan.

Nije problem događaje oprostiti, groblja urediti i ove putokaze očistiti. Problem je što se ta ustaljena već retorika ponavlja dugi niz godina i što od takve retorike apsolutno nikakvu korist nemaju građani niti Srbije, niti Bosne i Hercegovine i svih naroda koji žive u Bosni i Hercegovini. Ali baš takva retorika dovodi do ovakvih događaja koji zaista oni koji ih čine trebalo bi da se i te kako postide.

Da je Srbija iskrena i ozbiljna u nameri da radi na jačanju naših bilateralnih odnosa, da jača i ekonomski i politički naš region, pokazuje već pomenuta poseta predsednika Republike, tada kao premijera, Potočarima 2015. godine pokazuju brojni zajednički infrastrukturni projekti, pokazuju i donacije vakcina, pokazuju donacije respiratora, medicinske opreme i to u momentima kada je Bosni i Hercegovini to bilo izuzetno potrebno i mogu da kažem i najpotrebnije u tim momentima.

Preko dve milijarde evra Srbija je do sada uložila u razvoj lokalne infrastrukture, u razvoj škola, puteva, vrtića. Meni samo nije jasno kako pojedini bosanski političari ne stave prst na čelo i ne porazmisle koliko bi veća ulaganja bila u Bosnu i Hercegovinu da su prihvatili pruženu ruku Srbije i da su se priključili inicijativi „Otvoreni Balkan“, koliko bi benefita to donelo građanima i Bosne i Hercegovine, ali i Republike Srbije.

Iskreno se nadam i duboko verujem da će svi oni koji vode politiku u Federaciji Bosne i Hercegovine shvatiti značaj zajedničkog nastupa i još jače bilateralne saradnje, jer smo jedni drugima najiskreniji, najbliži partneri i jedni drugima moramo biti tu kada je najpotrebnije i jedni sa drugima moramo se potruditi da delimo i najveću muku, ali i da delimo one najveće uspehe od kojih nam oni najveći uspesi zapravo tek predstoje.

U nadi da ćemo dodatno ojačati bilateralnu saradnju u budućnosti ja ću svakako podržati i ove predloge sporazuma, ali i sve predloge koji imaju za cilj bolji život naših građana. Hvala.

Zahvaljujem i gospođi Ocokoljić.

Reč ima Adam Šukalo. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, uvaženi narodni poslanici, cenjene kolege i koleginice, na samom početku ću da kažem, da po mom skromnom mišljenju, ova dva zakona koja se tiču Sporazuma između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, a posebno u ovom datom momentu, možda i nešto najvažnije što se u odnosu dve države desilo u proteklo vreme.

Da ovo nisu krupne reči govori i sam sadržaj, da kažem, ovih sporazuma, odnosno zakona kako smo ih mi normativno nazvali, pre svega iz tog razloga šta oni, koja pitanja oni uređuju, a primarno koja životna pitanja oni uređuju. Svi mi koji tokom svog celog života putujemo na relaciji Srbija – Bosna i Hercegovina ili tačnije da kažem Republika Srpska i Srbija, svi oni koji nešto u regionu, a primarno u odnosu između robno novčane i svake druge robne razmene između dve zemlje rade, a primarno je ovo da kažem, oni šoferi što danima čekaju na graničnim prelazima koje mi, onako usput i brzo prođemo na graničnim prelazima, kao i svi meštani u pograničnim mestima koje smo pobrojali ovde, koji žive jedan zajednički život uz neku stvarnu, kako je neko želi nazvati ili veštačku granicu na Drini ili na nekim drugim rekama, ovim sporazumom mogu biti obradovani iz prostog razloga zato što će to podrazumevati da će njihovo poslovanje, njihov život i sve ostalo biti olakšano. Iz tog razloga je ovaj sporazum, odnosno ova dva sporazuma i te kako važni.

Meni lično su važni iz tog razloga, zato što ćemo mi danas i da usvojimo ove sporazume i praktično i pre nego što je zaživeo saobraćaj na mostu koji je izgradila Srbija u Ljuboviji, uložila silni novac u to i graničnom prelazu koji je oficijalno trebala da napravi i završi Bosna i Hercegovina, konačno da će profunkcionisati. Takođe i da kažem i da izrazim nezadovoljstvo što zbog određenih situacija koje su se iskomplikovale i u lokalnim samoupravama, pre svega u Bratuncu, taj most i taj sada prvi, zajednički granični prelaz integrisani, nije još uvek zaživeo.

Molim i ministra Vulina, i predsednicu Vlade, i predsednika Srbije, i sve one koji imaju autoritet da što pre razgovaraju sa ljudima u lokalnoj samoupravi opštine Bratunac, zbog nerešenih imovinskih odnosa, izgradnje nekog tamo, koliko sam čuo benzinske pumpe i nekog motela koje je ušao u prostor graničnog prelaza. I to sada već duže vreme komplikuje tu vrstu priče koja podrazumeva da ovaj po prvi put, da kažem zajednički integrisani granični prelaz već zaživi, odnosno on je veće mogao zaživeti, ako bi to gledali sa pozicije Srbije, ako bi gledali jednostrano. Naravno, mi znamo da život nije jednostran, da odnos između ne samo dve države, već dve lokalne samouprave nije jednostavan, a u ovoj vrsti priče u svakom slučaju Srbija je ne samo uradila sve, već svi i sa jedne i druge strane reke Drine čekaju da ovaj proces se ubrza i da da odgovore koji su neophodni u ovom pravcu.

Nadam se da bilo čiji privatni interes za izgradnju neke pumpe koja je neophodna ili motela gde će neko da prenoći od šofera nije važniji od ove poruke koja je i te kako važna koju mi danas, i zato smatram da je ovaj akt i te kako važan, prvi put i normiramo. Mi prvi put normiramo zajednički granični prelaz između Srbije i Bosne i Hercegovine. Prvi put, mi to do sada nismo imali nikada.

Umesto danas da pričamo sa Bosnom i Hercegovinom da je tamo bilo razoreno, pre svega kod sarajevskih političara, o inicijativi predsednika Vučića koja je sada regionalna inicijativa, inicijativa „Otvorenog Balkana“, u kojem je jedna od glavnih primera upravo integrisani granični prelazi, kao onaj koji je uspešan između Republike Srbije i Severne Makedonije, tako da i ovaj živi i pokazuje upravo taj rezultat koji je neophodan da bi upravo ovakve inicijative pokazala vidljivost svakome ko posluje na prostorima zapadnog Balkana, koliko je to važno i koliko je to bitno.

Prema tome, nema niko pravo na lokalnom nivou ili na nekom republičkom nivou ili državnom da osporava ovakve inicijative. Još jednom kažem, Srbija je ta koja je pokrenula sve ove stvari. Građani Srbije su isfinansirali, da kažem, a njeno rukovodstvo predložilo upravo da ovaj most se izgradi, a Bosna i Hercegovina je imala zadatak da izgradi granični prelaz. Ne bih se puno zadržavao na toj vrsti priče, ali moram da kažem u ovom kontekstu svega onoga što se dešava ovih dana u Bosni i Hercegovini je i te kako važno kakve poruke mi šaljemo iz Srbije.

Pa, da se obratim svima onima koji su u Bosni i Hercegovini optužili i optužuju i optuživaće Srbiju da se meša u unutrašnje odnose Bosne i Hercegovine, da Srbija danas ovde u parlamentu Srbije kada sve bukti u Bosni i Hercegovini, usvaja dva sporazuma i dva zakona u kojem uređuje kvalitetnije, svrsishodnije i životno važne odluke, zakone i sporazume donosi za dobrobit svih građana koji žive i u Bosni i Hercegovini i Republici Srbiji.

To je poruka Srbije i to je poruka predsednika Aleksandra Vučića danas koga je slušao dobro, bila je u Aleksincu, na pitanja vezana za dešavanja u Bosni i Hercegovini. Rekao je da Srbija ostaje dosledna svemu onome što je i pri potpisu, verifikaciji Dejtonskog sporazuma obavezala sebe da bude garant Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali u budućnosti da uputi poruku da je saglasna sa svim onim što sva tri naroda, kao i ostali koji se ne izjašnjavaju tako, ali s obzirom da imamo tri klasativna naroda koja mogu da odlučuju po Ustavu i Bosni i Hercegovini i svim drugim normativnim aktima, da njihov dogovor je ono što će podržati Republika Srbija. Pre svega poštujući činjenicu da je Republika Srpska nešto što je primarno vezano za Republiku Srbiju i da sve odluke koje idu u tom pravcu mogu samo da idu u pravcu nacionalnog konsenzusa, a ne bilo kakve druge odluke koja podrazumeva, da je bilo ko pre te, iz Republike Srbije.

Predsednik Aleksandar Vučić, ko ga je dobro slušao, je u Raškoj zajedno sa ministrom Vulinom kada su razgovarali sa našim Srbima sa KiM rekao jednu izuzetno važnu informaciju koja sigurno nije špekulacija, jer poznavajući dobro predsednika znam da on jako teško izgovara tako teške informacije uopšte, ali kada je 100% siguran u njih on ih kaže, a on je rekao da je sada sledeća priča koja će se dešavati u BiH da će se tražiti ukidanje entiteta Republike Srpske.

To će sigurno značiti dodatan pritisak na Republiku Srbiju i sada kada pogledate sa jedne strane, Srbija zajedno sa svojim rukovodstvom predlaže inicijative otvorenog Balkana, predlaže u parlamentu Republike Srbije ovakve sporazume koje potpisuje zajedno sa Savetom ministara BiH, a s druge strane u kontinuitetu dolaze optužbe koje upravo su adresirane, ako ne danas, onda već sutra na rukovodstvo Srbije koje će podrazumevati to da se upravo mi mešamo u unutrašnje odnose u BiH.

Srbija se ne meša, ali ima obavezu prema srpskom narodu, ima obavezu prema Republici Srpskoj, ima obavezu prema Dejtonskom mirovnom sporazumu da čuva ustavno uređenje a i samim tim i entitet Republiku Srpsku i sve njene nadležnosti koje su u Dejtonskom mirovnom sporazumu definisane.

Iz tog razloga mislim da je upravo Dejtonski mirovni sporazum i poziciju koju je zauzelo naše rukovodstvo najvažniji argument za opstanak, razvoj Republike Srpske i opstanak našeg naroda u Republici Srpskoj i kompletnoj BiH.

U tom smislu reči, smatram da je i te kako važno još jednom da kažem, da u ovom momentu podržimo ove sporazume, da sve više i više imamo ovih integrisanih zajedničkih graničnih prelaza, da bi što lakše prolazila roba, da bi firme, poslodavci, radnici na potezu, ne samo BiH i Srbije, već šire, širom Zapadnog Balkana što brže, što efikasnije mogle da posluju, da nemamo barijere a da gospoda iz Sarajeva koja se češe po glavi i gledaju samo kako da jednu konfliktnu situaciju da produže sve više i više, da u narednom vremenskom periodu shvate da je poruka koja dolazi iz Beograda poruka koja je dobra za sve, za sve narode u Bosni i Hercegovini, za sve narode koji žive u Republici Srbiji i da put napretka, put mira, put stabilnosti, put ekonomske saradnje, put izgradnje novih mostova, put izgradnje novih integrisanih graničnih prelaza je politika Republike Srbije.