Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

03 Broj 06-2/423-21

3. dan rada

28.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Muamer Zukorlić

Sednica je trajala od 10:25 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Hvala, poštovana ministarko Čomić.
Znači, osim što je ministarstvo alat, ono između ostalog i prati rad nacionalnih saveta. Ja se apsolutno slažem da mi ne treba njima da solimo pamet, ali i oni moraju da pokazuju određeni stepen u skladu sa zakonom i propisima odgovornosti i da sve ono što su zakonom dozvoljena sredstva, da se koriste, a ne da se zloupotrebljavaju i da nacionalni saveti postanu instrument jedne stranke. To je to.
Što se tiče odgovora ministra Tončeva i Dmitrovića želim da se zahvalim na iscrpnim odgovorima. Ja sa zaista slažem da je pitanje demografije ključni problem naše zemlje, regiona i Evrope, ali naša odgovornost jeste naša zemlje. To iz Beograda ne može da se vidi. Vi kada izađete u Knez Mihailovu, tržne centre, na Terazije vi vidite ogroman broj mladih ljudi, ogroman broj ljudi, ogroman broj turista. Ja mogu da kažem da u nekim popodnevnim satima ili večernjim satima postoje opštine u našoj zemlji gde vi ne možete nikoga da sretnete. To je nešto što jako, jako treba da nas zabrine i mislim da tu novac apsolutno ne sme da bude bilo kakva prepreka i da se stavlja znak pitanja. Čuo sam podršku od predsednika države. To je nešto što me zaista raduje.
Očekujem da u budžetu za narednu godinu vaša ministarstva i Ministarstvo za brigu o selu, to su neka ministarstva koja možda ne spadaju u neka top ministarstva za medije, ali za nas ljude koji dolazimo iz rubnih opština su zaista od životnog značaja i očekujemo u narednom periodu da ćemo intenzivirati saradnju, da ćemo konkretne stvari raditi da taj proces zaustavimo, onda i da ga preokrenemo. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministri, koleginice i kolege, danas je u Skupštini Srbije održan Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, tačnije sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i razgovaralo se sa kolegama iz Brisela o daljoj saradnji, odnosno o putu Srbije ka EU. Zato se moje sledeće pitanje odnosi i upućujem ga ministru za evropske integracije Jadranki Joksimović.

Biću konkretan. Naravno da nas sve raduje pozitivan signal iz Brisela da otvorimo klastere tri i četiri i još je možda bolja stvar koju smo čuli da je Srbija ispunila standarde za otvaranje ovih klastera, dakle ništa nam nije poklonjeno. Lepo je čuti kada iz Brisela stižu poruke da posvećeno radimo na pridruživanju EU, ali što se tiče konkretno, klastera 3 i 4. Mi smo, naravno, prihvatili novu metodologiju.

Interesuje me kakve su naše polazne osnove sada, s obzirom da ste i malopre sami rekli da smo mi već otvorili neka poglavlja iz ovih oblasti i šta sve treba da ispunimo dalje da bismo uspešno zatvorili ove klastere, s obzirom da je totalno drugačija metodologija u odnosu na početak kako smo krenuli u pristupne pregovore sa EU? Naravno, ove oblasti se odnose i na zaštitu životne sredine, pa bih voleo da čujem i mišljenje ministarke Irene Vujović na Zelenu agendu, energetiku itd.

Skupština Srbije je u prethodnim mesecima raspravljala i usvojili smo veoma bitne zakone koji se odnose na klimatske promene i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Iz trećeg klastera takođe je otvoreno nekoliko poglavlja koji se tiču ekonomske i monetarne politike, preduzetničke i industrijske politike, nauke, istraživanja, obrazovanja, kulture i Carinske unije.

Još jedno pitanje – koliko će nam sama ta činjenica da smo otvorili ta neka poglavlja koja obuhvataju ovi klasteri dalje olakšati posao da uspešno završimo proces, kada govorim konkretno o ovim temama? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministarka Joksimović.
...
Srpska napredna stranka

Jadranka Joksimović

| Ministarka za evropske integracije
Zahvaljujem.
Logika procesa je da ima svoje korake, ima nekada kriterijume za otvaranje poglavlja, u ovom slučaju sada klastera za neke aktivnosti koje moraju u međuvremenu da se sprovedu da biste išli ka merilima za zatvaranje poglavlja. Merila su vrlo jasna i ona su poznata. Dakle, postoje tzv. aki komuniter, dakle, zajednička postignuća EU. To je ono sa čime se mi usaglašavamo. Dakle, to su standardi iz svih oblasti, dakle, života koja su grupisana u ovih 35 poglavlja, a koja su sada grupisana u šest klastera. Dakle, svaka oblast od prava intelektualne svojine do prava privrednih društava, do zaštite potrošača i javnog zdravlja, ja sada samo ovako nasumično navodim neka od poglavlja, to su standardi sa kojima se mi usaglašavamo i u određenom vremenskom roku usvajamo i transponujemo u naš pravni sistem i ona počinju da vaše onako kako važe za građane EU i samim tim mi postajemo konvergentni EU. Dakle, pripadamo zajedničkom tržištu EU i, naravno, od toga da će, kao kada postanete članica EU, onda pravo EU važi i za vas, a da bi se i za vaše ljude i kada su u pitanju radni odnosi i kada su u pitanju bankarski odnosi, kada su u pitanju brojne druge stvari, tako da je to prosto logika samog procesa. To se ne dešava preko noći. To su teške i, rekla bih, vrlo zahtevne reforme, posebno u oblasti vladavine prava, jer su tu najviši standardi na svetu, upravo standardi EU.
Naravno, da oni imaju probleme i da oni u praksi i te kako trpe udarce izazova, kriza itd, ali to se i dalje smatra i jeste najviši nivo standarda sloboda i prava pojedinca i građanina i u tom smislu to jeste logika procesa da to uradite, dakle, i za sopstvene građane.
Šta onda znače klasteri? Ja sam pokušala da razjasnim tu promenu nove metodologije. Mislim da je važno zato što građani slušaju i žele da znaju o čemu se tu zapravo radi. Mi smo pregovarali o 35 poglavlja. To znači svako poglavlje smo pregovarali pojedinačno. Ako je poglavlje, recimo, 23 – vladavina prava, ono se vezivalo za 24 – sloboda pravde i bezbednost, ali to su ključna poglavlja koja mere vladavinu prava. Ako smo imali životnu sredinu, ona je bila samo kao Poglavlje 27 – životna sredina, a istovremeno je…
Ja razumem da možda poslanike iz moje poslaničke grupe ne zanima, ali bih zamolila, jer je vrlo važno, i poslanik je postavio vrlo važno pitanje. Ovo treba da interesuje sve.
Dakle, Poglavlje 27 se pregovaralo pojedinačno, dakle, zaštita životne sredine. Vrlo zahtevno, vrlo teško poglavlje, finansijski zahtevno, standardno zahtevno, posebno sada kada imamo i nove ciljeve Zelene agende i kada se ambiciozno postavljaju planovi cele Evrope za klimatski neutralnu Evropu, kao prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine, a neke države su se čak i pre te 2050. godine obavezale. Sada, pazite, to nije samo pitanje zdravlje, to jeste, pre svega, pitanje zdravlja, ali je to pitanje novog ekonomskog rasta, kako će on izgledati, da li će se on ostvariti, ali to je pitanje velike transformacije u koju ulazi cela Evropa, u koju ulazi ceo svet i, naravno, da mi nećemo da kaskamo, ni da budemo na začelju, nego ćemo da uđemo u tu maticu promena i upravo o tome je ministar Mali govorio i ministarka Vujović i na tome svaki dan radimo.
To Poglavlje 27 više se ne pregovara pojedinačno. Ona je sada deo klastera četiri, koji se odnosi na zajedničku evropsku politiku klimatskih promena, dakle, Zelene agende i održive povezanosti. U tom klasteru su još transport, transevropske mreže i, takođe, energetika, kao vrlo važna, i životna sredina.
Šta sada to znači? Kada smo mi spremni za otvaranje klastera četiri, kao što je Komisija rekla, to znači da smo mi iz sva četiri poglavlja - transporta, transevropskih mreža, životne sredine i energetike ispunili sve kriterijume za otvaranje svih tih poglavlja. Moram vam reći da nisu jednostavni, ni mali, posebno kada je u pitanju energetika gde nam je osnova da uopšte možemo da razmišljamo o otvaranju klastera četiri bilo u poglavlju energetike da se napravi akcioni plan za razdvajanje „Srbijagasa“, razdvajanje delatnosti „Srbijagasa“. Moram da vam kažem da su to bili opsežni i ne tako jednostavne aktivnosti cele Vlade. Naravno, Ministarstva energetike, ali i cele Vlade. To nije samo tehničko pitanje, to je i političko pitanje. Prema tome, htela sam da vam na ovom primeru razjasnim šta znači zapravo klaster.
Isto je i sa klasterom tri. Tamo postoji osam pregovaračkih poglavlja. Vi ste u pravu, neka od njih su otvorena. Tu su, između ostalog, Poglavlje 10 – informaciono društvo i mediji, Poglavlje 16 – oporezivanje, 17 – ekonomska i monetarna politika, 19 – socijalna i politika zapošljavanja, Poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika i tu su, naravno, kao što ste pomenuli, nauka i obrazovanje, to je Poglavlje 25, odnosno nauka i istraživanje, i 26 – obrazovanje i kultura i Poglavlje 29 – Carinska unija. Pogledajte koliko različiti spektar tema gde mi usaglašavamo naše zakonodavstvo koje će početi da važi za naše građane onog trenutka kada budu zatvorena poglavlja i kada bude zatvoren klaster na isti način, na istim standardima kako važi u zemljama članicama EU. To će biti uslov za zatvaranje.
Kada sve uvedemo u naš pravni sistem, kada sve počne da funkcioniše, kada se sa svime usaglasimo, ali nećemo moći da zatvorimo klaster pre nego što se zatvori klaster jedan, a to je vladavina prava, kada se proceni politički da je Srbija sve što je važno iz vladavine prava uspela da transponuje uspešno u svoj pravni sistem.
Da se razumemo, to će biti politička odluka. Jasno je da nema u vladavini prava toga – Aki komuniter. Znači, nema jednog obrasca sa kojim se mi usaglašavamo kada je u pitanju, recimo, reforma pravosuđa. To ne postoji. Svaka država u Evropi je imala različiti model, različiti istorijat, različitu političku kulturu, različitu institucionalnu kulturu i institucionalni razvoj i na osnovu toga je došlo do nekih, da kažemo, demokratskih načina, ali specifičnih za njihovu političku tradiciju i kulturu.
To je bila uloga Venecijanske komisije u ovome što smo radili kroz reformu pravosuđa. Kako da to što ćemo da ubacimo u naš sistem bude u skladu sa najvišim demokratskim praksama i vrednostima, a istovremeno da bude u skladu sa onim što je ostvarivo u našoj političkoj tradiciji i političkom sistemu. I tu nam je bilo izuzetno važno mišljenje Venecijanske komisije koja je skup najuglednijih pravnika iz Evrope i šire od Evrope, koji su dali izuzetno povoljno mišljenje o našem predlogu ustavnih amandmana koje bi sada trebalo, naravno, da ide i vi to znate i u parlamentu, a onda i da se organizuje referendum, nakon što dobijemo i mišljenje Venecijanske komisije o Zakonu o referendumu koji takođe čekamo da dobijemo negde, mislim, početkom decembra i nadamo se da će biti pozitivno da možemo da nastavimo dalje u tom pravcu.
Prema tome, zaista je važan svaki korak, od izuzetne je važnosti po novim metodologiji kada otvorimo klaster zato što time pokazujemo da je Srbija već toj oblasti u ovom slučaju, recimo, oblasti zelene agende, na ozbiljan način pristupila, da smo već puno uradili i da će nam biti još dostupniji fondovi koji stoje na raspolaganju za oblast te zajedničke politike u ovom slučaju preko ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, za projekte iz oblasti zelene agende, životne sredine, borbe protiv klimatskih promena i dekarbonizacije, svih tih velikih ciljeva koji su na dnevnom redu EU.
Prema tome, puno smo uradili već time što smo došli u poziciju da budemo spremni za sva ova poglavlja iz dva klastera, ali to ne znači da se posao završava. Kada otvorimo klaster onda za određene teme postoje prelazna merila. Znači, tačno u jasnim rokovima moramo da usvojimo određeni zakon, podzakonska akta, da se formiraju neki ih konkretnih oblasti određeni koraci i da se ide ka tim kriterijumima za otvaranje koji će značiti da smo se potpuno usaglasili sa određenom politikom koja važi i u EU.
Pokušala sam na jedan jednostavan način da građanima približim. To su dnevne stvari, dnevne reforme. To su svi ovi zakoni koje usvajamo i koji stupaju na snagu. To je i Zakon o klimatskim promenama koji je nedavno koleginica Vujović ovde branila i brojni drugi zakoni koji su vezani za taj Zakon o klimatskim promenama i naravno sve drugo. Sada samo uzimam nešto za primer, ali tu su brojne oblasti i zaštita prava intelektualne svojine i sloboda kretanja kapitala i sloboda kretanja radnika i brojne druge oblasti i u tom smislu zaista hoću da kažem da je ovaj proces zapravo proces naših dnevnih reformi, ali politička je odluka i sa tim ću uvek da se složim. Ponekada radimo i te kako mnogo i toliko teško i naporno kao što smo radili nekih prethodnih godina. Nije baš da mi ništa nismo radili pa smo sada odjednom dobili pozitivan izveštaj. Drugačije se pregovaralo. Radili smo puno. Nije bilo ni političke volje. Mislim da sada postoji jedna perspektivnija, ja bih rekla i jedna bolja atmosfera prema nastavku procesa i politike procesa proširenja, posebno mislim kada je u pitanju Srbija. Uvek će biti zemalja koje će ispostavljati svoje političke zahteve prema Srbiji i to da se razumemo. To je deo procesa i to se odnosilo na sve zemlje, ali zaista smatram i toliko sam za ovih nekoliko godina koliko vodim ovaj proces uvek ponosna i samouverena u sve ono što ova zemlja radi i može i svi naši građani i kapaciteti i mislim da je to prepoznato i zato se slažem sa vama da će i te kako biti važno da napravimo ovaj korak i da otvorimo i klastere i da onda idemo i još brže u reforme. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Vujović.
...
Srpska napredna stranka

Irena Vujović

| Ministarka zaštite životne sredine
Hvala vam puno.
Naravno u skladu sa vašim pitanjem i da se nadovežem na posvećenost Srbije, kao što je i ministarka Joksimović pričala, kada je zelena agenda u pitanju – mi smo je prihvatili i ministarstvo na čijem sam čelu je koordinator i implementira čitav taj proces zelene agende i veoma smo posvećeni tom procesu.
Sada bih vas izvestila šta je to što je urađeno po stubovima zelene agende i naravno šta je ono što nas čeka pre svega kada govorimo o poglavlju klima, energetika i mobilnost. Važan je i zakon, kao što je ministarka Joksimović rekla, i vi ovde to dobro znate jer ste aktivno učestovali pri njegovom donošenju i u raspravi, Zakon o klimatskim promenama i nama je izuzetno važan dokument. U skladu sa zakonom formiran je nakon toga i Nacionalni savet za klimatske promene, a izgrađena je i strategija za nisko-ugljenički razvoj, čije usvajanje se čeka. Dakle, intenzivno radimo na tome i naravno da donesemo sva dokumenta koja su nam neophodna.
Kada govorimo o mobilnosti ne mogu da ne pomenem da ove godine takođe je bila na snazi Uredba za subvencije za eko i hibrid vozila i to je ono što je izuzetno značajno. Dakle, i sredstva, to zna dobro i ministar finansija, su bila značajno uvećana u odnosu na prethodnu godinu i veliko izuzetno interesovanje građana je bilo. Ravnomerno je raspoređeno po gradovima i opštinama u Srbiji i to je takođe jedan od važnih načina za podizanje svesti ljudi i o značaju očuvanja životne sredine.
Drugi stub – cirkularna ekonomija, takođe je izuzetno važan. Trenutno se radi na izgradi strateškog dokumenta koji izrađuje Tehnološko-metaloški fakultet, izrada dokumenta sa akcionim planom koji će biti gotov do kraja godine i takođe smo kao država posvećeni održivom razvoju i naravno da prelazimo sa linearnog na cirkularni model kada govorimo o upravljanju otpadom i to će biti takođe izuzetno važno za nas.
Zatim imamo stub – biološka raznovrsnost. Doneli smo Zakon o zaštiti prirode i program zaštite prirode u Republici Srbiji od 2021. do 2023. godine.
Četvrti stub, naravno ono što nas nekako najviše i dotiče i što se najviše i komentariše jeste svakako borba protiv zagađenja vazduha, vode i zemlje.
Kada govorimo o dokumentima koje smo doneli i koji su u izradi, pre svega program o zaštiti vazduha usvojiće se sa akcionim planom do kraja ove godine. Intenzivno radimo na tome. Takođe, strategija o upravljanju otpadom u Republici Srbiji i Zakon o upravljanju otpadom su u izradi. Zaštita od buke u životnoj sredini je dokument koji je već usvojen. Takođe i strategija i zaštite životne sredine je u izgradi.
Intenzivno radimo na donošenju dokumenata i njihovoj harmonizaciji sa zakonima EU. Dakle, timovi u ministarstvu danonoćno rade, naravno i sa stranim partnerima i konsultantima i nadam se da kada donesemo sva ta dokumenta ćemo moći i brže i pravilnije da radimo.
Ono što je važno kada govorimo o četvrtom stubu to je borba protiv zagađenja vazduha, zemlje i vode opet bih pomenula šta je to što je ministarstvo radilo u prethodnom periodu i očekujemo rezultate toga vrlo brzo – pre svega konkursi za suzbijanje aerozagađenja za zamenu kotlarnica u javnim institucijama, putem jedinica lokalne samouprave. Oni su kandidovali svoje projekte gde mogu da pređu na ekološki efikasnije energente i sada je upravo u toku realizacija radova u mnogim gradovima. Tu uvek moram da pomenem da ćemo promeniti gradsku toplanu, kotao u Valjevu, u Kosjeriću, u Novom Pazaru je već to i završeno. Juče sam bila u Kragujevcu, jedan od najvećih projekata čija je realizacija u toku, vredan 18 miliona evra – zamena kotlarnice u gradskoj toplani u Kragujevcu u energetici.
Ono što je još važnije kada govorimo o Kragujevcu jeste i saniranje i zatvaranje deponije pepelišta. Naime, kada se zamene kotlovi pepela više nema i ono na čemu se sada radi jeste da vidimo kako bi poštovali principe cirkularne ekonomije i zapravo videli šta je to što može da se reciklira, taj postojeći pepeo u pepelištu verovatno prema prvim prognozama će se koristiti u izgradnji puteva kao građevinski materijal i uskoro kreće i zatvaranje te deponije.
Ono što je takođe važno da pomenemo, grad Smederevo, takođe gradska kotlarnica, ali isto ništa manje važno su individualna ložišta. Dakle, zamena u domaćinstvima. Ja svaki put koristim priliku da pozovem na saradnju još bolju, jedinice lokalne samouprave da upravo i oni koliko god imaju sredstva ili da predvide sredstva u nekim narednim budžetima da i oni sufinansiraju zamenu u domaćinstvima. To radi već Užice, a naravno i još neki gradovi, ali potrebno je da se svi uključe pošto su takođe veliki zagađivači upravo individualna ložišta.
Pošumljavanje je izuzetno važno. Odvojili smo 100 miliona dinara za pošumljavanje. Kreće uskoro sezona, tako da u novembru mesecu bih volela da svi zajedno sadimo i skrećemo pažnju na to koliko je važno. Kao što je rekao ministar Mali, pre svega i da mu se zahvalim, jer u saradnji sa Ministarstvom finansija je Srbija i prva zemlja u regionu koja je po prvi put emitovala zelene obveznice u visini od milijardu evra i ta sredstva su isključivo namenjena zelenim kapitalnim projektima.
Dakle, u narednom periodu nas čeka izgradnja postrojenja za preradu otpadnih ovda. Ono što je preduslov za to jeste kanalizaciona mreža širom Srbije koja mahom nedostaje u mnogim opštinama, stoga i ne možemo da krenemo da gradimo postrojenja, jer ipak moramo pre toga da isprojektujemo i da izgradimo nedostajuću kanalizaciju. Regionalni i reciklažni centri, dakle zatvaranje nesanitarnih deponija koje su mnoge opštine i gradovi koristili više decenija. Prerada i reciklaža otpada, kao izuzetno važna, ulaganje u obnovljive izvore energije, očuvanje biodiverziteta, prevencija od zagađenja. Tako da svakako ćemo tu milijardu iskoristiti na najbolji moguć način, jer neophodna su još veća ulaganja.
Ono što je takođe važno, a što radi Ministarstvo gde nas čekaju velika ulaganja i potreba su velika sredstva koja i nemamo u ovom trenutku, ali smo počeli već da rešavamo. to je problem istorijskog otpada. Istorijski otpad je nastao u fabrikama u stečaju ili privatizaciji još 2000-ih godina i vi tačno kad odete na te lokacije vidite kakav je u prethodnom periodu bio i nemar i na šta liče te zatvorene fabrike u kojima je ostao samo otpad koji je poguban za životnu sredinu i predstavlja prave ekološke katastrofe, bilo da govorimo o zagađenju zemlje, vode ili vazduha. Dakle, čak i ako je čuvan propisno, ta ambalaža je za ovaj vremenski faktor već korodirala, popucala i taj otpad se razliva, jer mahom govorimo o opasnom otpadu.
Stoga, u narednom periodu ćemo puno fabrika očistiti, to je pre svega i obaveza i države, i svakako je takođe jedna stvar koja značajno ugrožava životnu sredinu i na šta su nam građani i predstavnici jedinica lokalne samouprave stalno ukazivali. Tako da smo krenuli i u borbu sa tim.
Naravno sve ono što znate i što smo već razgovarali na tu temu i što komuniciramo u javnosti, jeste zatvaranje deponija. Ono što je važno da bi mi zatvorili deponije na kojima je nepravilno odlagan otpad više decenija i da bi uspeli da se izborimo sa tim požarima na deponijama, jer nekad se dogodi da i ugasimo požar ili da ga teško gasimo, da on i dalje tinja, a da mi ne možemo u potpunosti da zatvorimo tu deponiju pošto nemamo drugu lokaciju gde bi građani te opštine, odnosno njihova javna preduzeća odlagali otpad.
Stoga je izuzetno važno, i to koristim svaku priliku da napomenem osam regionalnih centara, koje ćemo graditi sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Dakle, kreće gradnja, odnosno kreće izbor za izvođača radova, već početkom sledeće godine u četiri regionalna centra.
Dakle, kad govorimo osam regionalnih centara, 50 opština će gravitirati ka tome, naravno da je to tek početak, ali da će to značajno promeniti nabolje ekološku sliku Srbije i da je problem čvrstog otpada u našoj zemlji jedan od najvećih problema definitivno.
Još jednom da podvučem, pošto se ovih dana priča o aerozagađenju intenzivno. Dakle, mi problem sa vazduhom, aerozagađenjem ne možemo da rešimo u danu, to su dugački procesi, procesi koji izuzetno koštaju, ali smo posvećeni tome i upravo smo prepoznali takođe taj problem i rešavamo jedan po jedan grad, jednu po jednu školu, vrtić, bolnicu, gde god postoje ti energenti koji više nisu ekološki prihvatljivi. Dakle, nikada nisu ni bili, pokušavamo to da rešimo.
Dakle, ne može kvalitet vazduha da se poboljša u danu, niko nema čarobni štapić i svi mi moramo da uložimo napore da bi to rešili, a država pokazuje odgovornost i pokazuje takođe i ova Vlada i predsednica Vlade, koja stalno ističe i zaštitu životne sredine kao jedan od prioriteta, o tome govori naravno i povećanje budžeta, tako da se svakako trudimo, ali nam je potrebno i podizanje svesti svih nas, a i jednostavno ova tema mora sve da nas ujedini, a ne da nas razdvaja i da gledamo ko je kriv pošto svakako su krivi oni u prošlosti koji pre nas ništa nisu uradili, a sada su prvi kada treba da se kritikuje, ali jednostavno moramo da zajedničkim snagama to rešavamo. Pitanje kvaliteta vazduha je takođe jedno od najvažnijih i kada donesemo program kvaliteta vazduha za Republiku Srbiju do kraja godine, imaćemo jasne smernice. Do tada menjamo kotlarnice, idemo na prihvatljivije ekološke energente. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Gospodine Jovanoviću, imate pravo na reč ponovo.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala potpredsedniče.

Sledeće pitanje je upućeno ministru finansija. Čini mi se da godinama iza nas lebdi jedno pitanje koje se tiče poreza na registraciju vozila i sve češće od građana čujem, a i meni postavljaju to pitanje. Javlja se jedna nelogičnost, a to je onaj tzv. porez na luksuz, kako ga nazivamo.

Tu se javlja nelogičnost da recimo tržišna vrednost auta bude, zbog njegove starosti, performansi niska na tržištu, a da kada neko dođe da registruje taj isti auto, mora da plati i te kako visoku cenu registracije.

Ja sam izveo nekoliko primera. Recimo „pežo“ 607, 3.0, 3.000 kubika, benzinac, 2003. godište košta 1.500 evra, a njegova registracija košta oko 95.000 dinara, odnosno oko 800 evra. dakle, pola njegove tržišne vrednosti.

Ili na primer „folcvagen“ od 5.000 kubika iz 2005. godine, 3.650 evra mu je tržišna vrednost, a za registraciju je potrebno baš zbog ove kubikaže od 5.000 kubika, izdvojiti 1.460 evra.

I tabela pokazuje koja je razlika u tim cenama. Recimo za vozila kubikaže između 1.300 i 1.600 kubika porez je 5.470 dinara, od 1.600 do 2.000 kubika je 11.210, a od 2.500 do 3.500 kubika porez iznosi 112.000 dinara. Da

Da li će se naći neki drugačiji model za ovo oporezivanje, kada govorimo o ovome, jer jednostavno mi ne možemo da nazovemo neki auto luksuznim koji košta 1.500 evra ili 2.000 evra i koji je star 17, 18 godina. To ne može biti luksuzan auto. Luksuzni su oni od 20.000, 25.000 evra i da li je moguće da primenimo neki drugačiji model oporezivanja po kome bi se porez plaćao na osnovu kataloške vrednosti vozila?

Mislim da i na taj način, kada bismo napravili jednu dobru tabelu, ne bi bio ništa manji priliv u budžetu na osnovu poreza, a opet bi bio pravedniji. Hvala. PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Reč ima ministar Mali.