Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 107 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, akademiče Zukorliću.

Poštovane kolege, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču praktičnih problema na terenu, a to su problemi koji se dešavaju za vreme prevoza bolesnika.

Konkretno, hitna pomoć koju voze ovlašćenja lica, vozači, koja u svojim vozilima imaju teške bolesnike, da li su to za vreme Kovida ili posle Kovida, to nije bitno, ali voze teške bolesnike, oni kada imaju zvučnu i svetlosnu signalizaciju i idu putem dešava se više puta da ih zaustave policijski službenici, saobraćajna policija i kada sa njima obave razgovor, a voze stvarno teške bolesnike, više puta se desi da oni njima napišu i kazne. Kazne te ljude koji voze hitnu pomoć, koji voze teške bolesnike kojima život visi na koncu. Osim što plaćaju svoje kazne, oni imaju te kaznene poene koji im se uzimaju. Posle toga može da se desi da oni izgube dozvolu, pa posle izgube svoje radno mesto.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova – da li postoji mogućnost, da li u okviru zakona ima član zakona kojim bi se dala mogućnost da ti ljudi koji voze hitnu pomoć sa svim tim propisanim stvarima, kao što su svetlosna i zvučna signalizacija, da oni kada voze teške bolesnike, a to se, normalno, može proveriti, da se oni ne zaustavljaju, da mogu da idu nesmetanu, da odu do kliničkog centra, do tih većih kliničkih centara ili instituta gde bi mogla da se pruži pomoć tim bolesnicima?

Mislim da je to vrlo bitno. Ta koordinacija između Ministarstva zdravlja i Ministarstva unutrašnjih poslova je vrlo bitna, baš zbog toga. Ovo govorim zato što sam više puta razgovarao sa ljudima, sa mojim komšijama koji rade u domu zdravlja kao vozači hitne pomoći i njima se dešavalo. Čak se dešavalo na isti način kada se vozi trudnica koja ima probleme, kada se vozi veći broj takvih ljudi koji su imali infarkte, šlogove. Iz policijskih službi ih zaustave, a oni imaju upaljenu svetlosnu i zvučnu signalizaciju.

Moje pitanje je da li je to po pravilima službe? Ukoliko jeste, voleo bih da nađemo mogućnost da ili promenimo zakon u tom delu ili da se donese neki podzakonski akt koji bi dao mogućnost da tim ljudima koji voze hitnu pomoć da se obezbedi nesmetano da rade, da voze i spašavaju živote. To je vrlo bitno pitanje za te ljude koji to rade, jer sutra oni gube i svoja radna mesta kada im se oduzme dozvola.

Sa ovog mesta bih se još jednom zahvalio i Ministarstvu unutrašnjih poslova, o kojem sam malopre govorio. Inače, zahvalio bih se i ministru Vulinu, Vladimiru Iliću, ljudima iz PU Niš koji su zajedno sa ljudima iz Ministarstva unutrašnjih poslova iz Aleksinca, uz pomoć njihovih kolega iz Beograda, uspeli da pronađu zločince, monstruozne ubice koji su ubili porodicu u Aleksincu. Otac, majka i ćerka su ubijeni. Taj monstruozni zločin je stvarno urađen na način koji do tada nije viđen u tom kraju, u tom našem kraju gde je stvarno veliki broj građana bio uplašeni.

Zbog toga, još jednom podrška našim policijskim službenicima da rade svoj posao i da se bore za svakog građanina da može da mirno spava.

Još jedna velika stvar, isto Ministarstvu zdravlja, to moram da kažem, velike pohvale i gospodinu ministru Lončaru, ljudima koji vode Ministarstvu, direktorima domova zdravlja, instituta, doktorima, sestrama, tim našim vozačima koji voze tu hitnu pomoć o kojoj sam malopre govorio, njima bih stvarno izrazio veliku zahvalnost što se bore za svakog pacijenta, što se bore za svakog čoveka. Zbog toga mislim da je neophodno da se tim ljudima da veća podrška i ovako medijski, ali s druge strane i finansijski zato što stvarno daju sebe za svakog našeg građanina.

Još jednom, zahvaljujem se svima i voleo bih, pozivam ne znam po koji put, da se što veći broj ljudi vakciniše, jer samo će vakcinacija spasiti sve nas od korone.

Hvala još jednom i velika podrška svim našim ljudima koji se bore za svakog našeg građanina ovde u Srbiji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Zukorliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da, pre nego što postavim pitanje, čestitam godinu dana rada Vlade Republike Srbije, koju je parlament izabrao 28. oktobra 2020. godine, a koja je Vlada kontinuiteta. Vlada koja je nastavila privredne i društvene reforme u Srbiji i treba da dovede Srbiju u svet i dovešće Srbiju u svet razvijenih zemalja.

Ovo je svakako reformska Vlada, kako smo rekli prilikom konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije, reformska Vlada za teško vreme, Vlada koja je pokazala da onda kada je najteže sistem može da funkcioniše i da ostvaruje dobre rezultate. Svakako je danas prioritetan cilj i rukovodstva Srbije i Vlade da se odbranimo od neprekidnih i sve brutalnijih napada na naš državni integritet i suverenitet, pre svega.

Ovih dana od strane Prištine, ali i iz drugih delova regiona, orkestrirano se vrši pritisak na Srbiju kako bi se odrekla dela svoje teritorije i dopustila albanskim separatistima, koje vodi jedino neopisiva mržnja prema svemu što je Srbija danas i što će Srbija biti u perspektivi. Po ko zna koji put oglasila se Vjosa Osmani, koja više ni u jednoj izjavi ne može da prikrije svoju mržnju. Ona je juče izjavila da je Srbija kancer Evrope i da njihovoj improvizovanoj državi Kosovo ne pada na pamet da menja svoj ustav kako bi se osnovala zajednica srpskih opština i da zajednica srpskih opština može eventualno da bude nevladina organizacija.

Osmanijeva u svom brutalnom verbalnom pohodu na sve što je srpsko ide i dalje. Ratno-huškačkom retorikom javno poziva NATO pakt i druge evropske saveznike da kosmetske Albance odbrane od Srba i Rusa, govoreći kako region treba odbraniti od uticaja Ruske Federacije. Jasno je da Osmanijeva ovakvim predstavama želi da se predstavi kao najvažniji branjenik interesa zapada na ovom prostoru. Valjda misli da bilo kakvu odluku o Srbiji može da donese bez Srbije koja kao suverena država ima, naravno, svoje interese.

Koliko god sve ovo Priština radi samo radi skretanja pažnje sa svih zločina koji su prema Srbima činjeni u celom regionu, ovo je nedopustivo i ne može se dopustiti niti prećutati ovakvo svakodnevno atakovanje na Srbiju i na srpski narod. Albanski mediji takođe orkestrirano preko medija napadaju Srbiju.

Najsvežiji primer za to je događaj vezan za, recimo, izbor za mis sveta, kada su predstavnici Albanije, Srbije i lažne države Kosovo pokazali znak albanskog dvoglavog orla albanska štampa nije reagovala, ali kada su pokazali tri prsta kao srpski simbol, tamošnji mediji su ih osudili rekavši da su tri prsta simbol mržnje prema Hrvatima, Albancima i prema Bošnjacima.

Tako nešto mogu da smisle samo bolesni umovi. Zato mi moramo da u svakom momentu pokažemo složnost i da tamo gde predstavljamo Srbiju to bude dostojanstveno i patriotski.

Pre dva dana sam govorio o današnjem skupu Albanaca, Hrvata i Bošnjaka ispred Konzulata Republike Srbije u Njujorku, koji je svojevrstan diplomatski skandal. Ni o ovom skupu, niti o ratnohuškačkim izjavama Osmanijeve niko se, nažalost, iz međunarodne zajednice nije do danas oglasio.

Nedopustivo je da prećutimo i novu jučerašnju provokaciju Hrvatske, odnosno vlasti u Vukovaru, koja juče ponovo nisu srpskoj manjini dozvolili upotrebu ćirilice. Istovremeno se od strane navijača Fudbalskog kluba „Dinamo“ iz Zagreba čuje pesma „Oj, hrvatska mati, Srbe ćemo klati“. Nažalost, ni Hrvatska se nije oglasila povodom današnjeg protesta u Njujorku, čiji ćemo ishod videti u toku dana.

Sve ovo je nedopustivo, posebno što se povodom ovih povoda ne oglašava ni međunarodna zajednica i spreči ovakva divljanja, koja samo vraćaju nazad sve naše pokušaje da vodimo miroljubivu politiku u regionu, da sačuvamo mir i stabilnost u regionu, a često smo radi mira i stabilnosti u regionu pravili kompromise, koje drugi narodi ne bi pravili.

S druge strane, od Srbije se otvoreno i bez skrivanja traži da odustane od svojih nacionalnih interesa, da dozvoli rušenje sopstvenog državnog integriteta i suvereniteta, što Srbija nikada kao ucenu neće prihvatiti. Mi jesmo za dijalog, drugi nisu. Ono što je vidljivo je da što je Srbija jača, to su napadi na Srbiju brutalniji. A kome to smeta država koja, uprkos svim udarima sa svih strana u regionu, još uvek pruža ruku pomirenja i otvoreno jača regionalnu saradnju, pre svega, u svim segmentima društva, što se potvrđuje u zakonodavnoj aktivnosti našeg parlamenta.

U vezi sa ovim orkestriranim napadima na Srbiju, postavio bih Vladi sledeće pitanje – da li se planiraju diplomatske i druge aktivnosti Vlade, kako bi se reafirmisalo poštovanje međunarodnih dokumenata, pre svega mislim na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, koju bi mnogi da zaborave, ali naravno, i Briselski sporazum, koji jedino Srbija za sada ispunjava? Koji bi to bili politički koraci i da li se može još energičnije tražiti od međunarodne zajednice i UN i EU, odnosno Brisela, da stane na stranu međunarodnog prava i pokaže snagu i mogućnost da privoli drugu stranu, odnosno Prištinu, da prestane sa ratnohuškačkom politikom, sa otvorenim napadima na Srbe i ucenama?

(PREDSEDAVAJUĆI: Kolega Milićeviću, imajte obzira na vreme, molim vas.)

Završavam, samo još jedna rečenica. Zahvaljujem.

Ovo pitam u kontekstu najava Prištine da će 6. novembra preuzeti trafostanicu „Valač“, što bi bila crvena linija za Srbe, posle terorističkog upada na sever Kosmeta pre desetak dana. Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, ja ću na tragu onoga juče, mislim da je važno, ovi ljudi juče nisu bili, nažalost, ovde u Skupštini. Dakle, tražim obaveštenje od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o tome šta mogu da preduzmu i šta će preduzeti povodom ugroženih i zapostavljenih prava predsednika Republike, njegovog sina Danila, brata Andreja i ostalih članova porodice Vučić, jer ovo je i te kako u nadležnosti Poverenice i Zaštitnika.

Dakle, predsednik Republike i članovi njegove porodice su žrtve višegodišnje dehumanizacije, neravnopravnosti i diskriminacije po osnovu stranačke pripadnosti, državne funkcije ili srodstva. Postaviću pitanje – ko štiti ugrožena i zapostavljena prava i slobode predsednika i njegove porodice? Možda će predstavnici ovih regulatornih i nadzornih tela da nam kažu – ljudska prava i slobode predsednika i njegove porodice moraju da budu kolateralna šteta položaja predsednika Republike. Niko normalan se neće složiti sa ovom tvrdnjom.

Predsednika i njegovu porodicu najviše štitimo mi poslanici, funkcioneri SNS i pojedini ministri Vlade, na čelu sa Anom Brnabić. Nadležne institucije to ne čine. Kao rezultat ćutanja institucija imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju pre svega Aleksandra, Danila i Andreja. Pri tome, jedina njihova krivica je što postoje, što su predsednik, sin i brat i što nisu po volji đilasovskoj opoziciji i medijima. Dakle, oni nemaju nikakvih veza sa kriminalcima, nisu se obogatili. Predsednik se politikom bavi, podsetiću, 27 godina i za to vreme od politike nije stekao bukvalno ništa, niti članovi njegove porodice, i Vučić i njegova porodica su čisti kao suza.

Napadi, pretnje, klevete, uvrede i dehumanizacija su utoliko upadljiviji i nelogičniji zbog toga što Srbija vidno u ovih devet godina ekonomski napreduje, vodi miroljubivu politiku, pre svega spoljnu, naravno i unutrašnju, a napetosti u društvu su smanjene na najmanju moguću meru. Dakle, po logici i prirodi stvari, velika popularnost Vučića i uspesi bi morali da dovedu do drastičnog smanjenja napada, kleveta, dehumanizacije i svega, dakle, po prirodi i logici stvari, ali to nije slučaj. Dakle, onda možemo da zaključimo da samo neko, pod znacima navoda, veštački podstiče ceo ovaj proces. Kada pogledamo ko su nosioci te pojave, dakle, korumpirani i kompromitovani deo opozicije i njihovi još gori lideri Đilas, Jeremić, Marinika itd, strateški povezani sa delom zapadnih struktura, kompromitovani mediji koji su u vlasništvu opet tajkuna Đilasa i Šolaka i pojedine kompromitovane NVO pod uticajem Zapada, sve je jasno. Onda nije slučajno da su napadi na Vučića i porodicu Vučić udesetostručeni od trenutka kada se Đilas vratio u politiku, odnosno od 2018. godine.

Ekstremna opozicija i njeni mediji istovremeno u ovom periodu rade i na pripremi terena za pokušaj nasilnog obaranja vlasti u Srbiji, što je pokušano, podsetiću vas ponovo, u aprilu 2019. godine napadom na Skupštinu Srbije, pokušajem upada u Skupštinu grada, napadom na Predsedništvo i konačno 2020. godine onim grozotnim napadom na Skupštinu Srbije, najvažniju instituciju u Srbiji, kada je povređeno od strane nasilnika 140 policajaca, od čega mnoštvo teško, a jednom policajcu su polomili đilasovci i obe noge. Setimo se stalnih pretnji ubistvom, optužbi za fašizam i izdaju, pretnji rušenjem vlasti na ulici u krvi, proganjanjem po ulicama, pretnji bacanjem u reku, pretnji sudovima, revolucije i pozivima na pobunu.

Borba protiv dehumanizacije je zadatak kojim, naravno, treba da se bave Zaštitnik građana i Poverenica. Došli smo u apsurdnu situaciju da postavimo pitanje – da li društvo utemeljeno na poštovanju ljudskih prava, toleranciji i uvažavanju različitosti, a što Srbija jeste, da li to obuhvata i Danila, Andreja i Aleksandra? Da li njih trojica imaju pravo na ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacija? Da li i ostali članovi porodice uživaju ova prava? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Srbija je, zahvaljujući predsedniku Vučiću, postala pristojno, civilizovano i pravedno društvo. A da je predsednik Republike ugrožen posvedočio je pre izvesnog vremena i bivši Zaštitnik građana Saša Janković.

Ukoliko Zaštitnik i Poverenica ne veruju da je predsednik uopšte i ugrožen, a kamoli dehumanizovan, samo da ih podsetim na ubistvo premijera Đinđića, na pokušaj ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici, na oružje skriveno u Jajincima kao priprema atentata na Vučića, svedočenje Čabe Dera, uskoro završavam, da su mu nudili ogroman novac da ubije Vučića, izjave načelnika UKP-a gospodina Bogdana Pušića da je klan Belivuk za 27. januar ove godine pripremao atentat na predsednika Srbije. Završavam.

Izlišno je, ali ponoviću, Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali. Kažu da se ljudska prava temelje na ljudskom dostojanstvu. Ljudsko dostojanstvo je ideal za koji se vredi boriti i umreti. Mi ćemo se izboriti za sva prava porodice Vučić, ali ostaćemo živi i pobedićemo na izborima 2022. godine. Živela Srbija! Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Justina Pupin Košćal.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 4. do 6. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministar rudarstva i energetike, Siniša Mali, ministar finansija, Anđelka Atanasković, ministar privrede, Gordana Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Zoran Ilić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra rudarstva i energetike, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Jelica Trninić Šišović, načelnik odeljenja u Ministarstvu privrede, Gordana Savić i Sandra Tasić, šefovi odseka u Ministarstvu privrede, Miladin Maglov, registrator Registra privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre i Ružica Mačukat, zamenik registratora Registra privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda, pod tačkom 4, 5. i 6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave, za poslaničke grupe, iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, u koliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, član 90. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, i Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji „Pametna brojila“, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Da li predstavnici predlagača žele reč? Da.
Ministarka Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
U ime Vlade Republike Srbije i ministarke privrede, pred vama smo danas da odbranimo ideju o izmenama i dopunama zakona, koji bi trebalo da dokažu da je Srbija čvrsto, kako na putu transformativnog sveukupnog transformativnog posla, kada su u pitanju evidencije, kao što je Agencija za privredne registre ili zajednička borba protiv korupcije, pranja para, kao što je Centralni registar vlasnika, ali tako i o „pametnim brojilima“, znači o svojevrsnoj digitalizaciji, koja bi trebala da bude naša svakodnevna kućna, rutinska osobina u mesecima i godinama pred nama.
To je suština ova tri predloga izmena i dopuna zakona, kao i Zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji „pametna brojila“, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Kako i na koji način je došlo do toga da Vlada usvoji ove predloge izmena i dopuna zakona, na osnovu primene Zakona o planskom sistemu, odnosno dobrovoljne obaveze Vlade u primeni zakona, da se eks-spost analizom, tj. temeljnom analizom šta valja, a šta ne valja, od primene postojećih i važećih propisa, nađu razlozi zašto je primena loša, nađu načini da se predlože rešenja kojima će ta primena biti bolja i naravno, da se onda pred vama, narodnim poslanicima, izađe sa argumentima, u raspravi kojom ćemo, nadam se, na kraju i načelne rasprave i rasprave u pojedinostima, učiniti mnogo jasnijim u javnosti Srbije i građanima Srbije, zbog kojih sve ovo radimo.
Zašto je dobro imati ugovor između Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke o pametnim sistemima merenja, zašto je dobro menjati Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, i zašto je potrebno pojasniti odredbe u Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Dakle, sa svešću tome da je ova skupština temeljna i kroz matični odbor, inče razmatrala šta valja i šta ne valja i da ćemo tokom rasprave, od vas čuti, sve ono što bi možda i poboljšalo postojeće predloge izmena i dopuna zakona, najkraće što možemo o sva tri akta, koji su pred vama.
Dakle, ugovor o zameni uređaja, odnosno ugovor o pametnim sistemima merenja.
Svi mi, koji smo, kako je moj deda govorio, „odavno“, kad god mu kaže neko da je mator, on je rekao – konj je mator, a mi smo odavno, dakle mi svi koji smo odavno, znamo koliko je problema među građanima, kada su u pitanju očitavanja elektronskih brojila, koliko je problema ustanoviti moderno upravljanje elektro distributivnim sistemima, koliko je posla pred nama, kada je u pitanju zamena energetskih izvora i sve ono što se tiče energetske efikasnosti, što smo preuzeli, kao obavezu, zbog boljeg i zdravijeg života svih nas, zbog jeftinijeg, nadam se, nabavke električne energije i koliko je važno da se na jednostavan način digitalnim tehnologijama svakom građaninu, korisniku električne energije omogući dnevni uvid u potrošnju, u obaveze i način na koji mu se električna energija dostavlja.
To je u suštini ugovor koji je u vrednosti od ukupno 80 miliona evra, u dve faze, pred vama na odobrenje. Dakle, da se sa ciljem poveća efikasnost, upravljanje i kontrola distribucije.
Samo anegdotski da dodam, zašto ovo nisu tek neke reči koje uvek ljudima zvuče, kao fraza, zato što smo mi, koji smo odavno, sedeli često sa raznima koji su u EU, pomagali i znanjem i sredstvima da se unapredi sistem elektrodistribucije, što su svašta mogli da razume, da se prevede na bilo koji jezik, ali nisu mogli da razumeju šta su to divlji priključci, niti smo mi mogli da im objasnimo, niti su mogli da razumeju šta su to neispravni strujomeri.
To je zato što je razlika između uređivanja ovog sektora u društvu između nas i njih, možda nekoliko decenija ili manje, ali to nije razlog da mi nastavimo da kasnimo, nego je razlog upravo da ih što pre stignemo i da govorimo istim jezikom kada je u pitanju efikasnost i upravljanje i kontrola distribucije. Pametna brojila trebalo bi da svima nama omoguće sigurniju potrošnju, veći uvid u to šta i kako trošimo i naša je nada da će to pomoći i da svako u svom domaćinstvu razmišlja, a kako bi mogao da uštedi energiju ako je svestan da je troši možda više nego što je neophodno.
Daću vam samo primer bez pametnih brojila, da smo letos svi podobijali račune za struju koji su bili znatno veći zbog neophodne potrošnje uređaja za hlađenje, ali je to tako dramatično kada vidite. Upotreba pametnih brojila omogućiće vam da štedimo svaki dan, jer je to nama na korist u svakom domaćinstvu, ali sa svešću da tako štedimo i za ukupan energetski bilans celog društva.
Drugi cilj jeste smanjenje gubitaka, koje se sada javlja, a treći cilj je smanjenje operativnih troškova.
Sa nadom da ćemo razumeti i kao Vlada i kao Skupština, da je to važan posao, mi očekujemo i vaše opaske, kritike, možda bolja rešenja sa uz konsultacije, nadam se i prihvatanje onog što je posle eks analize posle napravljeno kao previd.
Drugi akt koji je pred nama su izmene i dopune o postupku registracije u APR-u. On ukupno ima nekoliko grupa promena, izmena ili dopuna. Dakle, radi se o proširenom krugu lica ovlašćenih za podnošenje prijave. To je još jedna od odredbi koja je proizašla iz eks-post analize, dakle, šta se javljalo kao primedba onih koji su korisnici usluga APR, ali i same struke koja radi u APR-u.
Drugi cilj je usklađivanje sa Zakonom o upravnom postupku i to je jedan od ciljeva koji će se vrlo često u našoj Skupštini događati kao opisani cilj, zbog toga što ne možemo istovremeno da izmenimo i dopunimo sve zakone, nego imamo neke zakone koji se odnose na materiju, kao što je Zakon o upravnom postupku, koji će iziskivati izmene i dopune drugih zakona.
Da napravim digresiju, za zakone iz nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog biće niz zakona koji će biti menjan zbog vašom voljom usvojenog Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Ono što želimo da postignemo izmenama i dopunama koje su pred vama je da imamo unapređenje uslova za početak poslovanja. To je vrlo često bila ozbiljna primedba i onih koji nam mere kako se ponašamo prema ljudima kao administracija, kao državna uprava, prema ljudima koji žele da otpočnu poslovanje, da li je tu prijateljsko okruženje ili nije. Jedna od ovih odredbi je upravo pravljena sa ciljem da se unaprede uslovi za početak poslovanja.
Drugo je da se usklade odredbe zakona sa već postojećim zakonima o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja i da time harmonizujemo ono što je inače proces digitalizacije u ovoj oblasti.
Već sam rekla da mi koji smo odavno, znamo šta su bile i početne teškoće i velike prepreke kod digitalizacije, kod elektronske komunikacije kod APR-a, ali i šta su prepreke koje dolaze iz naših navika. I to je sve potpuno normalan proces. Događao se i u drugim društvima dok nisu zaokružile svoj sistem elektronskog poslovanja i poslovanja od poverenja, tako da, svako onaj ko želi da koristi usluge APR-a, da se oseća da je u prijateljskom okruženju, da svoje poslove obavi kako treba i da tako, učeći od drugih, ali koristeći i kreativni potencijal struke koja se inače sada bavi APR, nezavisno od toga ko je u kom Ministarstvu, dakle da postignemo ono što je cilj transfomativnog energije u državi, a to je da za sve u državi napravite prijateljsko okruženje, za onoga ko pristupa APR-u, za onoga ko pristupa zahtevu pravdi, za onoga ko pristupa saobraćaju. Dakle, vladavina prava vam se mahom svodi na to da imate prijateljsko okruženje za sve korisnike o kojima mi brinemo i danas u ovoj sali, želeći najbolji mogući pravni okvir za ispunjenje njihovih usluga.
Poslednji akt koji je pred vama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Ovo je jedan od zakona koji je knjiški primer šta to znači transformisati društvo uz pomoć evropskih integracija, planirajući i mereći sve ono što se dešava kroz eks-post analizu postojećih pravila i pokušavajući da napravite eks-anter analizu šta to da donesemo kao zakonski okvir da bi zaista bili ispunjeni svi ciljevi koji se tiču sadržaja Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Dakle, radi se delom o merama iz Akcionog plana „2020–2022“, kada je reč o prekršajima u slučaju osnivanja i radi se sa ciljem da se spreči unošenje u registar imovine bilo koje imovine stečene kriminalom.
Za kraj, kao i zakoni koji su pred nama, tako i bilo koji drugi zakon ne nosi sa sobom zlatna i nepogrešiva rešenja i ne stvara prijateljsko okruženje za vladavinu prava, bez napora svih nas, na svakom mestu, iz budžeta plaćenih da se to zaista i dogodi.
S nadom da ćemo sva tri zakona danas kroz pretres poboljšati vašim doprinosom, vašim idejama i vašim radom, zahvaljujem na strpljenju i saradnici i ja vam stojimo na raspolaganju za svako pitanje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sada reč ima dr Aleksandra Tomić, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije kao jednu od tačaka dnevnog reda nakon izglasavanja rebalansa budžeta usvojili i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji tzv. pametna brojila.

U stvari,, država se opredelila u skladu i sa Klasterom 4, kada je u pitanju Zelena agenda i sa onim svim zakonima koje smo ovde glasali kao jedan paket zelenih zakona, da uvede pametna brojila kao jedan od novih sistema funkcionisanja kad je u pitanju očitavanje električne energije.

Ono što je jako važno da je sporazum, odnosno garancija ukupnog projekta u iznosu od 80 miliona evra, u prvoj fazi 40 miliona evra, država dala garancije, što znači da će konkretno za građane Srbije – Čačka, Niša i Kraljeva 205.000 korisnika dobiti mogućnost elektronskog praćenja svojih računa, odnosno nadležne elektrodistributivne jedinice će pratiti potrošnju električne energije kroz korišćenje pametnih brojila, naravno, uz pomoć određenog softvera koji treba da bude nabavljen kroz ovaj projekat.

Ono što je najvažnije, i to je ministarka i naglasila, da je IBRD, zajedno sa Vladom Srbije, sklopio ovaj ugovor, ali da ovim uvođenjem pametnih brojila, odnosno kao jedan deo pametnih mreža takozvanih, suštinski, mi ulazimo u jednu novu eru i digitalne i energetske tranzicije i time u stvari štedimo, pre svega, smanjujemo gubitke koji su se javljali ranije na mrežama usled korišćenja starog modela brojila. Te uštede iznose nekih, ministarka energetike je navela, na godišnjem nivou oko 200 miliona evra, što nije mala cifra.

Drugo, mi štedimo samim tim i CO2 emisiju, koja je u iznosu 5.000 tona na godinu dana. Znate da smo na tom putu evropskih integracija jako pažljivi kada je u pitanju emisija CO2 upravo zato što se uvode određene kvote za plaćanja. Samim tim, mi ovde imamo višestruku korist i za budžet Republike Srbije.

Zbog toga mislim da su i članovi Odbora sa zadovoljstvom prihvatili ovakav jedan predlog. Druga stvar, što ovaj projekat nije za godinu dana. To je nešto što će se sprovoditi i onim programom Srbija 2025, što znači da će se odnositi na celu Srbiju i da će se ići grad po grad, korisnici po korisnici, upravo fazno, tako da je zadnji period završetka i ovog povlačenja i ovih kreditnih linija negde 2027. godina.

Srbija je na putu ekonomskog rasta i razvoja. Sve je ovo u funkciji toga, za dobrobit svih građana Srbije. Hvala.