Zahvaljujem.
Replika, gospodin Zukorlić.

Ne sumnjam čak, onaj ko je odlučio da vas pošalje danas da budete ovde izvestilac uopšte nije pogrešio i ja mu predlažem da kad god budu trebali da šalju nekog nenadležnog za teme da pošalju vas, jer se sjajno snalazite i ja vam i na tome čestitam.

Ovo što ste kazali da znate sa električnom energijom nisam znao, ali kada malo boljem razmislim potpuno vam verujem, čak mislim da znate i više od toga, da možete kad hoćete da napravite i neki strujni udar, neki kratak spoj u retoričko-političkom smislu. To ste nam dokazali i dok ste bili narodni poslanik, ne samo sada dok ste ministar.

Eto, ja dok sam malopre predsedavao celu stranicu sam imao ispred sebe ministara i njihovih službi, umorio sam se čitajući ko je sve pozvan, a onda dobijemo dole vas i vaše saradnike. Naravno, potpuno je razumljivo da je neko zbog bolesti sprečen i to nije nešto što bismo na bilo koji način kritikovali, ali je tu cela ekipa onih koji zasigurno nemaju toliko ozbiljan razlog. Zato, zahvaljujem na razumevanju da je ovo nešto na čemu treba insistirati obostrano i da to nije pitanje ličnog ili partijskog stava.

O ovome drugome se slažemo, da je jako važno raditi na unapređenju svesti na promenu kulture shvatanja, uključujući i samu kulturu promena na bolje. To je nešto što može, naravno, da se radi i deluje kroz odbore, ali je tu jako važan kompletan sistem obrazovanja i jako su važno mediji, kao i naš javni politički diskurs. Što više nas o tome bude govorilo, pa i u Narodnoj skupštini, onda će i oni drugi koji to rade kroz medije ili obrazovanje zasigurno bar donekle shvatiti ili uvedite da se radi o nečemu važnom. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, kada poslanik koji pokriva sve teme u parlamentu postane ministar, onda sam siguran da lako može da pokrije i sve resore u Vladi. Iskustvo koje vi imate ovde apsolutno nije malo. Doduše, i ja sam danas nešto čuo, nisam znao da se toliko baš razumete u struju, da umete da napravite to strujno kolo, ali obzirom na vaš resor koji vodite, sa delom tog resora ja se sigurno ne bih uhvatio u to kolo.

Kada su u pitanju ovi zakoni, ići ću onim redom kako ste i vi krenuli. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Složio bih se sa kolegama da su danas stvarno ove teme malo suvoparne, ali, naravno, nisu nevažne i nisu nebitne, moramo da se bavimo sa istim tim temama. Isto tako, naš je zadatak da dok vodimo tu diskusiju sa vama ovo spustimo i na neki nivo da svako od građana lakše može da razume o čemu pričamo i o čemu se danas ovde radi.

Konkretno, mi kao država dajemo garanciju za posao koji će elektroprivreda da uradi, posao vrednosti od 80 miliona evra. Konkretno, danas pričamo o toj tranši od 40 miliona evra. Ona se odnosi na nabavku, na instalaciju, na ugradnju i softvera i hardvera koji je direktno vezan za pametna brojila. U ovom slučaju će se ugraditi 205 hiljada pametnih brojila, odnosi se na gradove Niš, Čačak i Kraljevo.

Ono što je vrlo bitno zbog čega mi iz JS podržavamo ovaj zakon je to što je ovo podatak koji sam našao iz 2019. godine – gubici na mreži, pričam o niskonaponskoj struji, bili su veći od 11%. Ako bi to trebalo nominalno da iskažemo ovde, to je iznos preko 200 miliona evra na godišnjem nivou. Znači, imamo neke gubitke, različite stvari su u pitanju.

Ako treba da se uporedimo sa nekim evropskim standardima, pošto gubici svuda postoje, to je normalna stvar, prosto, takva materija je u pitanju, imamo situaciju da su kod njih evidentirani gubici do 4% i to se smatra opravdanim gubitkom. Znači, na ovih naših 11%, ovo što danas radimo i ono što će Elektroprivreda da radi u svakom slučaju nam svima ide u korist.

Ako bi ove gubitke o kojima sam malo pre pričao uporedili sa proizvodnjom Termoelektrane „Kostolac“, sveli bi se na istu cifru. Šta to znači? Da boljim uštedama, jednim domaćinskim ponašanjem, koje mi iz JS zagovaramo, ne samo da stvaramo veliku uštedu sa ovakvim projektima, nego imamo i ekološku korist, koja u startu možda nije vidljiva, ali ako uzmemo u obzir koliko jedna termoelektrana treba da nam zagadi vazduh, a sa ovakvim projektom potrebu te elektrane svodimo na minimum, onda je ovo još jedan od argumenata zašto podržavamo ovaj zakon.

Ono, ministarka, što nikako ne smemo da zaboravimo, ima veze sa ovom temom svakako, to je bombardovanje koje smo preživeli, pričam za ovo zadnje bombardovanje koje je išlo u korist teroristima, koji su nam pravili, i dan-danas prave, te probleme u našoj južnoj pokrajini. Jedno bombardovanje zbog koga smo svi zajedno mnogo trpeli. O žrtvama i o šteti tog bombardovanja je teško pričati i danas, zato što su žrtve velike, ne mislim samo o vojnim žrtvama, pre svega pričam i o civilnim žrtvama. Ali, ono što je vezano za ovu temu, to je ta šteta, materijalna šteta koju smo pretrpeli kada je u pitanju energetska mreža.

Tada su specijalno za nas u Srbiji po prvi put isprobavane te grafitne bombe, ja sam to ovde jednom pričao dok je bila i ministarka energetike tu, te bombe su namenski pravljene da razore energetski sistem Srbije. Što bi mladi rekli, u tom trenutku posle bombardovanja energetski sistem Srbije vraćen je na fabrička podešavanja. Bukvalno je tada sve sravnjeno tada sa zemljom. Naravno, i takva zemlja, sa pre svega stručnim ljudima, inženjerima koje smo imali, danas nije sa nama gospodin Mrkonjić ovde, iz opravdanih razloga, i on je tada bio jedan od sinonima za nešto što se radi pre roka. Država je uspela za vrlo kratko vreme da revitalizuje i privredu i energetski sistem. Ono što smo tada naučili, a to je bilo, što mora uvek da bude stalno ispred nas kao neka vodilja, da moramo da se trudimo da energetski ni od koga ne zavisimo.

Znači, ta energetska nezavisnost je u stvari nešto što će da sačuva i našu privredu, zato mi je žao što danas nije ministarka privrede sa nama, a imao sam konkretno neke teme, da me ne shvatite pogrešno, ja ne sumnjam u vašu stručnost, to sam rekao na početku, ali prosto, eto, ona nije tu, pa ću malo i svoj govor drugačije da koncipiram.

Evo, vratiću se na ova brojila. Znači, u tim gubicima struje o kojima sam pričao postoje dva načina kako se ta struja gubi na niskonaponskoj mreži. To su tehnički i netehnički gubici.

Kada pričamo netehničkim gubicima, tu dolazimo do „pametnih brojila“, zato što su ti netehnički gubici podeljeni na tri dela, podeljeni su upravo na jedan deo koji se tiče direktno brojila, na jedan deo koji se tiče krađe struje i na pogrešno očitavanje.

Znači, da ne ponavljam sve ono što sam rekao, ovo je dobra stvar, ovo što danas glasamo treba sve češće da glasamo i da ne budu samo tri grada pokrivena sa ovakvim brojilima, investicije jesu velike, ali u nekoj bliskoj budućnosti bi trebalo da veći broj gradova ide istim ovim putem.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je pre par dana izjavila da neke potrebne investicije da bi bili apsolutno energetski nezavisni se kreću čak do 17 milijardi evra, to je ogroman iznos, ali ako uzmemo samo jedan od gubitaka koje sam naveo ovde na početku, to nisu sredstva koja treba izbegavati, svakako treba voditi razgovor u tom pravcu i sa MMF-om i sa Svetskom bankom.

Ono što je, kada je u pitanju ta energetska nezavisnost, sada situacija iz koje teško možemo da nađemo rešenje, ja sam siguran da će narednih dana o tome sve češće da se priča, a to je veštačko đubrivo. Sve fabrike u Evropi koje se bave proizvodnjom veštačkog đubriva su zbog ove situacije sa gasom i sa cenama, koje su trenutno ovakve kakve jesu, obustavile svoju proizvodnju. To hteli, ne hteli, ako nema direktne veze sa nama, indirektne će da ima, zato što i naši seljaci u procesu proizvodnje moraju da koriste veštačko đubrivo, tj. ne moraju da ga koriste, ali onda prinosi u organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji su značajano manji.

Mi smo u rebalansu budžeta koji smo juče usvojili dali dodatnih 2,7 milijardi dinara za poljoprivredu, tako da iznos subvencija na različite načine u poljoprivredi prelazi 60 milijardi, ali niko nije očekivao da ćemo imati ovakvu situaciju sa veštačkim đubrivom.

Ja sam siguran da će dobri domaćini i poljoprivrednici da se snađu za ovu jesenju setvu, da će to nekako da premoste. Ono što sam hteo da kažem ministarki privrede, da je danas tu sa nama, ili ministru poljoprivredu, kada ga budem video ovde u parlamentu, je to da moramo na proleće da razmišljamo kako da pomognemo seljacima, tj. gospodinu seljaku, kako bi to rekao Dragan Marković Palma, predsednik moje poslaničke grupe, da lakše dočeka to proleće i da mu omogućimo ili bar da mu umanjimo štetu, kada je u pitanju veštačko đubrimo.

Da ne širim puno ovu temu, poslanička grupa JS svakako podržava ovaj zakon.

Ova dva sad stvarno jesu suvoparna, ali i o njima moramo da pričamo. To je Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kada je u pitanju Agencija za privredne registre, ovaj problem koji smo imali sa pandemijom koja nas je snašla je sigurno ostavilo velike posledice i na njih. Zašto to kažem? Zato što je posao koji Agencija za privredne registre obavlja izuzetno obiman. Mi danas tretiramo samo jedan mali deo njihovih obaveza, ali Agencija za privredne registre stvarno ima veliki obim delovanja i poslova koje radi.

Dozvolićete mi, pošto ima dosta brojeva, ovo prosto nije ni moguće sve zapamtiti, ja sam uzeo opet presek tu, 2019. godinu, pre ove pandemije, kada su još neke stvari bile lagano merljive i kada smo mogli da ispratimo ritam šta se dešava u kontinuitetu.

Znači, u Srbiji je u 2019. godini osnovano 9.157 privrednih društva, što je u tom trenutku za 3,82% više nego ranije godine, osnovano je i 37.160 preduzetničkih radnji. Od ukupno više od 46.000 novoregistrovanih firmi putem e-registracije, u tom trenutku osnovano je 359 privrednih društava i 2.031 preduzetnik. Šta to znači? Da će sad to sve da bude sa procentima u poređenju sa tom 2019. godinom drugačije, zato što je sada jedini način da izvršimo registraciju nekog privrednog društva elektronskim putem.

U toj prethodnoj godini, znači 2018. godini, osnovane su 303 zadruge, 77 ogranaka stranih preduzeća, 37 predstavništava ino-firmi itd. Najviše firmi registrovano je za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, izgradnju zgrada, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem, zatim su otvoreni restorani, kafići, firme za drumski prevoz tereta, računarsko programiranje, trgovinu automobilima, frizerski saloni i kozmetički saloni. Među preduzetnicima najviše ih je bilo registrovano za računarsko programiranje, ugostiteljstvo, konsultantske aktivnosti, potom slede vlasnici frizerskih i kozmetičkih salona.

Ovo nije loše kad se spomene zato što prosto za neke stvari sam ja bio iznenađen kada sam čitao, pa eto prosto ljudima koji žele da se bave nekim preduzetništvom, nekim privatnim poslom ovakve statistike koje su lako dostupne mogu da daju neku novu ideju.

Iz privrednih subjekata su tokom 2019. godine izbrisana 27.163 privredna društva, od čega je najveći deo, oko 22.400 društava, obrisano nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije. Ovo će da ima veze i sa sledećom tačkom o kojoj ću da pričam.

Prvog dana 2019. godine, koju sam uzeo za reper, u Srbiji je bilo ukupno registrovano 119.557 privrednih društava i 271.210 preduzetnika.

Prema podacima iz APR-a za poslednjih pet godina broj osnovanih privrednih društava u Srbiji povećan je za 19,94% a, preduzetnika za 11,14%. Šta to znači? Sa jedne strane ako racionalno sada pristupamo temi koja je na dnevnom redu, svakako ćemo svima da olakšamo posao. Nesporno je da ćemo da smanjimo troškove.

Ono što sada ja hoću da pitam, moram da pitav vas, zato što nemam sagovornika iz konkretnog ministarstva, jedna od tema koju smo otvorili i na Odboru za finansije u tom trenutku, mi smo imali ministre, imali smo ljude iz Agencije i ono što smo svi hvalili to su rokovi koji su pomereni, tj. za prijem redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, znači rokovi su pomereni i tu se privrednim subjektima izlazi u susret i to je dobro, zato što se rokovi pre svega tiču njihovih obaveza. Zamoliću samo da ispratite.

Znači, kada su obaveze privrednih društava u pitanju koji oni nesporno moraju da izvršavaju, jer je to u skladu sa zakonom, rokovi su ima relaksirani. To je dobro, ali gde ja lično vidim sada jednu manu i mi smo u okviru naše poslaničke grupe Jedinstvene Srbije o tome pričali, pa vas molim da probate bar da nađete neko racionalno objašnjenje ili da u nekom narednom periodu to bolje sagledamo u odnosu na efekte koje ćemo da imamo u toku sprovođenja elektronskog prijavljivanja, a to je sledeća stvar.

Obzirom da sada jedini način da registrujemo privredno lice je elektronskim putem. Malopre je kolega pričao o svom gradu gde je rekao da se desila situacija da je nestala struja što nije nemoguća stvar, ali postoji i još nekoliko situacija koje ne moram sada da nabrajam, a opet se tiču kako mogu sada prosto da kažem, tog tehničkog ili hardverskog dela, da vrlo lako ministarka, možemo da dovedemo pravno lice u situaciju da nema mogućnost da registruje svoje pravno lice.

Dozvolite samo dok završim sa pitanjem, pa možda ministarki ne treba pomoć. Znači, šta je sada situacija? Mi bismo time nekom ugrozili pravo na rad, jer ako mu iz tehničkog razloga onemogućimo otvaranje privrednog društva, preduzetničke radnje ili šta god, onda mi kao oni koji trebaju da donose zakone i da stvari dovode u pravo stanje, onda bi mi sa izmenama koje ne bi bile usvojene po pitanju ovog problema, mi bi kršili zakon. Znači, ne bismo neko davali pravo na rad.

Molim vas da o tome razmislite, vidim da ima tu kolega iz Agencije. Ja nisam amandmanski hteo da reagujem na ovo, prosto mislim funkcionišemo vrlo korektno kao poslaničke grupe. Imali smo do sada vrlo dobru komunikaciju sa resornim ministarstvima, pa eto, uzmite ovo u obzir, ne morate ni odmah da odreagujete, ali kroz provođenje ovog zakona ukoliko vidite da je ovo što pričam smisleno, onda dajte da nešto uradimo da nam to ne stvara probleme.

Kada je u pitanju Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Ovo je mlad zakon, taze donesen, usavršavamo ga i siguran sam da će on još nekoliko puta da dođe ovde zato što situacije koje su na terenu malo drugačije diktiraju uslove poslovanja i onda onim ljudima koji ne ulazi iz najčasnijih namera u formiranje privrednog društva koji svesno osnivaju privredna društva da bi oprali neki novac, da bi se bavili najprostije rečeno kriminalom, moramo da nađemo način kako da im stanemo na put.

Danas je kolega Bane rekao da kada pričamo o tom nekom, nije o tom nekom, to je ozbiljan problem modernog društva o terorizmu, ovde kada kažemo pranje novca, nekako odmah se nadovezuje zarez, pa se kaže terorizam. Iskren da budem, nisam siguran da u Srbiji se pre svega novac na ovakav način ispumpava da bi se neko bavio terorizmom, više se tu radi o mitu, o korupciji, o nekim zloupotrebama itd. ali za razliku od ovih terorista o kojima je kolega pričao koji mogu takav novac da unesu u Srbiju, ja nemam taj

strah da će teroristi da unesu novac u Srbiju. Ono što je kod nas očigledno, to je da teroristi iz Srbije iznose novac na različite ofšor kompanije, na različite destinacije i to je ono što mi konstantnim usklađivanjem ovog i slični zakona moramo u jednom trenutku da sprečimo.

Nažalost imao sam jedno ružno iskustvo i moja porodica, kada su u pitanju te fantomske firme, tako da i sa ovim zakonom mi stvari ispravljamo, ali mašta onih, kako da vam kažem, nepostojanje straha za bavljenje kriminalom uvek mogu da nađu, kako se to prosto kaže, rupu u zakonu.

Ovo je dobro što danas radimo, zato mi iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije ovo podržavamo, ali svakako moramo, pre svega vi, a i mi zajedno sa vama uvek da budemo spremni da nađemo te i da presretnemo te njihove ideje i da svaki put zakon bude sve bolji i bolji. Ponavljam još jedanput poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sva tri zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Vujiću.
Gospođa ministar, izvolite.

Da nastavim o triviji za moje prisustvo ovde razlog je zašto znam da objasnim sve o elektromagnetizmu, ne što sam fizičarka, a to je i razlog zašto bi možda umela da vam objasnim i vašu dvoumicu oko toga, ako sve bude elektronski da li će to sprečiti neke da uopšte počnu poslovanje.
U fizici imate jednu veličinu koja je inače čarobna i za kosmologiju, koja se zove entropija. Entropija vam daje sve što vam znanje treba o meri neuređenosti sistema. Kada to prenesete na ljudsko društvo, onda dobijete da je nered spontan. Ne treba da ulažete nikakvu energiju, nikakvo znanje, ništa da bi bilo nereda, nered je spontan, kao što vam je nemar spontan. Za razliku od toga red je nešto što zahteva energiju, što zahteva vreme, zahteva napor, zahteva znanje, zahteva objašnjavanje, ali je red dobar. Mi u Vojvodini kažemo, mi smo iz Vojvodine, mi i kad smo sami stanemo u red.
Znači, kada gledate razvoj propisa o privrednim registrima, merilo se odmah hoće li ljudi uopšte prihvatiti da bude reda tu. Kada uvodite sistem za plaćanje autobusa, to je nešto što ja nisam razumela, kada je u Beogradu uvođena obaveza Bus Plus i plaćanja karte. Ja vidim ljudi protestvuju i pitam – zašto? Kažu – zato što mora da ulaze na jedna vrata. Ne razumem zašto ljudi protestvuju. Kaže, moraju da plaćaju autobusku kartu. Ali, to je dokaz mog neznanja jer dolazim iz grada gde se vazda ulazilo na prednja, izlazilo na srednja i vazda plaćala karta.
Tako vam je i sa APR, znači, treba da izmerite šta je to što će ljudi kojima želite da stvorite, kako da kažem, prijateljsko okruženje prihvatiti. Uvek se po prirodi stvari entropija na to tera, funkcija S, da tražite mnogoznačna rešenja sa nadom da će vam sistem sam odbaciti najbolje. Otuda i u ovom propisu i u mnogim drugima, ponuda možete i elektronski, možete i peške do šaltera, ne morate i ovako, ne morate i onako. Šta je ishod? U sve i jednom dokumentu strašno mali procenat ljudi prihvati promenu koja je bolja po njih. To možete da merite, da gledate izdavanje elektronskih dokumenata, korišćenje elektronskog potpisa, korišćenje elektronskih usluga banaka, elektronska komunikacija za decu u školi, ovde nas i elektronski sistem, gde god hoćete.
To vam je entropija u nama. Mi smo skloni zato što poznajemo nered u kojem smo, skloniji smo tome da tako i ostane. Onda imate i hibridna rešenja, ovaj zakon je recimo jedna od primera gde je bilo hibridnog rešenja. Pa, kaže – daj nešto da mora elektronski, a ovo ostvi da bira. Onda odjedanput imate da se ako birate pristup elektronski ili lično ili poštom, onda ćete birati starije, ali ako možete samo elektronski da podnosite finansijske izveštaje, onda bez problema to radite elektronski.
Sada je korak, spremno je za to da sve bude elektronski. Ja vam dajemo ovako objašnjenje koje možda ne bi se složili ni saradnici ni ministarstvo, ali je to više obrazloženje iz onoga što je post analiza propisa ovakve i slične vrste. Vrlo će ozbiljno i ministarstvo i ja ću preneti vašu zabrinutost da će mera kojom želimo da omogućimo svima da koriste za sve ono što već koriste za finansijske izveštaje, da neće dati očekivani ishod.
U tom smislu je rasprava u Skupštini dragocena i uvek se može naći poseban protokol kojim će se gledati kako raste procenat, da li raste i da li ima zastoja samo zato što je sve elektronski?
Za Zakon o Centralnom registru, znate, ponoviću samo rečenicu, vi kada hoćete da uredite neki sistem, dakle, šta hoćete sa Centralnim registrom o stvarnim vlasnicima, hoćete pravdu ljudima, neko ko ima vlasništvo, koji je legalno stekao plaća porez i on može da bude ljut, povređen, besan, svašta, zato što se pojavio neko ko, niko ne zna odakle mu je imovina i ne plaća porez.
Znači, vi sistem zakona, red pravite, tako da svi mogu da prijave imovinu i da mogu da dokažu da je njihova imovina i da plaćaju porez. Ne prave se zakoni za izuzetke, jer je u svim državama čak i u Srbiji to što krši zakone su izuzeci.
Zakoni se prave da uredite sistem tako da vam na najjednostavniji način dolazite do informacije ko su stvarni vlasnici. Da li će uvek biti nekoga ko će koristiti neke kanale, za zgodno im iz svojih razloga? Naravno da hoće, nije niko, kako da kažem, naivan, pa da veruje da će izmene i dopune i po akcionom planu u Zakonu o Centralnom registru stvarnih vlasnika i eliminisati probleme. Neće.
Da li se novac finansira iz terorizma, da li novac ide iz legalnih izvora? A kako da vam kažem, kako gde, ali u Srbiji ne. Ne možete postaviti teorijski i jednakost za to šta se sve finansira terorizmom, zato što različite država različito definišu terorizam.
Imate država koje vrlo legalno iz budžeta definišu ono što mi zovemo terorizmom, s pravom, ali mi imamo jasne definicije i želimo da suzbijemo terorizam zato što on je đubre, otpad globalizacije, i zlo je za svako društvo i proizvodi nepravde i smrti i proizvodi patnju. Zato je važno da i ovakvim propisom onemogućimo finansiranje terorizma, zato što nam je promaklo odakle taj novac koji oni imaju.
To su vam moja objašnjenja sa nivoa nekoga ko gleda u analizu efekta, zakona odnosno upravo da proceni kako će taj zakon, kakvog dobra će napraviti za ljude u Srbiji, i ponavljam vrlo pažljivo će biti preneto i uz naš predlog zahtev da se prati jednom primenjen zakon, da li remeti bilo koga da u APR ostvari svoja prava registracijom kojeg god, malog, srednjeg preduzeća, firme, šta god da ima.

Zahvaljujem.

Sledeći narodni poslanik Akoš Ujhelji.

Hvala lepo, poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospođo Čomić sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM, će u danu za glasanje podržati set predloga zakona, koji se nalaze pred nama. Ja ću u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, najviše se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da vas upoznam sa najvažnijim podacima koji se odnose na električnu energiju, pre nego što obrazložim zašto će naša poslanička grupa podržati tzv. zakon o pametnim brojilima, jer lakše se razume važnost ovog zakona, kroz prizmu brojki.

Sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2020. godini je bila zadovoljavajuća, što je bilo od posebnog značaja u uslovima pandemije. Ukupna potrošnja električne energije u 2020. godini je bila na nivou potrošnje, u 2019. godini.

U 2020. godini, izvoz električne energije je za 264 gigavat časa, bio veći od uvoza. Strategijom razvoja energetike za period do 2025. godine, prognoziran je rast potrošnje električne energije, manje od 1% prosečno godišnje. U tom periodu bi ova potrošnja trebalo da se pokriva produženjem radnog veka i povećanjem snage postojećih i izgradnjom novih elektrana.

Na prenosnu mrežu, tokom 2020. godine, nije bilo priključenja novih vetroelektrana, tako da je na kraju godine ukupna instalisana snaga vetroelektrana, priključenih na prenosnu mrežu, ostala nepromenjena i iznosila je 373 megavata, dok je na distributivnu mrežu na kraju 2020. godine, bilo priključeno 328 novih elektrana ukupne instalirane snage, 212 megavata. U 2020. godini, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora priključenih na prenosni distributivni sistem je iznosila 10.872 gigavata časa, što je za 32% bruto potrošnje električne energije.

Poštovani narodni poslanici, kao što vam je poznato, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeno je davanje garancije Republike Srbije, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, u iznosu do 40 miliona evra, po osnovu zaduženja Elektrodistribucije Srbije, kao zajmoprimca za finansiranje projekta za pametna brojila.

Uvođenje pametnih sistema merenja u energetski sektor jedan je od najvažnijih ciljeva, energetske politike Republike Srbije. Poboljšanje merne infrastrukture i komunikacije sa kupcima električne energije, u cilju efikasnijeg korišćenja iste, predstavlja prioritetni zadatak u modernizaciji sistema prenosa, i distribucije električne energije.

U Republici Srbiji, veliki broj domaćinstava ima zastarela brojila, koja duži niz godina nisu zamenjena ili baždarena što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema i netačan prikaz stvarno utrošene električne energije.

Iz tih razloga, potrebno je izvršiti obnovu i osavremenjavavanje distributivne mreže i poboljšati funkcionalnost brojila, kako bi se uspostavila efikasnija potrošnja električne energije.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine, Vlada je definisala važnost zamene postojećih mernih uređaja, savremenim digitalnim mernim uređajima, koji će omogućiti sprovođenje tzv. smartmitring, što podrazumeva daljinsko očitavanje, daljinsko isključivanje, upravljanje, potrošnjom i drugo.

Takođe, potrebno je preduzeti ostale korake u vezi sa uvođenjem koncepta pametne mreže koja koristi digitalna brojila, za praćenje potrošnje električne energije, u realnom vremenu, pored toga što će doprineti smanjenju gubitaka u distributivnom sistemu, uvođenje pametnih sistema merenja, omogućiće i priključenje novih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije, na distributivnu mrežu.

Procenjena vrednost projekta koji će se izvoditi u dve faze je 80 miliona evra, planirano je da finansiranje faze 1a, projekta bude obezbeđeno kreditom EBRD banke, uz državnu garanciju, dok bi faza 1b, bila finansirana kreditom Evropske investicione banke, takođe uz državnu garanciju.

Ugovorom o garanciji predviđeno je da Republika Srbija bezuslovno garantuje kao primarni dužnik, a ne samo kao garant, uredno i blagovremeno plaća svih dospelih iznosa i izvršavanje preuzetih obaveza zajmoprimca, u skladu sa ugovorom o zajmu.

Pored navedenih sredstava, zajma o iznosu od 40 miliona evra, za finansiranje faze 1a, Republika Srbija je predložila projekat za pametna brojila za sufinansiranje iz bespovratnih sredstava, investicionog okvira za Zapadni balkan, u iznosu od 15 miliona evra, koja bi bila iskorišćena za sufinansiranje investicionih troškova projekta.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa podržava Zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji, između Republike Srbije i ERBD banke, jer je u ovoj godini cena energenata naglo porasla, a realizacijom gore navedenog projekta, i uvođenjem pametnih brojila, omogućiće se unapređenje energetske efikasnosti, upravljanje i kontrola nad distributivnim sistemom električne energije, smanjenje operativnih troškova, kao i komercijalnih i tehničkih gubitaka.

Pored tačnog i brzog očitavanja brojila obezbediće kupcima svakodnevni uvid u tačnu potrošnju električne energije na njihovim mernim mestima, što može da stimuliše kupce da racionalnije troše električnu energiju.

Takođe, benefiti koji se očekuju od korišćenja pametnih brojila i sistema za automatsko očitavanje i upravljanje potrošnjom su smanjenje neovlašćene potrošnja električne energije, automatizacija očitavanja, detekcije nestanka napajanja, povećanje operativne efikasnosti preduzeća, upozorenja na ometanju merenja, bolji imputi za planiranje proizvodnje električne energije, kvalitetnije planiranje isključenja kod remonta elektroenergetskih objekata itd.

Navedenim pogodnostima uspostaviće se kvalitetnije upravljanje potrošnjom električne energije, što podrazumeva njenu ravnomerniju proizvodnju koja donosi veće uštede.

Zbog tendencije cene energenata na svetskom tržištu, naša poslanička grupa podržava inicijativu predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, da naša zemlja postane suvlasnik nuklearne elektrane u Pakšu, jer se time osigurava energetska bezbednost naše zemlje.

Poštovani narodni poslanici, još jednom da ponovim, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se ova tri predloga zakona, koja su veoma značajna za naše građane, a to su, pre svega, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, koje je podnela Vlada, drugi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, koji je takođe podnela Vlada i pod tri, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za njihovo usvajanje.

Dva zakona o kojima danas raspravljamo odnose se na manje izmene i dopune zakonske regulative vezane za različite registre koji se vode pri Agenciji za privredne registre.

U prvom slučaju menja se krovni Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Glavna namera predloženih izmena je da se još više ubrza postupak registracije formiranja privrednih društava, ortačkih, društava za ograničenu odgovornost i akcionarskih društava i da se on od momenta pune primene ovih izmena kroz godinu i po dana vrši isključivo u elektronskom postupku preko organa Agencije, kako se predviđa u predloženoj dopuni u članu 4. postojećeg zakona.

Takva namera predstavlja jedan vrlo krupan i važan korak u dodatnom poboljšavanju poslovnog ambijenta digitalizacije i ubrzanju postupka pred državnim organima, a što u krajnjoj liniji treba da rezultira privlačenjem kapitala i novim investicijama i daljim pozitivnim rezultatima u ekonomskom razvoju naše države.

Promena koja se planira izvršila bi se tako što bi se uz pomoć, da bi se uz već regulisanu zakonsku mogućnost elektronske prijave, sada dodavanjem člana 11a, stvara zakonski osnov da se u postupku podnošenja prijave uz nju prilože i neophodna digitalizovana akta, a taj postupak bi u skladu sa propisima elektronskog poslovanja mogli da obave i advokati.

Pisani otpravak rešenja registratora bi se dostavljao i slanjem u elektronskom adresaru elektronske pošte ili na jedinstveni elektronski sandučić.

Pored ovih glavnih izmena, učinjene su još neke manje ispravke u postojećem zakonskom tekstu u cilju izbegavanja postojećih nejasnoća u nekim situacijama.

Drugi zakon odnosi se na centralni registar stvarnih vlasnika. I ovu evidenciju takođe vodi APR, s tim da je ona vezana za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. O tome je bilo dosta reči, ne bih da se ponavljamo.

Ove izmene su povezane sa onima koje su predložene oko postupka registracije u APR i predviđa se kada se registruju privredna društva elektronskim putem, istovremeno evidentiraju i stvarni vlasnici i da će se tačnost prijave odnositi i na njih. A ako se ta mogućnost ne iskoristi prilikom podnošenja elektronske prijave, onda će ostati važeća odredba po kojoj se stvarni vlasnici prijavljuju u roku od 15 dana od dana registracije u APR-u.

Pored ova dva zakona, u današnjoj objedinjenoj raspravi nalazi se potvrđivanje jednog međunarodnog sporazuma – Ugovora o garanciji za tzv. pametna brojila, kojim je naša država prihvatila obavezu da bude garant vraćanja zajma u vrednosti od 40 miliona evra, koji je Elektrodistribucija Beograd podigla kod Evropske banke za obnovu i razvoj, a u cilju zamene starih brojila za električnu energiju novim modelima na daljinsko očitavanje.

Ovo je jedna veoma značajna investicija, jer smo u skorašnjim izveštajima Agencije za energetiku, koje smo razmatrali, mogli da vidimo podatke da se jedan dobar deo energije preko svih normi gubi u prenosnoj mreži usled nesavesnih pojedinaca koji se nelegalno priključuju na mrežu ili na različite načine ilegalno oštećuju brojila starog mehaničkog tipa kako bi prikazali manji utrošak struje.

Verujem da će se ovim sistemom ovih pametnih brojila to onemogućiti ili svesti na mnogo manju meru.

Sa novim brojilima takve stvari će biti svedene na najmanju meru, a njime će biti moguće i daljinsko očitavanje vrednosti, pa će se i na tom polju postići ušteda u bržoj i efikasnijoj naplati, nižim troškovima i manjim čekanjima za naplatu krajnjim korisnicima.

Dobro je da se u Beogradu počelo sa ovim procesom tehnološke modernizacije sistema, gde se to može obaviti najbrže i sa najmanjim troškovima, a u perspektivi bi trebalo poraditi da se otpočne sa zamenom i u ostalim gradovima, pre svega, većim gradovima, ali i ostalim gradovima i opštinama širom Srbije.

Poštovani narodni poslanici, ovim zakonom vrši se dvostruka modernizacija. Sa jedne strane, njima se vrši pojednostavljenje administrativnih procedura u privredi, a sa druge, tehnička modernizacija u segmentima praktičnog života. Ali, i jedni i drugi imaju za krajnji cilj da se popravi život naših građana.

Stoga će naša poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih predloga zakona.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko, zahvaljujem se na pažnji.