Zahvaljujem.

Sledeći narodni poslanik Akoš Ujhelji.

Hvala lepo, poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospođo Čomić sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM, će u danu za glasanje podržati set predloga zakona, koji se nalaze pred nama. Ja ću u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, najviše se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da vas upoznam sa najvažnijim podacima koji se odnose na električnu energiju, pre nego što obrazložim zašto će naša poslanička grupa podržati tzv. zakon o pametnim brojilima, jer lakše se razume važnost ovog zakona, kroz prizmu brojki.

Sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2020. godini je bila zadovoljavajuća, što je bilo od posebnog značaja u uslovima pandemije. Ukupna potrošnja električne energije u 2020. godini je bila na nivou potrošnje, u 2019. godini.

U 2020. godini, izvoz električne energije je za 264 gigavat časa, bio veći od uvoza. Strategijom razvoja energetike za period do 2025. godine, prognoziran je rast potrošnje električne energije, manje od 1% prosečno godišnje. U tom periodu bi ova potrošnja trebalo da se pokriva produženjem radnog veka i povećanjem snage postojećih i izgradnjom novih elektrana.

Na prenosnu mrežu, tokom 2020. godine, nije bilo priključenja novih vetroelektrana, tako da je na kraju godine ukupna instalisana snaga vetroelektrana, priključenih na prenosnu mrežu, ostala nepromenjena i iznosila je 373 megavata, dok je na distributivnu mrežu na kraju 2020. godine, bilo priključeno 328 novih elektrana ukupne instalirane snage, 212 megavata. U 2020. godini, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora priključenih na prenosni distributivni sistem je iznosila 10.872 gigavata časa, što je za 32% bruto potrošnje električne energije.

Poštovani narodni poslanici, kao što vam je poznato, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeno je davanje garancije Republike Srbije, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, u iznosu do 40 miliona evra, po osnovu zaduženja Elektrodistribucije Srbije, kao zajmoprimca za finansiranje projekta za pametna brojila.

Uvođenje pametnih sistema merenja u energetski sektor jedan je od najvažnijih ciljeva, energetske politike Republike Srbije. Poboljšanje merne infrastrukture i komunikacije sa kupcima električne energije, u cilju efikasnijeg korišćenja iste, predstavlja prioritetni zadatak u modernizaciji sistema prenosa, i distribucije električne energije.

U Republici Srbiji, veliki broj domaćinstava ima zastarela brojila, koja duži niz godina nisu zamenjena ili baždarena što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema i netačan prikaz stvarno utrošene električne energije.

Iz tih razloga, potrebno je izvršiti obnovu i osavremenjavavanje distributivne mreže i poboljšati funkcionalnost brojila, kako bi se uspostavila efikasnija potrošnja električne energije.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine, Vlada je definisala važnost zamene postojećih mernih uređaja, savremenim digitalnim mernim uređajima, koji će omogućiti sprovođenje tzv. smartmitring, što podrazumeva daljinsko očitavanje, daljinsko isključivanje, upravljanje, potrošnjom i drugo.

Takođe, potrebno je preduzeti ostale korake u vezi sa uvođenjem koncepta pametne mreže koja koristi digitalna brojila, za praćenje potrošnje električne energije, u realnom vremenu, pored toga što će doprineti smanjenju gubitaka u distributivnom sistemu, uvođenje pametnih sistema merenja, omogućiće i priključenje novih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije, na distributivnu mrežu.

Procenjena vrednost projekta koji će se izvoditi u dve faze je 80 miliona evra, planirano je da finansiranje faze 1a, projekta bude obezbeđeno kreditom EBRD banke, uz državnu garanciju, dok bi faza 1b, bila finansirana kreditom Evropske investicione banke, takođe uz državnu garanciju.

Ugovorom o garanciji predviđeno je da Republika Srbija bezuslovno garantuje kao primarni dužnik, a ne samo kao garant, uredno i blagovremeno plaća svih dospelih iznosa i izvršavanje preuzetih obaveza zajmoprimca, u skladu sa ugovorom o zajmu.

Pored navedenih sredstava, zajma o iznosu od 40 miliona evra, za finansiranje faze 1a, Republika Srbija je predložila projekat za pametna brojila za sufinansiranje iz bespovratnih sredstava, investicionog okvira za Zapadni balkan, u iznosu od 15 miliona evra, koja bi bila iskorišćena za sufinansiranje investicionih troškova projekta.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa podržava Zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji, između Republike Srbije i ERBD banke, jer je u ovoj godini cena energenata naglo porasla, a realizacijom gore navedenog projekta, i uvođenjem pametnih brojila, omogućiće se unapređenje energetske efikasnosti, upravljanje i kontrola nad distributivnim sistemom električne energije, smanjenje operativnih troškova, kao i komercijalnih i tehničkih gubitaka.

Pored tačnog i brzog očitavanja brojila obezbediće kupcima svakodnevni uvid u tačnu potrošnju električne energije na njihovim mernim mestima, što može da stimuliše kupce da racionalnije troše električnu energiju.

Takođe, benefiti koji se očekuju od korišćenja pametnih brojila i sistema za automatsko očitavanje i upravljanje potrošnjom su smanjenje neovlašćene potrošnja električne energije, automatizacija očitavanja, detekcije nestanka napajanja, povećanje operativne efikasnosti preduzeća, upozorenja na ometanju merenja, bolji imputi za planiranje proizvodnje električne energije, kvalitetnije planiranje isključenja kod remonta elektroenergetskih objekata itd.

Navedenim pogodnostima uspostaviće se kvalitetnije upravljanje potrošnjom električne energije, što podrazumeva njenu ravnomerniju proizvodnju koja donosi veće uštede.

Zbog tendencije cene energenata na svetskom tržištu, naša poslanička grupa podržava inicijativu predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, da naša zemlja postane suvlasnik nuklearne elektrane u Pakšu, jer se time osigurava energetska bezbednost naše zemlje.

Poštovani narodni poslanici, još jednom da ponovim, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se ova tri predloga zakona, koja su veoma značajna za naše građane, a to su, pre svega, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, koje je podnela Vlada, drugi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, koji je takođe podnela Vlada i pod tri, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za njihovo usvajanje.

Dva zakona o kojima danas raspravljamo odnose se na manje izmene i dopune zakonske regulative vezane za različite registre koji se vode pri Agenciji za privredne registre.

U prvom slučaju menja se krovni Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Glavna namera predloženih izmena je da se još više ubrza postupak registracije formiranja privrednih društava, ortačkih, društava za ograničenu odgovornost i akcionarskih društava i da se on od momenta pune primene ovih izmena kroz godinu i po dana vrši isključivo u elektronskom postupku preko organa Agencije, kako se predviđa u predloženoj dopuni u članu 4. postojećeg zakona.

Takva namera predstavlja jedan vrlo krupan i važan korak u dodatnom poboljšavanju poslovnog ambijenta digitalizacije i ubrzanju postupka pred državnim organima, a što u krajnjoj liniji treba da rezultira privlačenjem kapitala i novim investicijama i daljim pozitivnim rezultatima u ekonomskom razvoju naše države.

Promena koja se planira izvršila bi se tako što bi se uz pomoć, da bi se uz već regulisanu zakonsku mogućnost elektronske prijave, sada dodavanjem člana 11a, stvara zakonski osnov da se u postupku podnošenja prijave uz nju prilože i neophodna digitalizovana akta, a taj postupak bi u skladu sa propisima elektronskog poslovanja mogli da obave i advokati.

Pisani otpravak rešenja registratora bi se dostavljao i slanjem u elektronskom adresaru elektronske pošte ili na jedinstveni elektronski sandučić.

Pored ovih glavnih izmena, učinjene su još neke manje ispravke u postojećem zakonskom tekstu u cilju izbegavanja postojećih nejasnoća u nekim situacijama.

Drugi zakon odnosi se na centralni registar stvarnih vlasnika. I ovu evidenciju takođe vodi APR, s tim da je ona vezana za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. O tome je bilo dosta reči, ne bih da se ponavljamo.

Ove izmene su povezane sa onima koje su predložene oko postupka registracije u APR i predviđa se kada se registruju privredna društva elektronskim putem, istovremeno evidentiraju i stvarni vlasnici i da će se tačnost prijave odnositi i na njih. A ako se ta mogućnost ne iskoristi prilikom podnošenja elektronske prijave, onda će ostati važeća odredba po kojoj se stvarni vlasnici prijavljuju u roku od 15 dana od dana registracije u APR-u.

Pored ova dva zakona, u današnjoj objedinjenoj raspravi nalazi se potvrđivanje jednog međunarodnog sporazuma – Ugovora o garanciji za tzv. pametna brojila, kojim je naša država prihvatila obavezu da bude garant vraćanja zajma u vrednosti od 40 miliona evra, koji je Elektrodistribucija Beograd podigla kod Evropske banke za obnovu i razvoj, a u cilju zamene starih brojila za električnu energiju novim modelima na daljinsko očitavanje.

Ovo je jedna veoma značajna investicija, jer smo u skorašnjim izveštajima Agencije za energetiku, koje smo razmatrali, mogli da vidimo podatke da se jedan dobar deo energije preko svih normi gubi u prenosnoj mreži usled nesavesnih pojedinaca koji se nelegalno priključuju na mrežu ili na različite načine ilegalno oštećuju brojila starog mehaničkog tipa kako bi prikazali manji utrošak struje.

Verujem da će se ovim sistemom ovih pametnih brojila to onemogućiti ili svesti na mnogo manju meru.

Sa novim brojilima takve stvari će biti svedene na najmanju meru, a njime će biti moguće i daljinsko očitavanje vrednosti, pa će se i na tom polju postići ušteda u bržoj i efikasnijoj naplati, nižim troškovima i manjim čekanjima za naplatu krajnjim korisnicima.

Dobro je da se u Beogradu počelo sa ovim procesom tehnološke modernizacije sistema, gde se to može obaviti najbrže i sa najmanjim troškovima, a u perspektivi bi trebalo poraditi da se otpočne sa zamenom i u ostalim gradovima, pre svega, većim gradovima, ali i ostalim gradovima i opštinama širom Srbije.

Poštovani narodni poslanici, ovim zakonom vrši se dvostruka modernizacija. Sa jedne strane, njima se vrši pojednostavljenje administrativnih procedura u privredi, a sa druge, tehnička modernizacija u segmentima praktičnog života. Ali, i jedni i drugi imaju za krajnji cilj da se popravi život naših građana.

Stoga će naša poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih predloga zakona.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvažena ministarko Čomić, predstavnici resornih ministarstava, na današnji dan pre godinu dana ukazali smo poverenje kabinetu premijerke Brnabić. Sticaj okolnosti je hteo da danas od 16.00 časova, u okviru instituta poslaničkih pitanja, vidimo Vladu kojoj smo ukazali poverenje i sa njima porazgovaramo, pre svega, o uspehu.

Veliki broj zakona u proteklih godinu dana smo doneli na predlog Vlade, jedan procenat i na predlog samih poslanika. I moram da izrazim zadovoljstvo pre svega momentom da ste vi tu, da je donet i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, na kom smo radili sedam godina i koji smo čekali. Da smo samo to uradili, pa bi bilo dosta, a kamoli da nismo.

Važan set zakona, suvoparni, rekao je kolega Vujić, i ja se tu negde slažem, ali čini mi se, od presudnog značaja kada je u pitanju privreda.

Potpuno razumem i sve ono što su dileme i strahovi na temu ovih izmena, koji nisu mali, ali sam odlično razumela i vas u jednom obrazloženju koje je vrlo razumljivo, vrlo lepo rečeno, vrlo tečno srpski.

Dakle, izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, kao i Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji se odnosi na pametna brojila.

Ja ću se zaista u svojoj diskusiji osvrnuti pre svega na Izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, ne zato što mislim da druga dva predloga nisu važna, nego zato što će posle mene govoriti moj uvaženi mladi kolega Uglješa Marković i sigurno će reći bar koliko i ja, a negde sam u uverenju - i više od toga.

Izmene koje su pred nama predstavljaju unapređenje pre svega pravnog okvira i u suštini su posledica, tako sam razumela vas, tako sam razumela zakon, opredeljenja Srbije da unapredi privredni prostor tako da bude motivišući i za domaće, ali posebno za strane ulagače.

Veoma često je pre svega potencijalnim stranim ulagačima glavna prepreka ta komplikovana administrativna procedura sa kojom su imali prilike da se sretnu prilikom osnivanja i registracije firmi. Ta suočavanja sa administracijom umeju da traju dugo, oduzimaju neko dragoceno vreme, baš mogu da u jednom trenutku deluju i demotivišući i da unesu neku nesigurnost i iz toga se, rekla bih, najpre crpi potreba unapređenja i pojednostavljenja ovih procedura, pre svega u efikasnijoj jednoj javnoj upravi o kojoj smo govorili i juče, kada smo vodili raspravu o Zaštitniku građana i Povereniku o informacijama od javnog značaja. Nekako se sve vezalo ili su svi zakoni posledica onoga što smo obećali, čini mi se i nadam se da ne grešim, kod izglasavanja poverenja još i prošloj Vladi, a to je iskorak u smeru digitalizacije Srbije, što je bilo važno i sad smo negde u finalu, pa jedan po jedan zakon prilagođavamo pre svega toj ambiciji.

Kako bi se stimulisao privredni prostor osnivanjem novih privrednih subjekata od samostalnih trgovinskih radnji do onih velikih preduzeća i stimulisali pre svega strani ulagači, ja se ponovo svesno na to vraćam, veoma je bitno unaprediti ove procedure koje se odnose na registraciju pravnih subjekata kao prvom koraku ka početku poslovanja.

Dobar registracioni postupak je jedan od neophodnih uslova za stimulisanje privrednog razvoja i na globalnom nivou, što i Svetska banka prati, ocenjuje i rangira na svojoj Duing biznis listi koja se bazira na proceni procedura, cena koštanja i vremena realizacije registracionih procedura koje se odnose na poslovanje privatnog sektora.

Metodologija Duing biznis liste posmatra domaća, mala i srednje privredna društva i vrši merenja o lakoći poslovanja kroz sagledavanje propisa i njihove primene. Šta to znači? To znači da se države na ovoj listi rangiraju upravo kroz sveobuhvatne podatke koji se mogu upoređivati i sa aspekta kvaliteta propisa i sa aspekta praktične primene tih propisa.

Prema poslednjim podacima, Srbija se u 2020. godini našla na 73. mestu ove liste od 190 zemalja, čije se poslovanje meri metodologijom Svetske banke, a u 2019. godini smo bili na 40. mestu, tako da je unapređenje administrativnih uslova registracije neophodan uslov za napredak Srbije na ovoj listi.

Da ja sada ne bih zvučala kao neko ko iznosi podatak o nekom padu u odnosu na 2019. godinu, koji jeste evidentan, on je u dobroj meri i posledica Kovida - 19, da ne kažem da je primarno posledica Kovida - 19 i da naglasim još jednom da u vremenima koja su teška poput ovih, mi zaista moramo da uložimo napor i da uradimo sve da bismo i preventivno delovali.

Srbija je pokazala svoju sposobnost da se preventivno odnosi u odnosu na sve moguće probleme koji bi se desili i to danas negde definiše i ova energetska kriza, na našu veliku sreću. Da ne nabrajam šta su sve uspesi, jer ne bih da sada zvučim kao hvalospev, ali pokušavam da objasnim zašto je ova izmena možda neophodna, iako, slažem se i razumem sve strahove na temu.

Inače, rangiranje država po metodološkim pravilima Svetske banke ima za cilj podsticanje pre svega da modernizuju administraciju, stvaraju kvalitetnije zakonske okvire i praktično unapređuju uslove poslovanja i da na taj način motivišu investitore da se lakše odluče za državu u koju će investirati.

Srbija nedvosmisleno ima cilj da na ovoj listi zauzme što bolju poziciju, koja će predstavljati stimulans i domaćim i stranim ulagačima i to jeste cilj koji ispunjavamo izmenama ovog zakona, jer je evidentna potreba da se unapredi procedura registracije privrednih subjekata i skrati vreme potrebno za obavljanje tih procedura.

Zahtev je i vremena da se ovaj postupak digitalizuje i mi smo u praksi imali negde više primera kada smo i druge propise a ne samo propise o registraciji privrednih subjekata menjali, ubrzavali i objedinjavali te administrativne procedure.

O takvoj vrsti unapređenja rada državnih organa i svih javnih službi govorimo stalno, konstatujući da smo dostigli viši nivo kvaliteta usluga i to jesmo postigli višegodišnjim ulaganjima pre svega u digitalizaciju, rekla sam to već, odnosno korišćenjem novih tehnologija u javnom sektoru.

Srbija je 2020. godine donela i Program za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja Duing biznisa za period 2020-2023. godina, i to kroz svih deset oblasti koje prati referentna lista Svetske banke. Dakle, od počinjanja poslovanja, dobijanja građevinske dozvole, dobijanja priključaka na distributivni sistem električne energije, registrovanje imovine, dobijanja kredita, zaštita manjinskih akcionara, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, izvršenje ugovora i rešavanje stečaja.

Jedna od tih oblasti je i unapređenje uslova poslovanja. Indikatori koji se prate su broj procedura, vreme, troškovi i uplaćeni minimalni kapital za početak poslovanja društva sa ograničenom odgovornošću. Dakle, u pitanju su veoma konkretne administrativne procedure koje moraju biti na visokom nivou efikasnosti da bismo bili poželjna destinacija za strana ulaganja ili otvaranje predstavništava i fabrika velikih i uglednih svetskih kompanija.

Srbija ima upravo takav razvojni cilj koji se uspešno realizuje u poslednjih nekoliko godina. Da podsetimo da smo još 2017. godine bili prva zemlja na svetu po direktnim grinfild investicijama upravo zahvaljujući regulatornim reformama, niskoj ceni rada i pristupu evropskom tržištu.

Srbija ima odličnu poziciju platforme za treća tržišta i treba je zadržati.

Naš dalji napredak na svetskoj Duing biznis listi zavisi u ovom trenutku od efikasnosti registracionih procedura i u tom pravcu idu i predložene izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, jer se propisuje da se prijava za osnivanje privrednog društva podnosi Agenciji za privredne registre u elektronskoj formi. Ubrzava se postupak, a proceduralne administrativne greške svode na minimum. Istovremeno sa ovim zakonom se omogućavaju ispravke, izmene podataka, ukoliko je do propusta stranke ili registratora došlo.

Inače, Svetska banka je prilikom utvrđivanja pozicije Srbije evidentirala da je za izvršenje procedure prijave i dobijanja rešenja o osnivanju, dobijanja poreskog identifikacionog broja, čuvenog PIB-a, potvrda o registracija u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, obrascu overenih potpisa i za otvaranje bankovnog računa potrebno dva dana. Iz toga se crpi činjenica je nužno skratiti sve te procedure na jedan dan, što bi negde bilo optimalno vreme. Jedini način da se dostigne taj stepen efikasnosti jeste uključivanje elektronskih vođenja procedura, jer jedino takvim ubrzanjima administriranja u postupku registracije privrednih subjekata možemo postati još konkurentnija investiciona destinacija.

Uvek ističemo da je državna administracija ogledalo pravno uređene države, tako da je ova zakonska promena kvalitativni korak napred uz standardizaciju usluga koje pružaju zakonom ovlašćeni organi i organizacije, a u ovom slučaju Agencija za privredne registre.

Važno je istaći da ova izmena predstavlja usklađivanje zakona sa Programom za unapređenje položaja Srbije na ovoj listi, koji je usvojen prošle godine, dakle, posle donošenja važećeg Zakona o APR-u.

Važno je reći da Agencija za privredne registre od 2018. godine omogućava elektronsku registraciju kod osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću, tako da se sada ta praksa zakonom potvrđuje i proširuje na ostale oblike privrednih društava i u tom smislu zaista mislim da ima prostora za pohvaliti efikasniji rad Agencije za privredne registre.

Veoma važan Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za razvoj. Rekla sam već, o tome će više govoriti moj kolega Uglješa Marković, ali bih rekla da je investiranje u pametna brojila jedan od važnih koraka ka dostizanju energetske efikasnosti i smanjenju gubitaka u procesu i snabdevanja i očitavanja potrošnje.

Elektrodistribucija koja će za iznos od 40 miliona evra za koje garancije daje Evropska banka za razboj utrošiti upravo u nabavku i instaliranje pametnih brojila koja će u suštini unaprediti pre svega funkcionisanje našeg energetskog sistema.

Kad se sve ovo sabere, onda nema nikakve dileme da će poslanici SPS podržati sva tri predložena zakona, uz naravno razumevanje i za ono što su bojazni i eventualno spremnost da ukoliko u praksi ovakva promena pokaže svoju nepraktičnost ili da je možda treba dodatno unaprediti, apsolutno stojimo na raspolaganju da i o tome razgovaramo, jer čini mi se, i rekli ste u odgovoru kolegi Vujiću, potpuno ste u pravu, plenum uvek dozvoli da o svemu razgovaramo na jedan kvalitetniji način i dođemo do najboljih rešenja pre svega u interesu i za korist građana Republike Srbije kojima dugujemo mogućnost da uopšte ovde razgovaramo o bilo čemu.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.

Hvala, potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, Agencija za privredne registre je jako značajna karika u lancu koji funkcioniše u našoj državi, a koji za cilj ima da napravi što bolji i što kvalitetniji poslovni ambijent i poslovnu klimu zarad koje smo u proteklih nekoliko godina imali benefite i kao država i kao građani, s obzirom da smo 2014. godine u stvari najviše uradili na tom planu unapređenja poslovne klime i unapređenja mogućnosti za poslovanje kako domaćih, tako i stranih investitora.

Zbog toga smo za samo nekoliko godina od zemlje koja je bila 2012. godine u situaciji da ima ogroman fiskalni deficit, ogroman javni dug, broj novih preduzeća mnogo, mnogo manji nego onih koji se otvaraju, dakle zavredeli smo jednom jasnom držanom strategijom, ekonomskom strategijom da ta poslovna klima i poslovni ambijent budu baš onakvi da svi oni koji žele da ulažu, svi oni koji žele da oplode svoj kapital vide Srbiju kao jednu od najpovoljnijih destinacija za ulaganje ne samo u regionu Zapadnog Balkana, ne samo u regionu Jugoistočne Evrope, nego i cele Evrope ukupno, dakle i čitavog sveta. Zato danas Srbija ima investitore iz Narodne Republike Kine, iz Južne Koreje, investitore sa Bliskog Istoka, SAD, dakle sa svih svetskih meridijana.

Ono što jeste posao Agencije za privredne registre, a to je a omogući procedure koje su lake i relaksirane za otvaranje novih preduzeća, mislim da Agencija taj posao radi jako dobro, da su te procedure jako povoljne i dobro i ono što je najbitnije motivišuće za one koji žele da pokrene sopstveni biznis, da osnuju svoju preduzetničku radnju ili društvo sa ograničenom odgovornošću, a isto tako nije problem ni stranom investitoru da na jedan brz, efikasan i efektivan način otvori firmu ovde u Srbiji i što pre započne svoj posao.

Dakle, APR je jedna od važnih karika u tom lancu. Ono što je jako značajno je da i sam proces digitalizacije koji jeste predmet ovih izmena i dopuna zakona će se maksimalno unaprediti i biće još lakše da se firme otvore i da se neke procedure u APR-u relaksiraju po pitanju imenovanja zastupnika i odgovornog lica u određenim preduzećima.

Dakle, rad APR-a u toku proteklih nekoliko godina možemo oceniti kao vrlo efikasan i vrlo efektivan i treba podržati takav njegov rad u narednom periodu i raditi, naravno, na tome, zašto ne, menjati zakonsku regulativu, menjati zakonska rešenja kako bi imali najbolje i najlakše i najjednostavnije procedure za otvaranje firmi u celoj Evropi.

Imamo mnogo dobrih i kvalitetnih primera koje smo sledili tokom ovih nekoliko godina kada je u pitanju otvaranje firmi, kada je u pitanju ta relaksiranost i potencijal i motivacija, posebno onih koji žele da otvore svoj novi, sopstveni biznis, da to bude lako, da to bude jednostavno. Zbog toga danas imamo situaciju, kolega Vujić je govorio o tome, da imamo u proteklih dve ili tri godine mnogo veći broj onih preduzeća koja se otvaraju, nego preduzeća koja se zatvaraju. To predstavlja jedan od ključnih i glavnih rezultata naše ekonomije i naravno naše ekonomske politike.

Zbog takvog rada APR, to smo mogli da vidimo, i naša pozicija na duing biznis listi u jednom trenutku je bila mnogo mnogo bolja nego u periodu od pre sedam ili osam godina i unapređenjem rada APR mi možemo da računamo na to da svi oni koji žele da investiraju u Republiku Srbiju da će i to biti jedan od parametara s obzirom da je njihova efikasnost jedan od parametara koji se definiše i koji je jedan vrlo važan deo i izveštaja koji se tiče duing biznis liste, a mogu slobodno da kažem da mnogi svetski ozbiljni investitori kada razmišljaju o tome gde će da investiraju svoj kapital gde će dugoročno da ulože svoj novac i te kako gledaju duing biznis listu, i te kako gledaju kakva je poslovna klima i da li je jednostavno voditi posao, otvoriti biznis, zaposliti ljude, kompletnu jednu ekonomsku politiku, politiku radnih odnosa, Zakona o radu, ceo korpus tih zakona i zakonske regulative koji definitivno treba da bude što liberalniji, što bolji, što kvalitetniji i prijam čiviji za privrednike i investitore, jer to su ljudi koji otvaraju nova radna mesta, to su ljudi koji kreiraju nova znanja, koji kreiraju nove tehnologije i koji na kraju krajeva kreiraju rast u jednoj zemlji.

Mi smo se uverili da to kod nas u Srbiji jednostavno radi kada imate ljude koji imaju viziju, kada imate nekoga kao što je naš predsednik Aleksandar Vučić koji je jasno znao šta želi da napravi od Srbije i da ekonomija i rast ekonomije je nešto što će opredeliti celokupni razvoj, društveni razvoj ove zemlje i njenu modernizaciju i imati situaciju da u tom ekonomskom planu i na ekonomskom nivou i nivou rasta imate za samo nekoliko godina ogromne rezultate.

Sada bih se dotakao i ovih izmena i dopunu zakona koje se tiču borbe protiv pranja novca i to nije samo pitanje o kojem ste vi govorili u vašem uvodnom obraćanju, kontrole i borbe države protiv terorizma. Radi se dakle o jednoj složenijoj politici borbe i zaštite nacionalne bezbednosti s obzirom da je za jednu ekonomiju i za jednu zemlju od strateškog značaja ko to investira u toj zemlji, ko dolazi da ulaže ovde novac i kakav novac se ulaže ovde. Upravo ove izmene i dopune ovog zakona idu ka tome da taj proces bude transparentan i da ne samo političari, ne samo ljudi koji su zaduženi za kontrolu ovakvih procesa u APR, u Ministarstvu finansija, u Upravi za sprečavanje pranja novca kontrolišu taj proces, nego da on bude transparentan i da sami građani Republike Srbije prosto znaju ko su ti ljudi koji donose ovde novac, koji investiraju ovde, koji grade pogone, grade fabrike i to je stvar koja treba da bude definitivno otvorena i transparenta i zato se mi iz SNS zalažemo već godinama i tu bih ja napravio jednu jasnu distinkciju između onoga što je rađeno do 2012. godine i navešću neke primere kako to izgleda kada se ekonomija vodi na jedan način koji podrazumeva ne baš veliko znanje i odsutnost kontrole ovih procesa.

Imate u periodu od 2000. godine do 2012. godine u procesu privatizacije država je prodala negde oko 1800 preduzeća koja su bila u državnom ili u društvenom vlasništvu, i svota novca koja je dobijena, koja se slila u budžet naše zemlje od tih 1800 preduzeća je bila negde oko dve milijarde evra.

S druge strane, 2006. godine imate prodaju „Mobtela“, koji je prodat Norveškoj kompaniji „Telenor“ za 1,6 milijardi evra. Jedna kompanija u mešovitom vlasništvu, većinski privatnom vlasništvu, je bila prodata za 1,6 milijardi evra, dakle, skoro za onu sumu za koju su bila prodata sva preduzeća koja su prodata u procesu privatizacije za 12 godina. Svi smo svedoci toga koliko je loše za ekonomiju, koliko je katastrofalno za razvoj jedne zemlje kada ulazi špekulantski kapital, kada ne kontrolišete proces ko će da uloži u određene privredne grane, ko donosi taj novac, kakvo je poreklo tog novca. Rezime svega toga 2012. godine je, da su čitave industrijske grane potpuno pale na kolena. One industrijske grane gde je Srbija tradicionalno snažna, tekstilna industrija zbrisana sa lica zemlje, energetika i rudarstvo zbrisani sa lica zemlje.

Amerikanci su 2010, ili 2011. godine napustili Juesstil, odnosno Železaru u Smederevu, država ga je otkupila za jedan evro. Podsetiću naše građane i moje uvažene kolege kako je tada u to vreme izgledao Rudarsko topioničarski basen Bor, koji je i tada zapošljavao negde oko tri, četiri hiljade ljudi i bio izvor zapošljavanja, života i egzistencije jednog dobrog dela Bora i okolnih gradova. Dakle, gotovo motor razvoja cele istočne Srbije. Vlast tada nije uspela u toj nameri da ga proda, a danas imamo, zbog upravo jedne mudre i promišljene spoljne politike, ali i jedne ofanzivne i agresivne ekonomske diplomatije situaciju da sva ta preduzeća koja su bila na kolenima, su preuzeli ozbiljni investitori, da se u ta preduzeća ozbiljno investira, i slobodno mogu da kažem, Aleksandar Vučić je spasao Smederevo i ceo taj region, pet i po hiljada ljudi radi u Železari Smederevo, ali ne radi seo pet i po hiljada ljudi, radi se o pet i po hiljada porodica, radi se o stotinama malih i srednjih preduzeća čija je sudbina, čija je egzistencija vezana za funkcionisanje Železare u Smederevu.

Da napomenem sada kako se uz izgradnju infrastrukture i revitalizaciju RTB Bor, kako se razvija istočna Srbija na koju su svi bili zaboravili, od koje država, nažalost, digla ruke, koja je bila zarasla u korov i koja je bila izvor siromaštva i personifikacija za siromaštvo, nedostatak infrastrukture i bedu koja je zadesila ovu državu u periodu od 2000.-2012. godine.

Tako da, danas na ovom primeru posvećenosti unapređenja poslovnog ambijenta možemo da vidimo da i oni industrijski sektori, one industrijske grane, o kojima nismo možda pre nekoliko godina mogli ni da sanjamo, kako oni mogu da se podignu i kao mogu da pozitivno utiču na rast BDP. Pogledajte samo turističku industriju, prvi put dakle, mi smo u ovom prepandemijskom periodu 2019. godina zaradili od turizma 1,4 milijarde evra, premašili smo jednu milijardu od informacionih tehnologija i poslova koji se tiču informacionih tehnologija. Znam ministarka, da vi vrlo dobro poznajete i tu granu industrije i znate njen strateški značaj koliko je važno da mi budemo taj hab za inovacije, za razvoj tehnoloških parkova i koliko je to važno za jačanje i očuvanje demografskih karakteristika naše zemlje u domenu da uspemo u toj nameri da nam mladi ljudi ostaju ovde, da mogu da se zaposle u svoj struci, kao visoko obrazovani, visoko kvalifikovani kadrovi.

Dakle, ono što je uradili ova vlast, ono što je uradio predsednik Aleksandar Vučić, to je jako važno napomenuti, istaći, dao je mogućnosti, dao je mnogo mogućnosti od onih koji su zanatlije, bravari, tesari, ljudi koji rade u automobilskoj industriji na proizvodnim trakama do onih koji imaju najviše škole, doktorate, inženjeri, oni koji se bave novim tehnologijama. Napravili smo od Srbije zemlju u koju svaki građanin, svaki čovek može da nađe svoje mesto. Svako može da dostojanstveno živi od svog rada. Unapredili smo maksimalno ceo taj korpus i paket i čvrste infrastrukture. Dakle, tu govorimo o autoputevima, o železnicama, o ravnomernom regionalnom razvoju. Bavili smo se kako investicijama Beogradu, sa istom snagom, istom posvećenošću sa investicijom u Surdulici, u Vladičinom Hanu, Gadžinom Hanu, Krupnju, Koceljevi, gradu i opštini, bez obzira da li ima tri, četiri, pet, 15 hiljada stanovnika ili se radi o gradu koji ima 150, 200 ili 300 hiljada ljudi.

Pobrinućemo se sigurno i mislim da ćemo to uraditi do kraja narednog mandata, da autoput i da dobar put i da brzi put dođe do svake opštine, do svakog mesta u ovoj zemlji, jer smo to prepoznali. Naravno, Aleksandar Vučić se zato i pobrinuo da imamo jedan veliki izbor onih ljudi koji investiraju u našu infrastrukturu i autoputeve da prvo taj deo razvijemo. Zbog toga nam strani investitori i dolaze. Dolaze zato što smo jedna stabilna zemlja, dolaze zato što smo na jednom jako povoljnom geopolitičkom prostoru. Dolaze zbog toga što imamo sjajne odnose i političke i ekonomske i sa Kinom, i sa Rusijom, i sa Amerikom i sa zemljama EU i predstavljamo jednu stabilnu zemlju u koju kada dođu, kada ulože svoj novac, ne treba da razmišljaju o tome da li će se određena javna politika menjati od danas do sutra, da li ćemo odjednom kako nekom padne na pamet, da menjamo poresku stopu ili će inflacija divljati i postati galopirajuća od neke koja je bila do juče normalna i u nekim normalnim okvirima, a za inflaciju se smatra da je u normalnim okvirima ako je ona do 10%.

Dakle, vodili smo računa o svakom segmentu ekonomske politike i stvaranja jednog stvarno dobrog ambijenta za ulaganje i investicije u ovoj zemlji. Naravno da ćemo to raditi i u narednom periodu, imajući u vidu da to jeste ključ politike i naše stranke i ove Vlade i predsednika naše države, a to je da svakom obezbedimo mogućnost da ima radno mesto.

Znate, pre dok je bio na vlasti u Brazilu, pre jedno dvadesetak godina, poznati njihov aktivista, bio je i sindikalni aktivista i predsednički kandidat, predsednik Brazila jedno vreme, Lula da Silva, rekao je da on nikada neće da se smiri i nikada neće mirno spavati ako zna da će i jedan Brazilac ostati bez tri obroka u jednom danu. Tako i mi iz SNS nećemo da se smirimo i nećemo da stanemo na tome da nezaposlenost u Srbiji bude 10%, iako je bila 2012. godine 26%, ne zadovoljavamo se sa time. Želimo da napravimo od cele Srbije ono što je recimo danas Beograd, gde je stopa nezaposlenosti 6 ili 7%, gde svako ko to želi može da nađe posao, može da ga nađe u struci, može da ga nađe u fabrici, može da ga nađe u nekoj IT kompaniji, domaćoj, stranoj. Dakle, želimo da budemo zemlja mogućnosti u kojoj svako može da nađe svoju sreću, da unapredi svoju karijeru i da pošteno i dostojanstveno živi od svog rada.

To jeste ono što predstavlja srž politike Aleksandra Vučića i naše stranke, a to je blagostanje i boljitak kada su u pitanju građani naše zemlje, imajući u vidu da mi prvo put možda u modernoj istoriji imamo jednu državu koja suvereno upravlja sopstvenim resursima i sopstvenim institucijama i kao prvi prioritet svoje politike ima svoje građane, blagostanje svojih građana i zaštitu sopstvenih interesa, a ne nekih tuđih interesa.

Nismo više zemlja koja je pogodna za manipulaciju, nismo više zemlja koja predstavlja predmet manipulacija i ostvarivanja interesa nekih drugih iz regiona ili nekih velikih stranih centara moći, već smo jedna zemlja koja je respektabilna, koja je zahvaljujući predsedniku Vučiću zaslužila jedan oreol države koja je pouzdana u međunarodnim odnosima, koja je pouzdan partner i to se naravno preslikalo i na ekonomsku politiku i na investicije.

Završiću time što ću malo prokomentarisati ovu borbu protiv terorizma. Koliko god se kod naših građana možda i stvara jedna vrsta razmišljanja da je terorizam daleko od Srbije, da je to negde na nekom Bliskom istoku ili u srednjoj Aziji, ili na Dalekom istoku, mi se ponašamo, kada je u pitanju bezbednosna kultura, kada je u pitanju borba za očuvanje nacionalne bezbednosti, na jedan vrlo, vrlo ozbiljan način i ozbiljno pristupamo ovome. Zbog toga i vodimo računa, ne samo iz ekonomskih interesa, ko ulaže pare u Srbiju, ko otvara firme u Srbiji, kako bi mogli prvenstveno, kao prioritet to ova Vlada i ova država ima, da zaštitimo i da naši ljudi imaju bezbednost i da mogu mirno da žive, rade i da mirno spavaju.

Ono što isto tako moram da istaknem je da iako je pretnja klasičnog terorizma, možda daleko od nas, mi imamo situaciju da na teritoriji KiM, evo u samo proteklih nekoliko nedelja imamo pojavu ljudi koji su se borili i koji su bili deo islamske države, u Iraku i Siriji. Pa, zar to nije pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti? To je, i ne samo nacionalnoj bezbednosti Srbije, nego nacionalnoj bezbednosti, odnosno bezbednosti celog ovog regiona, ali i cele Evrope.

Mi o tome treba da razgovaramo otvoreno sa našim partnerima i iz regiona, i iz zemalja zapadnog Balkana, ali i sa našim partnerima iz EU i da zajednički radimo na tome i da zajednički koordiniramo rad naših službi kako bi se na što bolji način, što kvalitetnije i sa što većim rezultatima borili zajednički, ali i bili deo koalicije, kao što to i jesmo, u borbi protiv terorizma i svih onih koji tu borbu predvode.

Mi ćemo naravno tu da se pridružujemo svakoj ozbiljnoj inicijativi, a pored toga, kao što smo to uvek radili, zahvaljujući našem predsedniku, vodićemo i te kako računa i fokusiraćemo se posebno na ekonomski rast, na ekonomski razvoj. Smatram da posle ove godine, iako postoji kriza na globalnom nivou, završavam uvažena potpredsednice, vidimo i oko lanaca snabdevanja i poskupljenja određenih roba i usluga, krize po pitanju energenata, da li primećujete svi da Srbija se vrlo ozbiljno i uspešno nosi sa svim tim problemima.

Nismo o tome apsolutno mnogo opterećivali naše građane, jer umemo da se izborimo sa krizom, umemo da radimo i da se ponašamo ozbiljno u kriznim okolnostima i prevazići ćemo ovu krizu i siguran sam da ćemo u 2022. godini imati veći privredni rast nego što smo imali ove godine, a imaćemo najveći privredni rast, znači zemlja sa najvećim privrednim rastom u Evropi i nastavićemo da sledimo politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Zahvaljujem se, ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Pošto nemamo više ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Prvi reč ima, narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko, sa saradnicima, ako je energija jedan od ključnih resursa za pokretanje celokupnog industrijskog sistema države, onda je energetska stabilnost preko potrebna za razvoj, unapređenje i boljitak svega onoga što predstavlja progres u jednome društvu.

Da bi imali energetsku stabilnost potrebna nam je i proizvodnja, ali i ušteda te proizvodnje, bilo gde gde ona ide neracionalno ili gde nemamo dovoljnu svest o tome koliko trošimo i koliko smo spremni da uštedimo, a naročito da sprečimo nerealne gubitke.

Zato je ovaj predlog o pametnim brojilima jako važan i predstavlja jedan od iskoraka koji trebaju doprineti ukupnom ekonomskom prosperitetu, a pre svega energetskoj stabilnosti naše države.

Posebno je ta energetska stabilnost važan u ovim zimskim periodima, kada na području cele države nažalost nemamo dovoljnu ili podjednaku infrastrukturnu mrežu koja će obezbediti dovoljno energije, ni za sva domaćinstva, a kamoli za industrijske pogone i za sve ono što predstavlja budućnost, što predstavlja proizvodnju, što predstavlja nešto što je korak napred.

Zato smo vrlo obradovani da će ova pametna brojila ići u tom pogledu uštede električne energije, a isto tako insistiramo na onim projektima koji će doprineti uvećanju energetskih resursa. Zato je stranka Pravde i pomirenja u sporazumu sa strankom, vladajućom strankom SNS, stavila u prioritete takve projekte i iz tih razloga će se u narednom periodu u Sjenici napraviti jedno od najsavremenijih postrojenja za solarnu proizvodnju energije u našoj državi, ali i na prostoru celoga regiona, odnosno Balkana.

Isto tako nam je važno tj. u tom našem sporazumu da se nisko naponska mreža na području cele države, posebno onih područja gde ona decenijama nije uvećavana, a kapaciteti potrošnje su iznimno uvećavani, uvećavaju se iz dana u dan zbog ekspanzije izgradnje stambenih objekata, zbog velikog broja industrijskih subjekata i preko je potrebno obezbeđivanje energetske sigurnosti kako bi domaćinstva, ali i industrija mogli nesmetano da rede, da proizvode i da uvećavaju ekonomsku dobit svoga kraja, ali i cele države.

Imali smo iskustava da u prethodnim godinama nažalost zbog nestabilnog energetskog sistema padaju različita postrojenja industrijska, ali isto tako i mnoga domaćinstva trpe i zato ovo koristimo kao priliku da na vreme reagujemo da se ne bi dogodilo kao prethodnih godina da sa prvim padavinama dođe do kolapsa sistema, da određeni veliki gradovim ili ruralna područja, posebno planinska, nedeljama ne mogu dobiti povratak elementarne električne energije kako bi mogli normalno funkcionisati.

Zato je vreme da se sve ono što jeste predstavljalo gubitak, to je taj enormni gubitak u nekim nepoznatim pravcima električne energije usled uvećanja i kapaciteta, ali i nisko naponske mreže na području cele države preuredi da se ono što je alarmantno, a alarmantni su nam veliki gradovi, budu na taj način urađeni da jednostavno taj nisko naponska mreža može da pokrije potrebe svih građana, ali sa ovim pametnim brojilima kako bismo jednostavno mogli imati realnu sliku i o proizvodnji i o potrošnji i kako bi na taj način mogli kao država ili kao državna preduzeća da odgovorimo zahtevima i privrede i građanstva.

Mi danas imamo u Novom Pazaru da se u zadnje tri ili četiri decenije ništa nije radilo na nisko naponskoj mreži, a da se enormno uvećao broj potrošača i da to vrlo brzo ili relativno u kratkim periodima izaziva različite kolapse električnog sistema i da na taj način trpe građani, ali trpe i industrije. Zato su nam ovakvi projekti važni, zato apelujemo na ministarstvo, ali i na Elektrodistribuciju Srbije da veću pozornost pokažu na taj kraj kako bi predupredili sve ono što može biti ili što se dešavalo prethodnih godina u pogledu padanja elektrosistema. Hvala.