Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Uvažena potpredsednice Kovač, uvaženi potpredsedniče Tvrdišiću, uvažena ministarko Čomić, predstavnik našeg poslaničkog kluba i predsednik poslaničkog kluba uvaženi narodni poslanik Hadži Milorad Stošić je sveobuhvatno danas govorio o svim zakonskim rešenjima a ja ću se, pre svega, u svom nastupu dotaći Zakona o potvrđivanju i izmeni Sporazuma sa Kraljevinom Norveškom.

Najpre da obrazložim zašto će poslanička grupa PUPS - "Tri P" podržati Zakon o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške.

Kada je reč o očuvanju tzv. vrednosti EU, smatra se da je na čelu te misije jedna zemlja koja uopšte nije članica EU, a to je upravo Kraljevina Norveška. Norveška je, recimo, članica NATO pakta, ali to građane te zemlje nije sprečilo da čak dva puta na referendumu odbace članstvo u EU, a smatra se da i danas više od 70% Norvežana ne želi ulazak te zemlje u EU.

Međutim, Norveška je na drugoj strani ušla u tzv. evropski ekonomski prostor, postala deo jedinstvenog tržišta i primenjuje i sledi gotovo tri četvrtine evropskih direktiva. Smatra se da je taj tzv. norveški model u odnosima sa Briselom najsveobuhvatniji sporazum koji je jedna bogata zemlja izvan EU potpisala sa EU.

Norveška plaća svoj pristup unutrašnjem tržištu EU velikim grantovima za 15 ekonomski slabije razvijenih članica EU.

Zbog čega nam je razvijanje i produbljivanje odnosa sa Kraljevinom Norveškom još posebno važno? Reč je o Kući norveško-srpskog, nekada jugoslovensko-norveškog prijateljstva, izgrađenoj 1987. godine, u znak prijateljstva Srba i Norvežana, iskovanog u teškim godinama Drugog svetskog rata.

Naime, nemački fašisti su 1942. godine iz beogradskih logora Banjica i Sajmište odveli u Norvešku 4.208 logoraša, a od toga 3.841 Srbina, kako bi na severu te zemlje prema Finskoj, odnosno Sovjetskom Savezu, gradili puteve i pruge, tzv. "krvavi put". Do 1945. godine ubijeno je ili je umrlo od bolesti i iscrpljenosti 3.000 tih ljudi. Lokalno norveško stanovništvo je, koliko je moglo, pomagalo srpske logoraše u hrani, piću i odeći.

Posle rata, po 15-ak gradova iz obe države je pobratimljeno, a na duborezu u Norveško-srpskoj kući urezane su reči tadašnjeg norveškog kralja Olafa Petog - Mi u Norveškoj veoma cenimo prijateljstvo dva naroda i rado na ovaj način upućujemo svoje pozdrave i najbolje želje.

Ovo su samo neki od dodatnih razloga zbog kojih će PUPS kao partija koja baštini antifašističku tradiciju naše zemlje i naroda, kao i poslanička grupa PUPS - "Tri P", podržati izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške.

Da podsetimo, reč je o sporazumu iz sklopa akata koji dalje bilateralno uređuju odnose u oblasti slobodne trgovine između Republike Srbije i država EFTA, kao što su, osim Norveške, Island, Švajcarska i Lihtenštajn, zemlje koje takođe nisu članice EU.

Kao što je to na početku svog izlaganja pomenuo i predsednik poslaničkog kluba PUPS - "Tri P" i ovaj sporazum i ostale akte iz današnjeg dnevnog reda ćemo podržati. Zahvaljujem na pažnji.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Adrijana Pupovac.
...
Srpska napredna stranka

Adrijana Pupovac

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Ministarka sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, drage građanke i građani Republike Srbije, pred nama je izuzetno važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, predložen u cilju unapređenja pozicije Republike Srbije na listi Svetske banke koja će se postići unapređenjem pozitivnih praksi i propisa u svih deset oblasti koje prati referentna lista.

Svetska banka prati uslove poslovanja u 190 zemalja sveta. Naši građani treba da znaju da je na rang-listi Svetske banke 2020. godine Republika Srbija u oblasti zaštite manjinskih akcionara ostvarila napredak za 46 mesta, tj. u odnosu na 2019. godinu kada je bila na 83. mestu, u 2020. godini je rangirana na 37. mestu.

U cilju poboljšanja transparentnosti između privrednih društava i investitora, zakon obuhvata sve pravne forme društva, ortačko, komanditno, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.

S obzirom na to da dolazim iz grada bakra i zlata, iz grada Bora, govoriću o jednom od najvećih i najprofitabilnijih privrednih društava u Republici Srbiji, a to je svakako rudnik bakra i zlata u Boru „Srbija Ziđin Koper“ d.o.o. Bor, čija je neto dobit u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu povećana 2,6 puta.

Moram da podsetim svoje sugrađane, moje Borane i Majdanpečane, da su nam u vreme vladavine prethodne vlasti, oličene u liku i delu Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, razni tadićevci, đilasovci, jeremićevci predlagali da umesto eksploatacije ruda bakra i zlata sadimo kikiriki i da rudarsko-topioničarske pogone preinačimo u radionice za izgradnju stolica i nogara za stolove. I tako prepušteni, svi smo bili taoci njihove neodgovorne, osione, bahate vlasti.

Zaposleni su doživeli da umesto plata dobijaju otkaze i na izlaznim tablama u Boru i Majdanpeku stoje natpisi – ko poslednji izađe neka ugasi svetlo. Onda je, zahvaljujući narodu, na vlast došao Aleksandar Vučić, koji je umesto gašenja svetla sa kooperativnim investicionim partnerima iz Narodne Republike Kine uspeo da obezbedi za naše građane i našu decu sigurniju, ali i svetliju budućnost.

Zbog naših građana moram da ponovim sve ovo, da nikada više nijedan grad u Srbiji ne doživi nekadašnju sudbinu Majdanpeka i Bora, manifest proklamovanih krajnjih ciljeva neodgovorne demokratske vlasti. Zato sam sigurna da će građani Borskog okruga, ali i čitave Srbije na predstojećim izborima svojim glasom čvrsto stati u odbranu sebe i svojih porodica i pružiti podršku najvećem srpskom državniku Aleksandru Vučiću i SNS.

Da je najveći savremeni državnik pokazuje i činjenica da u društvu sa ograničenom odgovornošću „Srbija Ziđin Koper“ kontrolni paket ima i Vlada Republike Srbije u visini od 37% vlasništva. Borani su svesni da problemi nisu nastali preko noći i da se isto tako brzo ne mogu rešiti, ali rekonstrukcijom topionice, koja je u toku, izgradnjom zelenog rudnika poboljšaće se zaštita životne sredine koju već prati kvalitetniji životni standard građana.

Zahvaljujući uspešnom poslovanju „Ziđina“ uvećan je i budžet grada Bora, povećaće se ulaganje u javnu infrastrukturu, gradsku, obrazovnu, proizvodno-ekonomsku, očekuje se završetak asfaltiranja ulica i puteva u gradu i selima, poboljšanje elektrifikacije, izgradnja sistema za prečišćavanje kiselih voda Bora i Majdanpeka koji leže na Borskoj reci i reci Timok, ojačanje sporta u gradu i selima i, što je najvažnije, podignut je životni standard meštana, što pokazuje podatak da je ostao izuzetno mali broj nezaposlenih žena i gotovo da nema proizvodnog zanimanja ni u Boru, ni u Majdanpeku koje nije uposleno.

Zahvaljujući ulaganju „Ziđina“ u RTB Bor, prosečna plata u toj kompaniji za 5.500 zaposlenih danas iznosi 98.200 dinara, sa daljom tendencijom rasta. Zaposleni u rudniku su konačno i dočekali zasluženu zaradu, čak sam mišljenja da će u narednom periodu grad Bor po visini zarada biti na prvom mestu, iza svih beogradskih opština.

Prihod budžeta Republike Srbije od rudne rente povećan je tri puta, sa tri na devet miliona evra godišnje.

Dana 22. oktobra 2021. godine nadomak Bora Aleksandar Vučić je sa kineskim partnerima otvorio prvi zeleni rudnik bakra i zlata u Republici Srbiji „Čukaru Peki“, što podrazumeva korišćenje moderne tehnologije prilikom iskopavanja rude i najveće standarde u oblasti zaštite životne sredine.

Otvaranje novog rudnika, pored građana Borskog okruga, gde se očekuje zaposlenje više od 1.200 ljudi, benefit očekuje i Narodna banka Srbije, kojoj će se omogućiti kupovina zlata po povoljnim cenama, a samim tim i uvećanje zlatne rezerve. Otvaranje novog rudnika utiče i na rast BDP-a, dok će deo, kao i udeo proizvodnje bakra biti uvećan za 18%, što će Republiku Srbiju u narednom periodu svrstati na drugo mesto po proizvodnji bakra u Evropi, odmah posle Republike Poljske.

Koliko o svojim građanima brine naš predsednik, ali i članovi Vlade, u ovom slučaju prvenstveno ministarka privrede, upravo pokazuje i današnji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, čijim će se usvajanjem, pored poboljšanja zaštite manjinskih članova društva, postići veća transparentnost, ali i pravna sigurnost, poboljšati uslovi poslovanja i inicijative koje su početni korak u stvaranju povoljne investicione klime u Republici Srbiji, znači priliva stranih investicija.

Zato će poslanička grupa Aleksandar Vučić, za ono što je nama najsvetije – za našu decu, u danu za glasanje pružiti punu podršku predloženom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, što predlažem i ostalim poslanicima, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju. U to ime, živeo predsednik Aleksandar Vučić, živeo Borski upravni okrug, živela pristojna Srbija!
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dijana Radović.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Dijana Radović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvažena ministarka sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, uvek je afirmativno i dobro kada u Narodnoj skupštini Republike Srbije govorimo o tačkama dnevnog reda koje se odnose na sporazume o saradnji, što pokazuje proaktivnu ulogu i želju svih organa i institucija u našoj državi da unapređuju saradnju sa različitim zemljama iz najrazličitijih oblasti.

Ono što bih na samom početku rekla jeste da ću, kao što je i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Uglješa Marković rekao, govoriti o Sporazumu o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške.

Na samom početku, podsetila bih i da su bilateralni odnosi između Republike Srbije i Kraljevine Norveške uspostavljeni još davne 1917. godine. Ono što je za nas važno jeste da prijateljstvo između Srbije i Norveške datira i pre toga, tačnije kada je grupa norveških lekara i medicinskih sestara dobrovoljno došla u Srbiju da pomaže u bolnicama tokom Balkanskih ratova i tokom Prvog svetskog rata.

Naravno, opštepoznata je činjenica i da je naše prijateljstvo dodatno učvršćeno tokom Drugog svetskog rata, kada su Norvežani i Norvežanke nesebično pružali pomoć jugoslovenskim ratnim zarobljenicima u nacističkim logorima.

Naše bilateralne odnose i danas karakteriše pozitivna dinamika političkog dijaloga, karakterišu ih dobri odnosi, ali i postojanje obostranog interesa za unapređenje svih vidova saradnje.

Moram da kažem da poslednjih godina ono što je izuzetno važno, a to je da je sa političke sfere, odnosno sa političkog plana saradnje, kao i sa ekonomskog, ta saradnja između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, prelila se i na oblast kulture. Zato moram da pomenem i jednu manifestaciju koja je zapravo, jeste mesec norveške kulture koji se održava u Beogradu, kao i u drugim gradovima i zove se „NOktobar“.

Kada pričamo o kulturi, važno je da pomenemo jedno kulturno-istorijsko dobro koje je i obeležje i simbol Gornjeg Milanovca. Naravno, radi se srpsko norveškoj kući, koja zapravo jeste izgrađena da predstavlja prijateljstvo dva naroda. Ova kuća jeste spoj sprske i norveške kulture, simbolizuje srpsku tradicionalnu brvnaru, ali i vikinški brod, spojene u jednu celinu, i samim tim, simbolično predstavlja čvrsto prijateljstvo naša dva naroda.

Ono što je možda najznačajnije danas za nas, kada govorimo u plenumu, jeste da pomenemo da je Norveška godinama unazad dosledno podržavala razvoj društveno-ekonomskog napretka Srbije i da je u poslednjih 15 godina, imali smo danas priliku ovde više puta da čujemo, zapravo, jedan od najvećih bilateralnih donatora. Norveška je kroz različite donacije, kroz različite programe, kao i kroz različite grantove, nevladinim organizacijama donirala Srbiji kroz tehničku pomoć više od 200 miliona evra razvojne pomoći.

Važno je podsetiti da je Norveška takođe, pružila pomoć Srbiji kada nam je bila potrebna pomoć od štete koja je nastala usled poplava, kao i za borbu sa migrantskom krizom. Najnovije što možemo pomenuti kada je Norveška saradnja u pitanju, jeste da nam je Norveška u ovim teškim vremenima, kada je i sama suočena sa zdravstvenom krizom, na početku pandemije donirala iznos od pet miliona evra.

Zaključivanjem ovih bilateralnih sporazuma, odnosno, bilateralnog sporazuma sa Kraljevinom Norveške, a odnosi se na poljoprivredne proizvode, zapravo prethodili su i bilateralni sporazumi sa svim drugim članicama EFTA država, odnosno sa Švajcarskom, Islandom i Lihtenštajnom. Važno je da je ovim bilateralnim sporazumima prethodio i Sporazum o slobodnoj trgovini, koji je zaključen 2009. godine a stupio na snagu 2010. godine, čime je uspostavljena zona slobodne trgovine između upravo ovih država i naše zemlje.

Ovaj Sporazum, kao i svi ostali sporazumi koje Republika Srbije ima sa članicama EFTA država, omogućavaju izvoz srpskih proizvoda bez carina i samim tim doprinose da se naši poljoprivredni proizvodi bolje pozicioniraju imajući u vidu da je ovo tržište koje broji 13 miliona stanovnika. Ovi sporazumi takođe, jesu značajni za sve naše poljoprivredne proizvođače, jesu značajni za sve naše izvoznike, pre svega zato što doprinose boljem pozicioniranju Srbije na evropskom tržištu, ali i u režim slobodne trgovine.

Smatram da je izuzetno važno kada je u pitanju saradnja sa Norveškom da pomenem i aktivnost koja je bila proteklog meseca, a to je da je Srbija prvi put deponovala svoje poljoprivredno seme u svetski trezor semena, koji se nalazi uz Svalbardu. Arhipelag Svalbard zapravo se i nalaz negde na pola puta između kopnenog dela Norveške i Severnog pola, i upravo je tu smeštena globalna banka semena, i predstavlja svojevrsnu bazu podataka, jedinstvenu bazu semena iz čitavog sveta, odnosno, skoro svih zemalja sveta.

Srbija je u ovaj trezor deponovala 96 najznačajnijih poljoprivrednih kultura, tu pre svega mislim na pšenicu, ječam, ovas i raž, koji je odabrao Institut za ratarstvo i povrtarstvo, i na taj način doprineli smo globalnim naporima da se postigne, obezbedi prehrambena bezbednosti budućih generacija. Na ovaj način mi smo uspeli da sačuvamo one najdragocenije poljoprivredne kulture koje su gajene na našim prostorima, i pre svega, ovo su autohtone sorte, a nalaze se na našim prostorima.

Upravo kada govorimo o sistemskim strateškim ulaganjima u naš agrarni sektor, važno je da nastavimo sve one aktivnosti koje smo do sada sprovodili, kao bi naša poljoprivreda bila što produktivnija, što efikasnija, i kako bila što više otporna na klimatske promene.

Samim tim smatram da naši poljoprivredni proizvođači, da bi nastavili i odgovorili izazovima savremenog društva, da bi zapravo odgovorili na zahteve modernih potrošača moramo da ih podstičemo stalno da se što više udružuju, da što više ulažu i utiču, zapravo primenjuju novu tehnologiju i to jeste važna stvar, jer perspektiva naše poljoprivredne proizvodnje i nije samo zadovoljenje naših domaćih potreba, perspektiva naše poljoprivredne proizvodnje jeste upravo izvozna orjentacija i to ne samo sirovina već, izvozna orjentacija gotovih proizvoda.

Zato je izuzetno važno saradnja koju danas ostvarujemo sa mnogim zemljama sveta, a kada je u pitanju oblast poljoprivredne kulture, važni su i ovi koraci koji danas postižemo, a kada je u pitanju ovaj sporazum sa Norveškom, jer na taj način otvarajući nova tržišta mi doprinosimo da naši poljoprivredni proizvodi budu i dostupni i više zastupljeni na najzahtevnijim tržištima sveta.

Samim tim samo takvim aktivnostima mi ćemo i uspeti ono što želimo, a to je da poljoprivreda ne bude samo razvojna šansa već da bude naš razvojni prioritet.

Na samom kraju kada već pričamo o prijateljstvu i saradnji između država, znamo da je prijateljstvo i saradnja, nije potrebno samo ga sklapati, potrebno ga je stalno i negovati i upravo u tom smislu naša saradnja i naše prijateljstvo sa Norveškom najbolje ćemo negovati daljim unapređenjem bilateralnim odnosa, daljim unapređenjem kako na političkom planu, tako i na ekonomskom. Upravo danas ovaj sporazum o poljoprivrednim proizvodima doprineće boljoj i većoj spoljno-trgovinskoj razmeni i to jeste važan segment sveukupne privredne i ekonomske saradnje koju dve zemlje mogu imati.

Zato će poslanička grupa SPS glasati za sve tačke koje su na dnevnom redu, jer verujemo da je upravo unapređenjem normativnog okvira zapravo doprinosimo boljem unapređenju privrednog ambijenta naše zemlje. Zahvaljujem se.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica, Mirela Radenković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Mirela Radenković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, uvažena ministarka sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, imali smo priliku da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministarke važnosti Zakona o privrednim društvima.

Ovaj zakon još jedan je od pokazatelja da SNS radi u interesu građana. Svima nama je jasno da privreda predstavlja važan ekonomski pokretač. Ekonomski pokazatelji i podaci o privrednom rastu su jasni. To su stvari koje su merljive i jasno se vidi koliko smo uložili u putnu infrastrukturu, energetiku, ekologiju. O tome govore i međunarodne finansijske institucije.

Zakon o privrednim društvima veoma je važan za stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta, za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata. Ovim zakonom jasno se definišu naknade direktorima i nadzornim odborima koji utvrđuju nadležni organi privrednog društva, a ujedno daje se i mogućnost akcionarima da daju svoje stavove u pogledu politike naknade.

Takođe, ovaj zakon reguliše pravne tekovine EU sa domaćim zakonima u oblastima korporativnog prava sa kojima naši zakoni do sada nisu bili usaglašeni. Ovim zakonom se štite i pravni okvir manjinskih članova društva. Privredna društva su nosioci privrednog razvoja i svakako da jeste naš zadatak da radimo na unapređenju njihovog položaja.

Smatram da je od velike važnosti poseta ministarke privrede privrednicima širom Srbije. U razgovorima sa njima o problemima sa kojima se oni susreću i podsticaji koje država daje našim privrednicima su i te kako od velikog značaja.

Unapređenjem poslovnog ambijenta daje se još jedna mogućnost da zadržimo mlade ljude u Srbiji, i svakako da je najlepše i najvažnije raditi u svojoj zemlji.

Vlada Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem radi na unapređenju naše privrede. Stvaramo pozitivnu klimu za dolazak stranih investitora, ali ujedno vodimo računa i o domaćim privrednicima. Kroz razne vidove podrške u ovim teškim vremenima država je pomogla privrednicima i na taj način sačuvali smo radna mesta.

Kroz podsticaje preduzetništvu pomogli smo našim privrednicima, odnosno država je pomogla našim privrednicima u kupovini mašina, u adaptaciji poslovnog prostora, u adaptaciji magacinskog prostora, u kupovini kompjuterske opreme. Takođe, održani su razni vidovi seminara i obuka. Po prvi put, imamo podsticaj podrške mladima i ženama za koje je Ministarstvo privrede opredelilo 100 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Srbija je danas na putu da bude ekonomski najjača zemlja u regionu. Srbija je danas jaka i stabilna zemlja koja se ravnomerno razvija. U ovim teškim vremenima kada se ceo svet bori sa krizom izazvanom korona virusom, strani investitori nastavljaju sa ulaganjem u našu zemlju. Smatram da je to najbolji pokazatelj koliko neko veruje u budućnost naše zemlje.

Ukupan nivo stranih direktnih investicija u Republici Srbiji iznosi više od tri milijarde i 140 miliona evra. To je najbolji pokazatelj da je Srbija šampion u privlačenju stranih direktnih investicija.

Predsednik Vučić otvorio je više od 230 fabrika širom Srbije. Do kraja godine u Kragujevcu „Škoda“ pokreće proizvodnju tramvaja. Obezbediće se nova radna mesta u Šumadiji, ali i nove prilike za domaće proizvođače.

Ekonomske mere koje smo sproveli tokom prošle godine i koje sprovodimo i tokom ove godine radi sprečavanja posledica pandemije iznosile su osam milijardi evra, a sve u cilju boljeg životnog standarda naših građana.

Sve ovo o čemu sam ja danas pričala, svakako da se nije desilo preko noći. Iza ovoga stoji odgovorna politika predsednika Aleksandra Vučića. Njegova borba za građane Srbije je svakodnevna. Očekuje nas povećanje penzija i plata.

Penzije će po švajcarskoj formuli biti uvećane za 5,5%, a plate zaposlenima u javnom sektoru biće uvećane za 7%, dok će plate zaposlenih u zdravstvu, vojsci, socijalnoj zaštiti biti uvećane za 8%.

Znaju građani Srbije i vide gde je Srbija bila 2012. godine, a gde je Srbija danas. Znaju građani da je naša zemlja danas poštovana kako u regionu, tako i u svetu. Ekonomski jaka, da politika koju sprovodi predsednik Vučić obezbeđuje održivi privredni rast i regionalnu stabilnost, dok se politika opozicije ogleda u svakodnevnim napadima na predsednika Vučića i njegovu porodicu.

Kao pred svake izbore tako i pred ove izvore dele oni svoj neki propagandni materijal u kome obećavaju građanima plate o hiljadu evra. Svi mi danas znamo da papir trpi sve i da su to pusta obećanja. Sigurna sam da građani Srbije znaju kako se živelo u vreme Dragana Đilasa i niko od nas ne želi da nam se to vreme ponovo vrati.

Svoje današnje izlaganje završiću rečenicom predsednika Vučića – ovo je drugo lice Srbije. Sve o čemu smo sanjali postaje stvarnost.

Živela Srbija, živeo Aleksandar Vučić.

Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima reguliše se njihova unutrašnja organizacija, način nagrađivanja, način kontrole akcionara, način preuzimanja.

Nama su privredna društva jako važna. Privredna društva su ta društva koja stvaraju novu vrednost, koja zapošljavaju stotine hiljada ljudi, privredna društva su ta koja zarađuju i za plate u republičkim organima uprave i za plate u prosvetnom sistemu, plate za policiju, za vojsku, za zdravstveni sistem. To zarađuju privredna društva.

Naravno da Republika Srbija pokušava da stvori što bolji ambijent da se osnivaju nova privredna društva, da postojeća imaju još bolje uslove i ostvaruju još bolje poslovne rezultate.

Međutim, ono što mene iznenađuje to je da se politika koja se sprovodi ovde unazad devet godina i neki mesec neprestano napada, neprestano kritikuje, neprestano pronalaze mane tzv. neprestano, nepravedno, nekorektno, neistinama napadaju.

Meni je potpuno svejedno da li to radi Đilas, da li to radi Tadić, da li to radi Šolak, da li to radi Vuk Jeremić. Za mene su oni potpuno isto, to je bivši režim. Oni su za mene Demokratska stranka, ni jedna druga stranka, a to što su se oni međusobno posvađali to je njihov problem, dok su bili na vlasti bili su Demokratska stranka i ja među njima ne vidim nikakve razlike.

Neki su se pravili da su lepi i pametni, drugi se nisu uopšte pravili nego su krali na sve moguće načine, rezultat je poznat, to je na stotine hiljada izgubljenih radnih mesta i na hiljade zatvorenih fabrika i privrednih društava.

Šta je to njih toliko posvađane držalo na okupu u toj Demokratskoj stranci? Dve stvari. Jedna se zove vlast. Druga se zove novac. Kako je nestalo vlasti, a novca je bilo sve manje, tako su počeli međusobno da se svađaju, da se međusobno optužuju, da se pomalo udružuju, pomalo mire, itd. ali samo pokazuje kakva je to bila jedna družina koja je bukvalno Srbiju dovela do ivice propasti.

To je ono što im je zajedničko. Međutim, mene iznenađuje jedna druga stvar, da li oni stvarno misle da smo mi ludi, da li oni stvarno misle da mi ne znamo da smo zaboravili šta su radili dok su bili na vlasti. Evo, imali smo pre nekih nedelju dana, možda i desetak, pojavili su se tamo neki Nikezić, Šoškić, Milojko Arsić. Oni su pričali o nekim bajkama. Vidim da ponovo bivši režim pokušava na bilo koji način da optuži sadašnju vlast za neke neuspehe i prva stvar koju ćete da čujete od njih jeste inflacija. Evo, to su ukoliko juče napadali.

Kaže – inflacija. Inflacija u Srbiji za 2021. godinu biće oko 3,5%. Ja se slažem da je za vlade koje su od 2014. godine do danas birane to relativno visoka inflacija. Relativno visoka zato što inflacija od kada je Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić na vlasti kretala se u rasponu od 1,5%, 1,7%, 2%, 2,5%, nisu to bile neke inflacije koje su pravile probleme privredi i građanima. Moglo je sa tom inflacijom, recimo 2015. – 1,9%, 2016. -1,2%, 2017. – 3%, 2018. – 2%, 2019. – 1,7%, 2020. – 1.6%.

Sad, zamislite, neko kaže - vi ste krivi za inflaciju od 3,5%, a pri tom zaboravlja da je, recimo, dok je DS bila na vlasti 2008. godine inflacija je bila 10,9%. Pazite, sve ove godine koje sam pročitao za vreme vlasti SNS, da saberemo inflacije, ta inflacija je manja nego jedna godina vlasti DS. Godine 2009. 10,1%, 2010. godine, veliki uspeh 8,6%, 2011. godine 11%, i onda se nađe Veselko iz DS koji kaže da je inflacija u Srbiji od 3,5% visoka, i još kaže - mi smo tu odgovorni, postoje mehanizmi da se takva inflacija zaustavi. Postoje. Ali, kakav je to mehanizam kojim su oni zaustavljali?

Pa, oni su povećavali referentnu kamatu stopu. To građanima ništa ne znači ako kažem, ali ako kažem da će svaki kredit koji građani imaju da poskupi, onda hajdemo da izračunamo da li je bolje kontrolisati inflaciju na 3%, 3,5% nego povećavati referentnu kamatnu stopu od koje će samo banke da imaju korist. Ali, to je samo jedna stvar. Pa, još kaže - inflacija je prouzrokovana cenom derivata nafte, a derivati nafte su neuobičajeno skupi zbog velikog zahvata države, znači, konkretno, benzina i dizel goriva i kažu da je to zbog visoke akcize koju imamo.

Što ne kažu da su tu akcizu oni doneli? Što ne kaže DS i njihov režim, bivši, da su akcize i poreska politika uspostavljeni za vreme njihove vlasti? I nije tačno da je gorivo sada skuplje nego što je bilo za vreme njihove vlasti 2012. godine, otprilike tu je bilo, dinar, dva, gore, dole razlika, ali i to neće da kaže.

E, sada ja moram da postavim jedno pitanje. Ako su akcize i porezi nešto iz čega mi pravimo puteve, bolnice, vrtiće, škole, obezbeđujemo veću zaradu zaposlenima iz uprave i zdravstvenog sistema, da li može neko da mi kaže, da li je bivši režim napravio nešto od tih akciza i poreza do 2012. godine? Jesu li uradili nešto za Srbiju? Jesu li uradili nešto za građane Srbije? Jesu li napravili neki put? Jesu li napravili neku bolnicu? O kliničkim centrima da ne pričam. Jesu li rekonstruisali neku školu, napravili predškolsku ustanovu? Bilo šta da su uradili, a isto su zahvatali od svakog litra goriva koliko i ovaj sadašnji režim.

Napravili su most na Adi, koji košta, koliko, 650 miliona evra. Pre pet dana predsednik Republike Srbije je prisustvovao obeležavanju početka radova na izgradnji brzog puta, brze deonice od Požarevca do Golupca. Reč je o nekih šezdesetak kilometara, možda i više. To košta 300 miliona evra. Draganu Đilasu jedan most je koštao 600 i kusur. Toliko o tome kako su oni vodili Srbiju.

Znate šta će sledeće da napadaju, sledeće napadaju potrošačku korpu, pa kaže ovako - minimalna zarada mora da bude u vrednosti minimalne potrošačke korpe. Evo, ovako to izgleda za vreme njihove vlasti. Minimalna zarada 2008. godine bila je 159 evra, 2009. godine 161 evro, 2010. godine 154 evra i 2011. godine, valjda zbog izbora, 169 evra. Znači, za četiri godine vlasti bivši režim je uspeo da podigne minimalnu zaradu za svega 10 evra, sa 159 na 169. A 2012. godine 172 evra je bila, a 2020. godine 256 evra, preko 80 evra više. I onda će oni da pričaju kako minimalna zarada treba da bude u najmanjoj vrednosti minimalne potrošačke korpe.

Ja se slažem da treba da bude, ali to ne može ni preko noći, ali bi oni tu cenu minimalne potrošačke korpe dostigli za jedno 150 godina, toliko otprilike. Ali, to je to kad neko misli da smo mi kratkog pamćenja, kratke pameti, pa nećemo da podsećamo građane kakvi su oni bili dok su bili na vlasti.

Sledeća stvar koju napadaju, kažu ovako – strane investicije, mnogo novca Vlada Republike Srbije daje za strane investicije i domaći investitori su u nepovoljnom položaju u odnosu na njih. Prvo, to nije tačno, to je apsolutna laž, apsolutna laž. Za svako radno mesto isto će dobiti i strani i domaći investitor. Ali, vrhunski je bezobrazluk da to kaže predstavnik bivšeg režima kome je najveća strana investicija bila znate koja? Prodaja „C marketa“ „Delezu“. To je njihova najveća strana investicija. I to je Mišković prodao „Delezu“, Srbija od toga nije imala nikakvu korist. Taj novac nije čak mogao ni da se koristi za stabilizaciju dinara u odnosu na evro, zato što je završio na Kipru, delom u Bugarskoj, delom u Sloveniji.

Ali, zamislite vi taj vrhunski bezobrazluk da mangup izađe i kaže – vaše strane investicije nisu dobre. Pri tom, zaboravlja da ta mala, mikro i srednja preduzeća ne mogu da opstanu bez velikih sistema.

Evo, npr. „Sartid“, tamo je sada „Hestil“, pa ta mikro, mala i srednja preduzeća koja rade kooperaciju sa „Hestilom“ zapošljavaju barem onoliko ljudi koliko zapošljava i direktno „Hestil“. Da nema „Hestila“, ne bi bilo ni njih. I po pravilu oni imaju otprilike slične plate, jer moraju da se takmiče sa „Hestilom“.

Ali, znate, kad neko ne zna ekonomiju, kad ne zna pravila, kad misli da smo mi kratkog pamćenja i kratke pameti, on smatra da može da slaže, da ne govori istinu i da stekne neke jeftine političke poene.

Kažu sledeće, i ovo je isto vrhunski bezobrazluk, kaže – 2020. godine bio je mali pad bruto proizvoda zato što mi inače imamo mali bruto proizvod u nominalnom iznosu, pa nije mogao mnogo ni da padne. E, dobro. Pa, ovako, 2020. godine bruto proizvod u Republici Srbiji je bio 46.796.400.000 evra i pao je za 0,9%.

Taj Veselko iz DS, on smatra da je, recimo, 32.486.200.000 evra veće od 46 milijardi 796 miliona. A, znate li koliki je bio pad te 2009. godine? Minus 2,7%. A, jesmo li mogli da poredimo krizu koja je bila 2009. godine sa ekonomskom krizom koja je izazvana pandemijom korona virusa? Ne možemo. Ona iz 2008, 2009. godine je mala beba za ovu krizu. Jel veće 32 milijarde od 46? Kako je to toliko mali bruto proizvod za vreme vlasti DS pao za skoro 3%, a još manji ovaj od 46 milijardi 2020. godine za 0,9%?

Sad vidite kako pokušavaju na igri brojeva, zameni teza da steknu neke političke poene.

Sledeća stvar koju će da napadnu jeste da nismo trebali građanima Srbije da dajemo nekakvu pomoć, da nismo trebali da dajemo ni privredi, da ako smo već i morali da to uradimo selektivno itd, itd, itd. Dobro, došli smo do zaključka da oni nikada ništa nisu davali građanima Srbije i da ako su dali uvek su nekako ti isti građani bili u minusu koliko god da su dobili od bivšeg režima.

Nego, otkud taj toliki strah? Ja mislim da se bivši režim plaši da ne podelimo sve građanima, da neće ostati ništa za njih ukoliko ih dovede neko čudo na vlast. Ja samo mogu da im poručim da ne brinu. Novca će u državnoj kasi, kojoj oni toliko teže, koji su toliko upropašćavali dok su bili na vlasti, biti uvek dovoljno da postepeno povećavamo i plate zaposlenima u javnom sektoru, plate u vojsci, u policiji, u zdravstvenom sistemu, u prosveti, da postepeno povećavamo penzije, da izgrađujemo Republiku Srbiju. Za to će uvek biti dovoljno para. Ne vidim koje čudo može njih da dovede na vlast. Kao što vidite, EU je odustala od dolaska na vlast Dragana Đilasa, DS i bivšeg režima. Čini mi se da su neslavno prošli u Americi. Ostao im je još samo Kurti, a Kurti se u Srbiji, ovoj ovde, ništa ne pita. Prema tome, džabe se boje, džabe se plaše, državne kase za njih više nema, niti će ikada biti.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodinu Arsiću.
Sledeća je koleginica Ivana Nikolić.
Izvolite.