Samo kratko.
Zahvaljujem na odgovoru.
Ovo nije prvi put da se zloupotrebljava pozicija u nekom od nezavisnih tela. Setite se prethodnog zaštitnika građana koji je sa tog mesta krenuo u svoju političku kampanju. Ono što mi iz JS, a siguran sam i svih 250 poslanika ovde ne mogu da podrže jeste da to postane jedan manir ponašanja, matrica i praksa.
Drago mi je i siguran sam da ćemo se svi kao poslanici boriti protiv takve pojave i drago mi je što čujem da ste rešeni i vi kao Vlada da se borite i da nećete stati na tom putu da se borite protiv takvih, situacija, prosto nije prirodno da imate energiju pojedinih nezavisnih tela i opozicionih stranaka, prosto to nije ni normalno, nije ni tekovina Evrope, nije ni srpska tekovina, nije nikakva tekovina i jednostavno moramo se boriti protiv toga. Drago mi je da ćemo svi zajedno rešiti takve situacije, zapravo siguran sam.
Ono što je bitno i što želim da kažem je to da mi iz JS, zaista podržavamo i ovaj program stimulacije rađanja, odnosno podrške pronatalitenoj politici, jer zaista jedna od važnih stavki i našeg programa jeste borba protiv bele kuge, kako se to narodski kaže, odnosno disbalansa između nataliteta i mortaliteta.
Tako da svaka podrška u tom smislu i tom projektu povećanja prirodnog priraštaja u našoj zemlji.
Hvala.

Sledeći pitanje postavlja, narodni poslanik Radovan Arežina.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, narodne poslanice, poštovana premijerko Ana Brnabić, sa ministarkama i ministrima, želim prvo da iskoristim ovu priliku i da kažem da sam ja od letos poslanik, prosto ono što gledaju građani Republike Srbije i što veoma poštuju to je ovaj dan zadnji u mesecu četvrtak, kada Vlada odgovara svojim narodnim poslanicima na određena pitanja i to je nešto što je prihvaćeno među građanima kao ozbiljna demokratska kategorija i to trebamo da nastavimo.

Posebno želim vama da se zahvalim, jer prateći, vi ste na svakoj sednici ovde prisutni, odgovarate svima i na svakakva pitanja. Tako da, to je nešto što je pozitivno.

Smatram da mnogi od nas koji dolaze iz malih mesta imamo tada priliku da postavimo određeno pitanje, koje nas tangira i koje tangira građane i koji bi trebali da dobiju odgovor.

Moje današnje konkretno pitanje se ne odnosi samo na opštinu Kladovo, odnosi se na mnoge opštine koje su na obali Dunava. Vidim da je tu i poštovana ministarka, odnosno potpredsednica Vlade Ministarstva i energetike Zorana Mihajlović, tako da ćete me razumeti. Ja danas od vas ne očekujem kompletan odgovor, samo da znate, ja samo želim da vam ovo stavim kao jednu konstataciju koju kao Vlada Republike Srbije koja se brine o građanima, koja se brine o razvoju, što je evidentno i po putevima u Istočnoj Srbiji i po svemu onome što činite, smatram da ovo uzmete u razmatranje jer su neke prethodne vlade nama napravile jedan veliki problem koji mi imamo kao Kladovo, kao opština Negotin i druge.

To se odnosi na sledeće. Skupštine Srbije 1990. godine, donela je propis kojim se nadoknađuju štete prouzrokovane usporom voda izazvanim izgradnjom akumulacije hidroelektrane „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“, i podizanju nivoa podzemnih voda, plavljenjem i menjanjem prirodnog režima voda, šteta na zemljištu i tako dalje. Posebnom odlukom Skupštine tada je predviđena naknada za korišćenje dobara od posebnog interesa koja je pripadala opštinama na području uspora stvorenih izgradnjom hidroelektrana „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“. Naknada se zvala Fond rente. Naknada renta se izdvajala iz cene proizvedenih kilovat sati na generatoru u svim hidroelektranama.

Iz ovih sredstava su opštine na plavnom području rešavale probleme nastale plavljenjem, odnošenje zemljišta, obrušavanjem, propadanjem puteva, potapanje i druge komunalne probleme.

Zbog čestih promena nivoa voda u akumulaciji izazvanih režimom eksploatacije vodenih potencijala za proizvodnju hidroelektrične energije u elektranama štete su svake godine sve veće.

Najveći deo opštine Kladovo pogođen je izgradnjom hidroelektranom „Đerdap 2“. Tada novonastalo jezero „Đerdap 2“ topi određene delove, pa i cela sela, odnosno mesne zajednice koje su gravitirale i gravitiraju na obali Dunava nizvodno od hidroelektrane „Đerdap 1“.

Na primer, kada se u Kladovu šetate kejom ili sednete u nekom od restorana, bašte koje gledaju na Dunav, vi u stvari ne gledate u Dunav, vi gledate u Đerdapsko jezero 2.

U pitanju su konkretno mesne zajednice Novi Sip, Davidovac, Kladušnica, Kladovo, Kostol, Mala Vrbica, Velika Vrbica, Rtkovo, Korborvo, Vajuga, Milutinovac, Velesnica, Ljubičevac, Grabovica, Brza Palanka i Tekija, koja je izgradnjom HE Đerdap I relocirana, kao što je to i Brza Palanka i Vajuga itd.

Nesretnim Zakonom o rudarstvu iz 2006. godine ukinut je fond rente i to, čini mi se, predzadnjim članom Zakona o rudarstvu. Renta koju smo mi koristili nesretnim imenom, nema sigurno nikakve veze sa Zakonom o rudarstvu i predzadnjim članom, tako da smatramo i svi znamo da je taj vid rente tržišna kategorija, pa molim Vladu Republike Srbije i vas, gospođo premijerka, na čelu Vlade i sve ostale… i molim Orlića da mi oprosti za ovih pola minuta, neću onih dva minuta koristiti zato što je to jedinstveno pitanje, da u narednom periodu, to nije obaveza, da sagledamo mogućnosti da se Kladovu i drugim opštinama to na neki način nadomesti od strane Hidroelektrane Đerdap I i II.

Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Arežina.
Reč ima ministarka Mihajlović.

Sami ste rekli, devedesete godine je donet zakon i sve što ste do sada rekli, trajalo je neko vreme, ali to ne znači, da ljudi ne bi ovde pogrešno shvatili, da je sve to tako ostalo i da se ništa nije uradilo na putevima, na problemima koji su postojali, koji se generalno dešavaju kada imamo velike hidroelektrane u pitanju.
Dakle, država je i te kako radila i popravljala. Sami gradovi i lokalne samouprave to nisu mogle da rade. Radila je, pre svega, država i nastavila to da radi.
Nisam sigurna da to sad tako može tek da se vrati, ali ono što mislim da možda bi bilo dobro, ukoliko postoji bilo kakav potreba za dodatnom podrškom od strane "Elektroprivrede Srbije" i Ministarstva rudarstva, molim, obratite se Ministarstvu da vidimo šta je to još ostalo da nije urađeno, a da je problematično u tim opštinama ili nekim njihovim delovima, mesnim zajednicama i mi ćemo to pogledati.
Dakle, nije stanje da se ništa nije uradilo. Nekad je to bilo tako. Država je preuzela na sebe sve one obaveze koje suštinski su bile jednim delom vezane i sam EPS.

Naredno pitanje narodni poslanik Radovan Arežina.

Gospođo ministarka Zorana Mihajlović, pa ja nisam uopšte rekao da država ništa nije uradila, niti to imam nameru. Država je mnogo uradila u našem kraju i ovde sam u prethodnim, vi niste dolazili, ali ja sam ovde u svakoj diskusiji i pomenuo ono što predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i ova Skupština na čelu sa predsednikom Skupštine čini u donošenju zakona i svi mi ovde prisutni u rešavanju mnogih problema.
Ja samo želim da vam kažem da su dok god postoji Đerdap I i Đerdap II, dok god postoje akumulaciona jezera Đerdap I, Đerdap II, problema će biti i problemi su konstantni dok oni postoje i tu nema zbora. To govori i struka i nauka, a i građani.
Građani uopšte nisu nezadovoljni. Nezadovoljni smo mi kao oni koji su nekada vodili opštinu i današnji ljudi koji vode opštinu, jer to je ozbiljan prihod koji smo mi izgubili 2006. godine, koji je u toj godini iznosio 60 miliona dinara, što je neka vrednost od milion evra.
Mi smo 2006. godine do danas izgubili preko dve i po milijarde dinara kroz razna davanja koje smo imali od Đerdapa. Mi danas Đerdapu, znate da ne možemo, a da prosto moramo da se obraćamo bilo kome, jer moje pitanje je konkretno, da mi iznađemo načine.
Vi ste tu u onom drugom delu gde ste pomenuli i veoma sjajno rekli da se obratimo Ministarstvu i da zajedno Vlada Republike Srbije sa Ministarstvom iznađe određene modalitete i sa EPS-om da to pitanje, što se tiče opštine Kladovo… Verujte, 2.200 hektara je potopljeno izgradom Đerdapa II, od toga 1.100 hektara najplodnijih oranica.
Da vam kažem nešto, fond rente kao takav nije koristila samo opština Kladovo, manjim delom koristila je i opština Negotin, koristila je opština Majdanpek, Golubac, Požarevac, Smederevo, Kovin, čak i Beograd i Novi Sad i to nisu za njih izdvojena sredstva kao za Kladovo, jer kod njih su manji ti problemi bili. Zbog toga vam kažem u najboljoj nameri, jer vidim i dobru volju kod vas da iznađemo to. Niste vi krivi, niti smo mi krivi, a ako ćemo istorijski, mi smo i devedesete godine doneli rentu.
Nažalost, 2006. godine neko je nesretno to našao način i modus da ukine. Mi sada na najbolji način, poruka svih građana, bez obzira na koju političku opciju, je da vidimo, jer mislim da strateški položaj Kladova i građani opštine Kladova to zaslužuju, posebno i onih 1.100 naših građana koji su u Velikom ratu uložili svoje kosti u državnost današnje Srbije.
Hvala vam.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Davno je izgrađen Đerdap I i Đerdap II.
Nemam ništa protiv da se vidimo u Ministarstvu, ali isto tako nisam sigurna da je realno da sada se vraćamo unazad i da to što vi sada hoćete isplaćujemo, jer je u pitanju novac, ali sam za to da sednemo da vidimo koji su sada tačno problemi koje vi imate od funkcionisanja hidroelektrana Đerdap I i Đerdap II, zajedno sa "Elektroprivredom Srbije", budući da možda u narednom periodu će biti i izgradnja novog kapaciteta Đerdap III, tako da vrata ministarstva su za vas otvorena, za vas i, naravno, vaše kolege iz Kladova i svih drugih mesta.
Hvala.

Predomislili ste se za ona dva minuta?
Izvolite.