Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, amandmane koje je podnela Vlada i koji se odnose na Zakon o porezu na dohodak građana u suštini se produžava period svim onim poreskim obveznicima koji plaćaju poreze i doprinose samooporezivanjem i taj rok produžetka je od godinu dana.
To znači da će i 2022. godine svi oni koji na ovaj način treba da plaćaju poreze i doprinose imati jedan specifičan sistem plaćanja koji smo mi, da vas podsetim, ustanovili još aprila ove godine kada je Vlada Republike Srbije napravila dogovor sa tzv. „frilenserima“ koji na ovaj način plaćaju svoje poreze i doprinose i to na taj način što je rečeno do 2015. godine, do kraja 2021. godine treba da plate zaostale poreze u 120 jednakih mesečnih rata, a pored toga imamo i neke dodatke koje smo napravili.
Vi kao Vlada ste napravili ustupke frilenserima, a to je da svi oni koji imaju mesečne zarade do 32.000 dinara neće plaćati porez na dohodak, kao i normirani troškovi koji se obračunavaju na ukupnu zaradu u vrednosti od 50%, što znači da svi oni koji zarađuju oko 64.000 dinara mesečno ili 768.000 godišnje na ovaj način ne bi plaćali porez. Za njih je najviše.
Svi ostali, kojih je mnogo manje, oni bi porez koji je na ovaj način definisan plaćali u 120 jednakih mesečnih rata. Mislim da su tim zakonom iz aprila frilenseri bili zadovoljni. Sada ovom dopunom mogu biti još više zadovoljni zato što u 2022. godini će porez plaćati upravo po ovome što sam malopre izrekao.
Naravno, da bi došlo do ovakvog jednog plaćanja i da bi država mogla da podnese određena poreska zahvatanja na sebe, pre svega, zato što u ovom slušaju vidimo da određeni porez ne bi išao u budžet Republike Srbije. Moraju da postoje određena svojstva, odnosno uslovi da postoje, a to je pre svega jedan jak, kvalitetan budžet kakav smo mi usvojili na početku ove nedelje. Poslanička grupa JS je taj budžet i podržala svojim glasovima.
Inače, ovaj budžet prate ne samo ovaj zakon, već postoji sjaset pratećih zakona budžeta za 2022. godinu. Sama reč „prateći“ zakoni podrazumevaju da su oni usko vezani sa budžetom. Ja bih pored onih kvalifikacija koje sam rekao za budžet, rekao da je ovaj budžet i dosta komforan upravo za ove prateće zakone i naravno za ovakve vrste amandmana koje dajemo, pa će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati i ove amandmane koje je Vlada predložila i naravno set zakona koji prate budžet za 2021. godinu.
Komfornost budžeta o kojoj sada govorim nastaje i u samom njegovom kreiranju koje smo već razmatrali ovde i rekli da je on dosta konzervativan i oprezan, a to podrazumeva sjaset stvari. Jedna od njih je, ako pogledamo, fiskalni deficit koji je Vlada računala da će biti na kraju 2022. godine u 3%. Verovatno će na kraju 2022. godine taj fiskalni deficit biti i manji i to možemo da zaključimo, pre svega, na osnovu samog kreiranja budžeta, jer on se oslanja na prethodnu godinu, na 2021. godinu, gde će fiskalni deficit, koji je bio planiran, da vas podsetim, aprila meseca na 6,7% a kraj ove godine planiran na 4,9% fiskalnog deficita, a smatramo da će biti i manji od 4,9%. Znači, to nam sve ukazuje da fiskalni deficit u 2022. godini može biti ispod 3%.
Ako sada znamo da će Srbija u ovoj energetskoj krizi koja je pogodila ceo svet uštedeti nekih 300 miliona dolara samo upravo na plaćanju gasa od 270 dolara, to nam takođe to potvrđuje. Takođe, ako pogledamo prošlu godinu možemo videti da u doba pandemije korone Vlada je uložila ogromna finansijska sredstva u visini od 3,5% BDP na subvencije privredi, zdravstvu, građanima itd. To ako odbijemo, onda ćemo videti da je, da kažem, jedna vrsta realnog deficita koji je bio prošle godine, ispod 1,4%. Tako da, sve to govori o komfornosti ovog budžeta.
Ako pogledamo rast BDP, koji je planiran ovde opet konzervativno na 4,5%, a verovatno će taj rast biti mnogo veći, jer opet moramo da se osvrnemo na 2021. godinu gde je rast BDP bio definisan sa 7%, a nadamo se da će biti i mislimo da će biti veći od 7%, a ne vidimo ni jednu prepreku u idućoj godini ili bar se nadamo da ne postoji koja ovo ne bi potvrdila.
Još jedna stvar, to je projekcija samih prihoda koji su uvećani u 2022. godini svega 1,9% u odnosu na prihode koji su projektovani iz 2021. godine, a ako znamo da je rast BDP projektovan na 4,5% to samim tim govori da će i rast, odnosno prihod biti mnogo veći nego što je 1,9% koji je projektovan.
Sve nam ovo govori da je ovaj budžet dosta komforan i Vlada može da preuzme na sebe mnoga poreska zahvatanja, kao što je to slučaj kod ovih amandmana. Komfornost budžeta upravo kog ovog zakona može da se vidi, takođe, ako znamo da ovaj zakon povećava neoporezivi deo od 18.300 na 19.300 dinara, kao i povećanje samog minimalca od 9,4%, to je 35.012, kao i povećanje plata od 7,27%, što nam sve govori da bi, kad pogledamo u sumi u kompletu, znači trebalo da što se tiče samog BDP, u sumi to bilo veće nego što je bilo 2021. godine kada je bilo zahvatanje 10,2%.
Ovo zahvatanje u ovoj godini biće 10,1% što nam opet govori da imamo jedan konfor gde možemo da određene nuns pojave koje na ovaj način nastaju, možemo da ih rešavamo. Ja bih rekao par nuns pojava koje nisu od danas, nisu ni od juče, ali čisto da vidimo da Vlada ima mogućnosti da to u narednom periodu rešava.
Naime, mnoga javna preduzeća, javna komunalna preduzeća u lokalnim samoupravama, dakle, prosveta, obrazovanje itd. imaju određena radna mesta koje imaju koeficijent, a naročito gledamo one koje koeficijente koji su najniži sa najnižom i stručnom spremom, pa onda da bi bilo malo jasnije to ću plastično objasniti da bismo se razumeli. Pre svega, imamo određene koeficijente koji ne prate samo minimalac. Znači, koeficijent sa cenom rada su ispod ovog minimalca koji će biti 35.012 dinara, biće negde kod onih najmanjih koeficijenata da zaokružimo nekih 25.000. Onda imamo sledeće koeficijente koji su malo veći i oni su na 30.000 dinara, pa još veći koeficijenti koji u stvari govore i boljim radnim mestima i odgovornijim radnim mestima idu na 35.000 dinara itd. Prema tome, svi oni će primati 35.000 dinara. To je jedan od problema zato što ljudi sa različitim koeficijentima imaju ista primanja, čak može da se desi da oni koji imaju najniži koeficijent imaju i veću platu od onih koji imaju mnogo veći koeficijent od njih zato što u samu isplatu zarade ide i minuli rad, a uglavnom su takvi sa većim minulim radom. Tako da je to jedan od problema koji bi trebao u narednom periodu da se rešava.
Međutim, tu imamo i jedan problem koji je vezan za sve to, a to je sama masa zarada, jer kad vidite ove ljude za koje sam rekao, koji imaju koeficijente, koji u obračunu imaju manju platu, odnosno zaradu od minimalca onda taj novac u masi treba da se nadomesti. To će da nadomesti, naravno, javno komunalno preduzeće, javna preduzeća, ministarstvo, država, lokalna samouprava itd. Tako da tu trebamo obratiti pažnju na to, naročito sada kada znamo da se minimalac povećava 9,4%, a plata se povećava 7%, znači, tu dolazi do veće razlike u ovome o čemu sam pričali.
Mislim da je sada vreme pravo za rešavanje ovakvih problema jer ti problemi, kao što sam rekao, nisu od juče, a i ovaj budžet koji sada imamo on jednostavno nije pao sa neba već je jedan kontinuirani višegodišnji rad doveo do ovakvog jednog pozitivnog budžeta i mislim da naročito sada u ovo vreme pandemije gde imamo pandemiju korona virusa već dve godine i ući ćemo i u treću godinu, gde je ona ostavila velike posledice i na svetsku ekonomiju i na našu ekonomiju, ali moram i tu da pohvalim još jednom da smo se mi tu veoma dobro snašli, da je javni dug Republike Srbije koji se planirana na kraju ove godine oko 58,2%, da će u 2022. godini biti oko 55,5%. Tako da je to još jedan dokaz jednog kvalitetnog budžeta koji smo imali i koji ima mogućnosti za ovakve stvari o kojima govorimo.
Takođe bih napomenuo još jednu stvar kojoj mi idemo veoma ubrzano i mislim da ćemo se tu svi složiti da će prosečna zarada na kraju 2022. godine biti oko 610 evra i kada je bio rebalans budžeta ja sam govorio o toj pojavi pa bih sada želeo da takođe kažem par rečenica, a to je da prosvetni radnici koji primaju platu koja je ispod republičkog proseka trenutno u 2022. godini s obzirom da dolazi do povećanja prosečne plate od 610 evra, oni će verovatno još veći disbalans imati, tako da mislim da bismo trebali tu da obratimo pažnju naročito ako znamo da Vlada Republike Srbije ulaže ogromna sredstva u obrazovanje. Ulaganje u obrazovanje, naročito sada u ovo vreme kada govorimo o natalitetnoj i demografskoj politici, koju je najavio i predsednik Republike Srbije, koja će trajati ne samo jedne godine već očekujemo desetak i više godina jer to je jedan veliki proces, ulaganje u obrazovanje je takođe jedan od delova te natalitetne politike, a ulaganje u obrazovanje je ulaganje u plate prosvetnih radnika. Ulaganje u to obrazovanje i u prosvetne radnike je ulaganje u sopstvenu budućnost, u sopstvenu decu itd. jer u jednom trenutku mi ćemo imati dovoljno nuns pojava o kojima sam rekao, da će postati kočnica našeg daljeg razvoja, a problemi se rešavaju onda kada imamo mogućnost, a mislim da sada postoje ogromne mogućnosti za rešavanje ovakvih problema.
Na kraju bih želeo takođe da kažem par rečenica s obzirom da sam ovde stalno govori o tome, a i kada govorimo o ovakvom budžetu trebali bismo da kažemo i naročito da pomenemo i kapitalni budžet, kapitalne investicije, koji ove godine jedan ove godine jedan od najvećih, u stvari najveći budžet koji je Republika Srbija imala što se tiče kapitalnih investicija koji je 7,3% BDP i u odnosu na prethodnu 2021. godinu je uvećan od onog inicijalnog budžeta za 129 milijardi dinara i odlično je što Vlada ulaže velike pare u te kapitalne investicije, naročito u tzv. produktivna ulaganja koja će to sve vratiti veoma brzo i ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu, koja sada rešava ostale sfere života, a naročito to će podrazumevati u stvari poboljšanje života građana i upravo sam to zbog toga i rekao zato što sam ovde stalno spominjao jug Srbije i put za koji sam govorio da treba da se radi, jedan od najlošijih puteva u Srbiji, a to je Leskovac – Vučje i mogu da kažem sa zadovoljstvom u stvari da je juče početo sa izgradnjom tog puta i nadam se da će ovakvim nastupom kakav ima Vlada rešiti problem, višedecenijski problem svih građana i leskovačkog i porečkog kraja i time sam veoma zadovoljan.
U svakom slučaju na kraju da kažem da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati i ove amandmane koje je predložila Vlada i sve prateće zakone koji prate ovaj budžet. Hvala.
