Hvala.

Pošto smo završili pretres o amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE.

Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podnela Vlada.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Amandman kojim se posle člana 7. dodaje člana 7a podnela je Vlada Republike Srbije.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo usvojili budžet Republike Srbije za 2022. godinu, na redu je jedan set poreskih zakona. Valjda zato što misle da će time steći neke određene političke poene, bivši režim, zbog svetske ekonomske krize i krize vezane za energente, napada određene poreske politike na teritoriji Republike Srbije. Naravno, to je njihovo pravo, ali bilo bi bar ljudski da kažu da setom ovih zakona, između ostalog, smanjujemo poreze i doprinose za penziono, invalidsko i socijalno osiguranje, da se povećava iznos neoporezivog dela i da svakako to ide u prilog povećavanju stope zaposlenosti, fiskalnog rasterećenja poslodavaca i ostavljanju prostora za njihovo dalje ulaganje u njihove industrijske pogone.

Ali dobro, to je njihova stvar, neću o tome nešto mnogo da diskutujem. Njihovo je pravo da napadaju, ali ja bih voleo da budu malo u tim svojim napadima makar malo iskreni i da nikada neće dati dobar rezultat to što neko pokušava građane pred neke izbore da prevari.

Evo, ako malo pogledate danas Đilasove portale, napašće predsednika SNS i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića najčešće iz dva razloga. Prvi razlog je to što je obećao građanima Srbije da će se zalagati da u 2022. godini svaka prvorođena beba, odnosno porodica prvorođene bebe dobije jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 300.000 dinara. Kažu – to je predizborno obećanje, od toga nema ništa, nema se para za toliko beba itd. Govore oni to.

Pojavljuje se tu ona profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović, koja se bavila nekim morbidnim stvarima, preminule kolege je plagirala, ali ono što najviše iznenađuje i kod nje i kod predstavnika bivšeg režima koji su okupljeni oko Dragana Đilasa jeste to da kažu – nismo mi Švajcarska, pa ne možemo da obezbedimo za naše prvorođene bebe 300.000 dinara.

U pravu su, nismo mi Švajcarska. Mi smo Srbija. Mi bismo voleli da budemo Švajcarska. Ali zašto smo, recimo, kao Švajcarska pravili Most na Adi? Taj most je koštao građane Srbije, Beograda, kako god hoćete, nešto preko 600 miliona evra. Kad bismo tih 600 miliona evra, a ja tvrdim da je veliki deo tu i nezakonito potrošen, pretvorili u ovu pomoć porodicama sa bebama, ako se uzme u obzir da se na teritoriji Republike Srbije godišnje rodi oko 60.000 dece, da je iznos koji je potreban i koji predsednik obećava da će da se bori negde oko 150 miliona evra, ispada – da Dragan Đilas nije pravio Most na Adi, ovakav kakav je, po ovim cenama po kojima je plaćen, da bismo imali sredstva u budžetu Republike Srbije da četiri godine isplaćujemo svakoj porodici koja dobije bebu iznos od 300.000 dinara.

Danica Popović prvo neka izračuna da li smo mi bili Švajcarska kada je Dragan Đilas pravio taj most na Adi. Mostovi trebaju svakako, to neću da sporim, treba ih imati, ali da li nam trebaju mostovi koji koštaju 600 miliona evra? Opet, neko će da kaže – pa znate, ali to je most. Znamo da je most, ali recimo pre nešto oko tri nedelje čini mi se predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju izgradnje brzog puta između Požarevca i Golupca, u stvari, to počinje na naplatnoj rampi Požarevac, završava se u Golupcu, to je negde oko 70 kilometara. Sedamdeset kilometara brzog puta košta negde oko 300 miliona evra. Most na Adi košta 600 miliona evra. I da li će neko sada da pokušava da me ubedi da građani opštine Golubac i Veliko Gradište nemaju pravo da imaju lakšu saobraćajnu komunikaciju između svojih mesta i Požarevca, recimo, ili Beograda, koji je naša prestonica, zato što je Đilas pravio most koji košta 600 miliona evra. Ja mislim da to nije ispravna politika. Čudi me da Danica Popović o tome nije vodila računa.

Ili ono što je svima poznato, u ovoj sali više puta rečeno, da je Dragan Đilas za vreme njegove vlasti uvećao svoje bogatstvo za nešto preko 600 miliona evra, za četiri godine dok je bio gradonačelnik. Četiri godine dok je vršio posao gradonačelnika grad Beograd je za njega bio Eldorado. Pa ni u Švajcarskoj, na koju se poziva Danica Popović, ne možete da zaradite 150 miliona evra godišnje. Čini mi se da je Švajcarska u Srbiji i u Beogradu bila samo za Dragana Đilasa.

Sada opet da se vratimo na broj beba. Tačno onoliko koliko je novca taj pokrao jeste po svakoj bebi 300.000 dinara.

Matematika je vrlo egzaktna. On kaže da je mašinac, međutim, on kao mašinac nije računao koliko će beba da osiromaši, nego koliko će on da bude bogatiji. Nije računao koliko će građana Srbije da pobegne iz Srbije, nego koliko će on novca da iznese iz Srbije. To je njegov mašinski mozak računao. To je njemu bilo važno.

Znači, Dragana Đilas je za vreme svoje vlasti zarađivao tačno onoliko koliko košta isplata jednokratne pomoći u iznosu od 300 hiljada dinara za svaku novorođenu bebu u Srbiji. Uzmite slobodno papir i olovku, računajte, u dinar je toliko, i onda će on da priča kako on ima plan za bolju budućnost Srbije.

Druga stvar, kojom se bivši režim, Dragan Đilas, Šolak i onaj nesretni Vuk Jeremić, zajedno sa onim Ponošem, bave, jeste jedna dobra vest za građane Srbije, zaista dobra vest, to je da će Srbija da nabavlja gas u sledećih pola godine u iznosu od 270 evra, kao što je bilo i do sada, da nećemo menjati cenu grejanja, da nećemo povećavati budžetski deficit da bi nadoknadili između neke nove cene i sadašnje „Srbijagasu“ tu razliku u ceni. To je za bivši režim nešto najgore.

To je nešto što je, kako kažu – Rusija poklonila predsedniku Vučiću za njegovu predizbornu kampanju. To su dobili građani Republike Srbije, građani Republike Srbije zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću uštedeće u energetskoj krizi 300 miliona evra. Ili opet da prevedem, tu igru brojeva, isplata od 300 hiljada dinara za svaku rođenu bebu za sledeće dve godine. To bivšem režimu ne odgovara, to nije dobra vest za Srbiju.

Za njih je dobra vest da se građani smrzavaju u svojim stanovima. Za njih je dobra vest da građani Srbije u redovima i kolonama čekaju za litru motornog goriva. Za njih je dobra vest da u bolnicama lekari odlučuju koga će da stave na respirator, koga da prepuste sudbini da umire u najgorim mukama. Za njih je dobra vest da se smrzavamo u svojim stanovima i da nam u tim istim bolnicama nema grejanja. Za njih je dobra vest da ni u školama nema grejanja da nam se deca smrzavaju, jer samo uz te njihove dobre vesti mogu da dođu na vlast, i zato sve što je dobro pre svega za Srbiju, napadaju, i svaki dinar koji Republika Srbija daje za svoje građane, dinar je manje za njihove džepove, zato napadaju svaku politiku. Zato napadaju sve što je dobro, pa čak i ove poreske zakone za koje se sada izjašnjavamo. Za njih su to neuspesi.

To samo pokazuje koliko oni zaista vole Republiku Srbiju, a koliko vole svoje bogatstvo. Moram da postavim jedno logično pitanje, pa, ljudi moji kakav to mozak možete da imate, pa, nije ni za mašinski, da ste ukrali 600 miliona evra, da jedete novac, ne možete da pojedete 600 miliona evra, i opet hoćete da se vratite na vlast i opet da kradete i da budete bogatiji, verovatno za još više od 600 miliona evra. Pa, to mogu samo bolesni ljudi. Sva je sreća što građani Republike Srbije prepoznaju bolesnike za novcem i neće više da glasaju ni za Đilasa, ni Šolaka, ni za Miškovića, ni za Jeremića.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem predsedavajuća, gospođo Kovač.

Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva finansija, državni sekretari, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, jako mi je drago sve ovo što sam danas čuo od mojih uvaženih kolega iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, i ono što je istakao danas i kolega Rističević i kolega Arsić i mnogi drugi, zato što je sada sasvim jasno ko želi dobro Srbiji, i kome sve smeta ovo dobro o čemu mi govorimo i tokom današnjeg dana i jučerašnjeg dana i tokom čitave ove nedelje.

Želeo bih da napravim jedna kratak osvrt na sve ove teme o kojima smo govorili ovde u Skupštini ovih dana, počev od odličnog budžeta, razvojnog budžeta, budžeta budućnosti, budžeta razvoja Srbije za 2022. godinu, koji im smeta. A kome smeta? Smeta Draganu Đilasu i njegovim saborcima. Danas smo govorili o sjajnim stvarima što se tiče kulture i uopšte te oblasti i to im smeta. Zašto im smeta? Pa, smeta im zato što i ova vlast, predvođena Aleksandrom Vučićem najviše uložila u kulturu u odnosu na nekoliko prethodnih decenija i što se tiče završetka Narodnog muzeja, i što se tiče obnavljanja nekih drugih muzeja. Pogledajte kako danas lepo izgledaju i na Vračaru Muzej Nikole Tesle i Etnografski muzej i Muzej istorije, sređene je hram Svetog Save, sređena je Narodna biblioteka. To je sve sređeno u ovom mandatu. Kada kažem u ovom mandatu, mislim na sve one mandate pod vlašću Aleksandra Vučića.

Šta njima smeta? Njima smeta Ustav, njima smeta i zakon koji se tiče i referenduma. To im smeta. Zašto? Zato što oni nisu za narodnu volju, oni su za volju ulice, oni su za volju anarhije, oni su za volju dolaska na silu na vlast. Šta im još smeta? Smeta im sve ovo, ovim divnim projektima o kojima smo govorili ovih dana, smeta im i finansijska i poreska politika Vlade Republike Srbije. Smeta im, a evo i da iskoristim prisustvo ministra omladine i sporta, Vanje Udovičića, gospodine ministre, smeta im i sve ono što je urađeno i što se tiče obnove sportskih objekata i organizacije sportskih manifestacija. Smeta im sve ono što ste vi najavili pre neki dan, što se tiče ulaganja u sport. Nema olimpijskog sporta da Ministarstvo omladine i sporta, Vlada Srbije, predsednik Aleksandar Vučić, niste pomogli.

Nema sportiste koji nije osvojio medalju za Srbiju, a da nije dobio nagradu i takmičara i člana stručnog štaba i trenera i svih onih koji su pomagali. Zašto? Zato što je Srbija danas odgovorna država. Nema resora gde nemamo rezultate. Nema resora o kojem nismo govorili da imamo ozbiljne rezultate.

Šta još njima smeta? Njima smeta i jačanje energetskog sektora. Njima smeta što je Srbija najbolje odreagovala što se tiče gasne krize. Njima smeta što se predsednik Aleksandar Vučić prijateljski dogovorio sa našim prijateljom predsednikom Ruske Federacije, gospodinom Vladimirom Putinom. Njima smeta svaki puta Aleksandar Vučić, svaki put u bilo koju zemlju, svaki dogovor koji napravi u interesu građana Srbije i svih nas. Njima smeta i Skupština SNS koja će se bože zdravlja sutra održati. Njima smeta sve. Na njihovim, Đilasovim portalima možemo da vidimo brojne komentare povodom sjajnih programskih načela koji će danas biti predstavljeni u Domu omladine u sutra, svakako na Skupštini stranke. Njima smeta nulta tolerancija na korupciju. Njima smeta jačanje državnih institucija, pravosuđa, jačanje našeg zdravstva. Njima smeta ulaganje i u sport i prosvetu i u grdnju novih vrtića, bolnica, škola, fabrika i otvaranje novih radnih mesta. Sve to njima smeta i onda građani treba da znaju kome to ne smeta. A sve ono što je dobro, ne smeta nama iz SNS predvođene Aleksandrom Vučićem.

Sada bih želeo da kažem na kraju svog današnjeg izlaganja, a šta nama smeta iz SNS. Nama smeta isto dosta toga. Nama smeta njihova amaterska politika. Nama smeta njihov kriminal i korupcija. Nama smeta način na koji su oni obavljali državne funkcije dok su bili na vlasti, ali da krenemo redom.

Dragan Đilas je haos napravio, blago rečeno dok je vodio nekakvu narodnu kancelariju Borisa Tadića, posle dok je bio ministar za nacionalni investicioni plan, a govorili smo o kriminalu i brojnim zloupotrebama koje je radio i oteo stotine miliona evra od Beograđana i građana Srbije dok je bio gradonačelnik, jedan ceo mandat i drugi godinu i po dana.

Vuk Jeremić, najgori ministar spoljnih poslova u istoriji koji je pravio paktove i sa raznim svetskim tajkunima i oligarsima kada je trebalo da uzme milione, uopšte ga nije interesovalo, ni srpski nacionalni interes, ni KiM.

Ko je još sa njima u koaliciji? Marinika Tepić, koja se proslavila po brojnim aferama dok je bila pokrajinski sekretar u pokrajinskoj Vladi Vojvodine i katastrofa kakva je njena politička karijera i koliko ona ima jedno antisrpsko, antidržavno delovanje.

Ko još čini tu koaliciju? Čini Lutovac, koji je bio loš savetnik Borisa Tadića, jednog od, ja mislim i najgoreg predsednika u istoriji Srbije, posle je bio ambasador Srbije u Crnoj Gori. Jedno vreme nismo ni znali gde se nalazi zgrada ambasade Srbije u Podgorici, čini mi se da smo jedno vreme dugo bili i bez sedišta, a najgori odnosi mogući Srbije prema srpskoj zajednici u Crnoj Gori bili su upravo u vreme toga, kada je Lutovac bio ambasador u Crnoj Gori, Tadić predsednik Srbije, Jeremić šef diplomatije, a Đilas potpredsednik DS i gradonačelnik Beograda.

Da ne govorim o drugim njihovim kadrovima iz te cirkus koalicije, kako je to danas nazvao moj kolega i prijatelj.

Zato građani treba da znaju šta smeta njima, a šta smeta nama. Sve što je dobro za Srbiju i što radi Aleksandar Vučić smeta Đilasu, Šolaku i njegovoj koaliciji, a sam kriminal i korupcija, to smeta nama iz Srpske napredne stranke.

Šta mi želimo? Mi želimo i ono što su danas istakle moje kolege, da našu Srbiju vodimo u sigurnu budućnost, a Srbiju možemo da vodimo u sigurnu budućnost samo ako je predvođena našim predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su kolege narodni poslanici koji su govorili pre mene istakli važnost svih zakona koji se danas razmatraju i ovih amandmana.

Ali, isto tako, moramo istaći da ovi zakonski predlozi i zakonska rešenja naslanjaju na budžet koji smo usvojili ove nedelje. Mislim da su građani u diskusiji koja traje, već sada četiri dana mogli da čuju koji su to benefiti koje će budžet, ali i ovi predlozi zakonskih rešenja doneti građanima Srbije.

Ono što je jako bitno istaći jeste i činjenica da je finansijska konsolidacija naše zemlje počela 2014. i 2015. godine, kada smo predvođeni Srpskom naprednom strankom, ali pre svega, hrabrom odlukom predsednika Aleksandra Vučića odličili da uđemo u te finansijske reforme, ako ih tako možemo nazvati i da danas sve ove dobre stvari koje se dešavaju ne bi bile moguće da nismo napravili te bolne rezove 2014. i 2015. godine.

Ono na šta smo posebno ponosni jeste i činjenica da naša zemlja ima najveću stopu rasta u Evropi u 2021. godini, i taj stepen rasta se meri, čak visinom od 7%.

Takođe, ono što je bitno istaći jeste i da prvi put u istoriji naš BDP će preći 52 milijarde evra. Ako se samo osvrnemo na činjenicu da smo 2012. godine imali BDP u vrednosti od 33,7 milijardi evra, jasno vam je koliki je napredak Srbija postigla u ovih nepunih deset godina.

Kada govorimo o svemu ovome, ne možemo i da ne primetimo da se na svakom koraku naše zemlje Srbija razvija, gradi i da na svakom koraku imate nove kilometre i autoputeva, ali i brzih saobraćajnica, pruga, mostova, ali isto tako da paralelno sa tim povećavamo i plate i penzije.

Interesantan je i podatak da je 2020. godina bila godina u kojoj nas je zatekao korona virus i koji je ostavio mnoge posledice. Ostavio je posledice po živote ljudi, ali je ostavio i finansijske posledice.

Tako imate porast nezaposlenosti u skoro svim zemljama Evropske unije, i negde ona prelazi čak 20%, dok je Srbija uspela da se izbori i da sačuva radna mesta odgovornom politike Vlade Srbije, ali i prepoznavanjem situacije od strane predsednika Aleksandra Vučića.

Mi smo jedna od retkih zemalja koja je tokom 2020. i 2021. godine nastavila da privlači direktne strane investicije i ove godine smo došli do nivoa koji je prevazišao sva očekivanja. Mislim da je to jako bitno istaći iz prostog razloga što direktne strane investicije pokazuju koliko je vaša ekonomija stabilna, koliko je jaka, ali isto tako koliko su uslovi za poslovanje inostranih firmi dobri u vašoj zemlji.

Ako pogledate činjenicu da smo u tim najtežim godinama za Evropu i svet imali investicije i iz Japana, iz Nemačke, to vam je dodatni dokaz koliko je naša zemlja povoljno tržište za investicije.

Složićete se sa mnom da kada su investicije u pitanju, te dve zemlje su nekako najopreznije kada je u pitanju ulaganje njihovog kapitala, ali isto tako su i oni ljudi predstavljaju zemlje gde je posebno naglašena odgovornost.

Zato smo ponosni na činjenicu da, opet ponavljam, u periodu kada su sve zemlje ostavljale ljude bez posla Evropske unije, kada je nezaposlenost u njihovim zemljama rasla, Srbija je čak otvorila 60.000 novih radnih mesta.

To je ogroman uspeh i to je nešto na šta moramo uvek i svuda skretati pažnju i na šta moramo svi zajedno biti ponosni.

Ponoviću, direktne strane investicije u prvih 10 meseci 2021. godine iznose, čak tri milijarde 140 miliona evra, što je ogroman uspeh za našu zemlju i pokazatelj u kome smeru će se naša zemlja razvijati u narednom periodu.

Ovo sve govorim, poštovani ministre iz prostog razloga što ovako jaka, stabilna Srbija, jaka ekonomija i nezavisna Srbija u donošenju svih odluka, ali pre svega u biranju puta kojim ćemo ići smeta mnogima.

Razumljivo je da neke zemlje u našem okruženju nisu srećne zbog našeg napretka, zbog našeg razvoja, ali nikako ne mogu da shvatim da ljudi koji žive u našoj zemlji, koji su građani Srbije su nezadovoljni ovim podacima i koji su u svojoj mržnji i želji da se opet vrate na vlast, toliko spremni daleko da idu da pokušavaju sve ove evidentne rezultate da ospore.

Ovo vam govorim iz prostog razloga što je pre nekoliko sati, i želim da to građani Srbije znaju ponovo na okupu Demokratska stranka. Vrlo interesantno, režim Demokratske stranke od pre nekoliko sati je ponovo politički živ. Oni su se ponovo ujedinili sa željom da nastave tamo gde su stali 2012. godine, odnosno da nastave sa ličnim bogaćenjenjem, a upropašćavanjem Srbije.

Pre nekoliko sati obnovili su savez, iako im se taj savez raspao, čini mi se pre godinu dana, ljudi koji su stubovi bili Demokratske stranke i režima Demokratske stranke koji je upropastio, ne samo Beograd, već i celu Srbiju.

Isti oni ljudi koji su našu zemlju bacili na kolena, doveli je na rub propasti, koji su je ponizili u svakom pogledu i smislu, i svuda u svetu, danas su se opet okupili ujedinjeni oko dve ideje.

Prva ideja je mržnja prema Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci, a druga je bolesna želja da se opet vrate na vlast i nastave sa ličnim bogaćenjem. Kada sve ovo govorim, želim i da to potkrepim činjenicama. Naime, od devet potpisnika čini mi se koliko ih ima, pet njih su bili stubovi Demokratske stranke. To je Janko Veselinović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac i Marinika Tepić, u različitim oblicima, ona se kasnije pridruživala, menjala stranke, ali to Bog sveti više ne može da zna u kom periodu je kada koga podržavala.

Ono što je bitno jeste da svaki od ovih ljudi iza sebe je imao priliku da bude vlast na određenom nivou i da u određenom periodu odlučuje i da raspolaže novcem građana Srbije.

Rezultati koji su ostali iza njih su više nego poražavajući. Svako od njih je ostao upamćen samo po ružnom sećanju građana Srbije. O tome govore konkretni podaci i činjenice.

Prvi među njima koji je potpisnik i koji kaže da će on rukovoditi određenim ministarstvom kada dođu na vlast jeste Vuk Jeremić. Vuk Jeremić je čovek koji je ostao upamćen kao neko ko je pitanje Kosova i Metohije dao na tacni prištinskim vlastima, kojeg danas uzdižu u nebesa, kojeg zovu kumom takozvane kosovske nezavisnosti, čovek kome se zahvaljuju na svakom mogućem forumu i koga vide kao neko ko je samo dao legitimitet nečemu što su oni uradili na silu.

Podsetiću vas da je to čovek u čijem su periodu pravljene granice između Srba i Srba, da je to čovek koji je izmislio pitanje Kosova i Metohije iz UN pred EU, i koji je zajedno sa Borkom Stefanovićem učestvovao u formiranju onog skandaloznog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde.

Na to ću vam dodati samo da je on čovek koji je obrukao Srbiju, jer je bio predsedavajući u Skupštini UN, a umesto da radi za interese Srbije on je radio za svoje lične interese. O tome vam govore i podaci da ga je izvesni Patrik Ho, čovek koji je uhapšen u međunarodnoj korupcionaškoj aferi, njega i institute Vuka Jeremića ili, kako ih on već naziva, organizacije, pa ih sada on ima više, finansirao, a za koje usluge je tačno Vuk Jeremić primio te pare nikada nije potvrdio, niti rekao.

Interesantno je da je tada Vuk Jeremić lobirao za poslove i što bolji položaj Patrika Hoa i da je čak bio uključen kao svedok u ceo taj proces. Posebno je zanimljivo što je svoje advokatske usluge, pazite, on je tamo bio samo svedok, želeo je da se pojavi sa advokatima i platio ih više od milion dolara. Ako ste toliko sigurni u svoju nevinost, šta će vam advokati i to kao svedoku?

Drugi među njima, svakako, a prvi među najbitnijima jeste i Dragan Đilas. O tom čoveku mislim da je bespotrebno više trošiti reči i kolege narodni poslanici koji su govorili pre mene istakli su samo jedan deo afera koje prate tog čoveka.

Da ne bi širili priču, ja ću svakom čoveku i u ovoj sali, ali i svim onim ljudima koji nas danas gledaju u ovom trenutku postaviti pitanje da li je moguće da u politiku uđete sa samo 70.000 evra, polovnim automobilom „SAB“ i kućom koja se u tom trenutku vodila na vašu ženu, a da 2010. ili 2012. godine, zavisi koji period Đilas tumači, izađete iz politike sa bogatstvom od 22 miliona evra samo u nekretninama? Ne želim tu da govorim o 619 miliona evra koje su njegove firme prihodovale direktno trgujući sa državnim firmama. To vam je osnov za očiglednu zloupotrebu položaja.

Dakle, vi ste kao državni funkcioner koristili državne resurse i na taj način svojim privatnim firmama obezbeđivali ekstra profit. Na to sve i dodajte činjenicu da na preko 53 računa u različitih 17 zemalja ima razbacanih i 68 miliona evra, pa se postavlja pitanje da li to Dragan Đilas sa ovim savezom želi još jedan krug ne za novo bogaćenje, već za stvaranje još jednog računa na još jednom mestu, daleko od očiju javnosti Srbije gde će sakriti još koji milion? Trka za njegov džep očigledno ne prestaje, ali sada se ne zovu Demokratska stranka, već nekakav savez.

Ono što je posebno interesantno, poštovani građani Srbije, ja želim da vam ukažem da među ovim perjanicama njihovim, Dragan Đilas i Vuk Jeremić jesu možda najbogatiji, ali imate ljude koji su se bogatili na još perfidniji i najdrskiji mogući način.

Jedan od potpisnika ovog sporazuma stvaranja novog saveza je i izvesni Željko Veselinović. Željko Veselinović predstavlja sindikat određeni. Podsetiću vas samo da je to čovek koji je pozivao na silovanje premijerke Ane Brnabić. To je čovek koji je na najgori mogući i najprimitivniji način vređao i premijerku Anu Brnabić, ali i ministarku Vujović i svaku damu koja je skupila hrabrosti da zastupa interese, pre svega, građana Srbije, ali i da brani politiku SNS.

Taj čovek, kako ga njegove kolege zovu, ja samo citiram kako su kolege njega oslovljavale, je najobičnija secikesa, a u prilog tome govori i činjenica, molim vas, obratite pažnju na sledeće stvari. On je tri hiljade evra para sindikata potrošio za svoje školovanje. Pošto nije imao fakultet, sa tri hiljade evra je platio svoju fakultetsku diplomu, odnosno svoje studije.

Međutim, on se tu nije zaustavio. Karticom i parama sindikata je kupio mašinu za sudove, dva moderna LCD televizora, ormane, fotelje, koji nisu dopremljeni u prostorije sindikata, već u njegov stan. Dakle, sve parama sindikata.

Takođe, on je i predsednik upravnog odbora jednog sportskog kluba. Radi se o klubu američkog fudbala, sport koji nije toliko rasprostranjen u našoj zemlji, ali on je tamo predsednik upravnog odbora. Pare sindikata u visini od 550.000 dinara uplatio je na njihov račun. Dakle, tamo gde je on predsednik upravnog odbora. Nije to sve. On je svakog dana sebi pisao i putne naloge i na taj način uzimao 22.500 dinara, što na mesečnom nivou izađe negde oko 75.000 dinara, a nigde nije mrdao iz Beograda.

Poštovani građani Srbije, ja sam o tome pričao, ali želim da vas podsetim još jednom, u više navrata je on sa računa sindikata preko kartice skidao 40.000 dinara. U tom trenutku je to bio maksimalni iznos, ne znam da li je i danas, koji ste mogli da podignete sa bankomata, ali ni tu nije kraj.

Silom prilika, videvši da ima još para u sindikatu, on je odlučio da sindikat kupi jedno vozilo. Odlučili su da kupe automobil koji je neophodan za potrebe sindikata i interesantno je, pazite sad, molim vas, o čemu se tu radi, taj auto je kupio i koštao je 300.000 dinara. Šta je interesantno ovde i šta je jako bitno? Taj auto kada je došao u prostorije na parking sindikata, ustanovili su da je neispravan, ali kada su se drugi ljudi iz sindikata malo uključili da vide zašto je baš kupljen taj auto i zašto je taj auto neispravan, a za njega plaćeno 300.000 dinara, došli su do podataka da je taj auto sindikatu, odnosno Željku Veselinoviću prodao niko drugi do njegov tast. Dakle, svom tastu je dao 300 hiljada dinara, a tast je njemu prodao pokvareni automobil. To vam je još jedan od potpisnika ovog novog saveza.

Prva na listi među njima i sa njom polako završavam jeste gospođa Marinika Tepić koja je ovde bila narodni poslanik, koja je danas izjavila sa ponosom da će oni nas da pobede i da ona garantuje to.

Poštovani građani Srbije, ja ću vas samo podsetiti da je to žena koja se proslavila i afirmisala iznošenjem kojekakvih laži i neistina, od kokošaka u Moraviću gde je videla farmu droge, preko iznošenja podatka i izbacivanja slike sa čovekom za koga je rekla da je oslobađao Srbiju i Kikindu, ispravite me ako grešim, iako je on u periodu oslobađanja naše zemlje mogao da ima, eventualno, tri godine do raznoraznih neistina koje je iznosila iz dana u dan.

To je žena koja je ovde 2016. godine želela da se naš narod i naša zemlja proglase za genocid. Ona je jedan od potpisnika Predloga rezolucije o genocidu, kojim su zahtevali da Skupština to usvoji i pored nje je jedan od potpisnika kolega Imamović, koji, naravno, i danas nije u sali, isti onaj čovek koji je pre nekoliko dana sve nas ovde optužio, ali pre svega zemlju Srbiju, da smo fašistička zemlja i da kod nas fašizam narasta iz dana u dan.

Kada izvučete paralelu između Enisa Imamovića i Marinike Tepić, ja ne vidim nikakvu razliku i zato su zajedno na ovom spisku. Ovaj spisak možete naći na sajtu Skupštine Srbije, ali ono što želim posebno da naglasim, vidim da su počeli polako da se peru, odnosno da pokušaju da operu Mariniku Tepić izjavama da ona nikada nije rekla da je Srbija genocidna zemlja i da su Srbi genocidan narod, već da je ona rekla i mislila na pojedince.

Poštovani građani Srbije, ovo možete lako pronaći. Evo, ja sam slobodan, ovaj papir nosim svuda sa sobom kada idem i obilazim štandove SNS i razgovaram sa građanima, nigde se ovde ne navodi odgovornost pojedinca. Apsolutno nigde. U pojedinim tačkama stoji, u tački 2) osuđuje se svako poricanje ovog genocida.

Dakle, poštovani građani Srbije, narodni poslanici, da se kojim slučajem Marinika Tepić pita i da oni dođu na vlast, mi kao poslanici ili vi kao građani ne bi ste smeli nigde da kažete istinu, a to je da u Srebrenici nije počinjen genocid.

Za sam kraj, kada već govori da nigde nije pominjan narod i da ne misli na srpski ili bošnjački narod, poštovani narodni poslanici, pročitaću vam deo gde jasno stoji i možete sami dokazati sebi o kakvim se lažima tu govori. Pod dva, razlozi za donošenje rezolucije, prvi pasus: donošenje rezolucije o genocidu u Srebrenici ima za cilj da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije napravi prvi važan korak u pravcu rešavanja otvorenih pitanja između Srbije i BiH, te srpskog i bošnjačkog naroda.

Eto, poštovani građani Srbije, mislim da ste u ovom mom kratkom izlaganju mogli da čujete i da vidite ko se danas predstavlja i nudi kao alternativa SNS i politici predsednika Aleksandra Vučića.

Za sam kraj, mislimo da ćemo u aprilu mesecu biti u prilici da biramo između dva puta i dve politike. Prvi put će biti put prosperiteta, napretka, povećanja plata, penzija, investicija i izgradnje naše zemlje i boljeg sutra za sve naše građane. I tu politiku će predstavljati, pre svega, predsednik Aleksandar Vučić i SNS. I drugog puta, koji, kao što i sami ste mogli sada da čujete i da vidite, nas vraća u onu mračnu prošlost kada su se fabrike zatvarale, kada je više od pola miliona ljudi ostalo bez posla, kada smo bili zemlja koja je ponižena i unižena, bačena na kolena, zemlja koja je bila bez perspektive, zemlja iz koje su svi bežali, a samo se krug oko Đilasa, Jeremića, Tadića, bogatio i sebi stvarao enormno bogatstvo po belom svetu.

Uveren sam, poštovani građani Srbije, da ćete odgovorno, i kao i uvek do sada, birajući najbolje za sebe i svoju porodicu, na aprilskim izborima podržati predsednika Aleksandra Vučića i listu SNS, ali da ćete podržati budućnost, da ćete podržati budućnost i Srbije i vaše dece, ali i onih generacija koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!