Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade ministrice kulture sa saradnikom, poštovani narodni poslanici, ovo telo predstavlja jedan od najznačajnijih strateških mislećih instituta kojim treba kreirati put razvoja, očuvanja i etabliranja kulture Republike Srbije. Iz toga razloga je ono izuzetno važno, jer je u njemu sadržan veliki broj različitih ljudi sa velikim biografijama koji će doprineti da i to telo promišlja u onom smislu da svo ovo jedinstvo različitosti koje baštinimo, koje u stvari predstavlja najveću kulturnu baštinu ne samo države, već Balkana i Evrope, bude reprezentativno predstavljeno i zato će poslanici Stranke pravde i pomirenja zdušno podržati ovaj predlog.
Raduje nas da zaista među biografijama svih kandidata imamo impozantnih referenci, kao što nas posebno raduje da imamo i predstavnika nacionalnih manjina i to ljudi koji su to zaslužili ne zato što su samo rođenjem pripadnici manjinskih naroda, već svojim biografijama, svojim referencama, svojim kompetencijama zavređuju da budu deo jednog ovakvog nacionalnog saveta.
Takođe, vrlo smo obradovani što će posle pet godina i ovo telo ima puninu kapaciteta da prati sve ono što je Ministarstvo kulture započelo, naročito nakon dolaska na ovu poziciju naše nekadašnje predsednice Skupštine, ministra Maje Gojković, koja zaista od kada je ona preuzela kulturu, to mogu govoriti kao narodni poslanik, ali i kao neko ko se bavi kulturom nacionalnih manjina, na svaki mogući način pokazuje da briga za sveukupno kulturno bogatstvo svih građana Republike Srbije dobija veliki primat u odnosu na prethodni period i da postaje fokus interesovanja i celog našeg društva.
S tim u vezi, vrlo važno je da, recimo, ono što ministarstvo radi, da se još uvek i još jače i intenzivnije nastavi, a u pitanju je decentralizacija kulture. Ovde mislim, pre svega, na onaj projekat „Gradovi u fokusu“, koji omogućava mnogim gradovima unutar države Republike Srbije da obogate, osavremene, obnove svoju kulturnu infrastrukturu, da dobiju one kvalitetne sadržaje koji su neophodni za razvoje celokupnog projektiranja kulturnih dešavanja i da budu građani u prilici da uživaju u onim sadržajima kulture u kojima se uživa i ovde u prestonici ili u nekim drugim većim gradovima. To, s druge strane, znači jako puno. Posebno znači za mlade ljude koji su iz rubnih delova države. To znači za njih da imaju mogućnost da sazrevaju, da svoje spoznaje, svoja saznanja o kulturi suživota, o kulturi zajedničkog života mogu da impelmentiraju i u svojim sredinama.
Naravno, ovde nas posebno raduje i to što po prvi put u Ministarstvu kulture imamo i savetnika ministrice koji dolazi iz reda manjinskih naroda i koji u stvari pomaže ministarstvu i ministrici da sagledaju svu onu širinu i kompleksnost svih potreba svih manjinskih naroda, manjina i u pogledu njihovog kulturnog uzdizanja.
Naša država, kao država koja od praistorije ima zaista veliku kulturnu baštinu i koja je od praistorije, a posebno u periodima našeg najznačajnijeg uspona, pokazivala svu širinu i kulturnog i svakog drugog uzdizanja, ima priliku da to iznova bude i zahvaljujući ovakvim strateškim promišljanjima i zahvaljujući ovim povećanjima u budžetu, na dobrom je putu da to postane. A to je jako važno iz razloga što ćemo konačno moći da suzbijemo sve ono što se zove subkultura, što je prethodnih decenija izašlo na površinu i što preti da ugrozi u potpunosti shvatanje, poimanje, razumevanje kulture, kulturnih sadržaja, visokoprofilnog kulturnog uzdizanja kod onih generacija koje sazrevaju i koje oblikuju svoju svest o tome šta znači kultura, šta znači kulturna baština, šta znači unapređenje svega onoga što mi kao građani ove države i što mi kao narod u ovoj državi imamo kod sebe.
Iskren da budem, pre nekoliko godina sam imao priliku da posredstvom ove Skupštine budem gost i u SAD, zajedno sa drugim narodnim poslanicima, gde su nas poveli u svoj najznačajniji muzej da nam pokažu šta to SAD baštine od kulture. Tamo je bilo jako puno eksponata. Međutim, ništa nije bilo starije od 200 godina. Sve što je bilo starije od 200 godina, dolazilo je sa područja Evrope, a 80% toga sa područja Balkana. Dakle, da je naš prostor prostor gde je kultura, gde je izvorište, gde je u svakom smislu kultura i civilizacija i Evrope, ali i sveta, bila dominantna i da smo mi usled svih ovih naših nesretnih okolnosti dozvolili da nas drugi prepoznaju po nekim drugim stvarima, a ne po onome što je naša najznačajnija referenca, što je najveća moć naših naroda, a to jeste kultura, to jeste kulturna baština.
Zato je vrlo važno da imamo i ovo strateško telo, koje je sastavljeno od najreferentnijih ljudi i predstavnika institucija, koje će pokazati tu širinu, pa da iznova imamo kao nekada, recimo, što smo imali u 20. veku ili u 19. veku, da upravo preko tih kulturnih razmena, kulturnih prožimanja upoznajemo jedni druge, da, recimo, i danas, kao što je to bilo tada, Kulturno društvo Abrašević iz Kragujevca bude glavni ambasador Republike Srbije na prostoru Balkana ili, suprotno tome, da ono bude domaćin drugim ambasadorima drugih država i iz Bosne, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Bugarske itd, jer su to najtrajnije, najkvalitetnije i najznačajnije veze.
Isto tako, vrlo je važno da prepoznajemo svoje vrednosti, da ne čekamo da nam ih drugi prepoznaju, jer će u svakoj prilici kada budu mogli pokušati da ih predstave svojim vrednostima. Ovo govorim, a kao dokaz tome navešću ono što je predstavljalo naš zajednički kulturni posebni identitet Balkana, a što mi nismo mogli prepoznati i shvatiti i etablirati kao zajedničko, sve dok nam UNESKO nije to kazao, pa da se svi zajedno udružimo, države Balkana, da kažemo da to jeste zajedničko kulturološko nasleđe.
Ovde govorim o stecima, kao jednoj posebnoj važnosti evropske duhovnosti i kulture koje su zajedno, recimo, i Bosna i Hercegovina i Republika Srbija, i Hrvatska, i delom Crna Gora zaštitili pri UNESKO-u i zapravo one danas predstavljaju naše zajedničko kulturno nasleđe.
Takvih primera ili takvih kulturnih dobara ima jako puno i trebamo u budućnosti puno raditi da se takve vrste naše kulturne baštine u celosti zaštite. Ili, ne moramo čekati da nam dođu hardvarski istraživači, pa da nam kažu da mi na Balkanu imamo našeg Homera, da su oni prvoj polovini 20. veka u Novom Pazaru i u Bijelom Polju pronašli epske pevače koji nadvisuju i Homerovo pevanje, da su oni u Avdu Međedoviću pronašli vrhunskijeg i složenijeg epskog pevača nego što je to bio Homer, autor „Ilijade“ i „Odiseje“, već mi moramo sami prepoznavati te svoje bisere vrednosti i etablirati ih kao nešto što je naše, nešto što predstavlja naše duhovno i kulturno blago.
Na koncu, ne moramo dozvoliti da sve ono što je vredno iz kulturne baštine danas tražimo po muzejima, po arhivima sveta, da je već sve ono što je vredelo u hiljadugodišnjoj povjesti danas pohranjeno po raznim riznicama od Zapadne Evrope, preko istoka, do Amerike i svih drugih država, već da te svoje vrednosti čuvamo, negujemo, promovišemo i predstavljamo svetu ako autentične autohtone vrednosti nas balkanskih naroda, a posebno naše države kao središnje države i kao prostora koji je uvek gajio kulturu suživota, gde se prožimaju, gde se spajaju narodi, gde se upravo te vrednosti u tom trenju različitosti proizvode takva kulturna bogatstva, takva kulturna prožimanja koja ne postoje nigde u Evropi i koja bi trebala biti uvek primer novog kulturnog poretka Evrope i sveta.
Još jednom, poslanici Stranke pravde i pomirenja će zdušno podržati ovaj predlog i raduju se svemu onome što će on proizvesti, kao što podržavaju i kao što u svakoj prilici ističu da ova Vlada i ovo ministarstvo jako puno su uradili i rade za ukupnu kulturu, ali i za kulturu prepoznavanja, predstavljanja, zaštićavanja baštine pripadnika manjinskih naroda. Zahvaljujem.