Pošto smo završili pretres o amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O EKSPROPRIJACIJI
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanik Đorđe Komlenski i Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Apsolutno je jasno da će poslanici SNS u danu za glasanje podržati predložene amandmane i, s jedne strane, želimo da damo svoj doprinos da se naša privreda rastereti, a sa druge strane, da damo jednu jasnu i kvalitetnu podršku daljem ekonomskom i privrednom naše zemlje.

Koliko je važno da jedna zemlja ima ekonomsku stabilnost, političku stabilnost, najbolje govori situacija od pre godinu i po dana, dve godine nepune kako je krenula pandemija korona virusa i zamislite da je tada u trenutku početka te pandemije u Srbiji bila DS i njeni sateliti, da su oni vodili našu zemlju, gde bismo mi danas bili i kakve bi posledice bile, pre svega, po građane i po našu ekonomiju.

Ono što smo uradili u prethodnom periodu, pre svega, staviću jedan jasan pečat na rad predsednika naše zemlje, na rad naše Vlade, ali i nas u Skupštini koji smo podržali sve predloge zakona koji su dodatno ojačali našu ekonomiju, našu privredu i učinili da Srbija mnogo spremnije dočeka sve izazove koji su bili u prethodnom periodu i sve ono što nas očekuje.

Danas Srbija ima pet vakcina. Danas građani Srbije mogu da biraju između pet vakcina u borbi protiv korona virusa. Danas Srbija gradi bolje bolnice, danas Srbija kupuje neophodnu opremu. Danas Srbija može da dodatno plati naše lekare, naše sestre medicinske, zatim, osoblje koje radi u našem zdravstvenom sistemu.

Danas su kolege ovde u Skupštini govorile o više projekata, o više oblasti gde je država Srbija pokazala visok stepen spremnosti i visok stepen, rekao bih, ozbiljnosti ulaganja u različite oblasti, a ono što daje poseban pečat jeste ulaganje u infrastrukturu.

Infrastruktura je ta koja privlači nove investicije, koja puni budžet i kroz nova ulaganja, možemo da podižemo plate, možemo da podižemo penzije.

Svi znamo da je u prethodnom periodu urađeno puno toga, ali da smo postavili visoke ciljeve. Danas se u Srbiji gradi ili će biti izgrađeno devet novih autoputeva i brzih saobraćajnica. Danas u Srbiji se ulaže u železnicu. Ona je bila godinama devastirana. Danas se u Srbiju ulaže u vodeni saobraćaj, u luke. U Luku Beograd danas ulažemo 200 miliona, u luku Smederevo 400 miliona, u luku Sremske Mitrovice, u moj grad, dve milijarde i sto miliona dinara se ulaže. To dovoljno govori koliko je Vlada Republike Srbije, resorna ministarstva, ali i predsednik Srbije, koliko daju značaja ulaganju u infrastrukturu i sve ono što znači život. Danas Srbija ulaže u zdravstveni sistem, u škole, u obrazovanje, u sport.

Svakako da je vest dana jučerašnji sastanak našeg predsedika sa predsednikom Ruske Federacije gospodinom Putinom i vest koju smo svi sa velikim nestrpljenjem očekivali. Danas je Srbija jedna od retkih zemalja, možda jedina u Evropi koja ima najpovoljniju cenu gasa, što će dodatno uštedeti 300 milina dinara našoj privredi, ali pre svega, građanima, a sa druge strane, imaćemo dovoljne količine gasa i energenata za period koji nas očekuje.

Naravno, ono što takođe raduje jeste činjenica i predlog koji je predsednik izneo da se poboljša natalitet u našoj Srbiji kroz dodatna davanja za prvorođeno dete. To je nešto što je dobro.

Međutim, ono što nije dobro i što zaista predstavlja nešto što je nepojmljivo na političkoj sceni u Srbiji jesu pojedine političke organizacije i partije koje ovakve dobre, kvalitetne predloge osuđuju.

Ja ću da citiram gospođu Alisu Kockar, koja je portparol DS, koja je juče rekla da su mere populacione politike sramne i apsolutno je jasno da neće doprineti povećanju broja žena i muškaraca koji će se odlučiti na zasnivanje porodice.

Da li je moguće da neko danas, kada Srbija vodi bitku sa belom kugom, kaže da su ovakve mere sramne? Da li je moguće da neko uopšte može da pomisli, ako država stane iza mladog bračnog para, iza roditelja, kada želi direktno finansijski da pomogne dodatno, da je to sramno? Naravno, za DS to je sramno, ali za njih nije sramno što su gasili fabrike, što su uništavali institucije. Nije sramno što su mladi, upravo za vreme DS, od 2000. godine, u najvećoj meri napuštali Republiku Srbiju i što su odlazili i za njih nije sramno što su 2012. godine ostavili praznu kasu Republike Srbije. Za njih to nije sramno.

Kažu iz DS da je predlog predsednika Republike jedno vređanje žena i mladih osoba u Srbiji, da je to uvreda za žene. A, da li je psovka upućena na račun majke predsednika Republike Aleksandra Vučića, da li je to uvreda? Naravno za njih da to nije. Nijednom izjavom nisu osudili napad na predsednikovu majku, na njegovu porodicu, na članove SNS. To dovoljno govori kakvu politiku vodi DS i svi oni koji su danas tobože se ujedinili u samo jednom cilju – da dođu ponovo na vlast, da ponovo pljačkaju Republiku Srbiju, da ponovo zasednu za državne jasle, da prazne državne kase, a narod ih ne zanima.

Naravno, u danu za glasanje ja ću zajedno sa kolegama podržati predložene amandmane. Ovo je još jedan od dokaza da SNS vodi jednu odgovornu politiku, politiku koja će doprineti daljem razvoju Republike Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, uvaženi saradnici ministra finansija, koleginice i kolege narodni poslanici, pošto je na dnevnom redu amandman vezan za Zakon o eksproprijaciji, najpre ću govoriti o toj temi.

Zaista sam zbunjen reakcijama u jednom delu javnosti povodom donošenja izmena i dopuna ovog zakona. Zbog toga sam pažljivo pročitao i stari tekst zakona i ono što se menja, znači, izmene koje su unete i nisam mogao da shvatim zbog čega taj deo javnosti protestuje, poziva na proteste, izražava negodovanje i poziva za neku blokadu saobraćajnica itd, što je potpuno nekorektno i nije građanski odgovorno.

Ono što sam primetio iščitavajući zakon, to je da se samo skraćuju rokovi koji su predviđeni za postupanja pojedinih organa koji učestvuju u procesu eksproprijacije i na taj način se, u stvari, povećava efikasnost čitavog procesa.

Eksproprijaciju, bez obzira za kojeg se korisnika radi, odnosno na kojeg se korisnika ona odnosi, vrši opštinska, odnosno gradska služba nadležna za imovinsko-pravne odnose. Ona predlog u roku od tri dana dostavlja vlasniku imovine koja je predmet eksproprijacije. On se izjašnjava u roku od pet dana, ako postoje nejasnoće još u toku tri dana mogu da se naprave određena pojašnjenja i u roku od 15 dana gradska, odnosno opštinska uprava izdaje rešenje. Ako je neko nezadovoljan, on se u drugom stepenu žali Ministarstvu finansija koje odgovara u roku od 30 dana.

Naravno da onaj ko nije zadovoljan novčanom satisfakcijom za oduzetu imovinu, odnosno nepokretnosti, može da se obrati sudu, odnosno u slučajevima kada se ne postigne saglasnost dokumentacija se iz opštinske uprave seli u nadležni sud. Posle 60 dana, znači posle tog perioda pokreće se automatski sudski postupak gde će se videti koja strana je u pravu. Mislim da tu niko nije i niko ne može da bude oštećen osim što se povećava efikasnost čitavog procesa.

Ja ću vam navesti jedan primer iz Niša gde je eksproprijacija trajala čitave tri godine, pri čemu su ljudi vrlo užurbano radili na tom poslu. U pitanju je 12 kilometara pruge Niš-Dimitrovgrad, onaj deo koji prolazi kroz grad Niš i tih 12 kilometara je obuhvatilo 1.938 parcela sa 2.260 vlasnika parcela, negde oko 110 hektara je bilo u pitanju. Uvek se najpre donese planski dokument PGR koji se uknjiži, naravno preda katastru, i na osnovu toga se vrši eksproprijacija gradskog građevinskog zemljišta.

Znate, mnogo je vlasnika koji su umrli i čija se imovina ne vodi na neke naslednike ili naslednici nisu poznati ili je u toku ostavinska rasprava. U tom slučaju ovaj zakon predviđa da sa dodeljuje privremeni zastupnik, tj. da nadležni organ opštine dodeljuje privremenog zastupnika, angažuje neku advokatsku kancelariju koja će zastupati vlasnike sve dok se oni ne pojave i ne preuzmu slučaj u svoje ruke.

Ali, vidite, 12 kilometara sa oko 2.000 parcela, sa preko 2.000 vlasnika i postupkom koji je trajao tri godine zbog dugih rokova je zaista luksuz. Zato je zakonodavac rešio da skrati rokove i ja ne vidim u tome ništa loše. Kao što ne vidim ništa loše ni u tome što osim za izgradnju novih objekata eksproprijacija može da se vrši i u slučaju adaptacije, rekonstrukcije ili dogradnje postojećih objekata, a na listi tih objekata se osim svih onih koji su navedeni u starom zakonu navodi i telekomunikaciona infrastruktura. Naravno, telekomunikacije su nešto novo. U vremenu kada je pravljen stari zakon, takvih objekata nije mnogo. Danas su telekomunikacije uvek u ekspanziji i naravno da ovaj nov zakon, odnosno izmene i dopune obuhvataju i tu oblast.

Ja bih voleo da oni koji osporavaju Zakon o eksproprijaciji kažu tačno šta je to što im smeta u ovim izmenama i dopunama? Da kažu koji je to član, koji je to stav, na šta se to odnosi? Pa, i do sada je država mogla da svaki kvadrat privatne svojine proglasi za javni interes i da ga pod određenim uslovima izuzme.

Nema tu ničeg novog, sve ono što je bilo potrebno za izgradnju infrastrukturnih objekata ili objekata od posebne važnosti, posebne namene, za opštinu, za grad, za Republiku, je moglo da bude predmet eksproprijacije. Tu je jedino bitno da cena nadoknade građaninu, odnosno vlasniku bude objektivna, bude realna, bude tržišna, nekad građevinska, zato što je u određenim slučajevima građevinska veća od tržišne u nekim drugim tržišna veća od građevinske, sve u zavisnosti od toga gde se to zemljište, odnosno objekat nalazi.

Zato to mešetarenje tzv. „zelene opozicije“, odnosno raznih pokreta okupljenih oko zelenog ustanka itd, apsolutno ne mogu da razumem ali njih treba izvesti ispred zagrade sa konkretnim pitanjima šta im to u zakonu smeta, hajde da vidimo da otvorimo zakon, idemo član po član i da vidimo šta je to čime vi niste zadovoljni?

Znači, ovaj zakon se ne odnosi ni na Rio Tinto, ni na bilo šta slično. Ovaj zakon ima za cilj bržu eksproprijaciju zemljišta koje je neophodno za pruge, za auto-puteve, jer ti objekti prolaze kroz veliki broj parcela sa velikim brojem vlasnika.

Šta više, ostatak parcele sa leve i desne strane pruge se takođe izuzima i plaća vlasniku ukoliko ne postoji put do nje ili ukoliko se proceni, veštak proceni da vlasnik nema ekonomski interes da obrađuje ili koristi taj deo zemljišta. Tako je barem bilo u slučaju grada Niša i mogu da vam kažem da na preko 2.000 rešenja koje je izdala opštinska uprava, odnosno sektor za imovinsko-pravne odnose, nije bilo ni jedne žalbe, ni jedne žalbe višem organu, ministarstvu ili sudu.

Takođe, moram da se okrenem zaista, da se osvrnem zaista i na jučerašnju posetu predsednika Vučića Rusiji i na bratski dogovor koji je postignut između dva predsednika. Rezultat tog sastanka i tih razgovora je za mene potpuno očekivan, jer je to rezultat jedne dugoročne politike Ruske Federacije prema Srbiji i politike Srbije prema Ruskoj Federaciji, koja je takođe dugoročna, a posebno korektna od kada je SNS preuzela vršenje vlasti. Srbija je najbolji partner Ruske Federacije u Evropi, a Rusija je još jednom pokazala da je najpouzdaniji strateški partner i oslonac Republike Srbije.

Ja ću samo da podsetim sve nas da je samo pre par nedelja Rusija, mislim da je tu pomogla i Kina, odbila da prizna u Savetu bezbednosti novopostavljenog namesnika u BiH, da verifikuje njegov mandat, a takođe je i uložila veto na njegovo pojavljivanje na sednici Saveta bezbednosti, gde je on trebao da pročita izveštaj u kome se iznose neistine vezane za Republiku Srpsku i ponašanje rukovodstva Republike Srpske.

Sa druge strane, takođe pre par nedelja, Ruska Federacija je vetom u Savetu bezbednosti onemogućila povlačenje misije UNMIK-a sa Kosova, što je priželjkivala ne samo Priština, nego i svi oni koji su doprineli nezavisnosti Kosova i koji su tu tzv. „nezavisnost države Kosovo“ odmah priznali.

Znate, za njih je Kosovo već nešto što je rođeno, ono je nezavisno i sada ta administracija UNMIK-a, ona je tu potpuno nepotrebna, suvišna. Tako oni razmišljaju i sa aspekta te logike to je ispravno. Međutim, mi smatramo drugačije. Smatramo da Kosovo nije nezavisno i da prisustvo administracije UNMIK-a, odnosno UN, u stvari govori da Rezolucija 1244 je i dalje na snazi i da ona treba da bude orijentir i pravac za rešavanje kosovskog pitanja.

No, ja sad želim da kažem da je vrlo zanimljivo da je 15. novembra, to je samo 10 dana pre odlaska našeg predsednika u Rusiju, u štampanom mediju kojeg finansira Dragan Đilas izašao tekst nekog vajnog istoričara, video sam kasnije na Guglu da je u pitanju vojvođanski separatista, koji kaže - Putin i Vučić udruženi u žestokoj destabilizaciji Balkana. Znači, to piše u Đilasovim medijima – Putin i Vučić destabilizuju Balkan.

Inače, taj istoričar kojeg su oni preneli pre toga je pisao da su na Cetinju komite i ostali branili bedem antifašizma, potpuno jasan stav, vrlo često gost uređivačke politike, odnosno Radio-televizije Crne Gore a povodom posete predsednika Putina 2019. godine 17. januara isti taj analitičar je imao naslov – Putin u Beogradu, Srbija na kolenima.

Zanimljivo je da svi antisrpski portali i mediji njega uzimaju za analizu kada analiziraju odnose Rusije i Srbije. Radio-televizija Crne Gore kaže da je to čak jedan od najrelevantnijih političara, a Radio Sarajevo – Ovo je opasno, Srbija sprovodi politiku destabilizacije susednih država, opet tekst istog autora.

Naravno, na istoj talasnoj dužini se nalazi i kosovski ministar spoljnih poslova izvesna gospođa Donika Gervala, koja kaže - Mi pravi Evropljani, ovde u regionu, opet upozoravamo, moguć je rat, krive su Srbija i Rusija.

Moram da podsetim da je Vjosa Osmani i Aljbin Kurti gotovo uvek u izjavama kada u negativnom kontekstu pominju Srbiju, oni dodaju i Rusiju, verovatno da bi time animirali pažnju svojih zapadnih saveznika.

Ali, vratimo se na to da je Đilasom medij objavio tekst u kojem se iznose isti stavovi koje iznose oni u Crnoj Gori koji su protiv interesa srpskog naroda, oni u BiH koji su protiv interesa srpskog naroda i oni na KiM koji sve najgore misle o srpskom narodu.

Uostalom, Dragan Đilas je overeni rusofob i u depeši koju je objavio Vikiliks otpravnica Dženifer Braš otvoreno je pohvalila Đilasa kao pouzdanog saradnika u smanjenju ruskog uticaja u Srbiji. Đilas se pohvalio američkoj otpravnici da ga je takav čvrst antiruski stav doveo u nezavidan položaj i u okviru vlasti te stranke.

Dakle, umesto da pohvale postignut sporazum o ceni gasa i bez obzira što ta cena je za sada na period od šest meseci čvrsto sam uveren da će ista ili vrlo slična cena biti formirana i overena i dugoročnim sporazumom dve zemlje, opozicija, odnosno tačnije bivša vlast ovde sada govori o destabilizaciji Balkana i destabilizaciji regiona potezima Rusije i Srbije.

Kada su u pitanju ovi zakoni koji su takođe danas bili na dnevnom redu i prethodnih dana, što je rekao kolega Uglješa Mrdić, imam potrebu da se malo osvrnem i na to, bez obzira što je osnovica, što je neoporezivi deo zarade povećan sa 18.300 na 19.300 i što je doprinos za penziono i invalidsko osiguranje na teret poslodavca smanjen sa 11,5 na 11% budžet Republike Srbije će biti puniji za 28,5 milijardi u odnosu na projekciju, odnosno rebalans iz oktobra 2021. godine.

Takođe, primetio sam da dotacije koje Fondu za PIO i Fondu za zdravstveno osiguranje idu iz budžeta Republike nisu značajno uvećane. Nešto je uvećana dotacija Fondu PIO iz budžeta Republike Srbije, ali to je zbog ovih umanjenja poreske stope, tako da u odnosu na 108,6 milijardi koliko je bilo po projekciji iz oktobra 2022. godine ići će samo 125 milijardi. To je 15,8% u odnosu na 14,8%, koliko je projektovano u oktobru 2021. godine.

Vidim da se smanjuju davanja budžeta Republike za Fond zdravstvenog osiguranja. Naime, porast plata od 8% u jednom delu javnog sektora i 7% u onom drugom delu, porast penzija od 5,5% učinili su da Zdravstveni fond ima negde oko 23, 24 milijarde više samostalnih prihoda, tako da je manja potreba za budžetskom intervencijom Republike i ona se smanjuje sa 77,6, koliko je bilo projektovano u oktobru, na 73,6 milijardi ide na niže.

Takođe, Nacionalna služba za zapošljavanje umesto 11,3 dobiće 5,3 milijardi iz budžeta i oni će povući manje para, što govori o jednoj stabilizaciji tih fondova.

Inače, moram da pohvalim izmene i dopune Zakona o porezima na dohodak građana i izmenu i dopunu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje gde se ne samo produžava za godinu dana, do kraja 2022. godine, korišćenje određenih povlastica u smislu oslobađanja od dela poreza, odnosno dela doprinosa kada su u pitanju ovi drugi zakoni, nego se uvode i nova oslobođenja za određene kategorije preduzeća, firmi, preduzetnika itd. pod određenim uslovima, što sve ima za cilj da smanji sivu ekonomiju, da pospeši prijavljivanje radnika, da pospeši zapošljavanje jer u suštini smanjuje poreska i doprinosna opterećenja poslodavca.

Naravno, zakoni su apsorbovali i neka savremena zakonska rešenja, Zakon o dualnom obrazovanju učenika i studenata pa tamo gde je predviđeno da studenti ostvaruju određenu naknadu radom kod poslodavca, jer Zakon o dualnom visokom obrazovanju to predviđa, studenti se oslobađaju plaćanja poreza i doprinosa na taj deo, a mladi ljudi do 40 godina starosti njihov godišnji porez na dohodak građana umanjuje se osnovica, osim svih onih umanjenja koje imaju ostali, umanjuje se i za tri prosečne zarade u Republici prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Oni koji rade u oblasti istraživanja i razvoja neće plaćati, odnosno za njih se neće plaćati PIO doprinos u iznosu od 100%. Biće oslobođeni, a doprinos za porez na zarade će biti umanjen za 70% itd.

Postoji više kategorija onih koji će imati poreske olakšice. Naravno, to će dovesti do toga da Fond za PIO bude prihodovao nešto manje para, zato je ove godine 125 milijardi sa strane države umesto 108, koliko je projektovano u oktobru prošle godine. To će usloviti i nešto manje para po osnovu poreza na zarade u budžet Republike, ali obzirom na povećanje zarada u javnom sektoru 8%, 7%, penzija 5,5% ukupan porez na dohodak građana biće 8,1% veći nego u oktobru 2021. godine, odnosno u odnosu na projekciju drugog rebalansa.

I uopšte, svi poreski prihodi osim prihoda na dobit pravnih lica biće veći, jedino će on biti manji zbog jednog konzervativnog pristupa u planiranju prihoda. Neporeski prihodi će biti manji, ali samo oni vanredni. Redovni neporeski prihodi planiraju se u istom iznosu, a oni vanredni koji se odnose na uplaćivanje polovine dobiti javnih preduzeća i uplaćivanje dobiti agencije u budžet Republike Srbije, oni su konzervativno projektovani zato što se ne znaju još polazni parametri za njihovo bliže projektovanje.

U svakom slučaju, budžet Republike Srbije je i razvojni i socijalni i činjenica da će za nefinansijsku imovinu odnosno infrastrukturne i kapitalne projekte biti izdvojeno 18 milijardi više nego po rebalansu iz oktobra 2021. godine, znači ukupno 407 milijardi, govori da Srbija krupnim koracima ide napred. Zahvaljujem, živela Srbija, živeli Srbi ma gde god da žive!

Zahvaljujem.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Reč ima gospodin Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, ja sam predložio da se u članu 29. koji se inače menja unesu još neke stvari koje su potrebne da bi bio potpuno jasan.

Naime, radi se o stavu 5. koji će biti stav 8. posle ovih izmena, gde je dobra stvar što se predviđa da organ koji vodi postupak eksproprijacije može da postavi privremenog zastupnika u slučaju da sopstvenik nepokretnosti koji je upisan u katastru je preminuo a nije sproveden postupak raspravljanja zaostavštine iza njegove smrti ili se vodi postupak utvrđivanja vlasništva na predmetnoj nepokretnosti.

Ono što sam ja predložio da se ovde dopuni mislim da je jako nužno zbog samog postupka, a to je da se doda deo da se privremeni zastupnik postavlja i u slučaju kada je sopstvenik nepokretnosti nepoznatog prebivališta ili je iz bilo kog drugog razloga nedostupan organu koji vodi postupak. Ove stvari se ne mogu podrazumevati pod ovako već preciziranim odrednicama koje je zakonodavac, odnosno predlagač zakona predložio.

Dakle, proširuje se u potpunosti obim mogućnosti postavljanja privremenog zastupnika za koje se u praksi do sada pokazala potreba da postoji.

Sledeća stvar, bez obzira što neko može da podrazumeva, ali to u ovom predlogu zakona ne piše, ja predlažem da se jasno stavi da privremeni zastupnik se postavlja na teret korisnika eksproprijacije. Znači, ne na teret budžeta, nego na teret korisnika eksproprijacije iz redova advokata, a prema redosledu koji se vodi kod advokatske komore. Zašto?

Tumačenjem se može doći do toga da organ koji vodi postupak postavi lice koje nije kvalifikovano da može zastupati tuđe interese, prema tome sva pravila koja vezuju advokate o načinu istupanja i postupanja tokom postupka i zastupanja stranaka jasno dodatno definišu na koji način mora da štiti interese lica čije interese zastupa, čak i tamo gde je privremeni zastupnik.

Znači, ovakav privremeni zastupnik bi trebao, takođe sam to predložio da se pojasni u ovom članu, da postupa sve do donošenja pravosnažnog rešenja o eksproprijaciji. Znači, ne učestvuje u delu kada je u pitanju utvrđivanje visine naknade, prava na naknadu i vođenja tog dela postupka, ali upravo zbog toga sam dodao još jedan deo koji kaže da pravo na vođenje postupka za utvrđivanje visine naknade, kao i pravo na naknadu za eksproprisano zemljište licima čije interese je zastupao privremeni zastupnik ne zastareva.

I ako je to danas tako, sa vrlo čestim promenama stavova sudske prakse možemo doći u situaciju da ono što je do sada bilo uobičajeno, nekim zakonskim drugim propisima regulisano da se dovede u pitanje.

Na ovaj način mi bismo u potpunosti zaštitili interese vlasnika nepokretnosti koji iz bilo kog razloga u ovom trenutku ne mogu lično da učestvuju u postupku eksproprijacije, omogućili nesmetano eksproprijaciju sa interesima koji su maksimalno zaštićeni i mogućnošću da naknadu tržišnu ostvari u trenutku kad god da se sopstvenik zemljišta pojavi ili reši pitanje o kome se radi. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Rajić.

Hvala.
Dame i gospodo, ovih dana smo intenzivno raspravljali o veoma važnim zakonima. Jedan od njih je izazvao u delu javnosti određenu buru, rekao bih, zasnovanu pre svega na neinformisanosti, na nameri zlonamernih da pobode negativne emocije među građanima Srbije, pa smo tako dobijali razne poruke o tome kako nekome otimamo dedovinu, kako smo namerili da otprilike bez da ikoga pitamo, uzmemo ono što je njegovo i da zadiremo u privatnu svojinu, što su sve besmislice, ali demagozi se uvek rukovode time da je forma bitna od suštine.
Čuo sam jedan argument koji je dosta interesantan. Govori o tome kako se u Srbiji ne poštuje na adekvatan način privatna svojina i onda se govori o zakonskim rešenjima, recimo iz SAD-a, gde se prenebregava činjenica da je naš pravni sistem bitno drugačiji od američkog, da počinje na temeljima rimskog prava i da je reč o kontinentalno pravnom krugu, za razliku od američkog koji spada u anglosaksonski, odnosno iz njega proizilazi.
Voleo bih da pitam te koji su iz akademske zajednice na ovakav način kritikovali i smatrali kako pojedinac treba da bude u prvom planu, a zajednica u potpunosti marginalizovana, zbog čega se onda ne zalažu za neka druga rešenja iz tog istog sistema? Recimo, u Americi se sudije na nekim nivoima biraju neposrednim izborima. Što to ne predlože ovde, da ih biraju građani na neposrednim izborima? Što se ti isti ne zalažu za uvođenje istog predsedničkog sistema u Srbiji ako im je Amerika uzor? Ili, što se na primer ti isti ne zalažu za one momente koji govore o većoj reprezentativnosti građana na različitim nivoima time što je izborni sistem u Americi u potpunosti upodobljen elementima većinskog i to uglavnom jednokružno većinskog?
Zato što oni kalkulišu i tamo gde smatraju da im nešto odgovara, oni će predlagati rešenja iz Amerike, gde im nešto odgovora, rešenja iz Kine, gde im nešto treće odgovara, rešenje iz Nemačke, ali u svakom slučaju, ne razmišljaju o potrebama građana, niti im je bitno kakav ćemo mi sistem uopšte imati. Oni, manje više svi imaju drugačije kombinacije i poglede na ovu državu i ne doživljavaju je kao svoju. Njihova država Jugoslavija je nestala, oni je nikad nisu prežalili i oni u kontinuitetu zapravo samo pate za njom, a Srbiju doživljavaju kao neku noćnu moru koja je prolazna i iz koje će se oni pre ili kasnije probuditi.
No, rekao bih, na njihovu štetu i žalost, a na našu sreću, država Srbija je tu da ostane, ona je preživela razne zavojevače, preživela je razne okupatore i agresore, preživela je i razne izdaje, ali je opet tu.
Budžet koji smo usvojili je razvojni, investicioni budžet. Osvrnuo bih se na nekoliko momenata koji su, mislim, veoma važni, a pre svega su skopčani sa tim da se napokon pravi jedna adekvatna platforma, odnosno zaokružuje platforma koja se pravi godinama, a koja omogućava našem predsedniku zapravo da i dalje vodi genijalnu spoljnu politiku na način na koji je to i činio i plodove te i takve politike vidimo i sada kada dobijamo cenu za gas kakvu maltene dobijaju i ruski regionu.
Sigurno to nije palo sa neba i sasvim sigurno to ne bismo dobili da predsednika Vučića ne uvažavaju na svim stranama sveta i da ga Vladimir Putin ne doživljava kao ozbiljnog lidera, koji je zapravo sada prvi državnik ovog dela Evrope. Jer još je svojevremeno Kisindžer govorio o tome da on ne zna kada nazove Brisel ko će da se javi sa druge strane i da on ne zna ko je to „gospodin Evropa“. Danas kada bilo koji svetski državnik nazove jugoistočnu Evropu i želi da komunicira ovde sa adekvatnim političkim subjektima, on prvo dolazi kod Aleksandra Vučića, i to radi Angela Merkel, to radi Vladimir Putin, to radi i Si Đinping, to rade i Amerikanci. Zato što znaju da je Aleksandar Vučić „gospodin jugoistočna Evropa“ i da je bez njega apsolutno nemoguće razrešiti nijedno otvoreno pitanje, tj. dati odgovor na sva ona pitanja sa kojima se savremena civilizacija suočava, pogotovo na ovim prostorima gde i srpski narod živi.
Kada je reč o ulaganju u Ministarstvo spoljnih poslova, primetio bih da su po prvi put na ovakav način izdvojena adekvatna sredstva ravnomerno raspoređena i ozbiljno uvećana za rekonstrukciju naših diplomatsko-konzularnih predstavništava širom sveta. Imao sam tu čast i priliku da u poslednje vreme obiđem njih nekoliko i da se uverim da je bilo neophodno ulaganje zaista u ovu materiju, da je to prepoznato i zbog toga mi je drago, i da ćemo sada moći i da u tom tehničkom kapacitetu ispratimo ono što je politika predsednika Vučića, na način koji je zapravo prikladan, u najmanju ruku. Jer država Srbija mora da vodi spoljnu politiku na jedan odgovoran način, na način koji nije megalomanski, kao što su to činili neki prethodnici i onda nas uvlačili u ozbiljne probleme, pogotovo na način koji je suveren.
Taj koncept suverenosti koji je osnova delovanja i SNS, što će biti posebno predstavljeno sutra na njenom kongresu, zapravo je ono što će Srbiju voditi kroz čitav 21. vek. Mislim da su te odluke strateškog karaktera i da će se tek pokazati zapravo koliko su bile važne i koliko su potezi Aleksandra Vučića i SNS koju on predvodi bile vizionarske.
Bitno mi je da istaknem još nešto. Ulaganje u infrastrukturu danas nije pitanje nekakvog zamajavanja na način na koji su to činile bivše vlasti, a sadašnja opozicija od 2012. godine, kada su znale da asfaltiraju 50 metara puta u nekom prigradskom naselju ili u nekom mestu, pa da kažu – evo, mi smo načinili nešto veliko, pa da onda otvaraju, recimo, jednu te istu ustanovu ili dom zdravlja po 11 puta, kao što su to činili lideri današnje opozicije, a tadašnjeg režima.
Ne. Naše ulaganje u infrastrukturu je danas takvo da možemo da se pohvalimo da smo bez zaduživanja i u najvećoj meri bez zaduživanja i bez koncesija uspeli da premrežimo Srbiju auto-putevima i da se uhvatimo u koštac sa onim problemima koje smo imali u kontinuitetu decenijama unazad, kao što je recimo, beogradski metro.
Sada se tu pojavljuje jedno interesantno pitanje, koje sasvim sigurno nije tek tako izniklo i koje se verovatno plasira od strane određenih obaveštajnih struktura iz regiona, a sa ciljem da se u stvari međusobno posvađaju. Ubacuje se jedna jabuka razdora na koju bih želeo da ukažem ovde. Pa se govori – a zbog čega to građani Srbije, recimo Banata, ili recimo Pomoravlja, treba da odvajaju novac za beogradski metro, kada oni u Beogradu ne žive? Čekajte, to su besmislice.
Beograd je srpska prestonica. To je grad svih nas, bez obzira na to što mnogi od nas, evo, ja prvi, u njemu nismo rođeni, ili u njemu nismo odrasli, ali on je grad svih nas. On podnosi teret onda kada je najteže i on treba da bude zapravo dika svih nas, jer je naš glavni grad, ne samo glavni grad Republike Srbije, nego prestonica svih Srba, ma gde oni živeli, i mi treba da budemo ponosni na njega. Ne može Beograd da bude tu samo onda kada treba da obrazuje građane Srbije, kao centar univerziteta, ne može da bude tu da samo treba da leči građane Srbije, odnosno da se u njemu leče, ili da bude tu onda kada treba da ekonomski razvija Srbiju i da nudi radna mesta i da bude motor razvoja ovog naroda i ove države. On mora da bude tu za sve nas i onda kada svi zajedno, naravno, treba da podnesemo teret i novih infrastrukturnih projekata kakav je beogradski metro, a da bismo mogli sutra svi da budemo ponosni na njega i da kad god dođemo u Beograd, bilo iz poslovnih razloga, bilo iz ličnog zadovoljstva, možemo da se njima lakše i brže krećemo.
Nemojte samo da nasedamo na takve jabuke razdora kakve nam plasiraju jugosrbijanci, inspirisani obaveštajnim službama iz regiona, a sa ciljem da u kontinuitetu svađaju Srbe, one sa severa sa ovima sa juga, da svađaju Srbe one iz Beograda sa onima iz unutrašnjosti ili da svađaju Srbe sa onima koji su u Srbiji rođeni i onima koji u regionu žive. To su zamke u koje smo prečesto upadali i koje sebi više definitivno ne smemo da dozvoljavamo.
U svetskim okvirima nas je jako malo da bismo se delili. Super brza pruga Novi Sad-Beograd, koja će profunkcionisati u prvom kvartalu iduće godine, nije samo infrastrukturni projekat. Kao neko ko dolazi iz Novog Sada, tvrdim da je reč o projektu koji je zapravo od višestruko nacionalnog značaja. Ta super brza pruga će jednom zauvek ubiti svaku ideju separatizma u Vojvodini. A evo zašto.
Povezivanjem centra Novog Sada i centra Beograda da način da možete više puta dnevno stizati iz centra najvećeg srpskog grada u centar drugog najvećeg srpskog grada za kraće od pola sata, mi ćemo imati mnogo više ljudi koji žive u Beogradu a rade u Novom Sadu, mnogo više ljudi koji žive u Novom Sadu a rade u Beogradu, mnogo više ljudi koji se međusobno povezuju, sklapaju prijateljstva, brakove, zapošljavaju itd. u ova dva grada. To će biti jedan te isti konglomerat. Mi ćemo imati zapravo jednu te istu celinu. Na taj način zapravo će svaka ideja separatizma u Vojvodini koja uvek postoji i tinja i podgreva se spolja biti jednom zauvek ugašena, jer će Novi Sad i Beograd postati jedno te isto. Zapamtite ove moje reči.
To neće biti brzo, te neće biti tek tako preko noći, ali u narednih nekoliko godina, eventualno deceniju, mi ćemo govoriti o jednom te istom projektu, odnosno o jednom te istom nadgradu, najvećem ponosu i razvoju srpstva, jer će se gro GDP-a zapravo intelektualne snage upravo tu sticati i mi ćemo na prostoru od Novog Sada do Beograda imati celinu kakvu nema niko u ovom delu Evrope. To će biti celina s kojom se ne može meriti niko od Beča do Istanbula, i to nije mala stvar. Toga su vrlo svesni oni u regionu koji strateški promišljaju na ove teme.
Hrvatski nacionalisti imaju decenijama unazad ozbiljan kompleks Beograda. Oni imaju najveći kompleks zbog toga što nemaju jedan milionski grad i zbog toga ga toliko istovremeno posmatraju i sa zavišću i sa prezirom. A zamislite tek s kakvim će prezirom i zavišću da posmatraju celinu nadgrada, supergrada Beograda i Novog Sada, pogotovo zbog toga što će svi oni koji žele da nam nekakvom ekskluzivitetu i izuzetnosti Srba, je li, u ovom delu Srbije, na severu, u Vojvodini, želeti da nas nauče i da nam objasne kako smo mi zbog toga što smo iz Vojvodine mnogo vredniji i bolji od onih što su spreka i da zbog toga treba da budemo zasebni.
Evo, ja sam trinaesta generacija koja je rođena u Vojvodini, trinaesta generacija koja je rođena u Bačkoj. Ja ne mislim da sam išta bolji ili gori od Srba koji dolaze iz drugih krajeva, bilo Srbije, bilo ovog dela Evrope, apsolutno ne mislim. Ja mislim da smo mi svi Srbi dužni da sledimo ono što su nam preci ostavili, kako bismo mogli u budućnosti da potomcima ostavimo ono što oni zaslužuju. Hvala vam.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Reč ima Đorđe Komlenski.