Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice su četiri zakonska predloga koji u sebi sadrže istovetno rešenje i predstavljaju jednu celinu.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS "Tri P" u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za.

Sva četiri zakonska predloga na dnevnom redu današnje sednice, odnosno predložene izmene i dopune Zakona o zaposlenim u javnim službama, Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP i jedinica lokalne samouprave i Zakona o plata službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave, u sebi sadrže istovetna rešenja i predstavljaju jednu celinu.

To rešenje svodi se na to da se u sva ova četiri zakona početak primene sistemskog uređivanja oblasti zarada, naknada zarada i ostalih primanja zaposlenih u javnim sektorima, državnim, pokrajinskim i lokalnim organima vlasti i izrada precizne sistematizacije kadrovskih planova i platnih razreda odloži sa planiranog početka 2022. godine na 2025. godinu.

Oko samih izmena i dopuna zakona nema se puno toga šta reći. One se odnose samo na jedan ili dva člana u svakom zakonu. Jasno je da je ovo bio jedan iznuđen, ali sa druge strane jedini racionalni i mogući potez u ovom trenutku.

Prema poslednjim podacima, u javnom sektoru zaposleno je oko 602 hiljade naših građana, od čega 83 hiljade u javnim državnim preduzećima, 60 hiljada u javnim lokalnim preduzećima a 132 hiljade u državnoj i pokrajinskoj upravi, 27 hiljada u administraciji gradova i opština, 153 hiljade u zdravstvu i socijalnom radu i 145 hiljada u oblasti obrazovanja i kulture.

Ako se ovi brojevi sagledaju u kontekstu ukupne cifre od 2.287.000 zaposlenih, možemo zaključiti da je nešto više od četvrtine naših građana zaposleno u ovim institucijama, organima i ustanovama kojih, prema evidenciji korisnika javnih sredstava Uprave za trezor republičkog Ministarstva finansija, ima ukupno preko desetak hiljada.

Sami ovi podaci dovoljni su da oslikaju koliko je javni sektor sam po sebi složena oblast i da se bilo kakve promene teško mogu izvesti, čak i u nekim vremenskim intervalima koji se mere jednom ili dve godine, jer se svakom organu ili ustanovi mora naći svoje mesto u državnom i ekonomskom sistemu, a onda unutar svakog od njih napraviti sistematizaciju radnih mesta, pa unutar te sistematizacije postaviti svakog pojedinog zaposlenog, sa njegovim kvalifikacijama, znanjima i veštinama.

Koliko se na tome radilo u prethodnom periodu o svakom konkretnom korisniku budžetskih sredstava, mi teško da možemo objektivno da ocenimo, usled ovolike razuđenosti javnog sektora. Ali, ja bih hteo da naglasim da je prema zvaničnim statističkim podacima broj zaposlenih u javnom sektoru u proteklih nekoliko godina smanjen, ukupno za oko 20 hiljada ljudi, a da se taj trend postepenog smanjenja vidi poslednjih godina, iako je u međuvremenu ukinuta mera zabrane stalnog zapošljavanja.

Paralelnom sa opštim povećanjem ukupne zaposlenosti, to je doprinelo da se javni rashodi za ove namene postepeno procentualno smanjuju i u odnosu na budžet i u odnosu na ukupni BDP, pa čak da u tom smislu budemo i bolji od pojedinih država centralne i istočne Evrope koje su članice EU, a složićemo se da je to jedan od glavnih ciljeva svake reforme.

Naravno, bilo bi još bolje kada bi se ceo pokrenuti postupak reforme sistema zarada u javnom sektoru i uvođenje platnih razreda uspeo da u potpunosti privede kraju, da se ti planovi i registri radnih mesta javno objave, pa da onda svi mi kao obični građani imamo jasan uvid u strukturu svakog organa i ustanove i njihov broj zaposlenih, a sami zaposleni bolje definisanje radnog mesta kao skupa prava i obaveza i bolju zaštitu svog položaja i svoje zarade.

Svi smo svesni koliko je epidemija korone u poslednje dve godine promenila sve planove svih nas, a time i države kao celine. Nažalost, tekuća i urgentna pitanja zdravstvene zaštite postala su prioritet rada svugde. Praviti dugoročne planove u takvim okolnostima postalo je vrlo nezahvalno.

Podsetiću da smo u 2020. i 2021. godini ovde usvajali po dva rebalansa svakog prethodnog izglasanog budžeta i da smo, nažalost, morali da u prvi mah značajno povećamo budžetski deficit kako bi se finansirali svi ti nepredviđeni rashodi uz smanjene prihode. U takvom socio-ekonomskom okruženju, gde se još uvek ne može sa visokim stepenom pouzdanosti predvideti kako će se situacija dalje razvijati u pogledu epidemije, mislim da sve i kada bi se nekako ovi predviđeni kadrovski planovi i sistematizacije priveli kraju, oni bi možda vrlo brzo postali deplasirani i van neke nove životne realnosti koja bi nam se mogla dogoditi. Zato je opravdano da se intenzivira rad na ovim aktivnostima ostavi za neka, nadamo se, bolja i stabilnija vremena koja će uslediti.

S druge strane, mišljenja sam da se nikako ne sme ići u drugu krajnost, a to je da se zbog ovoga odustaje od reformi u javnom sektoru, da se po ovim pitanjima ne radi ništa, pa da onda kroz koju godinu ponovo dođemo u situaciju da u nedogled odlažemo punu primenu ovog paketa zakona.

To je naša obaveza na putu ka Evropskoj uniji, a odavno već znamo da i Međunarodni monetarni fond i ostale svetske finansijske institucije prilikom kreditnih aranžmana uvek insistiraju da se javni rashodi, što je moguće više smanjuju.

Tri godine nije tako mali vremenski period. Lično ja i ostali poslanički poslaničke grupe PUPS „Tri P“ se nadamo da će svi državni funkcioneri i rukovodioci organa i ustanova do tada dati svoj doprinos da se proces ipak privede kraju.

U tom smislu, naša poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati podršku za usvajanje ovog paketa izmena i dopuna. Takođe, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostala pitanja i zakonska rešenja sa ovog zasedanja.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicama, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Sledeća je uvažena koleginica Snežana Paunović.
Izvolite.

Hvala, potpredsedniče.

Izvinjavam se zbog ovog blagog raskoraka.

Uvažena ministarko Obradović sa saradnicama, dobrodošle.

Poštovane kolege, građani Srbije, danas pred nama je važan set zakona. O tome su govorile kolege, verovatno ja neću reći ništa novo, ali ću se u ime poslaničke grupe SPS osvrnuti na predložene zakona.

Pred nama je set zakona kojima se menjaju rokovi za primenu novog sistema plata u javnom sektoru. Primena se odlaže do 2025. godine, to ste rekli u uvodnom izlaganju. Tim predlozima koji su pred nama odlaže se taj rok za primenu odredbi Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kao sistematskom zakonu i to u delu koji se odnosi na novi model obračuna plata. U skladu sa tim su pomereni i rokovi u Zakonu o zaposlenim javnim službama, Zakonu o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave i Zakonu o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave.

Da podsetim, u pitanju je prelazak na sistem obračuna plata i drugih primanja i naknada zaposlenih u pokrajinskoj i lokalnoj administraciji u javnim službama i agencijama čiji je, pre svega, osnivač Republika, odnosno AP ili lokalna samouprava po modelu platnih razreda. U pitanju je, dakle, prelazak na platne razrede i platne grupe u svim sektorima javne vlasti.

Prilikom donošenja sistemskog zakona opredelili smo za primenu platnih razreda i platnih grupa, polazeći od potrebe da se pre svega sve plate u javnom sektoru obračunavaju primenom istog modela koji znači da se za istu vrstu poslova na svim nivoima i u svim delovima javnog sektora prima identična plata.

Za sada se model platnih razreda koristi kod obračuna plata zaposlenih u republičkoj administraciji, što je uređeno Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika koji je u primeni od 2007. godine.

Prilikom donošenje tog sistemskog zakona i pratećih zakona o platama zaposlenih i pojedinim delovima javnog sektora pre pet godina analize primenjivosti ovog zakona, kao i analiza efekta na budžetsku stabilnost i položaj zaposlenih bile su zasnovana na ekonomskim pokazateljima za 2015. godinu.

Svi ćemo se složiti da je danas potpuno drugačiji pre svega ekonomski, fiskalni i razvojni ambijent u Srbiji, naravno, u korist ovog vremena. Danas bi rezultati i analize primene modela platnih razreda izgledali potpuno drugačije iz mnogo objektivnih razloga koje imamo pred nama.

Važno je reći da i kada se krenulo u reformu tog sistema plata znalo se da to niti će biti lak posao, niti jednostavan zbog veliki polaznih razlika u platama za isti rad i isto obrazovanje. Te razlike su negde uočljive, naročito kada se uporede različiti sektori, ali i različiti nivoi vlasti. Dosta je tu nelogičnosti. Možemo čak, čini mi se, slobodno reći i da su neke razlike neprimerene, neke od njih možda i nedopustive ili sigurno nedopustive.

Drugi razlog je složenost sistema javne uprave koja broji preko 450.000 zaposlenih, ako ja imam precizan podatak, i svi se finansiraju iz javnih prihoda. Dakle, zaposlene u javnoj upravi čini obrazovanje, od predškolskog do visokog, zatim policija, vojska, zdravstvo, socijalna i dečija zaštita, pravosuđe, kultura, različite javne službe, direkcije, uprave, javne agencije, kao i državni službenici i nameštenici koji rade u svim granama vlasti. Zatim, tu su i zaposleni u lokalnoj i pokrajinskoj upravi i stoga je jasno da je u pitanju veliki sistem koji je zaista potrebno uskladiti, učiniti ga funkcionalnim, održivim, efikasnim i inventivnim.

Odgovornost države u ovom segmentu je velika jer država je u suštini, osim toga što je njihov poslodavac, koji pri tome i pravno uređuje ovaj sistem, ali ga istovremeno i finansira. Tu je, čini mi se, složenost ovog problema. Jasno je iz prethodnih godina da uopšte nije jednostavno sve ovo ujednačiti ako se polazi od sadašnjih nivoa plata u prosveti ili zdravstvu, svejedno je, policiji, vojsci, plate u lokalnim samoupravama, pokrajinskim ili republičkoj administraciji.

Koliko se da razumeti, ovde postoje i tehničke prepreke za integralni pristup, odnosno informacioni sistem za obračun plata u javnom sektoru koji se sada koristi ne može u potpunosti da podrži novi model, tako da je, pored ostalog, značajna i ova činjenica, ja bih rekla.

Prelazak na platne razrede podrazumeva određene elektronske performanse, odnosno postojanje jedinstvenog informacionog sistema koji omogućava obuhvat svih podataka o platama i njihovu uporedivost, kao i podatke iz kataloga radnih mesta. Tako će se izbeći situacija da su plate za iste poslove na nižim nivoima vlasti ponekad značajno veće od plata za iste poslove na republičkom nivou.

Takođe, ozbiljno je pitanje kako nagraditi zaposlene u pojedinim sektorima i kako, s druge strane, izbeći tu uravnilovku i nagraditi dobre rezultate rada, kako obezbediti napredovanje u državnoj administraciji, koja je veliki i sama po sebi jedan inertan sistem i, ono što je za svaku uređenu pravnu državu važno, kako stimulisati mlade, stručne i inventivne kadrove da se zaposle i ostanu u javnoj upravi.

Plata je, pored karijernog razvoja, svakako jedan od najvažnijeg motiva za rad u državnoj administraciji i o tome, čini mi se, svi zajedno imamo vrlo izraženu svest.

Upravo je zbog potrebe sistematičnog i sveobuhvatnog sagledavanja ovih problema primena modela platnih razreda odlagana i do sada i poslednjim odlaganjem, koje je izvršeno krajem 2020. godine, trebalo je da uvođenje novog platnog sistema završimo do kraja 2021. godine. Međutim, ključna prepreka, čini mi se, da bismo uradili ovaj veliki posao i ispunili ovaj novi zakonski rok svakako je i pandemija Kovida 19 koja je i ove godine i ovaj započeti proces, prosto, ostavila po strani.

Prioritet je svakako bilo spašavanje života i zdravlja naših građana od ove opake i, čini mi se, čak i sada nepoznate bolesti sa kojom se, nažalost, ceo svet, pa i Srbija suočavaju i danas.

Kraj pandemije je i dalje neizvestan, jer svakodnevno stižu vesti o nekim novim sojevima, zahtevaju dalje veliku pozornost društva na potpuno, čini mi se, nove zdravstvene okolnosti.

Osim toga, nova sistemska analiza perspektive platnih razreda trebalo bi da obuhvati i činjenicu da je u toku prethodne i ove godine, baš u vreme kovida, došlo i do povećanja plata u javnom sektoru, pri čemu su posebno nagrađeni zdravstveni radnici koji su poneli najveći teret u suprotstavljanju kovidu.

Ova povećanja, koja nisu bila linearna, takođe zahtevaju formulisanje novih polaznih osnova, odnosno analizu ključnih postavki u sistemskom zakonu koje se odnose na platne razrede. U tom smislu, biće neophodna i nova analiza uticaja novog platnog modela na sve budžetske mogućnosti. Dakle, kao razlog za još jedno pomeranje roka primene novog modela plata vidimo komplikovanost sistema javne vlasti, što zahteva sprovođenje dodatnih i detaljnijih analiza svih usvojenih zakona iz ob lasti plata u javnom sektoru.

Potrebno je da se dodatno razmotre i svi aspekti održivosti predloženih rešenja u svetlu svih značajnijih promena u društvu, o kojima je bilo reči i, pre svega, u fiskalnoj i makroekonomskoj politici države u poslednje dve godine.

Proces ekonomske i fiskalne konsolidacije i bolji ekonomski pokazatelji u odnosu na baznu godinu u kojoj je donet sistemski zakon o platama u javnom sektoru, odnosno u 2016. godini, omogućio je uslove za rast plata u javnom sektoru. Dakle, kretali smo se od postepenog odmrzavanja plata koje su u prethodnom periodu bile i smanjene kako bi trošak javnog sektora bio manji i na taj način se omogućilo društvu da izađe iz one stagnacije i pristupi ozbiljnijim razvojnim reformama.

Taj model ekonomskog razvoja pokazao je svoje dobre rezultate, tako da je Srbija već 2019. godine imala realni rast BDP-a od preko 4%, dakle 4,2% ako se ne varam. U toj godini Srbija je imala i najveći priliv direktnih stranih investicija i takođe u 2020. godini, i pored kovida, Srbija je pokazala fleksibilnost ekonomskog sistema i uspela da različitim programima mera sačuva i privredu i svoje građane.

Povećane su plate pre svega zdravstvu i na rast plata uticalo je i povećanje minimalne cene rade, što je, s druge strane, u izvesnoj meri napravilo disbalans u platama i otežalo uspostavljanje novog platnog sistema.

Svakako će sve ove korekcije, odnosno povećanje plata u javnom sektoru u ovoj i prethodnoj godini uticati i na izradu novih polaznih osnova za ujednačavanje plata i primenu sistema platnih razreda. Inače je model plata u javnom sektoru zasnovan na platnim razredima praksa velikog broja zemalja.

Naš cilj je bio da upravo uvođenjem takvih platnih standarda i budemo bliži tim novim pristupima. Jedna od razvijenijih zemalja koja primenjuje ovaj sistem jeste npr. i Austrija, čak i BiH primenjuje ovaj model, ako imam dobre podatke

Ono što bih istakla jeste da je u Srbiji potrebno na jedinstven način urediti kompletan sistem plata, koji bi podrazumevao i plate javnih funkcionera, odnosno izabranih i postavljenih i imenovanih lica.

O tome smo govorili i u prošlom mandatu mi iz poslaničke grupe SPS, u prethodnim sazivima moj uvaženi kolega Miša Petronijević je vrlo detaljno o tome govorio. I ono što bi suštinski bilo najbolje da se jednim zakonom regulišu plate svih zaposlenih koji se finansiraju iz javnih sredstava, od najviših državnih funkcionera do zaposlenih službenika i nameštenika na najjednostavnijim radnim mestima. Tako bi se eliminisale i određene nelogičnosti u postojećem sistemu plata, u kome postoje izvesne disproporcije i koliko god ne bilo popularno reći ću da nije logično da predsednik države, na primer, ima manju platu od funkcionera javnih agencija, Poverenika za informacije od javnog značaja, Zaštitnika građana, sudije Ustavnog suda, pa čak i od nekih gradonačelnika.

Nije u pitanju samo najviša funkcija u državi, koju sam prosto navela primera radi, već potreba da se definišu osnovni principi koji podrazumevaju da plate moraju biti usklađene sa stepenom odgovornosti za obavljanje javne funkcije, odnosno službeničkog ili namešteničkog posla.

Ono što bi, takođe, trebalo iznova sagledati, jeste sistem napredovanja u službenom sistemu. Zašto to kažem? Zato što je stručnost, odgovornost i posvećenost državne administracije uslov bilo kakve reforme društva.

Administracija je ta koja sprovodi reforme u skladu sa utvrđenim javnim politikama. Ona je i kreator promene i reformskih ideja. Takođe, ukoliko nemate dobre stručnjake u državnim službama, onda ne možete računati na jačanje pravne države, niti na to da država kao servis građana može odgovoriti potrebama svojih građana, a to je apsolutno u obavezi.

Javne službe, bilo da su na nivou države, bilo da su na nivou lokalne samouprave, jesu ogledalo države, i o tome smo govorili bezbroj puta, i vi ste, ministarka, u svojim izlaganjima, i sa pozicije ministra to rekli, ali i u onom periodu kada ste sedeli sa nama u ovoj sali. Prvi susret građana sa državom jeste nedvosmisleno upravo ta državna administracija. U tom smislu je u poslednjih desetak godina učinjeno dosta, modernizacija i digitalizacija, upravo o tome govorio moj kolega Voja Vujić, uvođenje jedinstvenog upravnog mesta i elektronskih komunikacija, uspostavljanje centralnog registra stanovništva, zatim, elektronsko poslovanje, elektronsko fakturisanje i drugi aspekti unapređenja javnih poslova doprinose, svakako, efikasnijem radu administracije i efikasnijem ostvarivanju prava građana pred organima vlasti.

U ovom sektoru je naš napredak prethodnih godina bio pozitivno ocenjivan čak i od strane Evropske komisije. Napredak u obavljanju svih poslova javne uprave i javnih službi zasluga je i zaposlenih u javnom sektoru. I da pomenem ponovo zasluge zdravstvenog sektora u borbi protiv kovida i zasluge sektora obrazovanja, koji se izuzetno brzo prilagodio okolnostima izazvanim pandemijom kovida i uspeo uz ogromne napore, zaista, prosvetnih radnika, da održi sistem u funkciji. To je velika posvećenost, to je veliki rad, to su velika odricanja i o tome moramo imati svest i prema tome se odnositi, osim sa respektom, i sa odgovornošću dan nagradimo sve te ljude.

Važno je da ceo javni sektor, od bolnica, škola, policijskih stanica, suda, pa do šaltera službe za lokalne samouprave ili službe Narodne skupštine, čine pre svega, stručni, posvećeni, ali i dobro plaćeni službenici. Napredak društva leži na tvorcima reformskih dokumenata, strategija, zakona, a to je upravo sistem javne uprave. I ne smemo nikako potceniti njegovu ulogu.

Iz svega navedenog se da zaključiti da još uvek nije pronađen adekvatan mehanizam za primenu novog modela obračuna plata i da je potreban dodatni rok, koji ste vi, ministarka, predložili. Verujemo da ste odlično procenili da se ovaj posao ne može završiti za godinu dana. Zapravo, da budemo potpuno iskreni na temu, možda i može, ali pretpostavljam naopako i ne onoliko racionalno koliko to zahteva.

Dakle, nije ovde izostalo prostora da se zatrčimo kao vladajuća većina i politički profitiramo, ali to nije namera i to nije krajnji cilj, posebno imajući u vidu da nam je i naredna godina, osim što je i referendumska i izborna, može biti i bojim se da će biti dodatno opterećena Kovidom-19, verujem da je rok koji se traži, odnosno 2025. godina, optimalan, i da više nećemo imati potrebe da ga produžavamo, te da će spremnost za primenu tog modela u 2025. godini biti potpuna.

Poslanička grupa SPS će svakako u danu za glasanje podržati predloge zakona iz oblasti plata u javnom sektoru i učiniti sve što je do nas, a da se može uraditi da jednostavno dođemo do platnih razreda 2025. godine, na onaj kvalitetan način na koji smo, čini mi se, kao vladajuća većina uradili sve i u periodu iza nas. Prosto, nema potrebe srljati u politikanstvo zarad brzih političkih poena, koji dugoročno građanima Srbije ne obezbeđuju nikakvu stabilnost. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnicima, Zakon o platama službenika, nameštenika i svih drugih zaposlenih u javnom sektoru jeste tema koja je već nekoliko godina prisutna na javnoj sceni. To je važan set zakona koje je potrebno doneti, ali ovo nije stvar koja se lomi preko kolena, na prečac, kao što neki misle, obzirom da se 400.000 ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru, dakle, direktno ih se tiče sve ovo što ćemo mi ovde usvojiti. Ti koeficijenti i osnovice naravno da utiču ne samo na njih, nego i na primanja, kad saberemo kumulativno i porodice čiji su oni članovi, dakle, ovaj zakon se posredno odnosi na preko dva miliona građana Srbije.

Prema tome, da bismo precizno utvrdili šta tačno ovde treba izmeniti i na koji način uskladiti koeficijente i osnovice, potrebno je da imamo jasan prikaz koliko novca mi dajemo iz budžeta na plate zaposlenih u javnom sektoru.

To je svakako potrebno uraditi prvenstveno zbog toga što mi danas imamo situaciju da država već godinama kuburi sa problemom zapošljavanja visokoobrazovanih ljudi u one neke najosetljivije delove javnog sektora, kažem, i kod zdravstva i kod inspekcijskih službi, kod upravljanja ulaganjima i projektima. Tu imamo problem da zaposlimo visokoobrazovani kadar zato što su nedovoljno stimulisani platama koje trenutno postoje u javnom sektoru.

Još veći je problem kod, recimo, lokalnih samouprava. Kako vi da jednog diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom motivišete da radi za platu od 60.000 dinara kao načelnik opštinske uprave? On ako ode u advokaturu, može da pravi do pet, šest puta više. Tu generalno imamo i problem da stimulišemo ljude da rade za te plate, a da opet rade pošteno i savesno i da ne uđemo u jedan začarani krug korupcije, u kojima je Srbija bila, znamo i sami kakva je situacija ovde bila pre 2012. godine.

Prema tome, ovo jeste stvar koja mora da se pažljivo oceni i da se ne lomi preko kolena. Ono što je važno jeste da 2014. godine je Vlada po prvi put ovo pitanje stavila na dnevni red. Podsetićemo, pre toga niko nije o tome razgovarao, a decenijama za nama imamo ovaj problem, ali o tome se nije razgovaralo.

Dakle, 2014. godine SNS i tadašnji premijer Aleksandar Vučić ovo pitanje stavljaju na dnevni red. O tome počinje da se radi.

Međutim, danas imamo situaciju da je Ministarstvo finansija ušlo u jedan obiman proces koji se zove projekat „Iskra“, gde ćemo mi uspostaviti novi sistem evidencija o zaradama. Taj projekat radimo u saradnji sa MMF-om i plan je da u fazama do 2024. godine on bude implementiran.

Mi tek tada, kada Ministarstvo finansija bude moglo da nam kaže tačno koliko novca ide iz budžeta, svaki dinar gde ide na plate zaposlenih u javnom sektoru, moći ćemo da odredimo na koji način ćemo koeficijente uskladiti jedne sa drugima, jer nije normalno da vozač u javnom preduzeću ima veću platu nego predsednik opštine. Nije normalno da ljudi koji rade isti posao primaju različite plate kada je reč o javnom sektoru. Kažem, to je na dnevnom redu, 2024. godine će biti završen ovaj sistem Ministarstva finansija „Iskra“, koji će nam do detalja pojasniti gde sve i kako se troši novac na plate u javnom sektoru. Tada će i 2025. godine ovaj zakon moći da bude implementiran.

Upravo zato i odlažemo primenu zakona, zato što želimo da na precizan način utvrdimo tačno ono što nam je neophodno da znamo da bi mogli da implementiramo jedan ovako obiman set zakona koji se tiče više od 400.000 zaposlenih u javnom sektoru.

Ono što zaposlene treba da zanima u javnom sektoru i ono što imamo da im poručimo jeste da od 1. januara ide povećanje plata, 8% u zdravstvu, vojsci, socijalnim službama, a svima ostalima biće povećanje od 7% i to je važna vest za sve građane Srbije.

Važna vest je i za naše penzionere da će, po švajcarskoj formuli, njihove penzije biti uvećavane po 5,6% u narednim godinama i naravno da će i dalje da se daju jednokratna davanja. U februaru će dobiti svaki penzioner po 20.000 dinara.

Država danas ima novca i danas država može da na ovakav način pomaže svoje sugrađane. Možemo da podižemo plate i u javnom sektoru i da pomažemo privatni sektor. Država danas ima novca zato što se vodi domaćinska, odgovorna politika i mi podižemo i plate i penzije iz realnih prihoda, ne uzimamo kredite, ne zadužujemo se, kao što su radili pripadnici bivšeg režima kada su uzimali skupe kredite da bi servisirali tekuću likvidnost, prosto da bi mogli da isplaćuju plate i penzije.

Danas imamo procenat rasta od 7,5%, i to je nešto što mi možemo sa ponosom da kažemo. Dakle, ove godine završavamo godinu sa 7,5% rasta BDP-a. To ni najveći skeptici… Sećamo se kakva je bila situacija prošle godine u ovo vreme, kada smo o tome govorili, i MMF je dao prognozu da će biti oko 5% rast, ovi dežurni kritičari iz Fiskalnog saveta su govorili da će rast biti oko 4%, a vidimo da smo mi ipak bili u pravu koji smo predviđali da će rast ići svakako preko 6%. Sada se pokazuje da će Srbija, kada se sabere prošla godina i ova i naredna godina za koju planiramo rast za 4,5%, kumulativno imati najveći rast od svih država Evrope.

Na taj način mi pokazujemo da Srbi ne moraju da pobeđuju samo u sportu i na polju ekonomije možemo da postižemo zavidne rezultate. To je važno da građani Srbije znaju zato što svi kada su stezali kaiš, cela Evropa kada je stezala kaiš, mi smo imali dovoljno novca da obezbedimo za sve ono što je bilo potrebno u tom trenutku. Da podsetimo građane Srbije: prvi smo nabavili vakcine, prvi smo imali respiratore, prvi smo sagradili dve kovid bolnice. Samo Kina je bila brža od nas po tom pitanju i na taj način smo pokazali da smo tu zbog građana.

Naravno, mislili smo i na našu privredu, osam milijardi evra ukupno je Srbija, 18% BDP-a, dala pomoć svojoj privredi i na taj način smo u nekoliko paketa pomoći servisirali minimalce, minimalne zarade kod privatnika punih šest meseci. Dakle, to su rezultati iza kojih svaka država može sa ponosom da stane. Imamo tu sreću da smo nastavili da ulažemo u sve ono što je važno, u infrastrukturne projekte. Dakle, ne samo da smo stezali kaiš i borili se da sačuvamo radna mesta, mi smo imali dovoljno novca, dovoljno projekata da nastavimo infrastrukturne radove u celoj Srbiji.

Kada o tome govorimo mi znamo da trenutno, dok ovde u ovom plenumu Narodne skupštine mi govorimo o ovim zakonima, mašine rade na 10 koridora, 10 autoputeva se u ovom trenutku radi. Da nabrojimo, građani Srbije, to su: Fruškogorski koridor, Ruma-Šabac-Loznica, Kuzmin-Sremska Rača, Preljina-Požega, Moravski koridor, Surčin-Novi Beograd, obilaznica oko Beograda - sektor B, Požarevac-Gradište-Golubac, Niš-Pločnik, obilaznica oko Kragujevca. Možete li danas u Evropi da navedete i jednu zemlju koja se u ovom trenutku može ponositi time da gradi 10 koridora u ovom trenutku, 10 autoputeva. U vremenu kada svi stežu kaiš, kada se bore za goli opstanak, mi gradimo i dalje nastavljamo da ulažemo.

Kome danas odgovara jaka Srbija, poštovani građani Srbije? Da li nekome u regionu odgovara kada vide da Srbija nabavlja najskuplje naoružanje? Da li nekome odgovara kada vide da se Srbija uspravlja iz pepela u koji su je bivši režim i lažne demokrate uvele? Dakle, nikome nije u interesu današnji razvoj naše države. Naravno, Srbija danas ne sedi skrštenih ruku. To njima iz inostranstva najviše i smeta što Srbija pokazuje da može sama da se bori, da radi, gradi i podiže našu državu. Ne čekamo da nam neko da diktat, nalog iz bilo čije ambasade, pa da mi nešto uradimo, kao što su navikli da rade.

Upravo zbog toga smo mi svedoci jedne besprizorne kampanje. Slobodno mogu da kažem da se protiv naše države vodi hibridni rat, i to najviše dolazi upravo iz onih centara koji žele da Srbiju vrate pod kontrolu, kao što je to bio slučaj do 2021. godine.

Svesni smo da opozicija trenutno u Srbiji, tajkunska, oličena u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i Borisu Tadiću, nema apsolutno nikakve šanse da dođe na vlast. Jasno je to njihovim nalogodavcima. Prema tome, oni sada stavljaju u pogon taj drugi deo njihovog delovanja tzv. nevladin sektor i, podsetiću građane Srbije, kada kažemo nevladin sektor, obično mislimo na Natašu Kandić, tu je ona Staša Zajović, „Žene u crnom“, taj antisrpski deo nevladinog sektora, ali sada im se priključuju tzv. ekološki pokreti.

Nije uopšte slučajno što ste imali pre nekih mesec dana onu potpunu kampanju laži i kleveta. Sećamo se kako su nasrtali na zid, na mural generala Ratka Mladića, gađali ga jajima. Sve je to bila uvertira u ono što su spremali. Dakle, potrebno je uneti nestabilnost u našu zemlju, potrebno je zaustaviti napredak Srbije. Sećamo se kako su jurišali na mural. Mural je obnovljen i mi se svojih heroja ne stidimo, za razliku od tih bednika koji su plaćeni, debelo plaćeni da rade protiv svoje države. Kada im to nije pošlo za rukom, nisu uspeli da destabilizuju državu na toj temi, onda se okreću ka drugom delu nevladinog sektora, neka organizacija „Kreni-promeni“, izvesni Sava Manojlović koji se direktno finansira iz Rokfeler fondacije i ovde smo govorili o tome. Primili su 25.000 dolara 29. aprila ove godine da rade ovo što rade, i to treba građanima jasno reći.

Dakle, opozicija, jalova, ovakva kakva je danas, nikako ne može na izborima da bilo kako napravi rezultat koji može da se primakne Aleksandru Vučiću. Oni sada stavljaju u pogon nevladin sektor i na taj način će pokušati da izazovu dalju nestabilnost u našoj državi.

Ono što je važno jeste da prosto izjavimo da ovo što rade i ovo divljanje po ulicama u našoj zemlji je neverovatno. Dakle, zamislite situaciju da jedna nevladina organizacija poziva narod da protestvuje protiv dva zakona. Da li je to Zakon o eksproprijaciji i referendumu? Da su bili neki drugi zakoni, oni bi, naravno, i to uzeli kao povod. Dakle, bitno je izvesti narod na ulicu, bitno je blokirati Srbiju.

Nažalost, ovde imamo situaciju da se građani naše države besramno obmanjuju na način da im se govori nešto što je potpuno, kako da kažem, tema oko koje ćemo se svi lako složiti. Kaže – ko je za zdravu životnu sredinu treba da bude na ulicama. Hoćete li da kažete da se bilo ko u našoj državi zalaže za prljavu životnu sredinu? Da li uopšte neko može da pomisli da se mi, koji živimo ovde, čija deca žive ovde, zalažemo za prljavu životnu sredinu, za zagađen vazduh? Naravno da se ne zalažemo.

Znate šta je ovde zanimljivo? Jedno su, znate, priče kako bi neko da ulaže novac i kako bi trebao da se bavi životnom sredinom, a drugo je realnost. Mi danas ulažemo 600 miliona evra, država ulaže danas, u sve ono što je potrebno za zelenu agendu.

Država danas i radi izmeštanje divljih deponija. Kod mene u mom kraju imamo divlju deponiju koja je bila dole kod Prijepolja, koja je sklonjena posle 50 godina nebrige, to je danas urađeno, i regionalna deponija. Dakle, pravi se transfer stanica između Prijepolja i Priboja. Regionalna deponija u Užicu je, takođe, sanirana. Država se danas na svakom koraku bavi ekologijom na taj način što zaista daje novac i što ulaže u ono što je neophodno, a ne da nam oni pričaju kako bi trebalo nešto da se radi, a imali su priliku, bili su na vlasti i nisu uradili ništa za vreme dok su bili na vlasti, dok su samo gledali kako će da napune svoje džepove.

Ono što je važno za građane Srbije jeste da znaju da SNS i Aleksandar Vučić pored toga… Kažem, bavimo se zaštitom životne sredine, radimo na tome konkretnim delima. Ministarstvo životne sredine i ekologije, Irena Vujović, zaista rade vrhunski posao za ekologiju. Dakle, ne govorimo o stvarima koje bismo mi možda uradili, nego se konkretno danas dešavaju. Ulažemo danas 600 miliona evra u ekologiju i zaštitu životne sredine.

Šta je važno? Takođe, dok sam spremao govor, stigla je potvrda iz EU da se otvara klaster četiri, koji se tiče zelene agende. Dakle, da li će to tajkunski mediji smeti da objave, da pohvale svoju državu ponekad? Vidite, nismo tako najgori, kao što pričate. Evropska unija otvara klaster četiri. Očigledno je da se dobre stvari dešavaju u Srbiji kada je reč o zaštiti ekologije.

Međutim, tema na kojoj se najviše napada i vidim da je to u javnosti plasirano, kao nešto na čemu se zaista insistira, jeste „Rio Tinto“. Međutim, tu je apsolutno neverovatna stvar da vas predstavnici bivšeg režima pozivaju na proteste ljudi u čije vreme je doveden „Rio Tinto“ u Srbiju. Predsednik je pre neki dan imao konferenciju za štampu i o tome treba uporno govoriti da ljudi ne bi bili u zabludi.

„Rio Tinto“ je došao i prvi ugovor koji je potpisan je 8. juna 2004. godine. Tada im je dato pravo da istražuju. Potpisali su zatim drugi dokument 17. januara 2005. godine, a kada su im predstavnici bivšeg režima, tada je bio Boris Tadić na vlasti, bio je predsednik, dali mogućnost da prošire eksploataciono područje. Treći ugovor 26. septembra 2005. godine i dozvoljavaju im da vrše geološka istraživanja. Zatim, 4. januara 2007. godine četvrti ugovor sa „Rio Tintom“. Dakle, sve vreme su na vlasti žuti lopovi iz bivšeg režima koji navodno teraju „Rio Tinto“ iz Srbije i dozvoljavaju da se proširi područje na još devet istražnih polja. Imate 28. avgust 2008. godine i dodatno proširenje, Cvetkovićeva Vlada. Zatim, 2009. i 2011. godine se dozvoljava još 16 istražnih polja na korišćenje i 18. januara 2012. godine, ključni dokument, usvajaju tu Strategiju kojom „Rio Tinto“ stavljaju na prvo mesto kada je reč o istraživanju litijuma.

Dakle, ti ljudi koji su direktno doveli Rio Tinto u Srbiju, danas bez imalo srama prozivaju Aleksandra Vučića, SNS koji nije potpisao, pazite, ni jedan jedini dokument sa Rio Tintom.

Dakle, građani Srbije moraju da znaju da su na brutalan način obmanuti kada je reč o ovoj temi. Nemojte da verujete onima koji se kriju iza raznih nevladinih organizacija koji pokušavaju da destabilizuju svoju državu, a koji su direktno doveli Rio Tinto u Srbiju. Dakle, i 2017. godine imate izjavu Dragana Đilasa koji kaže da je to dobra stvar za Srbiju, da na tome treba raditi. Dakle, oni su do pre samo tri-četiri godine govorili da je to afirmativno i dobro za našu državu.

I danas vam isti ti govore kako Rio Tinto nije dobar za Srbiju. Kažu vam, i naravno, da kažem još jednom, Aleksandar Vučić, SNS, naravno da ništa neće uraditi što je protiv interesa našeg naroda i to je ono što se uporno ovde potencira da ćemo mi nešto da uradimo mimo naroda „ispod žita“, kao što su oni navikli da rade.

To vam govore, kažem, ljudi koji su uzeli pare. Pazite, direktno su uzeli pare od Rio Tinta, kao što je ovaj stručnjak Marko Blagojević, koji je inače bio, suđeno mu je bilo zbog malverzacija sa Bulevarom Kralja Aleksandra za vreme dok je bio direktor Kancelarije, određene, za javna ulaganja Grada Beograda, dok je bio Đilas gradonačelnik.

Taj čovek koji je danas njegov funkcioner je uzeo 717 hiljada evra, prodao Rio Tintu, imate ugovor i on vam danas vodi proteste u Loznici. Pa ljudi, nemojte dozvoliti da vas obmanjuju, samo kažemo, ja verujem da među građanima koji protestuju ima ljudi koji su zaista zabrinuti za životnu sredinu, ali pogledajte rezultate. Ova vlast ništa nije uradila na štetu građana Srbije.

Što se tiče ove teme vezano za Rio Tinto, rekli smo, sve što može da bude deo dogovora će ići pred narod na referendum, nakon što sačekamo određene potvrde treba da vidimo studije izvodljivosti, procene uticaja na životnu sredinu. Nakon toga ćemo da idemo pred narod i da narod kaže ako jeste za to, naravno, da ćemo dozvoliti, ako narod nije za to mi smo rekli da ništa nećemo raditi što je protiv interesa naroda i to je ono što građani treba da znaju.

Nemojte da dozvolite da vas obmanjuju ljudi koji su, kažem, uzeli novac, debele pare od Rio Tinta, prodali svoju zemlju, koji danas izlaze na ulicu da bi povratili to što su prodali.

Dakle, kažem, ovo je tema oko koje zaista bi trebalo da budemo svi jedinstveni. Srbiji dobro ide, naša država se nalazi na dobrom putu, velika su ulaganja, velika su infrastrukturna predviđena za narednu godinu. Godina 2022. će biti godina i dalje nastavka ulaganja u sve ono što je potrebno i autoputevi i fabrike i sve što i do sada država radi, tako da moramo da budemo svesni toga da država, naravno, da hoće da sputaju raznorazni centri moći koji bi da je vrate pod skute tajkuna, kao što je slučaj bio do 2012. godine.

Mi im odgovaramo, naravno, da se to neće dozvoliti. Građani Srbije imaće pravo i dalje, isključivo oni, da na izborima određuju ko će da vodi našu državu zato što nama je dosta više da nam se diktira sa strane i da nam govore kako će i ko će da upravlja našom državom, da nam ministre određuju iz stranih ambasada i da nam predloge za dnevni red Vlade stiže iz, znamo odakle je stizalo do 2012. godine, dakle iz stranih centara moći.

Srbija danas vodi nezavisnu, suverenu politiku. Predsednik Aleksandar Vučić je i bio, kažem, kada god je teška situacija, kao što je bila, recimo, pre neki dan, kada su hiljade ljudi bili blokirani u saobraćaju zato što je izvesna grupa odlučila da blokira Srbiju, da blokira život u našoj državi, predsednik je bio sa narodom i to tamo gde se narodu, kojeg se direktno tiče sve ovo što se dešava vezano za određena pitanja koja postoje u javnosti kada je reč o Loznici, o Rio Tintu i o tim investicijama, koji su, kažem, dogovarane mnogo pre dolaska SNS na vlasti.

Dakle, predsednik je direktno bio, pokazao je da je tu i da ćemo uvek biti tu za naše građane koji nam daju ovoliko poverenje na izborima ništa nećemo, ponavljam još jednom, ništa nećemo uraditi mimo interesa onoga što su interesi, pre svega, građana Republike Srbije i naše države.

I poručujemo još jednom i predstavnicima bivšeg režima i kolovođama protesta, ne narodu, narod koji je izmanipulisan ima pravo možda i da nije dovoljno informisan o ovim temama, mi smo tu narodni poslanici i ministri i članovi Vlade, svi treba da objašnjavaju narodu o čemu se radi. To je naša uloga.

Narod je možda izmanipulisan, ne treba mi da se na nikakav ružan način ophodimo prema ljudima koji možda zaista veruju da se sprema neka, ne znam ni ja kakva investicija koja će da ugrozi bilo kakvu životnu sredinu, mi treba o tome da govorimo i da na pravi način dajemo odgovore.

Ali, ovim kolovođama protesta, tajkunskoj opoziciji poručujemo, narod ne možete pobediti, jedino na izborima ćete imati priliku da nas pobedite, a ako uspete da nas pobedite na izborima doći ćete na vlast, na ulici nikada nećete doći na vlast, to je poruka nas SNS. Ako se na ulici budemo prebrojavali, to vam neće biti dobro ni za koga, a ponajmanje za vas. Hvala.

Živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodinu Dabiću.
Sada prelazimo na listu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Prva na listi, koleginica Misala Pramenković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje sva četiri zakona koji se tiču uređenja sistema plata jeste sa predlogom da se odgode do 2025. godine i smatramo da je to logičan potez budući da se sve pripreme na polju unapređenja ovog sektora neće zaustaviti, već oni imaju svoj kontinuitet, tako da nije loše postaviti rok i dati sve od sebe da se sve obaveze koje se imaju do tog roka ispune. To je možda i bolje rešenje nego dati neki kraći rok pa ga onda probijati itd. Sistem uređenja plata u javnom sektoru je i te kako važan. Pozdravljamo najavljena povećanja plata iz domena javne uprave, zdravstva itd.

Međutim, ja bih želela iskoristiti priliku da u toku obraćanja ukažem na pojavu koja se nažalost kod nas u Sandžaku u poslednje vreme veoma često dešava i što postaje neka loša praksa, a to je upućivanje pretnji građanima. Ovog puta u pitanju je naš kolega narodni poslanik, dr Jahja Fehratović.

Dobio je direktne pretnje od lica koje je dokazani inspirator brutalnog ubistva novinara i humaniste, Edina Hamidovića, u avgustu mesecu u Sjenici ove godine, koji je ubijen pred suprugom i svoje šestoro maloletne dece.

Dešava se to da to isto lice, ohrabreno određenim strukturama, nažalost pojedinim kako u sudstvu, tako u tužilaštvu, delovima policije, ponovo upućuje, targetira i stavlja metu na čelo časnim i čestitim ljudima.

Ukoliko je status i tretman narodnih poslanika koji imaju zagarantiran imunitet ovakav, šta očekivati i šta mogu očekivati građani Sjenice i okolnih gradova?

Dakle, politika kriminalnih struktura jeste zapravo da zaplaše narod, da zaplaše građane, a samim tim direktno nanose štetu državi i državnim organima.

Vlada Republike Srbije je otvoreno rekla i aktivno pokazala na delu da želi da se obračuna sa organizovanim kriminalom, ali se to mora desiti na teritoriji cele države i u tome se mora još odlučnije pokazati.

Korumpirani činovnici, uposlenici kako u sudstvu, tužilaštvu, u strukturama policije jesu kancer koji izjeda i državne organe i ovo društvo i tome se mora stati u kraj, jer kriminalci su poslednji ološ i poslednji sloj ovog društva koji nikako ne sme isplivati na površinu, jer su zahvaljujući svojim nečasnim radnjama na dnu samog društva zapravo ponajpre bi trebali biti iza rešetaka.

Uskoro se nadamo da će tretman takvih lica adekvatnim delovanjem i zapravo da će se smestiti na mesto koje im i pripada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginici Pramenković.
Sledeći narodni poslanik je Vladan Glišić. Izvolite.

Opoziciona javnost vam zamera da ova povećanja plata i penzija ulazi u predizborni ciklus i da na neki način predstavlja jednu režimsku predizbornu velikodušnost.

Da li je to tako ili je to povećanje koje se zasniva na ekonomskim parametrima i koje neće opteretiti naš budžet i naš ekonomski razvoj pokazaće period posle izbora i videćemo da li će biti ekonomskih posledica ove predizborne velikodušnosti.

Druga stvar koja se zamera iz opozicione javnosti, jeste to što ovo odlaganje uređenja obračuna zarada zaposlenima u javnom sektoru trebalo je da stupi na snagu ove godine 2022, koja nam upravo dolazi, ali se pomera za 2025. godinu. Zamerka je da je to u stvari davanje još jednog perioda SNS da može da manipuliše platama, da može na taj način da jedan veliki korpus ljudi koji čine zaposleni u javnom sektoru, a to je 450 hiljada ljudi, drži pod kontrolom i na neki način ih vuče ka tome da glasaju na izborima za njih.

Naravno, to su stvari koje ćemo teško proveriti dok ne siđete sa vlasti, ali ono što je očigledno jeste da, kao što su uvažene kolege pre mene rekli, da je na osnovu analiza pokazano da je zadnjih godina oko 20 hiljada radnih mesta manje u javnom sektoru nego što je bilo pre.

Međutim, to je tako kad samo pogledate stalno zaposlene. Zna se da u suštini kroz prekarijat u javnom sektoru režimske stranke kontrolišu ljude koji su tamo zaposleni. To su ugovori o delu, ugovori o povremenim i privremenim poslovima, to su kod rukovodećih kadrova v.d. stanja gde ti ljudi nikad nisu sigurni da li će im ugovori biti produženi ili će im status ljudi koji su preuzeli rukovodeće pozicije biti produžene.

Da budemo iskreni to je ta čuvena boljka stranačkog zapošljavanja koja traje dosta dugo. Imali smo je i u komunizmu, ali tad su svi bili članovi jedne stranke, pa se ipak nekako napredovalo na osnovu nekih karijernih sposobnosti i stručnosti i rada od ulaska u obnovljeni višepartizam nema te stranke koja kada je bila na vlasti nije koristila tu privilegiju da stranački zapošljava ljude koji su se na neki način dokazali u stranci i da ih obavezuje da dalje rade za stranke.

Srpska napredna stranka tu ne radi ništa ono što nisu radili drugi kada su bili na vlasti, ali pošto je najmasovnija stranka u našem višepartizmu to se dosta vidi, ljudi to znaju. Besmisleno je govoriti, to je ono što svi rade kada su u opoziciji, pričaju otprilike isto ovo što i ja, a kada dođu na vlast onda koriste taj sistem i nastavljaju da zapošljavaju svoje partijske drugove.

Ono što treba uraditi jeste ne vikati na one koji su trenutno na vlasti, već predložiti sistemska rešenja koja će sprečiti dalje stranačko zapošljavanje i situaciju da sutra kroz to stranačko zapošljavanje upravljanjem platama, upravljanjem obračuna plata, vi u stvari na neki način utičete i na dalje vezivanje tih ljudi za jednu političku stranku.

Narodna mreža i oni koji podržavaju naše ideje se zalažu za to da se zakonske restrikcije u pogledu stranačkog angažovanja onih koji se zapošljavaju u javnoj upravi prošire na isti način kao što je to u pravosuđu i bezbednosnim strukturama. Onog trenutka kada dovedemo u situaciju da oni koji se zapošljavaju u javne strukture po sili zakona ne smeju da budu u stranačkim akcijama, stranačkom angažovanju i takvim situacijama mi ćemo onemogućiti bilo koju buduću političku stranku da zloupotrebljava mogućnost uticaja na zaposlene u javnom sektoru.

Još jedna stvar koja je vrlo bitna, a tiče se i ovih tema oko protesta i Rio Tinta i još nekih drugih korporacija koje se u međuvremenu pojavljuju kao problematični i predatorski u Srbiji po pitanju naše ekologije i naših resursa jeste ideja da posle 30 godina priče o slaboj državi, o tome da je nama potrebno da država bude samo neko ko uređuje utakmicu na tržištu, a da sve treba prepustiti privatnom sektoru, pa smo došli u situaciju da su sve vlade od 5. oktobra na ovamo prepuštale privatnom sektoru razne delatnosti i notarijat i prinudno izvršenje i bankarski sektor i na kraju evo sad smo u borbi da se kroz ustavno-braniteljski pokret na referendumu ne izglasa privatizacija pravosuđa, najzad je cela svetska zajednica, misaona zajednica shvatila da ideal o slaboj državi, a jakom tržištu je besmislena, da ona služi samo multinacionalnim korporacijama zapadnog određenja da predatorski uništavaju narod i njihove resurse i da jedino rešenje za odbranu slobode, ljudskih prava, nacionalnog dostojanstva, bilo kakve mogućnosti da se ljudi pitaju za to kako će živeti, jest obnova suvereniteta, a to je nemoguće bez jačanja države.

Ta vrsta repartizacije koja nam je potrebna ne može da se radi ako se u javnom sektoru smanjuje broj zaposlenih pogotovo u oblastima inspekcijskog rada i tu vraćamo onu čuvenu priču na to da nam 300 firmi rudarskih po Srbiji koje deliju i kontrolišu samo pet rudarskih inspektora. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Replika, Đorđe Dabić, pretpostavljam.