Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem, uvaženom narodnom poslaniku Josipu Brozu.
Sledeći na listi Aleksandar Mirković, predstavnik poslaničkog kluba „Aleksandar Vučić - Za našu decu“. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Mirković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da je i sama ministarka u svom uvodnom izlaganju rekla mnogo toga što sam i ja nameravao kao i predstavnica naše poslaničke grupe, gospođa Milanka Vukojičić, prinuđen sam da svoje izlaganje malo korigujem i prilagodim kako se ne bi ponavljali.

Svakako, ono što na samom početku želim da istaknem jeste činjenica da se pred nama danas nalaze jako važni zakoni, koji još jednom samo pokazuju koliko je ekonomska politika Srbije danas mnogo bolja, mnogo kvalitetnija, ali i koliko Srbija danas finansijski mnogo bolje stoji.

Kada govorimo o tome ne možemo se ne osvrnuti na činjenicu da je do ovakve finansijske situacije u našoj zemlji došlo isključivo zbog odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i one finansijske konsolidacije koja je nastupila dolaskom SNS na vlast 2014. i 2015. godine.

U prilog tome govori činjenica da iz godine u godinu imamo i sve više stranih investicija i da plate i penzije konstantno rastu.

Mislim da smo i mnogo puta baš plenumu tokom nekih prethodnih rasprava naglašavali koliko je ekonomska stabilnost od presudnog značaja za kvalitet života građana u našoj zemlji.

Izneo bih samo nekoliko podataka koji će to potvrditi, a to je činjenica da smo u prvih 10 meseci ove godine imali čak tri milijarde i 140 miliona evra direktnih stranih investicija, što je ogromna cifra i što samo pokazuje da je Srbija nakon 2012. i 2013. godine, tog perioda kada niko nije želeo da investira u našu zemlju ni jedan jedini evro, danas smo postali najinteresantnije mesto za investicije, kako sa istoka tako i sa zapada.

Ono što je interesantno građanima, jeste i podatak da i u doba pandemije, koja je zadesila ceo svet u vreme korona krize, u našoj zemlji se nastavilo da se gradi, da se izgrađuje, ali isto tako smo nastavili i da otvaramo fabrike i nova radna mesta, pa je tako, ne samo da smo sprečili rast nezaposlenosti, već smo otvorili i 60 hiljada novih radnih mesta, što je svojevrstan uspeh.

Međutim, kada govorimo o svim ovim podacima, ne možemo a da ne primetimo da koliko god Srbija beležila dobre rezultate i napredovala u svakom pogledu i smislu, da postoji jedan deo ljudi u našoj zemlji koji su manjina, ali nekako najekstremnija i u svojim zahtevima i u svojem delovanju koji predstavljaju bivši režim DS, koji na svaki način pokušavaju da te rezultate ospore, ali i da nekakvim iznošenjem kojekakvih neistina i laži bace blato ili ljagu na sve što je postignuto.

Današnji zakoni, opet kažem, moraću malo drugačije da pristupim svom izlaganju, pokazuju samo da i sve ono što je danas dobro izrečeno ovde za njih nije dobro i oni bi to nekako drugačije.

Nije sporno da imamo različito mišljenje i da vidimo neke stvari drugačije, ali je sporno kada vam lekciju i predavanje, narodski rečeno, drže oni ljudi koji ama baš ništa na tom planu nisu uradili.

Ako govorimo o zakonima koji se tiču socijalne politike, poštovana ministarka, vi ste na udaru već neko vreme i to ljudi koji su učinili sve suprotno od želja i potreba građana Srbije. Ne postoje primeri ili ne postoji zakonsko rešenje koje do sada nije naišlo na kritiku predstavnika bivšeg režima DS, koji predvodi Dragan Đilas, ali nekako nigde nismo došli do konkretne ideje ili šta bi to oni bolje učinili.

Mislim da je i gospođa Vukojičić u svom izlaganju iznela primer Heterlenda, ali nije to najgore što su oni radili. Svakako je drastičan primer, ali takve primere ste imali širom Srbije, ali imali ste i nešto što je još skandaloznije, gde ste direktnom zloupotrebom službenog položaja, u tom trenutku Dragana Đilasa, imali iskorišćavanje potrebe dece zarad ličnih interesa i stvaranja svoje lične imperije, poslovne, naravno.

O čemu se radi? Za ljude koji dolaze iz Beograda, ali verujem i za one ljude koji dolaze iz unutrašnjosti, Pionirski grad nije nešto što je nepoznato i svi znaju gde se on nalazi. Međutim, Pionirski grad je postao popularan poslednjih petnaestak godina, pa skoro, hajde možda i dvadeset, zbog jedne afere koja će dugo ostati upamćena, a ja se nadam da će dobiti i sudski epilog.

Naime, 2005. godine je Dragan Đilas već bio funkcioner DS. U tom periodu mislim da je bio i na čelu beogradskog odbora DS, te je tako direktno uticao na sve ono što se dešava u Gradu Beogradu, što bi rekle njegove kolege: „Ne može ništa da se desi dok on to ne pogleda ili ne potpiše“.

Interesantno je da je 2005. i 2006. godine stvarajući svoju poslovnu imperiju otpočeo skandalozan projekat i doveo u našu zemlju nešto što danas svi kritikuju, a među tim najoštrijim kritičarima je i on, a to je rijaliti program.

Tih godina se pojavio rialiti „Veliki Brat“ i na mala vrata je uvedeno nešto što je danas rasprostranjeno na mnogim kanalima, ali ima iz mog ličnog ugla i po mom ličnom mišljenju veoma loš uticaj.

O čemu se radi? Godine 2005. i 2006. dolaze na ideju da u Pionirskom gradu, obratite pažnju, pošto tamo ima dosta prostora neiskorišćenoga i lako ga je kontrolisati jer je tu Pionirski grad javno preduzeće Grada Beograda, dolaze na odluku da tamo naprave nekakav montažni objekat. Montažni objekat pravi firma „Emoušn“, gle čuda, u kojoj je suvlasnik i Dragan Đilas. Objekat je veličine 1967. metara kvadratnih i ono što je interesantno, na šta stavljam poseban akcenat, bez bilo kakve dozvole. Bez i jednog jedinog papira tamo otpočinju izgradnju tog objekta.

Nakon što su završili taj objekat kako bi dalje otišli u korak ostvarenju svog cilja, shvataju da nailaze na problem da ne mogu da dobiju dozvolu i sve potrebne ugovore ukoliko to nekako ne definišu, što će biti prijemčivo građanima, a i što će nekako moći da opravdaju.

Kako nisu mogli da dobiju dozvolu za rijaliti program ili za objekat koji će služiti rialiti programu, vrhunac bezobrazluka i licemerja ide jer u prvi korak naglašavaju da je taj objekat potreban za dečije odmaralište. Zamislite, kuća „Velikog Brata“ u tom prvom koraku se najavljuje kao nešto gde će biti dečije odmaralište.

Nakon završetka samog objekta i kada je bilo neophodno da se uđe u zakup tog prostora, dolaze na još skandalozniju ideju, da sam objekat koji već fizički postoji, koji je opremljen i u kojem su postavljene kamere za nadzor 0-24 časa jer je takav format „Veliki Brat“, dolaze na još skandalozniju ideju gde to ugovorom definišu kao objekat za dnevni boravak dece. Dakle, po mišljenju Dragana Đilasa i po njegovim papirima, dnevni boravak dece je kuća „Velikog Brata“.

Oni koji pamte to vreme i koji se sećaju ili koji su nekad bili u prilici samo na 15 minuta da pogledaju šta se tamo radi i šta se dešava, znaju koliko je ovako nešto skandalozno i nepojmljivo i koliko je ovo afera koja je zasigurno i obeležila već Dragana Đilasa, ali će ga pratiti dokle god je u političkom životu naše zemlje.

Da je tu bio i prihod ono što je glavno govori i podatak da je za mesečni zakup ovih 1.967 kvadratnih metara njegova firma plaćala, pazite sad, cenu od 416 evra mesečno, što vam je negde 0,2 evra po metru kvadratnom, pa sada vi vidite koliki je prihod on tu napravio, a ne sve to samo dodajte da su se iz tog rijaliti programa izrodili mnogi drugi, pa gde je reklamni prostor i ona opet dolazimo do onoga u čemu je Dragan Đilas bio najbolji, a to je prodavanje sekundi na raznorazni televizijama.

Ovo sve, poštovani građani Srbije, iznosim zbog vas, jer danas kada govorimo o socijalnoj politici, kada ministarka danas ovde izlaže i obrazlaže ovaj zakon vi imate neke ljude koji su našli za shodno da ovo kritikuju, iako ja zaista ne vidim ništa ovde sporno u ovom zakonu, šta više sve je pohvalno, ali ti ljudi kada su bili u prilici da nešto urade za našu zemlju, za naš grad u ovom slučaju Beograd, ništa nisu uradili već su radili lično za svoj džep i za svoju poslovnu imperiju.

Nadam se da će po sopstvenom priznanju kada se ova tema aktivirala pre nekoliko meseci jedino obrazloženje za sve ovo što sam ja danas izneo bilo je da Dragan Đilas nije imao firmu, pazite sad, već da je njegova firma bila suvlasnik. Dakle, ja ne vidim nikakvu razliku, ali suština je ista. Zloupotrebom službenog položaja i mogućnosti poluge vlasti koji je imao u svojoj Demokratskoj stranci, pa kasnije u Gradu Beogradu, Dragan Đilas je činio sve samo da sebi napuni džepove i da iskoristi položaj koji ima da od državnih resursa koristi zarad ličnih interesa.

Što se tiče zakona koji se tiče izgradnje naše zemlje, osvrnuću se kratko i na to mada mislim da je mnogo toga rečeno. Srbija je danas zemlja koju, ako ste, kao što je veliki broj građana napustio 2012. i 2013. godine, kada biste se vratili danas zasigurno u neke delove naše zemlje teško da biste prepoznali. Srbija je zemlja u kojoj se danas grade i putevi i pruge i brze saobraćajnice. Srbija je zemlja u kojoj se grade škole i domovi zdravlja i bolnice i Srbija je postala zemlja jedne opšte izgradnje i od krajnjeg severa do krajnjeg juga ili istoka ili zapada, kako god to hoćete da definišete, ne postoji jedno mesto u našoj zemlji u kome se nešto nije izgradilo.

U prilog tome najbolje govori podatak ako se već držimo samo autoputeva da smo do 2012. godine u režimu Demokratske stranke izgradili svega 65 kilometara autoputeva i to je pitanje kakvog kvaliteta. Za vreme vlasti SNS, pre svega odgovornom politikom predsednika Aleksandra Vučića, do sada smo izgradili preko 350 kilometara autoputeva i trenutno gradimo još 370 kilometara. Ja bih voleo da bilo ko od predstavnika opozicije ili ovih ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast nekakvim nasiljem i blokadama, da mi nađu makar jednu zemlju u kojoj će moći da pronađu ovakve ili slične podatke.

Ako uzmete samo u obzir da danas gradimo 10 autoputeva, da u vreme režima Demokratske stranke nismo bili u stanju da okrečimo 10 mesnih zajednica godišnje, jasno je koliko je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića podređena i pre svega se odnosi na bolji život građana Srbije.

Znate, sa novim autoputevima, sa brzim prugama i brzim saobraćajnicama dolaze investicije, jer vi tako povezujete svaki deo naše zemlje i normalno je da imamo takav skok stranih investicija kada svako danas u našoj zemlji vidi pouzdanog partnera, ali pre svega vidi odgovorne ljude i vidi vlast koja ispunjava svoja obećanja i koja želi da zajedno sa svim građanima Srbije napreduje u svakom pogledu i smislu.

Nažalost, imali smo ružan period do 2012. i 2013. godini kada su investitori uslovljavani sa tim koliki će procenat novca ostati onima koji su na vlasti i koji su tako i na taj način određivali i krojili budžete. Ja sam uveren da razvoj naše zemlje, ovde neće stati i da Ruma – Šabac - Loznica je samo jedan u nizu projekata koje smo do sada započeli, ostvarili, ali i obećanje i zalog za ono što ćemo ostvarivati u narednom periodu. Kao što je koleginica Milanka Vukojičić u svom izlaganju na početku napomenula, ja ću sa time završiti, Srbija će 3. aprila birati između budućnosti i prošlosti biće u prilici da svima nama da ocenu ko je i kako radio u prethodnom periodu. Uveren sam, ukoliko se bude vodilo računa, a uveren sam da će opet sa druge strane građani tako i postupiti, o budućnosti naše zemlje i o budućnosti svakog čoveka, njegove porodice i sve naše dece, da podrška SNS neće izostati.

Međutim, ono na šta želim da skrenem pažnju jeste još jednom i činjenica da danas ljudi koji predstavljaju jedan ekstremni deo opozicije se služe neistinama, lažima i razno raznim radikalnim metodama sa željom da izazovu haos u našoj zemlji. U tom haosu oni vide svoju šansu ne bi li ubrali neki jeftin politički poen, ali ne bi li putem ulice došli na vlast.

Samo molim sve građane Srbije da na tako nešto ne nasedaju, da ne nasedaju ne te provokacije i da strpljivo kroz možda tri ili četiri meseca, koliko imamo već do izbora, sačekaju, razmisle i odmere ko je kako radio za njihovu budućnost, za njihov interes pa neka 3. aprila po svojoj savesti i po želji za što bolju budućnost i svoje dece odluče. Moje lično mišljenje je da će SNS ubedljivo pobediti jer ako sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića i ispunjavamo obećanja koja dajemo, ali i delimo vrednosti, kao i viziju koju on ima, uveren sam da ćemo izgraditi još lepšu i još bolju Srbiju za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Aleksandru Mirkoviću.
Sledeći na listi je predstavnik Ujedinjene seljačke stranke Milija Miletić.
Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Kao i moje kolege koje su govorile pre mene, ja ću o vrlo bitnoj tački vezano za pomoć socijalno ugroženih, za njihov smeštaj govoriti. U ovom zakonu daje se ta mogućnost jer je to veoma neophodno. U periodu iza nas u područjima kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veliki broj opština koje su jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji, opštine koje imaju veliku površinu, gde je veoma veliki broj populacije starih ljudi, njima je preko potreban smeštaj u nekim izuzetnim situacijama, tako da je ovaj zakon prilagođen i takvim opštinama, takvim sredinama. Tu ima mogućnosti da se pomognu i mala deca i oni punoletni građani kojima je to potrebno. Ovo je veoma potrebno da se što pre uradi, da ovaj zakon donesemo, da to bude jedno od rešenja kojem ćemo moći da pomognemo ljudima kada je to najteže.

Inače, kada govorim ovde, govorim kao čovek sa iskustvom koji je na terenu od 1987. godine kada sam počeo da radim kao veterinarski tehničar, kada su sela bila jaka, gde su u selima bili mladi ljudi, gde je svaki čovek koji je živeo na selu bio dobar domaćin. Sada su se vremena promenila, sela su nam opustošena. Veliki broj mladih ljudi je otišao iz tih sela, tamo se nisu vraćali. Sada imamo mogućnost i dajemo mogućnost da se mladim ljudima obezbede kuće, da se kupe kuće, da se stvaraju tamo porodice, da se kroz tu pomoć koju daje država Srbija obezbede uslovi bolji za život tih mladih ljudi koji bi se vratili i normalno daje se mogućnost kroz pomoć države za svako novorođeno dete, a mi smo konkretno u Svrljigu u vreme kada sam ja bio predsednik opštine 2011. godine imali mogućnost i davali smo za svaku bračnu zajednicu, za nezaposlenu porodilju 50% više sredstava za one koje žive u našim selima.

Mislim da je to bio neki početak nečega da se stimuliše bračna zajednica, da se stimuliše rađanje dece, da se mladim ljudima obezbede bolji uslovi i da tamo ostanu, ali kako vreme ide sve je manji i manji broj tih mladih ljudi. Sada smo kroz program koji daje država Srbija, Ministarstvo za brigu o selu, Ministarstvo za brigu o porodici i svi ovde koji smo tu mi želimo u svakom trenutku da se obezbedi još više sredstava za budući period, da mladi ljudi koji žive u tim selima da ostanu, da stvaraju porodice, da se njima obezbede uslovi za život, da budu približno isti uslovi kao za one što žive u gradovima.

Veliki problem tih naših sredina, kao što je Svrljig, jeste veliki broj starih ljudi i tim ljudima moramo obezbediti pomoć kroz program gerontodomaćica. Tu je nadležno Ministarstvo za rad i socijalnu politiku veoma je aktivno. Ja očekujem da ćemo i u narednoj godini i u narednom periodu obezbediti sredstva da se povećaju sredstva, da se kroz budžete Ministarstva i budžete lokalnih samouprava, da može da se to oplodi i da se ima mogućnost da te gerontodomaćice budu cele godine prisutne, da mogu svakom čoveku kome je potrebna pomoć da pruže pomoć.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, još jednom ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati predloge zakona zato što ti zakoni daju mogućnost da se bolje i lakše obezbeđuje pomoć svakom onom kome je to potrebno. Hvala još jednom.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem, uvaženom narodnom poslaniku Miliji Miletiću. Idemo dalje.
Reč ima predstavnica poslaničkog kluba SPS, uvažena narodna poslanica Jelena Mihajlović. Izvolite.

Jelena Mihailović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, želela sam da učestvujem u današnjoj raspravi i u okviru tačke dnevnog reda koja se tiče Zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, jer je tema socijalne zaštite u celini za jedno društvo jednako važna kao i svaka druga tema, jer je u fokusu sistema socijalne zaštite čovek, pojedinac, njegova sudbina i zdravstvena situacija, i fokus sistema socijalne zaštite mora biti upravo na individui koju treba podržati i kao država moramo uraditi sve da svi građani naše zemlje imaju jednake šanse za rast, razvoj, školovanje, zaposlenje i zdravstvenu negu bez izuzetka.

Zakon o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti koji se donošenjem ovog zakona izdvaja iz Krovnog zakona o sistemu socijalne zaštite, svrhu u svom donošenju treba da ima u uređivanju načina ostvarivanja prava korisnika privremenog smeštaja, u unapređivanju položaja korisnika kroz proces očuvanja kvaliteta života i potencijala korisnika, kao i u procesu njihove pripreme za povratak u društvo i njihovo normalno funkcionisanje u okviru društva, a koje mora da podrazumeva život bez diskriminacije i pod ravnopravnim uslovima sa svim ostalim pripadnicima društva.

Razlog za donošenje ovog zakona, a pored navedenih koji se tiču uređivanja i način ostvarivanja prava korisnika i unapređivanja njihovog položaja, je i preuzeta obaveza Republike Srbije da usvoji ovaj zakon, a proistekle obaveze u direktnoj vezi sa Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23, odeljak – Osnovna prava.

Naravno, podrazumeva se da kao ozbiljna država svoje preuzete obaveze moramo izvršavati i izvršavaćemo ih, posebno kao država koja je na evropskom putu i u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Mi geografski jesmo država Evrope i da sada ne idemo u detalje i naučne činjenice koje govore da je na našim prostorima i nastala prva evropska civilizacija, suština je da je naš sistem socijalne zaštite naše dvorište i naša kuća i u okviru naše kuće sami moramo otkriti njegove nedostatke, sami ga moramo unapređivati, sami raditi na prevenciji, održavanju i poboljšanju sistema.

Mi moramo biti sigurni da radimo dobru i pravu stvar i naše društvo i svi naši građani su ti koji moraju biti zadovoljni našim rezultatima na tom polju, jer kao što sam već rekla u fokusu sistema socijalne zaštite su čovek, žena, dete kao pojedinci i porodica kao stub i oslonac svakog društva i svaki život i svaka sudbina su pojedinačne priče kojima treba prići sa mnogo empatije, ljubavi, nege i želje da se pomogne.

Kada govorimo o ovoj temi, partijska obojenost je nevažna, partijski i politički interesi moraju biti sekundarni, jer je tema socijalne zaštite veoma osetljiva i kompleksna.

Na ustanovama koje rade u sistemu je velika odgovornost. Na Ministarstvu koje treba da obezbeđuje nadzor takođe, a zaposlena lica u okviru ustanova socijalne zaštite rade izuzetno težak i vrlo često se ispostavlja i veoma opasan posao.

Dakle, u fokusu socijalne zaštite moraju biti i korisnici, ali i lica zadužena za brigu o korisnicima. I jednima i drugima se moraju obezbediti kvalitetni uslovi za boravak i kvalitetni uslovi za rad, ali i osećaj da ni jedni, ni drugi nisu sami i ostavljeni svaki u svom problemu.

Naravno, kada govorimo o zaposlenim licima u ustanovama, govorimo sa pretpostavkom da su to časni profesionalci koji svoj posao rade sa mnogo strpljenja, ljubavi i napora kako bi trebalo prilaziti takvom pozivu.

Zakon o kom danas raspravljamo predviđa različite situacije u kojima je neophodan privremeni smeštaj korisnika ustanove socijalne zaštite, predviđa prava i obaveze, ali i dodeljuje nadzor resornom ministarstvu i određuje kaznene mere kojima će biti kažnjeno lice ili ustanove koje na bilo koji način budu kršile prava korisnika.

Ono što je suština sa svakim zakonom koji se usvoji, kao i sa bilo kojim dokumentom je da papir trpi sve, te je poštovanje tog papira od ključne važnosti za funkcionisanje sistema ili oblasti koji taj zakon mora da reguliše.

Floskula da je zakon neophodno poštovati nije samo floskula, ali u ovom specifičnom slučaju, kada govorimo o socijalnoj zaštiti kao humanoj ideji, ideji solidarnosti i empatije, zakon pre treba tretirati kao smernicu za rad, jer kao što sam i rekla poći ćemo od pretpostavke da u sistemu socijalne zaštite rade časni pojedinci i profesionalci, te im stroge odredbe kako treba da rade svoj posao koji je težak, smatram da nisu potrebne ako oni taj posao vole i svakom korisniku prilaze pojedinačno i sa punom pažnjom i željom da se situacija realizuje u najboljem interesu korisnika.

Naravno, svesni smo i činjenice da nisu svi pojedinci kojima je poverena briga o korisnicima socijalne zaštite posvećeni svom poslu na način na koji takvom pozivu mora da se pristupa, te se u takvim situacijama otvara prostor da zbog rada pojedinca zakažu institucije i ponekad, možda i često, naprave greške. Naravno, ljudi smo, svi grešimo, ali kada se radi o nečijem životu, kriznoj situaciji u kojoj se nalazi, nečije greške koje mogu biti i loše procene bez loše namere, nekoga koštaju cele faze u životu i vremena koje kada se izgubi je nenadoknadivo.

Stoga je veoma važno da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao ministarstvo nadležno za oblast socijalne zaštite, preduzme sve korake iz svoje nadležnosti kako bi kao društvo bili sigurni da sve institucije dobro rade svoj posao, pa makar to podrazumevalo reviziju i dublju analizu svih iole sumnjivih slučajeva sa kojima i javnost ima priliku s vremena na vreme da se upozna kroz sredstva informisanja.

Malo detaljnije ovom izlaganju želim da se osvrnem na decu i mlade kao korisnike sistema socijalne zaštite, te stoga želim da podvučem nekoliko važnih stvari koje se tiču navedenog.

Dakle, imamo priliku da u javnosti kroz sredstva informisanja saznamo za određene slučajeve oduzimanja dece, njihovog smeštaja u prihvatilište ili hraniteljske porodice, dok se problemi i krizne situacije u biološkoj porodici ne reše.

Svakako da je apsolutno neophodno zaštiti svako dete koje dolazi iz problematične porodice u kojoj trpi nasilje različitih vrsta od roditelja alkoholičara, narkomana, zlostavljača, ali nisu svi slučajevi dece smeštene u hraniteljsku porodicu takvog tipa. Za mnoge se ispostavlja da je razlog siromaštvo.

Svi smo pratili slučaj oca kome su oduzete tri ćerke, koje su provele pet ili šest godina kod hranitelja dok je on pokušavao da stane na noge, nađe zaposlenje i obezbedi im uslove za dostojanstveno odrastanje koje su po njegovim izjavama bili, i da svaka devojčica mora da ima svoju zasebnu sobu.

Ne mogu da ulazim u pojedinosti tog slučaja i da iznosim svoje stavove, jer nisam sa slučajem upoznata do tančina, ali i dalje sada kada su devojčice vraćene svom ocu, pitanje koje lebdi je sledeće - da li bi se slučaj rešio na ovakav način i deca vraćena ocu da nije bilo uključena javnost, da nije bilo pritiska javnosti, a na kraju i filma koji je priču oca ekranizovao?

Ovaj slučaj možda čak uopšte nije relevantan. Ovakvi slučajevi su možda u procentu statističke greške, ali svaki slučaj je nečiji život i vreme dece sa roditeljima i obrnuto, koje je izgubljeno, ko može nadoknaditi i povratiti. Da li je neko odgovarao za potencijalne pogrešne procene i odluke o oduzimanju dece i smeštanje dece u hraniteljsku porodicu ako je Centar za socijalni rad mogao igrati produženu ruku porodice, što po svojoj svrsi i nadležnostima i treba da ima, i mogao je da pomogne porodici da prevaziđe krizu i bez oduzimanja dece na toliko dug period.

Ovakvih slučajeva možda ima i mnogo više, ali za javnost, za građane i za nas narodne poslanike se otvara bezbroj pitanja. Da li centri za socijalni rad rade najbolje što mogu? Da li im treba poboljšati uslove za rad? Da li je možda neko u centru nekada pogrešio i ogrešio se o nečiju sudbinu? Da li je u situaciji kada se utvrdi da porodica nema finansijske mogućnosti da izdržava dete i živi u klasifikovanom siromaštvu, kao država i društvo možemo da uradimo više, da im pomognemo više, da im konkretnim novčanim sredstvima pomognemo više?

Tu dolazimo i do teme smeštaja dece kod hranitelja koji svojom odlukom da vode brigu o detetu u kriznoj situaciji, ne samo pomažu i detetu i biološkoj porodici, već svojom humanom odlukom pomažu i državi. Prirodno je da hranitelji dobijaju svoju naknadu za 24 časovne izazovan i težak posao brige o detetu u krizi, s tim što smatram da bi država trebala da razmisli o mogućnosti da te naknade poveća, ako uzmemo u obzir razliku u davanjima države kada se korisnik smešta kod hranitelja ili ustanovu što državu košta mnogo više.

Dodatni iznos pored naknade hranitelja koji kao država izdajemo za izdržavanje deteta koje je smešteno u hraniteljsku porodicu, a koja iznosi između 30 i 36, možda i 40 hiljada dinara, je iznos koji bi mogao biti od ogromnog značaja i pomoći biološkoj porodici ukoliko je razlog odvajanja dece od bioloških roditelja nemaština zbog nemogućnosti da nađu ili iz nekog zdravstvenog razloga ne mogu da obavljaju radnu aktivnost.

Još jedno pitanje je da li su sredstva koja je država isplaćivala pomenutim hraniteljima, recimo tih devojčica koje su oduzete na pet godina, mogla biti isplaćena ocu i time rešiti njegova trenutna finansijska nemoć, s obzirom da se na kraju tako dugog procesa utvrdilo da deca ipak mogu normalno živeti sa biološkim roditeljom?

Pretpostavljam da stručnjaci i zaposlena lica u ustanovama socijalne zaštite svoj posao rade sa maksimalnom posvećenošću i trudom, ali bi, imajući u vidu osetljivu delatnost kojom se bave, neophodno bilo nadzore i revizije sprovoditi i u češćem periodu, a ne samo kada su krizne ili incidentne situacije u pitanju, već kao preventivu koja bi podstakla ustanove da rade bolje i u najboljem interesu korisnika, a ne u određenim slučajevima svom ličnom, što može izazvati razmišljanja o potencijalnoj zloupotrebi procesa smeštanja dece u hraniteljske porodice, a samim tim bacanja lošeg svetla na institucije i kompletan sistem zaštite, što je sve zajedno, kada je u sprezi sa ovako osetljivom temom, nezahvalno uopšte i pomišljati da je moguće da se desi.

Nisam stručnjak koji treba da govori stručnjacima kako da rade svoj posao, ali sam sigurna da se sve relevantne činjenice u svakom pojedinačnom slučaju moraju analizirati i uzeti u obzir, sve okolnosti, svi nedostaci, ali i prednosti života deteta sa svojom biološkom porodicom i u zajednici gde se bezuslovna ljubav rađa sa dolaskom na ovaj svet.

Decembar je, bliže se i praznici, i želim da podelim sa svima vama i javnošću moje lično iskustvo koje sam stekla kroz saradnju i druženje sa korisnicima Prihvatilišta za decu u Beogradu.

Mnogo puta smo se družili, svirali, pevali, razgovarali i hrabrili se, a jednom smo birali najlepša pisma Deda Mrazu koja su pisala deca korisnici prihvatilišta. Kažem deca jer toliko imaju godina, ali po željama Deda Mrazu zaključi se da su to mali, zreli i ozbiljni ljudi. Oni žele da se mama sredi, da se tata zaposli, da Deda Mraz uradi sve što može da ne razdvoje brata i sestru ako ode u hraniteljsku porodicu ili da Deda Mraz, ako može, nađe dobre i fine hranitelje za njih. Oni hoće da se vrate kući, oni žele da žive u porodici. Oni su ti koji su fokus sistema socijalne zaštite, oni i njihovi biološki roditelji. Mi koji ovde danas diskutujemo i donosimo zakone, sve institucije, svi zaposleni u sistemu socijalne zaštite, svi mi postojimo zbog njih.

Važno je da se kao društvo više posvetimo podršci biološkoj porodici, da jačamo instituciju porodice i zajednice i da ne stavljamo na stub srama i sramote one roditelje koji se odluče da svoje dete ostave u sirotištu ili daju na usvajanje jer ne mogu da ga prehrane, već da preventivom, pravovremenom reakcijom i podrškom omogućimo porodici da stasava zajedno.

Važno je reći i tome učiti svu decu i mlade, kao i sve korisnike sistema socijalne zaštite, da nije sramota biti siromašan, nije sramota izgubiti posao, nije sramota nekada u životu pasti i biti poražen.

Mere podrške rađanju dece koje su najavljene su izvanredna odluka koja će ohrabriti mlade ljude da se odluče na korak rađanja deteta, s tim što takve mere kao kratkoročne potencijalno mogu izazvati eskalaciju broja korisnika socijalne zaštite u budućnosti, te je stoga dobar momenat da sistem socijalne zaštite krene u prevenciju i pripremu jačanja podrške socijalno ugroženim porodicama i samohranim roditeljima, ali da kao država razmotrimo opciju dugoročne i stabilne podrške porodicama koja bi mogla biti u obliku podrške preduzetničkim poduhvatima ili poljoprivrednim gazdinstvima, a što da ne bude i u sponi sa konkursom podrške za kupovinu seoskih kuća širom zemlje.

Naravno, korisnici socijalne zaštite nisu samo deca i mladi, već je i veliki broj odraslih ljudi i penzionera registrovano u sistemu, te je stoga važno da ustanove socijalne zaštite svoj posao rade valjano u svakom pojedinačnom slučaju.

Jedan od primera nemara i izostanka izvršavanja svojih obaveza je centar za socijalni rad u jednom gradu zapadne Srbije, koji je u postupku postao staratelj nepokretne gospođe smeštene u dom, s obzirom da ona nema svoju porodicu, i kao staratelj kome je redovno mesečno pristizala njena penzija, koja ima obavezu regulisanja mesečnih troškova za njen boravak i negu u domu, a koju nisu izmirivali, dom je nepokretnoj gospođi pretio izbacivanjem dok njena rođaka nije stigla iz Amerike i uz pravnu pomoć uspela da reši situaciju, da gospođa može nesmetano da boravi u domu.

Postoji određen broj ovakvih primera, te je stoga nadzor i kontrola rada i uspostavljanje stabilnih institucija neophodan za kvalitetno pružanje socijalne zaštite i sigurnosti svih njenih korisnika.

Iskoristiću ovaj trenutak, kada sam pomenula penzionere kao korisnike socijalne zaštite, da se nadovežem na neka od mojih prethodnih izlaganja koja su s ticala učešća penzionog fonda u nekim od velikih državnih projekata razvojnih šansi, kao što je Đerdap 3, a čiji početak realizacije je najavljen za 2022. godinu sa opredeljivanjem milijarde i 500 miliona evra u budžetu za sledeću godinu.

Ukoliko bi penzioni fond postao suvlasnik projekta takvog kapaciteta kao što je Đerdap 3, vezanog za proizvodnju energenta zelenog kilovata, čija cena će u budućnosti samo rasti ako uzmemo u obzir globalno tržište energentima, država bi se godišnje mogla rasteretiti izdvajanja u iznosu od oko 600 miliona evra, koje bi mogla uložiti kako u sistem socijalne zaštite, ali i na druge sektore važne za kvalitetan život građana, kao što su zdravstvo, obrazovanje, kultura itd.

Takođe, na taj način bi penzionerima bio omogućen kontinuiran rast penzija, jer oko 360 hiljada penzionera, to je oko 21% svih penzionera na nivou države, koji sada primaju penziju između 10 i 15 hiljada dinara, mogli bi imati značajnije uvećanje, a time bi se na određen način sprovela i privatizacija energetskog sektora, koja se od nas očekuje od strane međunarodnih organizacija, a opet bi benefit našeg nacionalnog blaga i našeg energenta ostao u rukama našeg naroda.

Država postoji zbog naroda, a ne narod zbog države. Država je ta koja svom narodu mora asistirati i obezbediti osnovno egzistencionalno dostojanstvo, obrazovanje i osnovnu zdravstvenu negu. Sve poluge mehanizma socijalne zaštite, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, centri za socijalni rad, sudovi, veštaci, ustanove i svi ostali uključeni u sistem moraju funkcionisati i disati kao jedan i raditi u najboljem interesu svakog deteta i svakog građanina naše zemlje.

Svojom željom, vizijom i angažovanjem, moramo demantovati Šekspira koji kaže da kada se rodimo plačemo jer smo na veliku pozornicu budala stupili, i stvoriti ovaj svet kao mesto na kome će svaki pojedinac ostvariti svoje pravo na dostojanstvo i egzistenciju, bez obzira na povremene životne krize i padove. Srbija može i mora da bude zemlja jednakih ljudi i šansi. Zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i 10 minuta. Hvala.
(Posle pauze.)
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Poštovani narodni poslanici nastavljamo sa radom u popodnevnom delu sednice.
Reč ima narodni poslanika Ivan Ribać. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ivan Ribać

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, kao što reče gospodin Darko Glišić pre nekoliko dana da nismo izgradili tolike autoputeve ne bi imali šta da blokiraju ovi ekološki ustanici, ali nema te blokade koja će moći da zaustavi da se Srbija kreće u dalje premrežavanje naše zemlje brojnim saobraćajnicama kao kakve su i ove o kojima danas govorimo auto-put Ruma-Šabac i brza saobraćajnica Šabac-Loznica.

Naime, ovo je jedan od najznačajnijih projekata Republike Srbije, jer je važan za razvoj i povezivanje 600 hiljada ljudi koji žive u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i u povezivanju Podrinja sa zapadnom Srbijom i Vojvodinom, kao i celog tog dela sa celim regionom naročito sa BiH.

Poštovani građani, nije suština zaduživati se u predizbornoj godini radi povećanja plata i penzija kako bi pokupili jeftine političke poene. Suština je, kako su to radili neki naši prethodnici. Suština je zaduživati se, prethodno napravivši zdravu ekonomsku podlogu, radi nečega što će biti od koristi našem narodu i državi i to je upravo ovaj auto-put, tako da ne vidim razlog da se u danu za glasanje ne izglasa predlog zakona o ovome kreditu. Hteo bih nešto drugo da kažem.

Mnogo je na našoj političkoj sceni politikanata, mnogo političkih manipulanata, a malo je državnika. Jednog smo videli pre nedelju dana kada je otišao našem narodu u Gornje Nedeljice kako bi čuo šta ga sve mori, a onda nekoliko dana nakon toga kada je manirom ozbiljnog državnika, nakon što je anticipirao sve zahteve građana i analizirao ih, doneo odluku da povuče zakone za koje je uvideo da su delimično sporni, kažem, delimično.

Videli smo da je ono što je u interesu građana svetinja i za njega i SNS i pokazao je da je spreman da preuzme na svoja leđa, ne svoje greške, i povuče potez koji je svojstven pristojnim i ozbiljnim ljudima koji ne razmišljaju samo o svom dobru, nego o dobru naroda pre svega i dok se tako ponašaju ozbiljni državnici politički manipulanti se ponašaju dijametralno od toga i sada ću to da navedem kao primer.

Naime, gospodin Dragan Đilas je pre nekoliko dana na svom portalu Direktno dao intervju na koji bih se osvrnuo na kratko. U uvodnom delu se navodi da obećava pobedu na predstojećim izborima, što je priznaćete poštovani građani jako ambiciozno, ali svako veruje u ono što želi i to pravo mu niko ne može oduzeti. Zatim, navodi da je uprkos najintenzivnijoj kampanji satanizovanja od strane ove vlasti ipak uveren u pobedu. Pa, bih vas zapitao poštovani gospodine predsedniče stranke Slobode i pravde, o kakvom satanizovanju se ovde radi?

Da li je satanizovanje ili prosto jasno proverljiva činjenica da su kompanije pod vašem vlasništvu za vreme boravka vaše na vlasti napravile profit od nekoliko stotina miliona evra, a pre i posle toga gotovo ništa?

Da li je satanizovanje ili činjenica da ste bili u Americi sa vašim istomišljenicima i da ste ponižavali i vređali, potkazivali svoju državu i svoj narod, gospodinu Gabrijelu Eskobaru? Da li je satanizovanje ili činjenica da je gospodin Đilas govorio da je najveći privredni uspeh Srbije dovođenje Rio Tinta i kako sad uopšte ima obraza da se pojavi na protestima protiv te kompanije?

Da li je satanizovanje ili činjenica da je samo mesec dana poziva građane na neposlušnost u poštovanju vanrednog stanja koju je ova vlast uvela da bi spasila živote naših građana tokom pandemije kovida? Onda odmah nakon nekoliko, nakon meseca dana optuživao istu tu vlast da je autokratska, da je fašistička, zašto ne uvodi vanredno stanje.

Da li je satanizovanje ili činjenica da je gospođa Tepić koju je stavio na čelo liste, nije teško pretpostaviti da bi sa njim na čelu ta lista, verovatno ne bi prošla ni cenzus, da je ona izmišljala afere sa narkoticima u kokošincima i prigrlila i podržala onog nasilnika koji je pokušao da ubije čoveka koji je vozio bager, nazivajući ga nacionalnim herojem?

Da li je satanizovanje ili činjenica da je udarna pesnica Stranke slobode i pravde, gospodin Brajan Brković, unuk Jevrema Brkovića protiv koga je 1991. godine podignuta optužnica za raspirivanje nacionalne mržnje protiv Srbije i srpskog naroda nakon čega je pobegao da živi u Hrvatsku i koji sebe naziva dukljanskim fanatikom, da je on davao po sto evra svakome ko se pojavi na mitingu u Beogradu, o čemu postoji svedočenje jednog studenta? I, sada on treba da govori šta je dobro za Srbiju i srpski narod.

Naveo bih samo i postavio bih pitanje, da li je takođe satanizovanje ili činjenica da je ostavio dug Beogradu od 1,2 milijarde evra nakon gazdovanja istim, a da ne pominjem afere poput Bulevara revolucije, afere kontejner, ili most na Adi koji je plaćen više nego pola Moravskog koridora koji gradi ova vlast.

Da li je satanizacija ili činjenica da su naknade za korišenje obdaništa bile duplo veće nego što su trebale da budu ili da su za nabavku 30 tramvaja uzeti krediti od 80 miliona evra i to tramvaja koji ne mogu da se voze po postojeći šinama.

Da li je satanizovanje ili činjenica da je DS jednog imanentnog političkog činioca na srpskom političkom nebu zadužio, otkupio dug od 49 miliona dinara za 38 miliona, a onda uz kamatu od 18% je doveo u stečaj?

Da li je satanizovanje ili činjenica da koristi masu naših zavedenih građana koje je okupio gospodin Savo Manojlović, ne bili ih sad mobilisao da na izborima glasa za njegovu listu, pošto je sada postao, tobože borac za ekologiju?

Poštovani gospodine, možda ne razumem najbolje, možda nisam dovoljno politički pismen, ali gde vi vidite ovde bilo kakvo satanizovanje? Sve što sam naveo, a što vi kažete da je satanizacija su jasno proverljive činjenice i ovde nema ničeg ličnog što je upućeno vama. A da bi uvideli razliku između satanizovanja i činjenice, navešću vam sledeće primere.

Satanizovanje je kada se u direktnom programu psuje majka predsedniku Republike. Satanizovanje je kada se pišu tvitovi sa željom da se porodica predsednika Republike nađe u šahtu, poput Gadafija. Satanizovanje je kada se poziva na mokrenje po grobovima pripadnicima SNS. Satanizovanje je kada se preti šišanjem damama. Satanizovanje je kada se policajcu kaže – znaš ti ko sam ja i šta će sa tobom biti kada ja dođem na vlast. Satanizovanje je kada dete ne sme na utakmicu da ti ode, ne bili sutra osvanulo na naslovnim stranama vaših tabloida, kao da to dete ima ma bilo koji uticaj na političku odluku ove države ili je na bilo koji način akter javnog života. Satanizovanje je pripadnike našeg naroda nazivate krezubim sendvičarima, kada kažete da ćete da prolijete našu krv na ulicama. Satanizovanje je kada pet junaka ode u predsedništvo ne bili isprovociralo predsednika države, bez obzira ko on to bio, kao instituciju predsednika države isprovocirati ga da se bije i time šaljete sliku svetu da se ponašate kao Bušmani, uz svo uvažavanje Bušmana i još što šta drugo.

Zato nemojte da zamajavate ovaj narod vašim ispraznim floskulama o tobožnjoj satanizaciji i da jadikujete nad svojom sudbinom, imaćete vremena da nad njom jadikujete nakon završetka izbora jer ćete se suočiti sa bolnom istom o podršci koju uživate kod našeg naroda.

Drugo što bih hteo da kažem, a malo pre sam pomenuo kada sam rekao da su naši građani zavedeni borbom za zdraviju Srbiju. Poštovani građani Srbije, evo, vam samo par smernica o kojima biste trebali da razmislite pre nego donesete vaše mišljenje o ispravnosti i suštinskoj brizi modernih ekologa za zdraviju Srbiju.

Prvo postavite sebi pitanje, zašto baš ekologija kao tema? Pa, zato što nemaju niti će ikada imati jedan rezultat koji bi mogao da se uporedi sa ovom vlašću u bilo kojoj oblasti.

Drugo, postavite pitanje koji je plan i program koji bi ponudili Srbiji na sledećim izborima i videćete da ga nema. Kada ste napokon od nekog od njih, osim brutalnih kritika, čuli neki konstruktivan predlog kako da se unapredi i poboljša život u Srbiji?

Treće, ova vlast je za ekologiju uradila više nego brojne druge pre nje i danas ulaže 250% više sredstava nego što su to ulagale prethodne vlasti.

Vrlo je lako proveriti kakav je kvalitet vazduha danas u Boru, a kakav je bio kvalitet za vreme prošle vlasti, koliko je očišćeno rečnih tokova tad i sad. Lako je uporediti koliko je izgrađeno fabrika za preradu otpadnih voda, uklonjeno deponija i sve druge parametre koji se tiču ekologije i videćete da je neuporedivo. Napokon, otvaranje Klastera 4 koji se odnosi na Zelenu agendu je najbolja potvrda ovoga o čemu sam sad pričao.

Četvrto, zašto ekologija sad par meseci pred izbore tek? Pa, upravo zato što ni na jedan drugi način ne biste mogli da mobilišete veću grupu građana, jer kada plasirate tako jednostavno priču u javnost, ljudi koji ne uzmu u obzir sve ove činjenice uplaše se, izađu na ulice verujući da može da im se dogodi nešto loše.

Peto, pogledajte, poštovani građani, ko su organizatori ovih protesta i odakle su finansirani. Apsolutno su svi finansirani iz inostranstva, poput gospodina Manojlovića Save, koji je rekao da mu je najžalije što nije uhapšen za vreme ovih protesta, iako je za taj akt ispunjavao apsolutno sve uslove sa ciljem da se desi neko zlo ne bi li tako olakšao preuzimanje vlasti ili ovi ekološki komandosi poput gospodina Ćute, koji je sad ozlojeđen jer nije dobio dozvolu za izgradnju mini hidroelektrane, pa bi sada da je niko drugi ne radi.

Postavite, poštovani građani, sebi pitanje za čiji interes oni rade kada dobijaju sredstva iz inostranstva i za čiji bi interes radili kada bi došli na vlast, i poslednje, šta je cilj ovih protesta? Nemojte biti naivni. Ako detaljno uzmete u obzir sve ovo što sam naveo, uvidećete, poštovani građani, da je cilj da eskaliraju sukob između istog naroda, da dođe do neke tragedije koja bi na nečastan i pristojnim ljudima neprihvatljiv način doveli do nekog novog 5. oktobra i smenu aktuelne vlasti. Nema ničeg vezanog za ekologiju i nemojte da podlegnete tom jeftinom triku.

Zadržaću vam pažnju, poštovani građani, još par minuta sa jednom drugom temom, koja je još jedna u korpusu onih koji žele da oslabi ova vladajuća nomenklatura.

Naime, u poslednjih par dana se na gospođu Jelenu Trivan, predsednicu Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, izlivaju salve najnepristojnijih uvreda i nedžentlmenskih napada koji, pritom, ne da nisu osnovane, nego nemaju nikakve veze sa istinom i plod su ličnih nezadovoljstava pojedinih aktera iz oblasti umetnosti koji javno i jasno, neskriveno govore da im je isključivi cilj nikakva umetnost, već samo da Aleksandar Vučić siđe sa vlasti.

Prvo što je jako iritantno, to je da se u političkoj raspravi koriste podaci „ad hominem“ koji nemaju veze sa onim što neka osoba radi, kao što za gospođu Trivan iznose neke izmišljene podatke koji nemaju veze sa njenim javnim aktivizmom, već se tiču privatnog života, što smatram nedopustivim.

Ja sam sad dosta o svojim političkim neistomišljenicima govorio, a da pri tome nikog ništa nisam uvredio niti mu rekao bilo šta lično, već da imam isključivo zamerke na njihovu politiku za koju mislim da je trasiran put ka propasti Srbije i izdaji njenih vitalnih i nacionalnih interesa.

Ipak, da se vratim na temu, nezahvalnost je najveća srpska osobina, 100 puta nekom učinite, jednom nemojte, taj je u stanju da vas zamrzi, da bude toliko ogorčen da mrzi i vas i državu i ceo svet. Dajte hiljadu puta novac da se snimaju filmovi, jednom nemojte, zato što je neki drugi film na konkursu bio bolji i taj će čovek vas smatrati za najvećeg neprijatelja.

Sad ovde vidimo da i ekološki komandos Ćuta nije sad stručnjak za ekologiju, već je on multipraktik, pa se sad razume i u umetnost, razume se u filmove i optužuje gospođu Trivan kako ona nije dala pare da se snime određeni filmovi.

Iako neki od ovih uvaženih umetnika koje sam pomenuo koriste takav rečnik u osudi ove vlasti da mi je iskreno što im je Bog podario toliki talenat u umetnosti kome se iskreno jako i divim i poštujem, kad im je pristojnost i vaspitanje oduzeo, kad su spremni da pored ogavnih reči koje upućuju ovoj vlasti, a koje ne želim da citiram iz poštovanja prema ovom visokom Domu, da izmisle i da su hapšeni za vreme ovih protesta, iako to nisu bili.

Zato koristim ovih par minuta kako bih ukazao na nekoliko činjenica koje se trebaju znati.

Prvo, članovi Upravnog odbora Filmskog centra Srbije rade bez naknade koju je Ćuta hteo da im otme i da da umetnicima.

Drugo, rezultati Filmskog centra Srbije, sa gospođom Trivan na čelu, su isti kao i u svakoj oblasti za koju je zadužena ova vlast kao činjenica da se više filmova snima i serija sad nego za vreme još od Titove vladavine, da su ranije u Filmski centar Srbije prethodne vlasti ulagale 600.000 evra godišnje, danas se ulaže 11.000.000, da je publika koja posećuje bioskope i gleda domaće projekte za vreme njihove vlasti bila oko 7%, danas je 45%.

„Dara iz Jasenovca“ je najgledaniji TV format u istoriji, da je film „Toma“ prešao 1.000.000 gledalaca i da će dva naša filma biti na „Netfliksu“, najvećoj svetskoj filmskoj mreži.

Jedino, izgleda, što može da bude problem iza ekološkog, a sada vidimo iza umetničkog filmskog komandosa, Ćutu i njemu slične je možda to što je Filmski centar Srbije počeo da oživljava našu istoriju, naše patnje i stradanja kroz istu kako bi predstavio svetu kroz šta su sve Srbi prolazili, a što je decenijama gurano pod tepih.

Tako se snimila „Dara iz Jasenovca“, snima se „Oluja“, snimaju se „Košare“, snima se „Halijard“ i mnogi drugi filmovi i Serije sa nacionalnom tematikom.

Ali, gospodo, svi vi kojima ne odgovara činjenica da postoje ljudi koji vole svoju zemlju, koji vole svoj narod i svoju istoriju i iste se ne stide i koji bi je radije gurnuli u ruke interesima nekih belosvetskih moćnika koji bi se sa njome potkusurivali, moram da vas razočaram, Srbija je pod vođstvom Srpske napredne stranke i predsednika definisala svoj pravac kretanja, a on je ka boljoj, srećnijoj i bezbednijoj budućnosti.

Da naš narod ne pada na vaše jeftine političke trikove, uvidećete brzo nakon 3. aprila, i to će biti, nadam se, korak ka stavljanju katanca na vaše partije, pokrete i inicijative, ili koji već imenom nazivate te vaše organizacije kojima je isključivi cilj da zarade neki strani dolar ili evro, bez obzira šta prodali zbog toga, da li obraz, da li državu ili sopstveni narod.

Najlepše vam hvala na pažnji.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Svetlana Milijić.
Izvolite.