Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Siniša Mali, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, evo nekoliko stvari koje će u ovoj diskusiji pre svega imati tendenciju da objedine i prethodne rasprave koje smo imali po ovim amandmanima, ali u svakom slučaju evo dve rečenice samo da kažem i o tržištu kapitala. Smatram da uređeno tržište kapitala u Republici Srbiji u svakom slučaju daje i sve druge predispozicije finansije, budžetske i svake druge stabilnosti Republike Srbije, kao i njenog sveukupnog razvoja. Mislim da je ta oblast potpuno i dobro uređena u Republici Srbiji i u svakom slučaju to su stvari o kojima ne moramo mnogo da polemišemo.
Međutim, s obzirom da sam se prijavio još na prethodnom amandmanu gde se razgovaralo o amandmanu gospodina Rističevića vezano za elektronske medije, želeo sam, s obzirom da do sada nisam imao priliku da nekoliko stvari kažem i o tome što se dešava ovih dana o elektronskim medijima, pa moram reći i u određenim pisanim medijima i generalno medijima, a tiče se pre svega napada na našu, po meni, najvažniju nacionalnu kompaniju, a to je „Telekom“ Republike Srbije. Ta kontinuirana kampanja ima za cilj i strategiju da pre svega uruši poslovanje i poziciju ne samo na regionalnom, već i na međunarodnom tržištu, u smislu pružanja usluga i svega onog što „Telekom“ Republike Srbije radi. Ima za cilj da slomi „Telekom“ Republike Srbije na način kakav je već bio poznat u ranijem vremenskom periodu, a lomljenje „Telekoma Srbije“ išlo je pre svega u kontekstu načina funkcionisanja rada bivšeg režima i pre svega Dragana Đilasa, koji je preko svojih nekoliko multifleks firmi, koje su na različit način osnivane kako u Srbiji, tako i u regionu, u kontinuitetu pljačkala kako matični „Telekom“ Republike Srbije, tako i ćerke firme „Mtel“ Crne Gore i „Mtel“ Republike Srpske.
Međutim, ono što je i te kako važno u svemu ovome reći jeste da ovi napadi koji su ovih dana krenuli, a vidim da se ponavljaju u kontinuitetu, da je juče Marinika Tepić ponovo dobila domaću zadaću, očigledno da, s obzirom da ima tu dualnu ulogu, je l', naravno, mi nju poznajemo kao nekoga ko je iz sveta politike, ali javnost Republike Srbije ne poznaje dovoljno činjenicu da je ona zaposlena u firmi Dragana Đilasa, čije su firme u kontekstu „Junajted grupe“ suprotstavljene tržišno „Telekomu“ Republike Srbije, pa napad na „Telekom“ Republike Srbije, „Telekom“ Republike Srpske ili „Telekom“ Crne Gore idu u tom pravcu koji podrazumeva da se pojača potencijalno pozicija konkurentske firme ili konkurentskih medijskih firmi za čiju priču i sve ono ostalo radi Marinika Tepić.
U tom kontekstu nekoliko bih stvari želeo da posebno istaknem. Smatram napadi na direktora „Telekoma“, gospodina Lučića, kao i na direktoricu MTL BiH Jelenu Trivan ide upravo u tom pravcu i da se nadovezani na tu činjenicu da se osmisli što konkretniji napad koji bi imao direktnu štetu za „Telekom“ Republike Srbije i njegovu poziciju.
Ono čemu se oni nadaju da u nekom njihovom paralelom univerzumu ponovo dođu na vlast, pa da matično preduzeće „Telekom“ Republike Srbije pljačkaju kako ovde tako i u regionu. Ono što javnost Republike Srbije ne zna dovoljno, a očigledno da upravo ovakvim napadima žele da zabašure tu priču, s obzirom tužilaštva o kojima smo danas raspravljali, koje ćemo da glasamo danas, nisu radili svoj posao u kontekstu istraživanja svih firmi u regionu koje su povezane sa matičnom firmom Dragana Đilasa.
Ja mogu o tome da govorim mnogo o firmama koje je dragan Đilas ima u BiH, tačnije u Republici Srpskoj. Na desetine i desetine poslova, ne samo u oblasti medija već, pre svega, postavljanja različite mreže u kontekstu digitalizacije i svega ostalog, on ima čitav niz firmi koje služe isključivo da izvlače novac iz „Telekoma“ Republike Srbije, pa i „Telekoma“ Republike Srpske i „Telekoma“ Crne Gore. Radio je to sigurno barem jednu deceniju. Naravno da kada vam prestane taj izvor finansiranja koji punite u milionskim iznosima, da ste vi frustrirani, da je vaša jedina želja i politička platforma da se vratite na vlast, a poziciju koju ćete dobiti, ne zanimaju njih mnogo pozicije, državne, gradonačelničke, njih zanimaju pozicije gde će oni moći da nastave svoj biznis u kontekstu priče koja podrazumeva da izvlače javna sredstva iz naših najvažnijih javnih preduzeća, pre svega, smatram iz naše najvažnije nacionalne kompanije, a to je „Telekom“ Srbija.
U tom kontekstu mislim i napadi na Jelenu Trivan u njenoj ulozi direktora Filmskog centra Srbije, od strane Gorana Markovića, upravo instruirani sa ove strane, iz prostog razloga zato što i ti napadi, koliko god se o njima pričalo nisu razjašnjeni zašto. Želim ovom prilikom da kažem nekoliko stvari koje su izuzetno važne po tom pitanju.
Filmski centar Srbije odbio je scenario za film Gorana Markovića iz prostog razloga, ja potpuno opravdavam tu činjenicu, zato što je scenario tog filma trebao da ponizi kompletan srpski narod u regionu, pre svega u Republici Srpskoj, ismejavajući kroz taj scenario prvog predsednika Republike Srpske, dr Radovana Karadžića, pa i ukupnu borbu naroda Republike Srpske u kontekstu stvaranja Republike Srpske. Stavljajući određen fragment, da kažem, u kontekstu svega onoga što je dr Radovan Karadžić doživeo i progon koji je imao u periodu posle rata i svega ostalog, u kontekst tako ružnog momenta, koji se opisuje u tom scenariju koji ide u tom pravcu da se dr Radovan Karadžić predstavi kao neko koga je krila BIA, podvodila mu, ne znam ni ja, žene, dovodila ga u neku situaciju koja je sramna, i da se takav film snimi i da se to finansira iz budžeta Srbije, odnosno iz budžeta Filmskog centra Srbije i da plaćaju svi građani Srbije.
To je taj način kako oni vrše pritisak na institucije Republike Srbije u kontekstu toga kakvu oni istinu žele, jer se gnušaju svega što je srpsko. Evo koliko se gnušaju, možda bi najbolje opisala rečenica u intervju, s obzirom da pratim sve medije, a pogotovo volim da pratim medije koje su iz ovog koncerna, multipleksa Đilasa, Šolaka koje finansiraju, pa njihove nedeljnike.
Između ostalog u jednom od tih nedeljnika, da ih ne bi posebno reklamirao, Goran Marković koji je imao intervju, koji je sada postao zvezda, kaže za Srbiju – današnja Srbija, citiram Gorana Markovića – današnja Srbija nastala je raspadom Jugoslavije, bez ikakve radosti i ideala. Ona je patrljak nekadašnje zemlje. Eto kako Goran Marković doživljava Republiku Srbiju. Ja volim i „Nacionalnu klasu“ Gorana Markovića i normalan sam čovek i svi smo se radovali tim filmovima i „Majstore, majstore“ i „Sabirni centar“ i „Variolu Veru“, ali ne volim „Turneju“.
Ne volim „Turneju“ zato što je ponizila svakog normalnog Srbina u Republici Srpskoj, u Krajini i predstavila nas tamo u tom filmu koji je finansiran od strane bivše vlasti, kao neke divljake, kao neke zaostale ljude, itd.
Kakav je vrednosni opus Gorana Markovića prema izbeglicama koje su našle svoj dom iz BiH, iz Hrvatske, sa KiM, ovde u centralnoj Srbiji, Vojvodini, možda najbolji govori njegov intervju gde je on o izbeglicama pisao na sledeći način, pa kaže – posmatram njihove poglede, užagrene poglede, slušam oskudni rečnik, kojim se izražavaju, primećujem govorne mane, koje postaju novi stil komunikacije.
Tako Goran Marković doživljava sve Srbe koji se nisu rodili na Dorćolu ili na Vračaru, kojim se on dodvorava i pokušava na određen način da taj vrednosni obrazac, nametne kao dominatno.
Ono što je ključno u svemu ovome, i što poručuje svima onima koji poručuje svima onima koji podržavaju za ove silne uvrede, pretnje i beščašće, koje je Goran Marković, uputio prema Jeleni Trivan, a pre svega prema predsedniku Republike Srbije, da možda pročitaju šta o scenariju zbog koga je pokrenuta ova lavina i niz uvreda, koje su krenule prema predsedniku Republike Srbije, a to je što nije dobio novac, da on može da radi šta hoće i sada mi treba, jel da izdvajamo novac iz budžeta, da pljujemo po svom narodu, po svojoj istoriji, po svojoj borbi, da bi on bio zadovoljan i da bi ćutao.
Nikada na takve ucene i uvrede nećemo pristati, bez obzira što će to podrazumevati da on sutra kada uradi intervju u nekom od nedeljnika, izađe na neke ekološke kvazi proteste, neće u intervjuu koji ima šest ili sedam strana, spomenuti ni jednu temu oko ekologije, već će da pljuje po našem nacionalnom identitetu, po istoriji i prema svakom onome ko želi da sačuva to, nadogradi i uradi nešto što je važno za sve ono što je kultura sećanja, itd.
Prema tome, razdvojimo stvari koje su važne u svemu ovome, nazovimo stvari pravim imenom, nećemo nikada dozvoliti da određene stvari u ovom pravcu idu onako kako su zamislili oni koji su manjina, manjine, ne znam kako bih ih nazvao, koji pokušavaju agresivnom kampanjom, uz kanale komunikacije, koje su predstavljene kroz ovu multipleks firmu Dragana Đilasa, Šolaka, da pritisnu sve nas i da se mi povučemo, zato što su oni agresivniji.
Kod nas nema agresije, kod nas ima razum, ima nacionalno dostojanstvo, ima naša ponosna istorija, ima naša KiM, ima naša Republika Srpska, ima naš narod koji živi u regionu, sa časnom istorijom i časnom ulogom, a nikada se nećemo povinovati tim pritiscima.
Goranu Markoviću, i svim njegovim sledbenicima koji ga ovih dana, nazovi podržavaju, preporučujem da pročita tvit ćerke Radovana Karadžića, koja je potpredsednik Narodne Skupštine Republike Srpske, dr. Sonje Karadžić, šta je rekla o scenariju i šta je rekla o samom Goranu Markoviću.