Hvala.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući dr Orliću.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, govoriću o predlogu amandmana Zakona o tržištu kapitala o članu 113. Posle stava 3. obrazloženje za dopunu ovog člana navedeni stavom 4, kojim bi se utvrdilo šta se dešava sa društvom ukoliko ne izvrši registraciju na vreme, a sve sa ciljem da se odgovornost društva podigne na najviši nivo obavljanja navedene delatnosti.

Zakonom, koji je donet 17. novembra 2011. godine, o tržištu kapitala sadržao je standardna rešenja kojima se dinamičniji razvoj kapitala tek očekuje.

U to vreme žutog tajkunskog preduzeća, kada je sve bilo opustošeno i devastirano, nije bilo za plate, penzije, napredak u zdravstvu, prosveti, privredi. O boljem životu građana nije moglo ni da se sanja.

Po nepisanom pravilu, sve se čekalo dok su mladi odlazili glavom bez obzira. Čekalo se. Samo tadašnji vlastodršci na čelu sa Draganom Đilasom nisu čekali kako da napune svoje prekookeanske račune i to su jedino radili fantastično dobro, ali narod više nije želeo da čeka i gleda kako šaka privilegovanih tajkuna uživa u patnji naroda, kabadahijski, vodeći svoju politiku devastacije Srbije i kako strane ambasade, potpomognute plaćenicima, vode državu.

Zato je narod na izborima jasno rekao ne i krenuo u reformu na čelu sa Srpskom naprednom strankom i Aleksandrom Vučićem. Danas ti isti manipulanti pokušavaju na sve načine, ne birajući sredstva i metode da bez izbora i volje građana dođu na vlast, svesni svoje nemoći pred odlučnom politikom napretka koju vodi Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem, žele da po svaku cenu zaustave napredak države i vrate je na dno i samo lažu i pričaju, ali kada su trebali da se pokažu na delu, iza njih je ostala samo pustoš, jer niko nikada nije ni pomislio iz te kamarile predvođene Đilasom, Marinikom, Borkom, Vukom da makar mrdnu prstom da bilo šta urade za narod dok su punili svoje prekookeanske račune.

Danas mnogima nije pravo da priznaju uspeh Srbije ni po pitanju investicija, fabrika, bolnice, Inicijativi „Otvoreni Balkan“, gasovodu „Južni tok“, a prvenstveno povećanju plata i penzija, što je u njihovo vreme bila misaona imenica, a danas činjenično stanje.

Otvaranje Klastera 4, pridruživanje EU. Mi smo otvorili 22 poglavlja, a oni nijedno. Sem bankovnih računa, nisu otvarali ništa. Samo kriminalnim privatizacijama zatvarali fabrike i ostavili 500 hiljada ljudi bez posla.

Smeta im stotine kilometara auto-puteva i budžet koji je danas ne deset nego dvanaest puta veći nego što je bio u vreme njihove kabadahijske vladavine.

Dok se hvale najskupljim mostom u Evropi, na kome su zgrnuli milione i ojadili i zadužili građane Srbije, sada hoće da ruše „Beograd na vodi“, koji i jeste najveći projekat u region.

Dok im priča o zelenoj inicijativi nije bila ni u zabavnom programu, mi vodimo računa o zdravlju, porodici, deci i ekonomskoj stabilnosti.

Đilasovi tajkunski mediji nam neprestano ispiraju mozak, jer nisu bili u stanju da urade ništa ni za decu, ni za ekologiju, ni za ekonomiju, već samo i isključivo za svoj lični interes i to pokušavaju danas kroz razne ekološke organizacije na čelu sa Draganom Đilasom i njegovim vezirima Dušanom Petrovićem, Zelenovićem i Ćutom, nesvršenim studentom dramskih umetnosti i neuspelim investitorom, koji napumpan novcem iz austrijskog Rivervoča, neuspevši da napravi mini hidroelektranu, sada se odjednom, kada mu je taj posao propao, jarosno bori tobože za zaštitu životne sredine, a zaboravio je navodno kako mu se zvala ta njegova mini hidroelektrana.

Takvi nisu bili u stanju ne da očiste reku, nego ni svoje dvorište. U svom tom bezumlju i neartikulisanom politikanstvu, svi njihovi neistomišljenici osuđuju se na linč samo zato što razmišljaju drugačije, jer suština mašinskog mozga Dragana Đilasa je protiv svega što je u interesu građana Srbije. Tako glasi genijalno rešenje mašinskog mozga za sve.

Predsedniku Srbije i njegovoj porodici svakodnevno prete smrću, gde su se uključili nažalost i pojedini ekolozi iz sveta filmske umetnosti, sa dubokim džepom i prljavim jezicima, dame u bundama od činčile, mada bi i za njih i za Srbiju bilo mnogo bolje da se bave umetnošću i da svoju energiju umesto na mržnju i pozivanje na destrukciju usmere na stvaranje umetničkih dela.

Bar sada u državi na čelu sa Aleksandrom Vučićem imaju dovoljno novca za sve svoje projekte, jer im je taj isti novac obezbedila država koju vodi Aleksandar Vučić, niko drugi, a da ozbiljnu politiku prepuste ljudima koji su podigli Srbiju iz pepela i stavili je na vrh liste vodećih zemalja u regionu.

Narod vidi sve. Njega ne mogu da prevare. Zato će narod jasno u aprilu ponovo reći ne lažovsko-korupcionaškoj kamarili i vratiti ih u deponiju prošlosti gde jedino pripadaju.

Srbija bira život, rad i napredak. Srbija bira Aleksandra Vučića i budućnost za svu svoju decu.

Živela Srbija!

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre Ružiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, mi iz Jedinstvene Srbije smo veoma zadovoljni zato što se svake godine ulaže sve više sredstava u obrazovanje i mislimo da je to pravi put, naročito kada imamo različite infrastrukturne objekte koji su godinama bili zapušteni, a sada se rešavaju. Druga stvar, idemo u korak sa vremenom, a to je internet, da svaka škola, znači u onim rubnim područjima ima internet, svako dete da može da pristupi računarom ili telefonom tom internetu, da bi naročito u vreme kada smo videli da imamo i onlajn nastavu svi imaju iste uslove, i to je dobro što država i Vlada ove Republike Srbije to čini.

Međutim, rekao bih ovde i par stvari koje su evidentne i u kom smeru će i Vlada Republike Srbije, ova i u buduće raditi, a to je da imamo sve više tehnoloških viškova što se tiče prosvetnih radnika, a to podrazumeva da imamo sve manje odeljenja, odnosno sve manje dece.

Natalitetna i populaciona politika koja će dobijati, naravno, iz godine u godinu sve više na značaju nam govori da će svi učenici u tom sistemu, a to nisu, to nije samo jedan deo sistema, nego ceo sistem, morati da učestvuju i da daju svoj doprinos za napredak, jer to je u stvari pitanje opstanka i Srbije i srpstva. Deca ne smeju samo da budu broj, već moraju da budu glavni stub razvoja oko koga će se okupiti svi u sistemu, počev od roditelja, porodice, vaspitača, učitelja, nastavnika, profesora, lokalne zajednice i države.

Kao što smo čuli, od iduće godine će svako novorođeno dete dobiti 300 hiljada dinara kao pomoć, i to je dobro što se radi u zemlji, ali to je jedan deo te slagalice. Mi pođemo od sledeće stvari, a to su vrtići. Mi moramo da obezbedimo da se svako dete može upisati bilo u privatni, bilo u državni vrtić.

Druga stvar jeste besplatno školovanje. Tu podrazumevamo mnoge stvari, ali jedna od stvari jesu i besplatni udžbenici. To je drugi nivo na koji moramo da obratimo pažnju.

Zatim, idemo na kvalitetno obrazovanje. Kvalitetno obrazovanje podrazumeva da roditelj ne mora da plaća dopunske časove svom detetu kako bi zadovoljio one minimalne norme obrazovanja. Ako želi dodatne časove, to je već njegova stvar, a to opet podrazumeva da ako želimo i kvalitetno obrazovanje, ovde sam više puta govorio u ovom parlamentu, a i sad hoću pred vama da kažem, treba da povećamo i plate prosvetnim radnicima, jer prosvetni radnici imaju plate koje su manje od republičkog proseka trenutno, a s obzirom da će plate u ovoj godini koja predstoji povećati se 7%, kao i prosvetnim radnicima, ali s obzirom da planiramo da 610 evra bude prosečna plata, to znači da će mnogo veći disbalans biti između te plate prosvetnih radnika i uopšte prosečne plate u Srbiji.

Još jedan od segmenata za ovu natalitetnu politiku jeste i lokalna samouprava koja mora da se maksimalno uključi, jer naša deca ako idu po blatu i ako uveče se vraćaju kući, a nisu osvetljene ulice, mi moramo da razmišljamo i njihovoj bezbednosti. Takođe, u svakom selu, u svakom gradu mora da postoje i igrališta za decu, ne deca da se igraju po ulicama itd. To su sve neki elementi koji su bitni za ovu natalitetnu, odnosno populacionu politiku.

Takođe bih rekao da je jedna od karakteristika ove politike i to da se ne zna koji su to elementi koji daju najbolje rezultate i zato se mora eksperimentisati, a ti eksperimenti nisu, dame i gospodo, ne mere se danima, mesecima, već godinama i zato mi moramo da se oslonimo na ono što već funkcioniše. Znači, to se vidi da funkcioniše na taj način što ćemo pogledati lokalne samouprave koje imaju svake godine sve veći broj odeljenja u odnosu na prethodnu godinu i takve lokalne samouprave su napravile neki podvig i rezultat.

Jedna od takvih lokalnih samouprava je Jagodina gde imamo svake godine sve veći broj odeljenja gde se upisuju đaci prvaci. To znači da je natalitetna politika koju je vodio predsednik JS Dragan Marković Palma od 2004. godine, kao političar, a 90-ih godina kada je počeo kao privrednik, dala određene rezultate i te rezultate moramo svi ceniti i oko takvih rezultata se svi moramo ujediniti i poštovati. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA
Primili ste amandman koji su na Predlog zakona zajedno podneli narodni poslanici Marijan Rističević i Đorđe Komlenski.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marijan Rističević i Đorđe Komlenski.
Da li predlagač želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na uticaj prekograničnih televizija, na izborni proces i političke prilike, samim tim, u zemlji Srbiji.

Naime, gospodin Komlenski i ja smatramo da ne treba dozvoliti da se strane države preko svojih medija mešaju u izborni proces i da vode izbornu kampanju i da emituju propagandne izborne poruke na svojim medijima koji se reemituju na teritoriji Srbije, jel tako, narušavaju suverenitet zemlje i mogu bitno da utiču na raspored glasova u Republici Srbiji. Ni jedna suverena zemlja, po meni, to ne bi dozvolila i ja cenim to što Vlada Republike Srbije, što nosilac izborne liste na kojoj sam ja bio, žele na neki način da udovolje opoziciji, da ih privole da budu ovde sa nama u parlamentu. Po meni, to nije vojska, obavezno služenje vojnog roka da neko mora da bude u parlamentu i da moramo da mu činimo ustupke po ovom pitanju da bi se oni kandidovali na izborima i da više ne bi bojkotovali izbore, a mislim da će građani u velikoj meri bojkotovati te njihove izborne liste.

Naime, već sam objašnjavao neverovatne pojave da smo mi dopustili zbog tolerancije prema opoziciji, da to tako nazovem, da se pojave neregistrovane političke stranke koje primaju novac iz inostranstva, tzv. nevladine organizacije. Ja to zovem antivladine organizacije koje, gle čuda, za razliku od političkih partija za koje treba 10.000 potpisa, formiraju tzv. pokrete, nevladine organizacije. Registar pokreta ne postoji. Postoji Registar udruženja građana, sportskih organizacija i oni se registruju u APR-u, Agenciji za privredne registre kao udruženja i pojave se na izborima, a pri tome primaju donacije iz inostranstva. To političkim strankama nije dozvoljeno, a u izborima je dozvoljeno da takve nevladine organizacije, uprkos finansiranju spolja, mogu da učestvuju na izborima. Prethodno učestvuju u blokadama puteva, međunarodnih puteva, mostova itd, stvarajući ambijent pred izbore koji nije primeren političkim strankama, bilo da su one registrovane ili neregistrovane.

Bilo kako bilo, imamo neregistrovane političke stranke koje protestvuju na neprijavljenim skupovima, koji se održavaju na međunarodnim auto-putevima, na mostovima itd, bez ikakve krivične odgovornosti jer tužilaštvo drema, ne podnose odgovarajuće krivične prijave protiv onih koji blokiraju slobodu kretanja pretežno ili u potpunosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa tih neprijavljenih skupova koje organizuju neregistrovane političke stranke, izveštavaju neregistrovani u Srbiji televizijski kanali koji su u vlasništvu Šolaka i Đilasa, kanali „Junajted grupe“, „Junajted medije“ koji idu na SBB-u, operatoru na SBB-u, „Totalu“ i EON-u. To su televizijski kanali koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i koji neemituju program u Luksemburgu, nego se program pravi u Beogradu, radna snaga je iz Beograda, takvi programi se navodno po njihovom priznanju konačno sa reklamama pakuju u Sloveniji i video signalom doturaju Srbiji, što nije reemitovanje.

Reemitovanje znači preuzimanje emitovanja medijske usluge za širu javnost koje u Luksemburgu nema. Dakle, takvi kanali žele ozbiljno da se upletu u izborne procese, a da vas podsetim da sem N1 i „Nova S“, da postoji još tridesetak i više kanala u vlasništvu „Junajted medije“ koji u izbornom procesu mogu da emituju brdo propagandnih poruka bez ikakve kontrole, jer nisu po jurisdikcijom REM-a koji je suprotno Zakonu o elektronskim medijima dopustio da se takvi programi navodno reemituju, iako početnog emitovanja nema.

Konvencija o prekograničnoj televiziji sve i da emituje program u Luksemburgu, opet ne bi sadržaj koji je u tim programima ne bi mogao da se reemituje u Srbiji, jer Konvencija o prekograničnoj televiziji, član 24. „bis“ kaže da medijska usluga iz inostranstva ne može biti namenjena u potpunosti ili pretežno državi prijema, jer se to smatra zloupotrebom prava zbog izbegavanja jurisdikcije države u kojoj se taj program reemituje, gde se prima signal.

Uprkos svim tim zakonskim odredbama, u REM-u se verovatno drema, nema nikakvih aktivnosti da se takva nezakonita aktivnost spreči. Možemo očekivati da se strani mediji koji navodno reemituju program pojave ovde i da se bave izbornom kampanjom 24 sata i pri tome bez ikakve naše jurisdikcije ne možemo gotovo ništa da učinimo zato što se Zakon o elektronskim medijima, Konvencija o prekograničnoj televiziji i Zakon o oglašavanju član 27. koji kaže da propagandna poruka mora da bude sastavni deo izvornog programa i da se ne mogu naknadno ubacivati reklame, a pošto izvornog programa u Luksemburgu nema, što nam je odgovorio luksemburški regulator, znači ne mogu se ubacivati takve reklamne poruke, jer se one ubacuju u Beogradu.

Tu se program i proizvodi i navodno se samo video signalom vrti do Slovenije i nazad. To nije reemitovanje, jer reemitovanje je preuzimanje medijske usluge u potpunosti, istovremeno bez izmena, prekrajanja.

Dakle, ja verujem da će zbog popusta opoziciji, po ko zna koji put, vladajuća većina popustiti ne bili ih eto privoleli da izađu na izbore i možemo očekivati na tim izborima svašta.

Ja ne mogu da pristanem na to da se suverenitet zemlje krši i zato sam i predložio,, zajedno sa kolegom Komlenskim ovaj amandman. Ali, da situacija bude još komičnija, svi znate ko je Rade Veljanovski? To je onaj koji je 5. oktobra novinare RTS-a dočekivao štapom. To je član gradskog komiteta, dakle drug Veljanovski, član gradskog komiteta, što kaže Radovan Treći. Drug član, kako bi to bilo, ono, crvene biblioteke, znači onom najrigidnijem delu, kada je najrigidniji komunizam bio, on je bio član gradskog komiteta.

Dakle, kada su se komunisti zavadili, on nije više bio član gradskog komiteta i prestao je da bude urednik Radio Beograda, a bio je zahvaljujući tome što je bio član Gradskog komiteta.

E, taj Rade Veljanovski je na onom čuvenom dijalogu rekao da može to iz Luksemburga bez emitovanja da se reemituje program u Srbiji, jer eto, Bože moj, Konvencija o prekograničnoj televiziji to dozvoljava. I to je zastupao tamo.

Na moje pitanje zašto se zovu prekogranični kanali kada to može tako da se bez emitovanja vrši reemitovanje, nije bio do kraja jasan, ali je zastupao stav da može iz Luksemburga fiktivna televizija koja tamo ne emituje program, može po Konvenciji ovde da reemituje program, u stvari da ga proizvodi u Beogradu i da on bude namenjen u potpunosti državi Srbiji, što je takođe zabranjeno Konvencijom, rekao sam, član 24, pri čemu se ubacuju reklame, član 27, i dnevno 200 hiljada sekundi. Samo po dva evra to je 400 hiljada evra. To je prihod koji je otet od domaćih registrovanih medija, jer se ove televizije registrovane u Luksemburgu ovde ne registruju jer navodno reemituju program, ali zato nemaju pravo da učestvuju na marketinškom tržištu u Republici Srbiji, što oni i čine i time oštećuju domaće medije. Kad oštetiš domaće medije, ti bitno utičeš na slobodu medija, a kršeći zakone, upravo čine ono što nama prigovaraju da nema dovoljno vladavine prava.

Šta kaže taj Rade Veljanovski koji je rekao da može iz Luksemburga da se reemituje program bez emitovanja u matičnoj zemlji i da može da bude kompletno ne samo na srpskom jeziku, već da bude namenjen sadržajno tržištu Republike Srbije.

Nedavno je registrovana u REM televizija "Raša tudej" na nemačkoj jeziku u Srbiji, registrovano. Sada, po toj konvenciji, ona ima pravo da se reemituje u Evropi, znači u Nemačkoj, ali se radi o jednoj globalnoj mreži, televiziji poput SNN, koja nema nameru da sadržajno bude opredeljena samo za Nemačku, nego ima samo nameru da to što emituje bude i na nemačkom jeziku dostupno, kao u globalnoj mreži, i Nemačkoj.

Gle čuda, probudio se Rade Veljanovski. Uprkos činjenici da taj televizijski kanal u Srbiji neće sadržajno, isključivo za nemačko tržište, emitovati program, biće na nemačkom jeziku, ali se neće baviti privredom, tržištem, političkim prilikama, isključivo u Nemačkoj, neće napadati Šolca, neće napadati vladajuću koaliciju, neće protežirati opoziciju itd, sve ono što one luksemburške čine, što je rekao Rade Veljanovski da je to dozvoljeno.

Dakle, taj član gradskog komiteta, taj veliki demokratski potencijal, ja mislim da bi, kolega Martinoviću, njemu u Nemačkoj bilo zabranjeno da se bavi bilo kojom društvenom i političkom aktivnošću, jer je bio član rigidnog gradskog komiteta i to se ne toleriše u zemljama istočne Evrope koje su postale demokratske.

Sada, šta kaže Rade Veljanovski za pojavu "Raša tudej"? U Srbiji ko ima nameru da emituje program u Srbiji, samim tim da se on reemituje i na tržištu Evrope, samim tim i u Nemačkoj, ali ponovo ponavljam, program za razliku od luksemburških nije sadržajno namenjen isključivo Nemačkoj, niti protežira nemačku vlast ni opoziciju, ne pravi predizborne spotove, ne emituje, ne bavi se predizbornom kampanjom u Nemačkoj, ali eto samo ta globalna mreža hoće i na nemačkom jeziku da bude dostupna poput SNN, što je nama dostupan, BBS itd, pravih prekograničnih kanala.

Šta kaže Rade Veljanovski, čuveno član gradskog komiteta, drug član? Kaže ovako, ako se ruska televizija na nemačkom jeziku ne emituje na području Srbije, onda REM nije trebalo da izdaje nikakvu dozvolu. Nema nikakve sumnje da je to jedan manipulativni, zaobilazni put da se pojave tamo gde žele i imaju interesa, a da zaobiđu određene propise.

Gle, molim te. Pazi kako je došlo do naknadne pameti. Ono može, ono nije manipulativno, iako se bave isključivo našim tržištem, a oni koji samo žele da u postojećem programskom sadržaju budu dostupni i na nemačkom jeziku, pri tome, ponavljam, ne bave se izbornom kampanjom u nemačkoj, ne bave se vladajućim, opozicionim partijama ni liderima, gle čuda, ovo je ruska manipulacija, a ono iz Luksemburga Šolakovo i Đilasovo je super stvar. To može, ovo ne može.

Dakle, imamo dva druga Viljanovskog, znači, jedno koji kaže da to može, a drugo koji kaže da to ne može ni u blagom obliku, dakle, očigledno je da on navija za strance. Očigledno je i da je predstavnik opozicije zajedno sa REM-om u onom nadzornom telu. Očigledno je namera druga člana komiteta da bitno ovim programom utiče na vladajuću većinu, odnosno da svojim programom utiču na političke prilike i rezultate izbora u Srbiji.

Stoga je podnet amandman gospodina Komlenskog i moje malenkosti želeći, pre svega, da sprečimo takvu manipulaciju koja dolazi iz Luksemburga i koja uzgled budi rečeno donosi neprilike na ovim čuvenim demonstracijama i blokadama u Srbiji i nije teško zaključiti da je to medijski sponzor svih nereda u Srbiji i da na određen način propagira takvu vrstu delatnosti i ne izveštava samo sa tih neprijavljenih skupova, neregistrovanih političkih stranaka, već i aktivno učestvuje u tim demonstracijama.

Stoga sam predložio ovaj amandman i ja razumem da neke kolege neće glasati, ja bih voleo da se usvoji, ali imam razumevanja za popustljivost vladajuće većine prema ovim neregistrovanim političkim strankama, bojkotašima, blokatorima, lokatorima itd. i imam razumevanja da je zemlja u teškoj situaciji i da nekad moraju da zažmure na jedno, ali preporučujem da ne zažmurimo na oba oka i preporučujem tužiocu, a podneli smo krivične prijave protiv ovakve delatnosti iz Luksemburga da po Zakonu o elektronskim medijima, Zakon o oglašavanju, Zakon o zaštiti konkurencije i Konvencija o prekograničnoj televiziji preduzmu krivične radnje da procesuiraju ljude iz „Junajted grupe“, „Junajted medije“, „Dajrak medije“, cas medije i kako se te sa Šolakove i Đilasove mediji zovu. Zamislite da opet Đilas opet vlasnik medija. Kako političar može da bude vlasnik medija? Njima je sve dozvoljeno. Nama nije dozvoljeno ni to da komentarišemo.

Preporučujem tužilaštvu da pažljivo pročita sve te zakone, preduzme zakonom predviđene mere, a vas razumem ukoliko ne želite da podržite amandman, ali samo vas upozoravam šta je sledeće što ćemo im popustiti. Već sam govorio na Odboru za pravosuđe, pošto tužilaštvo nije radio svoj posao, prekršajni sudovi itd, nisu za ometanje i sprečavanje slobode kretanja, pokrenuli postupak za čega je predviđena godina dana zatvora, to nisu uradili, vidim da ni prekršajni sudovi nisu primenili odredbu člana 98. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji kaže – svaki pešak koji stupi na auto-put biće kažnjen do 40.000 dinara ili zatvorom od 30 dana, a ono neke kaznice od 5.000 dinara, oni bi, znate šta bi bilo sa njima u Nemačkoj, u Belgiji, u Luksemburgu?

U Luksemburgu pa nijedna vest nije bila na ovim televizijama. U Luksemburgu bre nevladine organizacije delile šampone njihove nevladine organizacije, iza toga išla belgijska, pozvali belgijsku i luksemburšku policiju i vodeni topovi, ovi ih našamponirali, ovi ih lepo okupali, uhapsili i tako okupane gurnuli mardelj, e to ti je ta Evropa i zato smo potpisali Konvenciju, odnosno tražili rezoluciju ovde u Skupštini, još nije prošlo 15 dana, pa ćete i o tome glasati, rezolucija o prekomernoj sili koja je primenjena demonstrantima u EU kada su oni našli bez ijednog pendreka u Srbiji, da kažu da je naša policija upotrebila prekomernu silu.

Dakle, ja vas upozoravam samo šta je sledeće što će oni misliti da je dopušteno. Ostalo je samo još da uzmu raketne bacače, da uzmu zolje, ose i kalašnjikove, to je još jedino ostalo da primene na nama, a ni to nije isključeno, s obzirom da onaj čuveni reditelj priželjkuje streljanje. Ja sam dobio nekoliko desetina pretećih poruka i to streljanje kao Čaušeskog, čak slikom, ali nemam nameru da prijavljujem, jer kada sam prijavio jednom morao sam tri puta da idem na saslušanje i onda nikom ništa, kaže - pretnja je upućena iz Brazila, ne znam preko čega, pa eto, počinioc ne može da bude nađen.

Imam razumevanja za sve, ali pazite ne treba dopustiti da se preterano krše zakoni, ali imam razumevanja zbog situacije u kojoj je zemlja i kolege koje razumeju tu situaciju. Hvala.

Hvala na izvanrednom obrazloženju.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi gosti iz ministarstva, Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se na malo drugačiji način osvrnuti na amandman koji je podneo kolega Marijan Rističević na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima.

Naime, pročitaću vam jedan članak – snežne oluje prave haos. Na stotine hiljada ljudi bez struje. Ako ste pod uticajem raznih tajkunskih medija, upravo onih medija o kojima je govorio kolega Rističević pomislili biste da se ovo odnosi na Srbiju. Ja vam neću zameriti, ali moraću da vas razočaram. Ovo se odnosi na Evropu, Kanadu i Ameriku.

Pročitaću vam i tekst – snežne oluje nastavljaju da širom sveta izazivaju probleme u saobraćaju i velike poremećaje u isporuci električne energije, a poslednja na udaru našla se Kalifornija. Posle prvih pahulja žitelji Kalifornije su upozoreni da se spreme za dane jakih i snežnih padavina, posebno u planinskim predelima. Bez električne energije je zbog snega ostalo nekoliko desetina hiljada ljudi, odnosno domaćinstava.

Prethodnih dana je snažna oluja pogodila i Kanadu gde je više od 280 hiljada ljudi ostalo bez električne energije u južnim delovima Ontarija. U Evropi krajem minule nedelje je sneg izazvao saobraćajni kolaps u Austriji sa povređenima, dok su delovi Slovenije ostali bez struje, a jake snežne padavine koje su zahvatile celu Austriju napravile su velike probleme u saobraćaju. Zbog snežnih padavina snabdevanje strujom u pojedinim delovima Koruške i Štajarske je bilo prekinuto.

Još jedna informacija. Prethodno je u Velikoj Britaniji oko 30 hiljada ljudi u Škotskoj i severnoj Engleskoj ostalo bez električne energije skoro nedelju dana zbog snežnih padavina.

Zašto sam sve ovo pročitao? Zato što danas kada između ostalog raspravljamo i o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima idealna je prilika da se dotaknemo i načina na koji elektronski mediji izveštavaju. Dakle, imamo situaciju kao što smo videli u kojoj je sneg i to zamislite u decembru mesecu napravio ozbiljne probleme gotovo svuda u svetu, od Amerike, Kanade preko većine Evrope, kao i svake godine do sada, ali samo u Srbiji imamo pokušaj da se od toga napravi politička tema par ekselans. Samo u Srbiji. Samo u Srbiji postoje mediji koji su sa neverovatnom količinom slabostrašća pisali i izveštavali o tome. Samo u Srbiji postoje mediji koji su se najvatrenije radovali zbog otežanog saobraćaja, zbog prekida snabdevanja električnom energijom. Samo u Srbiji postoje mediji koji su otvoreno likovali zbog činjenice da je došlo do sporadičnog zastoja u isporuci električnom energijom. Pogađate, to su vam ovi Đilas, Šolak mediji, „N1“, „Njuz maks adrija“, „Nova“, „Danas“, „Direktno“ itd.

Dakle, danima nije moglo da se živi od njihovog veselja, pa to su vam naslovi, to su članci, to su emisije, to su debate, to su okrugli stolovi, to su stručnjaci, sve sami stručnjaci. To su uglavnom oni isti što su po potrebi stručnjaci za ekologiju, a po potrebi stručnjaci i iz oblasti elektro-energetskog snabdevanja. Pa kako zatreba, danas su jedno, sutra su drugo.

Nisam primetio ni u jednoj zemlji da se njihovi mediji raduju i žurku prave zbog činjenice da je neko ostao bez struje ili da je otežan saobraćaj, iako je daleko teža situacija bila u svim tim zemljama koje sam nabrojao, kao što nisam primetio, istine radi, da se u drugim zemljama od toga pravi politička tema, ali isto tako nisam primetio da se i jedan drugi predsednik poneo na način kako se poneo Aleksandar Vučić, da hitro reaguje, sazove kompletan državni vrh, sagledaju sve novonastale probleme i hitrom reakcijom, munjevitom reakcijom krenu da otklanjaju probleme i u najkraćem mogućem roku je stanje stabilizovano, struja je stigla, putevi su očišćeni, sistem funkcioniše. Odgovorni snose posledice i život ide dalje.

Ne, ne treba nam ni vaša zahvalnost, ne treba nam ni odavanje priznanja, ništa od toga nam ne treba. Ali, ono što je građanima potrebno, to je da konačno prestanete da budete propagandni servis Đilasovog preduzeća, da prestanete da vodite dvadesetčetvoročasovnu kampanju sedam dana u nedelji protiv Aleksandra Vučića i SNS, da prestanete da se radujete svakoj elementarnoj nepogodi koja pogodi Srbiju, da prestanete da priželjkujete da negde pukne neka vodovodna cev ili da negde dođe do nestanka struje, da prestanete svaku moguću temu, pa i sneg da koristite u dnevno političke svrhe ne bi li pokušali da napravite političku štetu Aleksandru Vučiću, jer džaba vam je, ne uspeva vam, ne pomaže vam. Zna narod ko se trudi i ko je 24 sata u funkciji tog istog naroda.

Da li bude grešaka nekada? Pa, naravno da bude. Pa, u kom to sistemu nikada nije došlo do neke greške, ali je važno da građani znaju ko marljivo radi, ko se danonoćno bori za njihove interese, a ko sa strane kibicuje, dobacuje i pokušava da kritikuje.

Dakle, čovek slavu svoju nije proslavio Aleksandar Vučić predsednik Srbije. Za svoju krsnu slavu je bio u Kostolcu sa rudarima. Dakle, jednom rečju potrebno je da prestanete da se ponašate po obrascu što gore Srbiji, to bolje vama, jer se u praksi pokazalo da što je bolje Srbiji, to je vama gore. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se predsedavajući, koji kao i kolege koje su govorile pre mene i gospodin Marković i gospodin Rističević, sve ove stvari koje su rekli su u potpunosti tačne. Suština svega jeste da mi kao većina i kao ljudi koji su dobili maksimalnu podršku naroda na prethodnim izborima, smo uz dozu tolerancije, uz maksimalnu dozu tolerancije iznašli mogućnost da se obezbede mesta za ljude koji ne misle isto kao većina, već nešto drugačije.

To znači da smo mi kao ljudi spremni za razgovor, za toleranciju, spremni smo u svakom trenutku da se čuje i ono nešto različito, ali to što je različito to ne znači da je loše. Mislim da su pozitivne stvari to kada se kaže, da recimo, neke stvari koje su u sredinama kao što su Svrljig, Bela Palanka, ne treba da se poprave, treba da se čuje i taj glas, pa u okviru tog glasa mi sutra svi zajedno treba te stvari da rešavamo. Ali, ako na svakom mestu mi želimo da vređamo, da pljujemo po onome što se radi, rezultati toga su vidljivi, u svakom delu Srbije se vide novi putevi, nove ulice, nova radna mesta, nove ambulante, novi domovi zdravlja, nove škole.

Sve su to stvari koje su dobre za svakog. Ako mi to što radimo i to nekome smeta, što kaže malopre kolega, da kod nas bude što bolje ja bih to uvek želeo, ali neko želi kod nas, ako se desi nešto loše, da tako i ostane. E, pa, gospodo mi tako ne želimo, mi tako nećemo.

Mi ćemo ovde sa ovog mesta i u narednom periodu nastaviti da radimo za svakog građanina, za svako mesto, za svako selo, pa da li je to selo na istoku Srbije, da li je to selo u Svrljigu, Knjaževcu, Majdanpeku, Boru, Negotinu, da li je to selo u Prijepolju, Tutinu, da li je to selo blizu Subotice, ili neko selo blizu Beograda ili sam Beograd. Svakom čoveku mi želimo da priđemo da pomognemo da se svakom obezbedi ono što nije imao do sada, ali s druge strane normalno želimo i da razgovaramo, i to smo pokazali u ovim prethodnim mesecima kada smo razgovarali i gde smo uz podršku i predstavnike EU imali određene rezultate koji su sada pretočeni i u zakon.

Ja ću još jednom potencirati da imamo mogućnost da mi kao ljudi koji ovde predstavljamo određene političke organizacije, ja sam predsednik Ujedinjene seljačke stranke, da imamo mogućnost da sa Skupštinske govornice i ovde, ali normalno i na televiziji, na javnom servisu, da možemo da iznesemo određene stvari koje se tiču života kod nas, recimo na jugoistoku Srbije.

Mi nemamo prilaza u delu zato što jednostavno velika potreba jeste da se čuje svaki čovek. Zato neka mesta kada budu te javne debate, ta mesta zauzimaju neki ljudi, koji iza sebe nemaju ni jedan, ni dva, a kamoli tri glasa. Ja to poštujem, to je različitost. Mi želimo tim ljudima da se i oni čuju, bez obzira što ih niko ne podržava.

Uvažene kolege, mislim da naša država, naš predsednik i mi ovde radimo na najbolji način i tako moramo nastaviti. Svi oni koji ne misle isto kao mi, mi želimo njima da pružimo, da kažu to što žele da kažu, ali konačnu reč daće naš narod, daće građani naše Republike Srbije.