Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/558-21

1. dan rada

28.12.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Tomić.

Reč ima koleginica Milanka Jevtović Vukojičić.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, najpre želim da izrazim duboko saučešće porodici Branka Marinkovića, zamenika generalnog sekretara, ali iznad svega dobrog čoveka, velikog prijatelja i čoveka koji je nama narodnim poslanicima uvek bio na usluzi.
Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, na sednici koja je održana danas razmatrao je tri predloga zakona i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uslovima slobodnom tržištu, radne snage, kao i Predlog koji se odnosi na garantnu šemu, odnosno na povezivanje elektronske uprave tri države Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
Najpre, želim da istaknem da je Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva jednoglasno podržao sva tri predložena predloga zakona i predložio Narodnoj skupštini da u danu za glasanje glasaju o sva tri zakona i to iz sledećih razloga. Kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici i deci. To je deo politike koju ova Vlada sprovodi, deo politike rađanja, deo politike života, deo politike opstajanja nas, kao građana Republike Srbije i deo opstajanja Srbije, kao države.
Bez obzira na sve posledice pandemije Kovid19, koje su izazvale najveću svetsku ekonomsku i zdravstvenu krizu, posle Drugog svetskog rata država prepoznaje potrebu i prepoznaje značaj podrške u smislu povećanja nataliteta, u smislu povećanja kolevki, u smislu povećanja novog rađanja, zarad budućnosti ove zemlje.
U tom smislu u ovom Predlogu zakona, i te kako su značajna dva mehanizma populacione politike. Prvi mehanizam populacione politike odnosi se da svaka žena koja od 1. januara 2022. godine rodi prvo dete, povećaće se roditeljski dodatak i to tri puta, sa današnjih 100.000,00 na 300.000,00 dinara.
Uz to moram da kažem da pored ove finansijske podrške koju država daje svakoj majci koja rodi prvo dete, gotovo sve lokalne samouprave svojim merama podrške populacionoj politici, takođe predviđaju u okviru svojih budžeta i u skladu sa svojim odlukama, finansijske mere podrške za rađanje dece.
Takođe, druga mera u ovom Predlogu izmene i dopuna Zakona finansijskoj podršci porodici sa decom koja je predviđena, to je da prvi put po osnovu rođenja deteta, majka može da ostvari pravo na izgradnju i kupovinu stambene zgrade ili stana. Nikada do sada, po osnovu rođenja deteta majka koja u svojini, naravno nema nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije nije mogla da reši stambeno pitanje po tom osnovu.
Koliki je značaj povećanje nataliteta i koliki je značaj novih kolevki i novog života, upravo pokazuje ova mera podrške koja je kroz zakon definisana.
Takođe, moram da istaknem da je Vlad uputila i zaključak visokoškolskim obrazovnim institucijama, čiji je osnivač Republika Srbija da pruže pomoć i podršku roditeljima koji u toku studija dobiju decu kako bi im se povećao broj ispitnih rokova i kako bi ima se produžili rokovi studiranja do 26 godine, odnosno do 28 godine, za studente medicinskih fakulteta.
Takođe, želim da istaknem da su predviđena za ove svrhe i dodatna materijalna sredstva, ali kao što predsednik Aleksandar Vučić kaže, ekonomija Srbije dobro napreduje, dobro napredujemo u svim oblastima. Nije problem u novcu, novca ima dovoljno, ali samo da nam se rađaju deca.
Takođe, i predlozi sporazuma koji se odnose na uslove o slobodnom pristupu tržištu rada su deo inicijative koju je pokrenuo upravo predsednik Aleksandar Vučić i ovi sporazumi potpisani su 21. decembra ove godine u Tirani.
Naravno, sa jedne strane imamo izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje se odnose na politiku života, a sa druge strane imamo sporazume o potvrđivanju, sporazume, inicijative „Otvorenog Balkana“ koji doprinose ekonomskom rastu i razvoju Republike Srbije, boljem kvalitetu života svakog građanina, većim platama, većim penzijama, slobodnom protoku ljudi, robe i kapitala.
Odbor predlaže da Narodna skupština u danu za glasanje glasa za sva tri predložena zakona.
Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, koleginici.

Reč ima ministar Ratko Dmitrović.

Izvolite.

Radomir Dmitrović

| Ministar za brigu o porodici i demografiju
S obzirom na vanrednu situaciju koju je spomenula Aleksandra i slučaj smrtni koji smo imali, komemoraciju, imamo male promene u dnevnom redu, odnosno izmene u mestima, tako da sam ja čekao da se skupi nas što više.

Međutim, da ne čekam da vam predstavim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Dakle, nešto što smo zaista dugo čekali i to su te mere o kojima je bilo reči i koje verujemo mogu da promene nešto na pozitivno u demografskoj slici i demografskoj situaciji u Srbiji, koja je unutar našeg naroda i građana Srbije koja je katastrofalna.

Znate i sami, upoznati ste sa podacima. Ja sam ovde rekao i neću dužiti nekoliko puta, dakle, s obzirom na trendove u zadnjih dve godine, očekujem da će 2021. godina završiti sa još gorim rezultatom i da ćemo se u odnosu rođenih i umrlih približiti 70.000. Pre samo dve godine bili smo na 37.000. Izgleda da će da bude čak i više od 70.000. Ali, dobro. To je jedan izazov sa kojim ćemo pokušati da se nosimo.

Ovo što ću sada da vam predstavim je nešto što smo duboko ubeđeni svi koji smo radili na tome, može stvari da promeni i da donese pozitivne posledice.

Dakle, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitaju decu, pravu deteta na uslove života koje mu omogućavaju pravilan razvoj i obaveza država da podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija.

Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.

Zato ovaj zakon sam po sebi predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključujući demografske potrebe, istovremeno je i važan instrument populacione politike.

Zakon se primenjuje od 1. juna 2002. godine. Izmene i dopune Zakona izvršene su 2005. i 2009. godine. Dotadašnja primena zakona u praksi ukazala je da je neminovno da se propusti novih izmenama i dopunama koje su zbog svoje obilnosti mogle biti izvršene samo izradom novog zakona. Taj novi zakon usvojen je u decembru 2017. godine, sa primenom od 1. jula 2018. godine.

Po usvajanju Strategije podsticaja rađanja u martu 2018. godine, na predlog predsednika Aleksandra Vučića, pristupilo se izmenama i dopunama Zakona koje su usvojene u junu 2018. godine, s primenom, takođe od prvog jula.

Da vas podsetim, kada je taj zakon stupio na snagu mi smo bili na stopi rodnosti, na stopi feritiliteta 1,48,8 i on je već sledeće godine pomakao stopu rodnosti na 1,52.

Demografi i, naravno, oni koji to posmatraju to reći će da to nije nekakav rezultat, međutim to je trend, što je vrlo važno, dakle pomakli smo se gore.

Međutim, tada je došlo ovo zlo koje zovemo pandemija Kovid i mi smo se, po onom što je realna procena, vratili na 1,5 ili tu negde se krećemo oko 1,5.

Ovo sam samo hteo da vam kažem, a u vezi je sa onim jako, jako teškim podatkom, a to je uticaj korone i stope smrtnosti.

Izmene i dopune zakona donesene u okviru prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi potrebe nege deteta, zatim ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, a od 1. januara plus ostalo. Naravno, od 1. januara 2022. godine zaposlene žene koje samostalno obavljaju delatnost ili su angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada, a ostvaruju prihode koji su veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji moći će da ostvare naknadu zarade i ostale naknade u visini od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji na dan otpočinjanja odsustva. Tu su, naravno, roditeljski dodatak, dečiji dodatak.

Takođe, dat je pravni osnov Komisiji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da veštači zdravstveno stanje deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu nadoknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta. Regulisano je vraćanje pravno neosnovanih iznosa sredstava čija isplata nije u skladu sa zakonom.

Primena ovih odredbi je otpočela 1. jula 2021. godine i onda, na inicijativu predsednika Vučića, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, na čijem sam čelu, je ponovo pristupilo postupku izmena i dopuna zakona.

Najvažnija izmena u zakonu su povećanje roditeljskog dodatka za prvo dete sa 100 hiljada na 300 hiljada dinara. Povećanje iznosa roditeljskog dodatka za prvo dete značajno kompenzuje inicijalne troškove koje porodica ima u trenutku rađanja njenog novog člana.

Druga nova mera populacione politike je novo pravo koje je definisano pod nazivom pravo na početna sredstva za izgradnju, učešća u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Ovo pravo će moći da ostvari svaka majka za dete rođeno od 1. januara 2022. godine. Dakle, to je za koji dan i kasnije, pod uslovom da je državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište u Republici Srbiji i da prvi put stiče u svojstvu porodično stambenu zgradu ili stan na teritoriji Republike Srbije.

Ovo pravo može ostvariti majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca ako je dete rođeno na teritoriji Republike Srbije i ili je državljanin Republike Srbije. Izuzetno u slučaju smrti majke deteta, pravo može ostvariti otac deteta.

Stvaranje uslova za rešavanje stambenog pitanja porodice predstavlja posebnu podsticajnu meru koja u datim okolnostima treba da doprinosi njenoj stabilnosti i sigurnosti, a u narednom periodu utiče i na odluku o proširenju porodice, rađanju još dece itd.

Ova mera od izuzetnog je značaja na odluku da porodica nastavi da živi u mestu dosadašnjeg prebivališta, a ne da se seli u drugo mesto u Republici Srbiji ili u inostranstvo.

Imajući u vidu značaj novih mera koje su propisane ovim zakonom za unapređenje populacione politike, zakon bi trebalo da stupi na snagu od 1. januara 2022. godine.

Hvala vam na pažnji.

Ako ima nekih pitanja, stojim vam na raspolaganju.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem uvaženom ministru.
Sledeći na redu je narodni poslanik Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo razmatrali „Open Balkan“, kako se to popularno zove, i kao predsednik najvažnijeg Odbora, po meni, zato što je izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije 20% ukupnog izvoza Srbije. Dakle, to je najvažnija grana, koja najviše doprinosi i gde je pokrivenost uvoza izvozom 186%.

Dakle, kada uvezemo kafu, banane, kivi itd. i sve druge poljoprivredne i prehrambene proizvode iz celog sveta suficit je 86%. Vrednost izvoza je dostigao 4,7 milijardi.

Najvažniji partneri su EU, pa onda ide CEFTA, pa Rusija. Zato ovima koji nas stalno kritikuju zbog toga što smo između Rusije i Evropske unije, sada mogu da odgovorim, mada nisu tu, na primeru maline i jabuke. Ukoliko se odreknemo Rusije, gubimo izvoz jabuka. Ukoliko se odreknemo EU, gubimo izvoz maline. Ukoliko se ne odreknemo ni jednih, ni drugih, trgujemo i sa jabukama i sa malinom, što je u korist poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača.

Vrednost izvoza u EU je 55% do 60% ukupnog izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije. Od 2008. i 2009. godine mi smo postali tržište EU. Potpisivanjem SSP-a, odnosno verifikacijom 2007. godine, potpisivanjem 2008. godine mi smo postali tržište EU i teško se takmičiti sa EU, s obzirom da u poljoprivredi oni još uvek imaju podsticaje koji su nekoliko puta veći nego što su u Srbiji.

Hoću da kažem da se sa EU često takmičimo po damping uslovima zato što EU ume u Srbiju da ubaci poljoprivredne prehrambene proizvode koji su ispod cene koštanja zahvaljujući podsticajima koji su nekada i pet puta veći nego što su u Srbiji. To je osvajanje tržišta sa proizvodima ispod cene koštanja.

To nam se ne dešava sa CEFTA tržištem. Pokrivenost uvoza izvozom je značajna u CEFTA-i zato što je veća od proseka i iznosi 240%. Znači, ono što uvezemo iz zemalja CEFTA tržišta je Bosna, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Moldavija, čini mi se i 240% je pokriveno, odnosno za 140% više izvezemo nego što uvezemo.

Zato je CEFTA tržište veoma značajno, zato što se sa njima takmičimo pod ravnopravnim uslovima. Znači, nema podsticaja u vrednostima koje su istaknute sa takmičenja sa EU. Zato je „Open Balkan“ veoma značajan. Makedonija i Albanija za sada… Ne znam zašto Bosna neće, ne znam zašto Crna Gora neće, ali ove dve države koje hoće, moram da kažem našem poljoprivrednicima da je izvoz u Albaniju 198 miliona, uvoz 62 miliona. Znači, višak je 136 miliona, odnosno Makedoniji više prodamo 136 miliona nego što uvezemo. Uvoz iz Makedonije je 62, a mi izvezemo u Makedoniju za 198. Sa Albanijom je vrednost izvoza srpskog 51 milion evra, uvoz 25. Pokrivenost uvoza izvozom u Makedoniju i Albaniju je 300%. Znači, 120% iznad proseka.

Naši najvažniji proizvodi su brašno, pšenica, kukuruz uopšte, a posebno na tržištima CEFTA.

Uvoz, to naši poljoprivrednici treba da znaju, je iz Albanije uglavnom paradajz, krastavci, nešto od mlečnih proizvoda moguće, ali to je samo u proleće. Tada su u nekom položaju koji je dominantniji prema našim poljoprivrednicima, jer mi moramo da garantujemo slobodno trgovinu kao što i oni garantuju nama.

Ukoliko bi mi uvodili neke mere, što često predlažu, onda bi izgubili izvoz koji je vredan 250 miliona evra. Uvoz je, samo da posetim, 87 miliona evra, znači, tri puta manji i mi moramo, naravno, kao i oni, dopustiti konkurenciju, ali naši proizvođači paradajza se bune kada je u proleće cena niska, ali kada dostigne cenu od 200 dinara u julu, u avgustu itd, onda se naši proizvođači ne bune, što je shvatljivo. Ali, moramo znati da nismo sami. Ja pozdravljam ukupno „open“, posebno zbog poljoprivrede i prehrambene industrije, ali sveukupno to je veoma značajno, jer su to principi EU, slobodan protok ljudi, roba i kapitala, i mislim da kao Srbija možemo da budemo dominantni, a svi drugi mogu da poprave svoje ekonomske bilanse.

Srbija nije ono što je bila 2012. godine. Srbija je sada znatno jača. Da podsetim ove razne ekologe itd, da poljoprivreda jeste na određen način zagađivač životne sredine, ali ne vidim ove ekologe na biciklima, ne vidim da su prestali da jedu, ne vidim da se žale na kvalitet hrane. Svaka proizvodnja iziskuje određenu štetu po životnu sredinu. Bitno je da to bude u skladu sa propisima, a poljoprivreda je grana koje se mi ne možemo odreći i koja u stočarstvu, recimo, zagađuje životnu sredinu u vazduhu, odnosno staklenu baštu više nego sva prevozna sredstva na zemaljskoj kugli.

Ali, pošto se ne mogu odreći hrane, meni je drago što nemamo tu vrstu pobune raznih ekologa. Stoga, ja očekujem da barem po pitanju „Open Balkana“, po pitanju poljoprivrede, prehrambene industrije, velikog izvoza koji ostvarujemo, i to sam već rekao, uprkos tome što EU daje pet puta veće podsticaje, uprkos svemu tome, mi imamo suficit, mi imamo pokrivenost uvoza izvozom 186% i to treba pozdraviti i zahvaliti našim poljoprivrednim proizvođačima, koji za razliku od proizvođača u EU, po znatno lošijim uslovima ostvaruju ovakve izuzetne rezultate. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Marijanu Rističeviću.
Sledeća na redu je uvažena predsednica Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, narodna poslanica Katarina Rakić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Katarina Rakić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Gospodo ministri, gospodo iz RATEL-a, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu RATEL-a za 2020. godinu, koji je Narodnoj skupštini podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

Želim da vas podsetim da je na osnovu člana 28. Zakona o elektronskim komunikacijama, Upravni odbor RATEL-a dužan da podnese Narodnoj skupštini Izveštaj o radu i to na način da podnosi izveštaj za prethodnu kalendarsku godinu najkasnije od kraja drugog tromesečja tekuće godine.

Dakle, RATEL je to zaista blagovremeno i uradio, a nadležni Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije je na svojoj sednici 25. novembra ovaj izveštaj i razmotrio i na osnovu člana 237. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, ovaj zaključak poslao je Skupštini na razmatranje i na usvajanje.

Ono što bih htela da kažem o samom izveštaju jeste, kao što je to bilo i slučaj u prethodnim godinama, da ovaj izveštaj iz godine u godinu zaista predstavlja sve bolje i bolje rezultate i ja na ovaj način želim zaista da čestitam gospodi iz RATEL-a na tome, jer su oni jedna od retkih institucija koja u velikoj meri puni budžet Republike Srbije.

Ja ću se osvrnuti na samo par detalja iz ovog izveštaja, koji su po meni bili onako zaista interesantni.

Ukupan prihod na tržištu elektronskih komunikacija tokom 2020. godine, a podsetiću vas da je to godina pandemije korona virusa, bio je oko 212,3 milijardi dinara, a samim tim predstavlja porast u iznosu od 2,7% više nego u 2019. godini, što je i logično da se tokom pandemije dosta građana Srbije više odlučilo za komunikaciju dok su bili u prilici da sede kući, da tako kažem.

Tako da, kada pogledamo ovaj rezultat, imamo to da je udeo tržišta elektronskih komunikacija zauzeo čak 3,9% ukupnog BDP-a u Republici Srbiji, što ćete se složiti sa mnom, jedan značajan rezultat. Naravno da su najveće prihode ostvarile usluge od mobilnih mreža, zatim, fiksni i širokopojasni pristup internetu, kao i distribucija medijskih sadržaja i fiksna telefonija. Moram da naglasim da su investicije u sektor elektronskih komunikacija iznosile čak 48,3 milijarde dinara.

Ono na šta bih se ja ovom prilikom osvrnula jeste to da smo uspeli da, tako kažem, ubedimo gospodu iz RATEL-a da za narednu godinu, da budžetom za 2022. godinu, predvide određena sredstva, pretpostavljam da su takođe to sredstva koja predstavljaju investicije u sektor elektronskih komunikacija, a to su investicije koje se odnose na bezbednost dece na internetu.

Ja bih pozvala i ministre koji su danas ovde da se svi zajedno priključimo ovome, jer zaista smatram da je ovo jedan problem koji je prisutan i sve više prisutniji. Pročitala sam vam cifre koje se odnose na korišćenje mobilne telefonije. Ne možemo mi deci danas oduzeti mobilni telefon, to je svima nama jasno, ali ono što možemo i ono što trebamo, jeste da što više radimo na edukaciji roditelja i da radimo na tome da nam deca na internetu budu sigurna.

Druga stvar koju bih ja pomenula, a tiče se izveštaja, jeste sektor poštanskih usluga i tokom 2020. godine, poslovao je po izveštaju RATEL-a čak 51 poštanski operater i oni su ostvarili neverovatnih 308 miliona poštanskih usluga, što bi, kada bi plastično objasnili, znači da je svako domaćinstvo u Republici Srbiji tokom 2020. godine dobilo čak 124 pošiljke, što je zaista jedan impozantan podatak.

Što se tiče poštanskih usluga, odnosno dobiti, prihoda koji je od njih ostvaren, taj prihod za 2020. godinu iznosi čak 23,4 milijarde dinara i predstavlja 0,43% ukupnog BDP-a Republike Srbije.

Ono što po meni zaista predstavlja ključnu stvar u ovom izveštaju jeste da je RATEL u 2020. godini ostvario ukupan prihod od dve milijarde i 240 miliona dinara, a rashodi su bili 815 miliona, što znači da je dobit RATEL-a u 2020. godini iznosio milijardu i 424 miliona dinara. Ova sredstva uplaćena su u budžet Republike Srbije i to na način što je milijarda i 417 miliona uplaćeno direktno u budžet Republike Srbije, dok je sedam miliona uplaćeno u budžet AP Vojvodine.

Evo, ja bih se sad ponovo vratila na početak. Kao što sam i rekla, ovaj izveštaj, odnosno predlog ovog zaključka podneo je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Ja predlažem, odnosno molim narodne poslanike da u danu za glasanje usvoje zaključak Odbora kojim je predloženo da prihvate Izveštaj RATEL-a za 2020. godinu. Zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem na izlaganju.
Reč ima narodni poslanik Ilija Matejić, kao predstavnik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ilija Matejić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala.

Poštovani ministri sa saradnicima i ostali predstavnici iz Vlade, pre svega, dame, a zatim i gospodo narodni poslanici, i ono što je meni uvek i uvek najbitnije, poštovani narode Republike Srbije, ja bih, pre svega, želeo da izjavim saučešće porodici pokojnog Branka Marinkovića.

Naime, neki od vas su ga ovde poznavali mnogo duže nego ja. Ja sam imao priliku da ga upoznam na ovim javnim slušanjima oko promene Ustava Republike Srbije i zaista je ostavio divan utisak na mene kao jedan normalan, pametan čovek, uvek spreman za rad, uvek spreman na šalu i nekako ću ga uvek pamtiti kao nasmejanog čoveka. To je na mene ostavilo kod njega najveći utisak, te njemu neka je večna slava, a njegovoj porodici želim da se što brže oporave od ovog gubitka, ukoliko je to uopšte i moguće. Kada nas napuste takvi ljudi, to nije gubitak samo za njihovu porodicu, to je gubitak za sve nas.

Dakle, porodica jeste ključna, porodica jeste najbitnija. Kada imate jaku i normalnu porodicu, imate onda i jaku državu. Veliko mi je zadovoljstvo što mogu kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da se obratim pred vama vezano za zakon koji je i te kako povezan sa našim porodicama. Naime, ove izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nam donosi dva boljitka. Ja bih mogao da se izrazim onako, slobodno da kažem, da su to dva prava poklona za naše građane i za naše mlade bračne parove sa decom u novoj godini.

Prva izmena se tiče toga da će roditelji koji dobiju prvo dete, već od subote, dakle već od 1. januara dobijati po 300.000 dinara za svoje novorođene dete i to jednokratno. Dakle, ne u rate, već jednokratno, što nije zanemarljiva suma. Ja ću podsetiti naše građane da su do pre samo nekoliko godina dobijali po 100.000 dinara od države, da će sada dobijati 300, a recimo u periodu od pre 10 godina, kada je ova naša nesrećna opozicija bila na vlasti, nisu dobijali ništa, čak su ostajali dužni porodiljama ovde u Beogradu, pa su one tužile Republiku Srbiju itd.

Pitali su me ljudi da li je moguće da Srbija ima dovoljno finansijskih sredstava da iznese ovo, te im poručujem da ne moraju da brinu, da je naša Vlada uradila detaljnu statistiku i analizu koliko otprilike dece može da se rodi tokom godine i da sredstava ima i više nego dovoljno.

Druga izmena se tiče kupovine prvog stana, kupovine prve nekretnine za mlade bračne parove. Dakle, svi znamo koliko je mladim bračnim parovima, koji su tek dobili dete, koji su tek počeli da rade, teško da steknu tu prvu nekretninu, prvi stan, prvu kuću, da je kupe ili da je izgrade i država će im izaći u susret i pomoći će im u tom možda i najtežem koraku ka boljoj, stabilnijoj i sigurnijoj budućnosti koju imaju.

Ovo je pravi razlog za bavljenje politikom kada si patriota, kada voliš svoju zemlju, pravi razlog, jer znaš da će nešto ostati iza tebe, iza tvog mandata koji se uskoro završava i nešto na šta svakako vi kao Vlada i mi kao Narodna skupština možemo biti ponosni, a budućim sazivima Narodne skupštine i budućem sazivu Vlade želim da samo povećavaju ove cifre, dakle, da nastave da povećavaju sve ove cifre. To će biti njihov jednini zadatak. Mi napredujemo finansijski kao država, i to je evidentno.

Imate, naravno, one koji negoduju na sve dobro što se događa u Republici Srbiji, i to su uglavnom oni ljudi koji za svoju državu, opštinu, grad ili selo nisu posadili niti jedno jedino drvo, a pričaju ti o ekologiji itd, itd, ali njih će uvek biti i ovakvi potezi su i više nego dovoljni da mi pokažemo narodu da se brinemo za porodice u Republici Srbiji.

Dakle, mi finansijski napredujemo, finansijski smo stabilniji i drago mi je što se brinemo o natalitetu i demografiji, jer će ove mere doprineti. Možda neće doprineti u centru Beograda, ali po manjim sredinama, verujte mi, hoće, i te kako u tim malim sredinama će mnogo značiti, da će poboljšati i demografiju i natalitet Republike Srbije, a mi moramo samo da nastavimo da ovako radimo, jer bez jake porodice ne postoji jaka država.

Što se tiče ostalih predloga zakona koje smo razmotrili juče na Odboru, a ja vam ih svima predlažem da ih sve prihvatimo. Dakle, ukratko, ukoliko bih opisao u jednoj rečenici to je saradnja sa ostalim državama Zapadnog Balkana. Meni je prosto žao, kao i svakoj normalnoj osobi, što još 90-ih godina nismo vodili ovakvu politiku. Dakle, još je Aristotel u svojoj knjizi „Politika“, koja je napisana više od 300 godina pre nove ere, rekao da država može da napreduje samo u miru, samo kada je u miru i to se nije promenilo i neće se promeniti ni dan danas i Srbija je upravo ta koja je započela inicijativu „Otvoreni Balkan“. Dakle, mi smo ti koji smo pružili ruku prijateljstva i pomirenja ostalim državama u regionu. Imamo neke države, kao što su, Crna Gora, nažalost, i Bosna i Hercegovina koje nisu pristupile toj inicijativi, što više govori o njima, nego o nama. Dakle vidi se da je njihova politika neka politika iz 90-ih godina, kao da ne mogu da izađu iz prošlosti. Mi prošlost dobro pamtimo, dobro znamo našu istoriju, ali uvek moramo imati pogled ka budućnosti Republike Srbije.

Dakle, ja ću podsetiti naše građane i da povećavamo plate i penzije od 1. januara i kažu nam ljudi – pa, dobro povećavate plate i penzije, ali cene rastu, šta nam to znači? Tu su ljudi u potpunosti u pravu, ali da li neko smatra da jedna mala Srbija može određivati cene na svetskom tržištu energije, gasa, hrane i ostalih proizvoda, struje. Dakle, bilo bi lepo kada bismo mogli, te cene bi rasle bez obzira na to da li mi povećavamo plate ili penzije i mi ih moramo povećavati kako ne bismo previše zaostajali. Mi gradimo i obnavljamo Srbiju, ali moramo nastaviti da radimo još jače, da jačamo našu ekonomiju, da jačamo našu privredu, da jačamo našu Vojsku i da sarađujemo sa ostalim državama, jer su samo mir, stabilnost i saradnja garant bolje i lepše budućnosti za naš narod i sva pokolenja koja dolaze. Živela Srbija!