Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i građani Srbije, zaista važan set zakona, pre svega izbornih, lepo ste o tome govorili svi pre mene, ali i ne manje važni zakoni koji prate ove izborne zakone koji jesu trenutno u fokusu u Srbiji.

Međutim, reći ću nešto, prosto, pre svega zato što smo svi u ovoj sali, a to je da godinu i po dana koje su iza nas pokazale su našu rešenost da zaista uradimo sve ono što je do nas kao narodnih poslanika i što se od nas očekivalo kada je rad zakonodavne vlasti. Pomogli smo onoliko koliko smo mogli uprkos otežanim okolnostima, činjenici da je i Kovid - 19 i te kako opterećivao uslove za rad svih, pa i nas ovde.

Posledice svega toga što smo uradili su niz zakonskih rešenja, bezbroj akata koje smo doneli, ali i izborni zakoni o kojima govorimo danas, pre svega zato što se radi o izbornim zakonima, i o tome su govorili svi pre mene, koji su prosto proistekli negde iz jednog međustranačkog dijaloga koji se vodio na dva fronta pod budnim okom, rekla bih, predsednika parlamenta, gospodina Ivice Dačića. To nije bilo ni malo lagano u ovim okolnostima.

Mogla bih i da se složim sa nekima od mojih kolega koji su govorili da ovakve izmene izbornih zakona jesu direktno na štetu vladajuće većine. I jesu.

Napravili smo ustupke za koje gotovo mogu da tvrdim da se ne bi dogodilo da je bilo ko drugi odlučivao o tome, ali nije loše da u 2022. godini, neposredno pred nove parlamentarne izbore koji će se dogoditi 3. aprila, omogućimo sve ono što neko smatra kvalitetnim uslovima da bi uopšte učestvovao na izborima. Čak, moram priznati, iz mog ugla gledano, da smo zakonska rešenja doneli tako da im u dobroj meri pomažemo i da na tim izborima osvoje onoliko koliko im je potrebno da bi učestvovali u parlamentarnom životu.

Sve ono što je bilo do poslanika u Skupštini Srbije uradili smo, sve ono što je moglo da se dogovori probali smo da dogovorimo, ostalo je još samo da svojim programima, nadam se da će to biti način na koji će animirati građane, da ne kažem ubeđivati, dođu do onog procenta koji bi im odgovarao i kojim bi bili zadovoljni.

Da li će i koliko građani imati poverenje u sve nas i nas koji smo donosioci ovih zakona i sve one koje treba da izaberu i povere im pravo i dozvole mogućnost da uopšte odlučuju o nekim budućim zakonima, zavisi od toga šta ćemo pred njih izneti.

Ako to budu politikanske parole koje su bez sadržaja, ako to budu banalne izjave koje smo često gledali, pretnje ili kojekakve, sada već ne mogu više ni da se setim, a da upotrebim prosto neke termine koji su za jedan civilizovan rečnik, jer citirati bi bilo teško, onda će se, verovatno, sudariti kvalitetne ideje i kvalitetni programi oko boljitka za sve građane Srbije. Ukoliko ne budu imali jedan takav koncept, onda je zasigurno da vladajuća većina koja danas postoji neće imati nekih većih problema ni u perspektivi.

Dakle, definitivno je cilj bio da se izborni proces negde još više demokratizuje i decentralizuje, da se te izborne procedure pojednostave, opet kažem, isključivo i samo zbog toga da bi motivisali sve one političke aktere koji bi da utiču na kreiranje političkih odluka, ali i da bismo napravili, pa da, lepo je to rekao kolega Đukanović, možda neki ustupke koji nisu bili neophodni za one koji će svakako i ovakav zakon i ovakve izmene kritikovati kao neadekvatne, kritikovati kao nedovoljne, kritikovati sa neke pozicije sa koje još uvek nismo našli model kako tačno da im pomognemo da građani Srbiji poveruju u ono što pričaju i obezbede im prostor da eventualno sa svojim predstavnicima uđu u visoki Dom, odnosno parlament Republike Srbije.

Ne bih dalje trošila vreme na sve ono o čemu ćemo svakako kao političari svi razgovarati u predizbornoj kampanji, ali ću reći još jednu po meni jako važnu stvar, a to je da me kao ženu raduje, o tome ste, ministarka, govorili, rešenja kojima se zahtevaju da se i u RIK-u pre svega vodi računa o manje zastupljenom polu i da smo ozbiljno shvatili Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

S tim u vezi, ja sam dozvolila sebi luksuz da sa pozicije narodne poslanice iskoristim svoje pravo, predložim amandman, zatražim još veću zastupljenost žena na izbornim listama. Ipak, u finalu sam odlučila da takav amandman povučem.

No, moja ideja nije bila bez osnova, ona je bila pre svega motivisana činjenicom da, polazeći od te prirodne statistike, dođemo do ravnomernog prava da odlučujemo i u političkom životu.

Ne pričam o tome sada sa žaljenjem, sigurna sam da će neki parlament sutra ili prekosutra doneti takvu odluku, ovo pominjem isključivo zato što sam naišla na brdo argumenata koji su demantovali da sam u pravu. Sve sam ih saslušala, neki su bili opravdani, neki ne, ali sam naišla i na podršku za koju želim da se zahvalim pre svega predsedniku Skupštine, a onda i predsedniku Republike sa pozicije dve važne funkcije, dva, rekla bih, najuticajnija čoveka u Srbiji su razumela i moju težnju i činjenicu da u Srbiji živi 54% žena. Dakle, neka smo mi imali i takav amandman za sva ta buduća vremena kada će se neko drugi baviti ovim amandmanom ili će to postati neko prirodno stanje.

Ono što je važno i na šta ću se svakako osvrnuti, ja ne znam da li je ovo što čujem u sali je dobacivanje na temu ovog amandmana ili se kolege među sobom šale na neku drugu temu, ali je simpatično, ono što mi je važno jeste da imamo još jedan zakon na koji bih se posebno zaista osvrnula, pre svega zato što je o tome jutros govorila ministarka Kisić Tepavčević. Meni je žao što ona sada nije tu, ali ja ću govoriti o Zakonu o socijalnom preduzetništvu za koji mislim da je jako važan i da je velika sreća da se napokon našao pred nama i da ćemo o njemu glasati.

Istina je da smo čitavu deceniju pokušavali da dođemo do zakonskog rešenja i ovo je, rekla bih, potvrda da ova vladajuća koalicija jeste, pre svega, socijalno odgovorna vlast i da vodi računa o svim društvenim grupama i njihovom socijalnom statusu.

Ovoga puta nije u pitanju socijalna pomoć države, već je u pitanju jedna podrška, pre svega, teško zapošljivim kategorijama da dođu do posla i da sami sebi stvore uslove za samozapošljavanje po modelu socijalnih preduzeća.

Sadržina i struktura pitanja kojim se bavi ovaj zakon potvrđuje ozbiljan pristup države, zaista, rekla bih, najugroženijim kategorijama stanovništva, pre svega od onih ranjivih, najranjivijih društvenih grupa, do kreativnih ljudi, koji koriste inovacije i neke nove tehnologije u koje možda ili ne verujemo ili ih ne razumemo.

Radna grupa, ako se ne varam, je postojala za izradu ovog zakona i sigurna sam da smo kao socijalisti dali pun doprinos radu i ove radne grupe koja je pokazala i pred nas poslala jedan zakon na koji, ako ja imam precizan podatak, nema čak ni amandmana, što znači da je vrlo kvalitetno napisan. Iako pokaže neke svoje nedostatke, svakako ćemo ih rešavati, jer ni jedan zakon nije donet da ne bi mogao biti unapređen.

Ja ću iskoristiti još jako malo vremena, pre svega, da naglasim da ovaj zakon jeste i podsticaj i podrška i već formiranim preduzećima kojih u Srbiji ima preko 1.200, ako se ne varam. Dakle, 1.200 pravnih subjekata koji posluju po načelima socijalne ekonomije.

Tu se pre svega radi o zadrugama, udruženjima građana, fondacijama, preduzećima za zapošljavanje invalida, poslovni inkubatori i drugi manje zastupljeni oblici. Zato i naglašavam značaj jedne ovakve socijalne ekonomije za, pre svega, pa ako hoćete, i ukupan ekonomski i socijalni razvoj društva.

Dakle, imalo bi se mnogo toga govoriti o svim zakonima koji su pred nama ne, ništa novo u odnosu na ono što su kolege pre mene govorile, ali ću zaista ostaviti vreme, zašli smo duboko u raspravu da se i kolege posle mene obrate i kažu šta misle. Reći ću samo da, svi zakoni koji se nalaze pred nama i koji se tiču današnjeg pretresa, ali i pretresa kojima ćemo se baviti i sutra i prekosutra, će svakako imati podršku poslaničke grupe SPS pre svega jer spadamo u kategoriju socijalno odgovorne partije koja na kraju baštini baš one tekovine levice koje poštuju čoveka i život od svog rada. Koliko god danas probali da nas plagiraju, negde mi se čini da u tom delu ostajemo autentični. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima prof. dr Jahja Fehratović.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Danas finaliziramo celi onaj proces razgovora i pregovora koji je vođe prethodnih perioda i Stranka pravde i pomirenja je učestvovala u oba formata tih razgovora. Dala je veliki doprinos. Učestvovala je u razgovorima sa predstavnicima EU, kao i u razgovorima stranaka koje nisu htele posrednike. Inicirala je dosta stvari od kojih su neke prepoznate i uvrštene su u ove predloge zakona. Za neke od njih je kazano da će se promisliti u nekom budućem rešenju i s tim u vezi smo zadovoljni sa onim što je postignuto, a pre ostalog sa ovim smanjenjem overenih potpisa za stranke nacionalnih manjina, kao i sa odbijanjem predloga koji su bili usmeno kazani da stranke nacionalnih manjina bi morale prilikom predaje lista da imaju predznak da su stranke nacionalnih manjina na glasačkome listiću, što smo smatrali svojevrsnom diskriminacijom i što je na predlog lidera naše stranke akademika muftije Zukorlića rahmetli i odbijeno.

Svi ostali predlozi su doprineli poboljšanju ukupnih uslova izbornog procesa, i naravno, dali mogućnost da na predstojećim izborima izađemo svi koji želimo da ponudimo svoje političke programe i da tražimo podršku građana za njih. Ono što je u celom ovom procesu za nas bilo važno to jeste da dijalogom, da konkretnim razgovorima uvek možemo doći do promišljanja koja vode ka zajedničkom cilju, a to je prosperitetu i opštem dobru građana Republike Srbije, a to je nešto što je u principima i načelima Stranke pravde i pomirenja.

Prosto smatramo da dijalog je jedino što može do kraja izlečiti sve strane na ovim našim prostorima i što može dovesti do približavanja suprotnih stavova, bilo onih koji su unutar jednog naroda, bilo onih koji su na mešanim sredinama, bilo na celom našem regionu.

S tim u vezi, podržaćemo sve ove predloge, kako je već kazano, i nastojati da i u budućnosti učestvujemo u svim onim kvalitetnim rešenjima koja će pre ostaloga učiniti da građani Republike Srbije imaju što kvalitetnije predstavnike u svom najznačajnijem predstavničkom domu, a to je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i u svim skupštinama gradskih, opštinskih sredina gde se odlučuje o njima, o njihovoj sudbini i o potrebama koje oni kao građani ove države imaju. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala uvaženi potpredsedniče Orliću.

Poštovana ministarka, gospođo Obradović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su mnoge moje kolege govorile o onome što jeste bio proces i čime smo se bavili u prethodnih nekoliko meseci, a tiče se unapređenjem izbornih uslova, izbornih zakona i svega onoga što naravno SNS, što jeste u stvari deo našeg portfolija, svega onoga čime se bavimo, i želimo da, naravno, uz unapređenje izbornih uslova, demokratičnosti društva, ali i svih onih sloboda koje smo posle 2012. godine, uspeli da obezbedimo, prvenstveno za građane Republike Srbije, tu govorim prioritetno o ekonomskim slobodama, socijalnim slobodama, pa i onim slobodama koje se tiču poštovanja ljudskih i manjinskih prava. Da smo u tom domenu napravili velike rezultate, da je i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, a i naša većina ovde u parlamentu u tom procesu dijaloga pokazala jednu veliku otvorenost i pokazala, zašto to ne reći, da je mnogo otvorenija i mnogo demokratičnija od mnogih zemalja koje imaju oreol tzv. zapadnih etabliranih razvijenih demokratija. I mi to pokazujemo i tu je glavna razlika na konkretnim stvarima, na terenu i to pokazuju rezultati.

O tome je govorila i moja uvažena koleginica Elvira Kovač koja je govorila o velikim rezultatima koji se tiču unapređenja prava nacionalnih manjina, njihovih izbornih prava, prava na predstavljanje i to govori jednostavno o politici predsednika Aleksandra Vučića koji je mnogo puta i u mnogo navrata pokazao da su mu svi građani Republike Srbije jednaki i da sve ono što jeste njegova vizija, sve što jeste ono što on definiše kao cilj Republike Srbije, a to je razvijena, moderna, bogata zemlja, zemlja bogatih ljudi, zemlja koja ima kapacitet, zemlja koja ima mogućnost da iskoristi sopstvene resurse da na isti način gleda na sve ljude koji žive u ovoj zemlji, koji su građani Republike Srbije bez obzira kojoj naciji, kojoj religiji pripadaju. To jeste jedan od ključnih kvaliteta i SNS i predsednika Vučića koji je uvek bio tu da pomogne, da podrži sve one napore u smislu jačanja stabilnosti u našoj zemlji, jačanja bolje saradnje, kooperacije između svih građana bez obzira na njihovu nacionalnost, s obzirom da mi u različitim delovima naše zemlje imamo, i to jeste bogatstvo naše zemlje, i naravno jedan veliki broj nacionalnih manjina.

Kada govorim o mađarskoj nacionalnoj manjini, koliko su ti odnosi unapređeni, koliko to daje rezultata govori i činjenica na međunarodnom planu, danas sam čitao izjavu državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova, gospodina Nemanje Starovića, koji je rekao da ćemo sa Mađarskom otvarati i deliti neka diplomatska predstavništva. Za sada i za početak to će biti na afričkom kontinentu i to govori o tome koliko Vučićeva politika saradnje, Vučićeva politika pružene ruke može da da rezultate i može da doprinese kvalitetu naravno i pozicioniranju geopolitičkom Republike Srbije i naravno poboljšanju života svih naših građana koji žive u Republici Srbiji.

Kada je u pitanju ovaj dijalog, o kojem su moje kolege govorile tokom današnjeg dana, ja ne mogu da propustim priliku a da ne kažem da kao narodni poslanik moram da napravim jasnu distinkciju između onih političkih stranaka koje su zahtevale i koje su molile prisustvo stranaka u procesu dijaloga i onih koji su apsolutno to odbijale.

Moram da kažem da mnogo više uvažavam one koji se ne slažu sa politikom SNS, koji imaju sasvim drugačiju ideološku i političku, ekonomsku platformu za Republiku Srbiju, ali koji su bili spremni da o svemu što smatraju za ključna pitanja za našu zemlju, ključna pitanja koja se tiču nacionalnog interesa, daljih razvojnih pravaca naše zemlje, razgovaraju sa svojim partnerima, sa najvećom partijom u ovoj zemlji, najbrojnijom, i našim koalicionim partnerima. Da razmenimo svoje ideje, da razmenimo svoje političke platforme i da se dogovorimo kako ćemo i kakve uslove da napravimo kako bi Srbija imala što bolje i kvalitetnije uslove za izbornu trku, kako bi imala što bolje i kvalitetnije uslove da upravo Srbija bude zemlja u kojoj će se napraviti jedan takav ambijent da ona bude zemlja koja će biti zemlja konkurencije političkih platformi, ideologija, ekonomskih i socijalnih programa.

Da ne budemo država u kojoj će jedan deo te takozvane, kako većina građana Srbije njih zove, te bojkotaške opozicije, samo iznalaziti nove i nove razloge zašto ova zemlja danas nije dobra, zašto nisu dobri izborni uslovi, zašto Aleksandar Vučić nije dobar i ne radi dovoljno dobro za Srbiju. U stvari, iza toga se krije jedna sasvim, sasvim drugačija agenda. To smo mogli, nažalost, da vidimo u prethodnih nekoliko meseci, nažalost, na vrlo eksplicitnim primerima, moram to da pomenem, pokušaja i pripreme atentata na predsednika Aleksandra Vučića. To jeste definitivno rezultat podržan od stranih centara moći, domaćih i međunarodnih narko kartela, ali i tajkuna ovde u Srbiji. Njima je Aleksandar Vučić jedina prepreka i najveća prepreka, kao personifikacija razvoja Srbije, Srbije koja vodi samostalnu i nezavisnu politiku, tome da Srbiju opet vrate u period od 2000. do 2012. godine, da Srbiju opet vrate na nivo prelata i dominiona kojima su upravljali neki strani centri moći, imajući u vidu isključivo njihove interese, a ne interese Republike Srbije i građana Republike Srbije.

I sve ovo što se dešavalo u prethodnih nekoliko meseci, te tzv. zelene agende, ekološki pokreti, svi oni koji su se u 7,5% privrednog rasta Republike Srbije, koja je šampion u ekonomiji na nivou cele Evrope, pomamili da urušavaju ugled ove zemlje, da urušavaju sve ono što je Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem stvorila i napravila za ovih šest-sedam godina, pokušavajući da nas opet svedu na nivo države koja je pred bankrotom, na nivo one države koja je egzistirala do 2012. godine, sa potpunim odsustvom bilo kakve geopolitičke, spoljnopolitičke, ali unutrašnje političke i ekonomske strategije za našu zemlju i za naše građane.

Jasno je da su svi oni koji imaju interes i koji ne misle dobro Srbiji, kako u regionu, tako i na globalnom nivou, našli saveznike ovde u Republici Srbiji sa kojima žele zajednički da uruše sve one ideje, celokupnu onu energiju Aleksandra Vučića u stabilnost na nivou celog regiona, u ekonomski razvoj, u realizaciju svih onih projekata koji se tiču povezivanja, infrastrukture, otvaranje novih radnih mesta, novih fabrika u ovoj zemlji, inicijativa kao što je „Otvoreni Balkan“, koje se tiču celokupnog regiona, boljeg života građana u celom regionu. Svi su se oni udružili i svi oni imaju naravno i svog mentora u inostranstvu kako bi srušili Aleksandra Vučića.

Jasno je građanima Republike Srbije da je to proces koji traje u kontinuitetu, da je ta brutalna kampanja koja traje već nekoliko godina takva da oni ne prezaju od toga ni da udaraju i da na jedan brutalan način ugrožavaju čak i njegovu porodicu, i njegovu decu, i njegove roditelje i njegovog brata zarad samo jednog jedinog cilja, a to je lukrativni cilj preuzimanja vlasti u Srbiji bez izbora i ponovo dolaska, do mogućnosti da upravljaju budžetom i da upravljaju resursima ove zemlje, koji su definitivno veliki i koji su interesantni ne samo njima, nego i njihovim mentorima koji ih, naravno, logistički, materijalno, novčano i na svaki način podržavaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god oni, evo, ja imam to jedno istraživanje najnovije javnog mnjenja, evo, pogledajte, Aleksandar Vučić, SNS, 55,6% podrške građana Republike Srbije, svi oni su na nekih 3-4% podrške pojedinačno, koliko god da to narod vidi, koliko god da to građani Republike Srbije vide, upozoravam građane na tu činjenicu da nisu laki i da nisu bezazleni oni protivnici koji imaju stotine miliona dolara.

Nisu bezazleni oni protivnici koji su do tog novca došli na, vrlo verovatno, nezakonit način, kroz korišćenje resursa, u stvari, najviše ove zemlje, Republike Srbije, da kažem narodski rečeno, koji su opljačkali resurse ove zemlje za 12 godina njihove vladavine, da bi sa tim istim novcem kupovali, umesto da investiraju ovde u Srbiju, da investiraju u proizvodnju, da investiraju u fabrike, u nova radna mesta, takvi kao što je Šolak investiraju u Ujedinjeno Kraljevstvo. Valjda njima nije dovoljno stranih direktnih investicija, nemaju dovoljno bogatstva, nego im samo treba jedan Šolak da investira i da kupuje fudbalske klubove i da troši pare koje su ko zna kako napravljene i iznešene iz Republike Srbije u Ujedinjeno Kraljevstvo.

To su vrlo ozbiljni protivnici. Mi ćemo se, kao jedna vrlo ozbiljna državotvorna partija, dobro spremati, govorićemo našim građanima i imamo šta da govorimo o tome šta smo uradili, koji su rezultati, koliko smo puteva napravili, koliko je Aleksandar Vučić fabrika otvorio, koliko je radnih mesta otvoreno. Govorićemo o tome da je danas, dve godine posle teške pandemije, stopa nezaposlenosti u Srbiji 10%, u odnosu na 26% 2012. godine. Vodićemo jednu pozitivnu kampanju, ali stalno opominjući naš narod i naše građane na to sa kakvim protivnicima se suočavamo i sa kakvim izazovima se Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije, suočava i sa čime će se suočavati u narednom periodu. Valjda nije dovoljno to što se svaki dan bori za vitalne nacionalne interese i odbranu naših nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji. Nije dovoljno to što se bori za Republiku Srpsku i za uspostavljanje regionalne stabilnosti. Nije to dovoljno, nego je, nažalost, potrebno i to da imamo ljude na domaćoj ovde političkoj, ekonomskoj, privrednoj sceni koji radeći za druge, radeći za sopstvene džepove žele, i to treba otvoreno reći, na nasilan način da sklone Aleksandra Vučića.

Sav ovaj dijalog i sav taj njihov performans i zahtevi o boljim izbornim uslovima, većim pravima, naravno da je to jedna šarada, naravno da je to jedna vrsta groteske, ali složiću se tu sa kolegom Đukanovićem, mi verujemo u sebe, mi verujemo u predsednika Vučića, mi verujemo u građane Republike Srbije da će oni 3. aprila znati i da znaju i danas ko razmišlja o Srbiji i kako će Srbija da izgleda i 2025. i 2030. godine, zašta imamo jasan politički, ekonomski i socijalni program, kako će Srbija da izgleda za 30 i 40 godina. Ne kako će da izgleda 4. aprila, nego kako će da izgleda za nekoliko decenija. Kako će da nas ovde bude više, kako ćemo da osnažimo našu armiju, kako ćemo da zaštitimo naše nacionalne interese, uz naravno jedan dinamičan ekonomski razvoj. Naravno, zahvaljujući tome što je Vučiću to uspelo, on postaje neprijatelj mnogima ovde u regionu i mnogima koji bi voleli da koriste resurse Srbije, kao što su to radili u prethodnih nekoliko decenija.

Završiću time i moram to da napomenem, jer ja mislim, evo naš šef poslaničkog kluba gospodin Martinović je dugo, dugo u politici i dugo ovde u parlamentu i ja mislim da je ovo jedna vrsta presedana. Ja sam gledao ove tzv. kandidate koje je istakla opozicija u jednoj emisiji, na toj Šolakovoj televiziji, i mogu vam reći da sam i lično bio razočaran i povređen kao građanin ove zemlje. Mogu samo da zamislim kako su se osećali ljudi koji žive u unutrašnjosti i koji žive na obodima Beograda, kako žive moji Čukaričani, gde su rođeni moja baka i deka, moj otac u Radničkoj ulici iznad Ade Ciganlije, kako su se osećali ljudi stanovnici Marinkove Bare, Borče i tih delova Beograda kada su ih javno u televizijskoj emisiji, kao valjda njihov glavni politički program, ismevali njihov kandidat za gradonačelnika, Vladeta Janković i njihov veliki, kako bi rekli podržavalac, nezavisni intelektualac, režiser, beogradska elita, ljudi iz kruga dvojke, Goran Marković.

Možda su nam na jedan način olakšali posao, jer su u stvari prikazali u nekoliko rečenica, u nekoliko kako da kažem ekspresija njihovog lica i te šale koje su zbijali u toj emisiji između sebe, u stvari razliku između nas i njih. Razliku između Vladete Jankovića, Ponoša i razliku u odnosu na Aleksandra Vučića kojem nije bilo teško da ode i u Sjenicu, da ode i u Priboj, da ode u istočnu Srbiju, da ode kada god je trebalo i po svim mogućim vremenskim i drugim uslovima da razgovara sa najobičnijim građanima, sa seljacima, sa poljoprivrednicima, sa svima onima na koje on i mi kao SNS gledamo kao jednake građane u Republici Srbiji sa nama poslanicima, sa onima koji žive na Vračaru, sa onima koji žive na Starom Gradu ili u bilo kom gradu, opštini, selu u Republici Srbiji.

Ja sam konsterniran time da danas ta vrsta neke, kako oni kažu elite koja dolazi iz kruga dvojke, može da se ponaša javno na takav diskriminatorski način, diskriminišući, ismevajući čitave, stotine i hiljade ljudi, diskriminišući ih samo zbog toga što oni žive tri, četiri, pet, sedam ili deset kilometara od Terazija. A, zamislite šta misle o građanima Surdulice, Vladičinog Hana, Vranja, Preševa? Šta misle o njima? Koliko preziru te ljude samo zato što oni nisu u stvari njihova kasta. Oni bi verovatno da uvedu kastinski sistem u ovu zemlju. I tako su se ponašali u periodu od 2000. godine do 2012. godine. Oni su bili vrhovna kasta. Oni su bili ti koji su trpali državne pare u svoje džepove, oni su bili ti koji imaju monopol i pravo da se bave biznisom, da vode državu, da vode državna preduzeća, da vode državne institucije i ko je sada tu glavna meta, onaj koji im je sve te kanale presekao i rekao – dosta.

Srbija više neće biti šaka zobi koju svaka bitanga i baraba može da pozoba, nego će biti zemlja odgovornih ljudi, zemlja domaćina i ljudi koji imaju nameru, ali i političara koji žele dobro ovoj zemlji, koji su vrhunske patriote i koji žele posvećeno da rade svakodnevno na modernizaciji ove zemlje. Srbija to zaslužuje. Na tome hvala Aleksandru Vučiću. Imaće našu snažnu podršku u narednom periodu za sve ono što radi, za našu zemlju i nećemo dopustiti da ovakav, ne elita, nego talog nadvlada i da ikada dođe u situaciju da vodi ovu zemlju i ove građane. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Nataša Mihailović Vacić.

Hvala predsedavajući.

Mi danas govorimo o izmenama i dopunama izbornih zakona koji su rezultat međustranačkog dijaloga koji često nije bio ni malo lak, ali je važno na kraju da smo uspeli i da smo napravili jedan izuzetno važan korak ka dugoročnom unapređenju izbornog procesa.

Od svog osnivanja SDPS privržena je idealima demokratičnosti, pluralističkog i otvorenog građanskog društva. U skladu sa našim političkim principima, mi iz SDPS ušli smo u proces međustranačkog dijaloga, otvoreni za svaki predlog koji će unaprediti izborni i proces i integritet izbornog procesa i koji će vratiti poverenje građana u izborni sistem, u izbore i unaprediti ga. Tako da se njihov glas čuje jasno, bez bojazni i sumnje u legitimitet izbornog rezultata.

Unapređenje izbornog procesa i demokratske kulture je posao koji se nikada ne završava, on mora biti kontinuiran i konzistentan, zato mi ovaj proces međustranačkog dijaloga vidimo kao početak, dobar početak i nadamo se da će i na kraju ovih izbora želja za unapređivanjem izbornog postupka opstati i da će svi učesnici pokazati odgovornost, dobru volju i fleksibilnost kako bismo nastavili posao koji smo započeli uz uvažavanje i poštovanje političkih neistomišljenika i kako bismo naravno pronašli zajednički imenitelj u najvišem interesu građana koji su nas izabrali.

To naravno ne znači da će rezultatima pregovora i samim procesom uvek i svi biti zadovoljni, u demokratijama i demokratskom društvu uvek su postojali oni koji se iz raznih legitimnih, ali i iz nelegitimnih razloga žale na pravila igre. Međutim, ako smo svi pošteni najpre prema sebi i ako pogledamo širu sliku izvan onoga što su samo naši interesi predložene izmene svakako unapređuju izborni postupak i izborne uslove, jer su gotovo sve stranke među kojima i one koje su bojkotovale prošle izbore, najavile učešće na njima i u tome se ogleda otvorenost vladajuće koalicije i volja da prihvati sve ono što su bili zahtevi opozicionih stranaka.

Ozbiljnost naše namere u svim rundama međustranačkog dijaloga ogleda se i u našem aktivnom i konstruktivnom pristupu. Naši predlozi su bili fokusirani ne samo na kratkoročne već i na dugoročne mere, korenite reforme kako bismo izborni sistem unapredili i postojeći model proporcionalnog sistema unapredili tako da građanima omogućimo da za narodne poslanike glasaju imenom i prezimenom, što bi svakako unelo novu dinamiku, ne samo u ono kako građani vide politiku, već bi uticalo i svakako na aktivnost građana, približilo proces donošenja odluka, samim tim što bi građani glasali za one koje poznaju, čije rezultate rada cene i poštuju. To bi svakako doprinelo i uvelo jednu novu dinamiku i u sam rad političkih stranaka. Nažalost, fokus ovih pregovora bila su kratkoročna rešenja za probleme koji su se ticali pre svega učešća stranaka opozicije na izborima i čiji je glavni fokus bio na medijskoj zastupljenosti, na lakšem finansiranju kampanje i kontroli izbornog procesa.

Sa našim partnerima iz parlamentarne većine, mi smo od samog početka pokazali otvorenost i volju, odgovornost i fleksibilnost, da se izađe u susret i onima koji su u prošlosti kreirali izborne uslove i koji velikim delom i sada postoje i koji su u jednom trenutku vlast i izgubili po pravilima koja su sami doneli. To je činjenica i bilo bi zaista krajnje nepošteno i nefer govoriti u javnosti drugačije i pred nama su upravo rezultati tog, kako sam već rekla procesa koji vrlo često nije bio ni malo lak.

U skladu sa predlozima i rezultatima međustranačkog dijaloga na oba koloseka doneto je 16 mera koje su utkane u izmene i dopune zakona o kojima danas razgovaramo, izmene i dopune Predloga zakona o izboru predsednika, izboru narodnih poslanika, lokalnim izborima, finansiranju političkih organizacija i sprečavanju korupcije.

Najznačajnije izmene koje nemaju presedan, svakako jesu proširenje stalnog sastava RIK i omogućavanje onim političkim partijama koje ne samo da nisu ušle u parlament, već na izborima nisu ni učestvovale, poseban značaj ima i promena načina finansiranja kojom se omogućava povećanje javnog finansiranja kampanje od 15% poena svim učesnicima izbornog procesa i to na samom početku kampanje.

Preostali deo sredstava, dakle, 65% umesto dosadašnjih 80%, dodeliće se podnosiocima izbornih lista koje budu prešle cenzus i ušle u parlament.

Izmenama i dopunama zakona o kojima danas raspravljamo unapređene su procedure prebrojavanja glasova, kontrole rezultata, popunjavanje zapisnika o radu biračkih odbora, njihovo objavljivanje itd, što je takođe bio jedan od ključnih zahteva učesnika u dijalogu.

Kruna svega o tome su govorili i kolega Bačevac i koleginica Kovač, svakako jeste smanjivanje broja neophodnih potpisa za liste nacionalnih manjina sa 10.000 na 5.000 potpisa, ali i izmene kojima će se onemogućiti pojava lažnih manjinskih lista na izborima koji izvrću ruglu izborni sistem, dostignute slobode i prava nacionalnih manjina i pokušaje države i društva da kroz parlament zaštiti legitimna prava i interese nacionalnih manjina.

Ono što svakako spada u tih 16 tačaka, što smo ranije već usvojili kroz izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, jeste osnivanje privremenog Nadzornog tela za medije, čija je nadležnost da prati i izveštava javnost o primeni Pravilnika za javne servise i praćenje sprovođenja preporuka za privatne emitere sa nacionalnom frekvencijom.

Do sada je to Nadzorno telo održalo 11 sednica, uključujući i konstitutivnu, nadamo se da će uskoro biti doneto i konačno obavezujuće uputstvo i Pravilnik za rad javnih servisa tokom izborne kampanje, ti tekstovi su usaglašeni na sednici 12. januara, 14. januara upućeni su REM na dalje postupanje i verujem da će i taj proces do kraja vrlo brzo biti završen.

Nadam se da će javni emiteri savesno i odgovorno primenjivati dogovorena uputstva i preporuke, da će omogućiti tačno, objektivno, pravovremeno, uravnoteženo i balansirano izveštavanje učesnicima izbora i time ispuniti svoju dužnost i odgovornost prema profesionalnim standardima, ali i prema građanima koji se upravo oslanjaju na medije kako bi doneli informisanu odluku o tome kome će na dan izbora dati i ukazati svoje poverenje.

Na poslednjem sastanku sa evroparlamentarcima, pre nekoliko dana, naša poruka je bila jasna, da su predstojeći izbori od ogromne važnosti za dalji razvoj i unapređenje društva i države, i da će oni sudeći prema ovim izmenama zakona, biti sprovedeni na fer i demokratski način.

Mi u SDPS verujemo da će usvajanjem ovih izmena zakona to tako i biti, i da će oni svi biti primenjeni u kratkom vremenskom periodu pre izbora što je bila i najveća, moram da kažem, neutemeljena i nepotrebna, bojazan i evroparlamentaraca. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Zagorka Aleksić.

Hvala potpredsedniče.

Uvažena ministarko, uvažene kolege, poštovani građani, kao što smo već istakli, naša poslanička grupa će u danu za glasanje dati podršku zakonskim predlozima sa ove rasprave.

Što se tiče seta izbornih zakona, smatramo da su novine koje ovi zakoni donose povoljne za subjekte koji učestvuju u izbornom procesu, kao i da sva zakonska rešenja nose poboljšanja, pre svega, u samoj organizaciji i transparentnosti izbora, i ono što je takođe značajno, što su maksimalno uvažene evropske preporuke, tačnije relevantnih tela koja se time bave.

Ja bih se ipak osvrnula na Zakon o socijalnom preduzetništvu, o njemu je danas bilo manje reči, ali ovaj zakon zaista jeste dokaz kontinuiteta i trajne opredeljenosti države Srbije da donosi korisne i pre svega, odgovorne javne politike.

Građanima Srbije je poznato da JS, kao stranka prepoznatljivog socijalnog programa koji ima svoje jasne primene i u Jagodini i u drugim gradovima širom Srbije, na lokalnom nivou donosi konkretne odluke koje se tiču poboljšanja uslova života za najugroženije kategorije stanovništva.

Donošenje ovog zakona ima za cilj da pomogne upravo ekonomskim najugroženijim grupama i mislimo da će ovaj zakon biti od posebnog značaja i za lokalne samouprave, jer će dati čvrst okvir za buduće postavke socijalnog preduzetništva, kao i za njegov razvitak.

Ovim zakonom se definišu pojmovi koji su u vezi sa socijalnim preduzetništvom, precizira se važna društvena uloga socijalnog preduzetništva, pojedinosti koje određuju poslovanje, kao i sami program razvoja.

Zakon će olakšati donatorima samu identifikaciju onih subjekata koji posluju po principima socijalnog preduzetništva i naravno, veću kontrolu zloupotreba, što će se ostvariti kroz poseban savet koji će formirati Vlada Srbije.

Ulogu u razvoju i u promovisanju socijalnog preduzetništva ima i tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, razne civilne organizacije, mreže, kao i pojedinci koji pomažu i podstiču održivi razvoj i socijalnu ekonomiju.

Ako pogledamo svetske brojke u Sektoru socijalnog preduzetništva, u svetu danas radi preko 40 miliona ljudi, a volontira čak oko 200 miliona ljudi. U EU u Sektoru socijalnog preduzetništva radi oko 13 miliona ljudi.

U razvijenim svetskim i evropskim zemljama socijalno preduzetništvo učestvuje u značajnoj meri u ukupnom bruto društvenom proizvodu. Zapadne zemlje zaista imaju dugu tradiciju i kontinuitet socijalnog preduzetništva, a što se tiče Srbije uprkos nedostatku konkretnog pravnog okvira ono je više decenija prisutno i kod nas. Donošenjem, a nadamo se i očekujemo, pre svega, adekvatnom primenom ovog zakona, ova će se oblast urediti, jer i u samom zakonu se navodi da naš pravni sistem nije do sada prepoznavao socijalno preduzetništvo, kao kategoriju od opšteg značaja.

Ono što želim da dodam je da istraživanja pokazuju da je postojeći Sektor socijalnog preduzetništva u Srbiji, usmeren na socijalne ciljeve, da ima važnu društvenu misiju i ovaj će zakon biti čvrst orjentir kako onima koji su već u ovoj oblasti, tako možda i nekim budućim učesnicima u socijalnom preduzetništvu.

Samo donošenje zakona treba da bude početak jedne veće i obimnije državne podrške ovoj oblasti, jer kroz jačanje kapaciteta, veću socijalnu kooperaciju konstantno praćenje aktivnosti i nastojanje da se smanje eventualne zloupotrebe, dobićemo željene efekte, a to su vidljivost i zapošljavanje i zaštita ekonomski najranjivijih. Hvala.

Hvala vam.
Poslednji na listi prijavljenih za reč je Radovan Arežina.