Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, zakoni koji se odnose na sprovođenje izbornih procesa o kojima danas razgovaramo, koji su danas glavna tema na dnevnom redu, jesu rezultat jednog višemesečnog, a možda i višegodišnjeg rada kada govorimo pre svega o dijalogu između stranaka koje čine vlast i stranaka koje su u opoziciji, kako onih u parlamentu, tako i onih koje su bile van parlamenta. Sam proces tih razgovora nije bio jednostavan. Zato smatram da smo danas ipak postigli jedan uspeh, danas treba da finaliziramo jedan proces razgovora, ali naravno na tome ne treba da stanemo.

Kada kažem da imamo rezultat, vidi se po tome što za predstojeće izbore koji su najavljeni za april, pre svega predsedničke, parlamentarne, ali i za lokalne izbore, nema najava bojkota kao što je to bilo prošli put, tako da smo postigli uspeh kada govorimo o dogovoru konkretno izbornih uslova.

Smatram da ćemo na ovaj način unaprediti naš izborni proces, naš politički sistem, da je u interesu svih političkih stranaka da izborne uslove uskladimo sa modernim političkim tokovima.

Za SDPS najvažnije je da stvorimo jedan stabilan sistem, sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces. Sistem koji će najbolje oslikati volju građana i pokazati realnu snagu političkih partija. Mi smo u taj proces razgovora o kome sam malopre govorio, ušli sa konkretnim predlozima, imali smo našu političku platformu, naravno nisu svi predlozi usvojeni. Tako da je možda i to još jedan pokazatelj da očigledno ni jedna strana u tim pregovorima nije zadovoljna u potpunosti, ali je to možda pokazatelj uspeha, jer ne možemo svi biti zadovoljni onim što smo razgovarali proteklih meseci.

Mi na ovaj način unapređivanjem izbornog procesa promovišemo osnovna ljudska prava, građanske i političke slobode i težimo zaista i doprinosimo stvaranju jednog otvorenog demokratskog društva gde će svako moći da izrazi svoju političku volju, političko mišljenje na slobodan način. Zato je važno da imamo kvalitetnu diskusiju da bismo pronašli konsenzus oko najvažnijih pitanja.

Kada govorimo o ovim rešenjima koja se tiču izbornog procesa, smatram da ne treba ovde da stavimo tačku, treba i dalje nastaviti sa razgovorima i unapređivati u kontinuitetu naš izborni sistem. Moguće je unaprediti pojedine delove izbornog procesa, izbornog sistema u kratkom periodu i mislim da ćemo to uskoro i videti, kada ovi zakoni stupe na snagu.

Takođe, činjenica je da mi već tri godine u kontinuitetu, s vremena na vreme, menjamo izborne uslove i podsetiću da kada se vratio višestranački sistem u Srbiji, da uslovi pod kojima su se tada odvijali izbori i danas zaista nisu jednaki, promenjeni su umnogome i imamo sada jedan drugačiji sistem koji je na snazi.

Iako donosimo zakone uoči raspisivanja izbora, moram da napomenem da je dogovor bio da se postigne sporazum šest meseci pre održavanja izbora. Mi smo taj dogovor ispunili i bilo je potrebno vreme da se sve te stavke iz dogovora pretoče u jedan pravni okvir, u preporuke i procedure, danas govorimo konkretno i o zakonima, i mislim da je vladajuća koalicija pokazala dobru volju, da je vladajuća koalicija održala reč i ovaj današnji dnevni red je zapravo potvrda toga da smo na vreme usvojili sve ono što smo dogovorili za okruglim stolom.

Zakon o izboru predsednika Republike u najvećem delu usaglašava se sa ostalim zakonima, a oni se odnose pre svega na izbor narodnih poslanika, odnosno zakone o lokalnim izborima. Suštinski će izbori za predsednika Republike biti održani po istim pravilima kao i u prethodnim ciklusima, kao i prethodnih 20 godina, s tim što ćemo imati ovim izmenama sada efikasnije izborne procedure.

Zbog rešavanja eventualnih pravnih procedura u vezi sa glasanjem u prvom krugu, drugačije će se određivati rok za drugi krug glasanja. Po važećem zakonu, taj rok je 15 dana od prvog dana glasanja, a sadašnji Predlog zakona predviđa da vreme počinje da se meri od dana kada je doneto rešenje o ponavljanju glasanja.

U vezi sa ponovnim glasanjem je i predlog koji podrazumeva da u procesu glasanja se precizno definišu stalni sastavi biračkih odbora. Podsetiću da je dogovor političkih partija da se privremeno uveća broj članova u stalnom sastavu organa koji su zaduženi za sprovođenje izbora. Ovo je jedan iznuđen potez, ali u svakom slučaju, ovo je jedna dobra mera, pre svega zbog toga što ćemo dati svim učesnicima na izborima šansu da imaju svoje predstavnike u relevantnim organima koji se bave izbornim radnjama. Morali smo da pronađemo jedan ovakav način da bismo izašli u susret i onim strankama koje nisu učestvovale na izborima, onim strankama koje nisu prešle cenzus i koje se ne nalaze danas u parlamentu. Na ovaj način oni će imati svoje predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji i to je plus za celo naše društvo. Bez obzira što je izuzetak, smatram da smo napravili jedan pozitivan iskorak kada govorimo o izbornom procesu.

Ni novi Zakon o izboru narodnih poslanika ne menja suštinske aspekte izbora. U Srbiji i dalje ostaje jedna izborna jedinica, ostaje proporcionalni sistem, cenzus ostaje na 3%, mandati se raspodeljuju po "Dontovom obrascu", tako da sve ono, čini mi se, što je ranije bilo propisano u formi određenih procedura, uputstava, onde gde je trebalo ispraviti određene nedostatke, sada smo pretočili u zakonsku normu i na taj način mi smo otklonili mnoge nedoumice koje su se mogle javiti u prethodnim slučajevima.

Još jedna novina koju predviđa novi zakon odnosi se na formiranje izbornih komisija jedinica lokalne samouprave. Ovo je izuzetno dobar predlog, jer je iskustvo od ranije pokazalo da nije postojala ta najbolja spona između RIK i biračkih odbora kao organa koji se bave sprovođenjem izbora. Morali su članovi RIK da na različite načine dođu do biračkih odbora, pa su tako svoje članove ili zamenike članova slali kao koordinatore određenim okruzima, a ovi su pri tom davali uputstva, formirali određena radna tela, itd. Znači, bili su jedna ozbiljna tehnička podrška u sprovođenju određenih izbornih radnji. Sada smo zakonski regulisali i ovo pitanje i osim što će biti efikasnija procedura, smatram da će umnogome i olakšati rad RIK u budućnosti.

Za pohvalu je i izmena koja se odnosi na deo koji se tiče prigovora, odnosno objavljivanja rezultata izbora. Po novom zakonskom rešenju, donosi se obaveza objavljivanja svih odluka RIK na zvaničnom sajtu i prigovori počinju da se računaju, odnosno dan kada može da se prigovori na bilo kakvu odluku, jeste onda kada se rezultat objavi na zvaničnom sajtu RIK-a. Mislim da je to od ključnog značaja za obavljanje svih neophodnih radnji u izbornom postupku, koji zaista po prirodi često bude kratak, a često bude i hitan.

Zarad uvida javnosti u proces glasanja, važna je novina u Zakonu, u članu 55, gde se navodi da birač ima pravo da zatraži od lokalne izborne komisije informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao na izborima. Republička izborna komisija propisuje način ostvarivanja prava na informaciju o tome da li je evidentirano da je neki birač glasao. Na ovaj način otklanjamo svaku eventualnu sumnju u onaj deo koji se tiče glasanja da neko posumnja da je neko možda glasao umesto njega, ili ako on nije izašao da glasa, da njegov glas je postao upitan. Mislim da je ovo jedan dobar mehanizam da svako može da proveri i da odbrani svoje biračko pravo.

Novina ima mnogo, ja pokušavam da izdvojim samo ono što je najvažnije. Olakšavajući predlozi se odnose na prikupljanje potpisa, a sadržani su u zakonu o lokalnim izborima. Broj potpisa sada je preciziran i odnosi se u odnosu na broj birača na teritoriji određenog grada ili opštine. Pokušaću i da slikovito to prikažem.

Recimo, u mom gradu, u Kraljevu, za punu izbornu listu od 70 odbornika bilo je potrebno prikupiti 2.100 potpisa. Po novom zakonskom rešenju, sada je dovoljno 1.000 potpisa. To će, naravno, olakšati mnogim političkim subjektima da uđu u utakmicu kada govorimo o izborima, da izmere svoju snagu i na taj način ćemo možda dobiti bolju reprezentativnost, pre svega u lokalnim skupštinama.

Kada govorimo o Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, veoma važan zakon, veoma osetljiva tema pre svega što su građani, odnosno birači zainteresovani i veoma je važno da znaju da se prate tokovi novca i da javnost ima uvid kako stranka troši novac.

Takođe, veoma je važno da se ispoštuju svi oni rokovi koji se odnose na podnošenje izveštaja. U tom smislu je važno dati određena ovlašćenja, odnosno mehanizme Agenciji za sprečavanje korupcije. Pre dve godine su bile izmene ovog zakona, koje su pratile izmene Zakona o sprečavanju korupcije, Agencije za sprečavanje korupcije i odnosile su se na onaj deo da ne može da dolazi do zloupotrebe javnih resursa tokom izborne kampanje. Mislim da smo i tada napravili jedan pomak, ali u svakom slučaju želim da istaknem da je sve to jedno vrednosno pitanje, pitanje jedne političke kulture. Onog trenutka kada svi mi zajedno budemo delovali tako da osudimo bilo kakvo korišćenje javnog resursa za ostvarivanje nekakve komparativne prednosti tokom izbornog procesa znaćemo da smo tada uspeli, a naravno to podrazumeva i promenu određenih vrednosti u samom našem društvu.

Za nas iz SDPS ove izmene i dopune zakona nisu važne samo iz razloga što se mogu primeniti na sledećim izborima, dakle na proleće 2022. godine, već to smatramo kao unapređenje izbornog procesa na duži rok. Verovatno ćemo i u narednom periodu imati još dobrih predloga koje ćemo pretočiti u zakonske norme da bi naš politički sistem bolje funkcionisao.

Važno je naravno da i sve političke strane, to uvek ističemo, budu zastupljene u medijima, da imaju ravnomeran tretman, pre svega mislim na javni servis. Važno je da se ažuriraju redovno birački spiskovi. Tu mogu da pohvalim Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da dobro radi svoj deo posla.

Svedoci smo ipak da od obnavljanja višestranačkog sistema u Srbiji se pravi takva atmosfera da uvek ona strana koja izgubi na izborima krivi za to nekog drugog. Nikad krivicu ne pronalazi u sebi, uvek jedna strana bude nezadovoljna. Želimo da napravimo takve uslove da izbori budu slobodni, da budu izbori pošteni, da kada se završe da političke partije, odnosno učesnici pruže ruku jedni drugima, čestitaju na rezultatu i dalje se nastavi sa formiranjem izvršne vlasti.

Za kraj, za nas iz SDPS veoma, veoma važan zakon je Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji je takav da imamo velika očekivanja od ovog zakona, jer sada na jedan pravi način po prvi put uvodimo ovu kategoriju u naš ekonomski, odnosno u naš pravni sistem. Ovaj zakon treba da bude korak ka socijalno uređenoj državi.

Na ovaj način treba da postignemo, ja ću govoriti samo o tom delu, o socijalno osetljivim grupama, da takve grupe budu integrisane u naše društvo. Ne govorim to samo u kulturnom ili u nekom drugom smislu, ovde konkretno mislim o privrednom smislu, u smislu privrednih aktivnosti. Svi građani treba da imaju taj osećaj pripadnosti. Treba da imaju osećaj da doprinose društvu, da učestvuju u razvoju privrede naše države, a sa druge strane preduzetnici moraju da imaju razvijenu društvenu odgovornost, a država mora da podstiče socijalno preduzetništvo. To je, u svakom slučaju, jedno efikasno sredstvo kada govorimo o borbi protiv siromaštva, koja je izražena svuda u svetu, kada govorimo o borbi protiv nezaposlenosti, naročito za tako osetljive grupe, za osetljive društvene grupe koje su ili u sistemu socijalne zaštite ili su teže zapošljive grupe.

Na ovaj način, ovako usmerenim merama, mi zaista težimo onome o čemu SDPS uvek govori, a to je da postanemo društvo jednakih šansi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara dr Balint Pastor.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovana gospođo Obradović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set izbornih zakona. Mislim da su dva najvažnija zadatka koja je ovaj saziv Narodne skupštine obavio ustavna revizija i završetak međustranačkog dijaloga, a proizvod završetka tog međustranačkog dijaloga je set izbornih zakona o kojima raspravljamo danas i koji će biti usvojeni najverovatnije za dva dana.

Taj međustranački dijalog je počeo još u prošlom sazivu, leta 2019. godine, i nastavljen je u ovom ciklusu pod vođstvom predsednika Narodne skupštine gospodina Dačića. Taj dijalog se odvijao na dva koloseka. Imali smo jedan dijalog uz učestvovanje predstavnika Evropske unije, tačnije Evropskog parlamenta, a drugi kolosek je bio onaj dijalog bez učešća predstavnika Evropskog parlamenta.

Ispred Saveza vojvođanskih Mađara u svim tim dijalozima je učestvovala potpredsednica naše poslaničke grupe i parlamenta Elvira Kovač. Znamo da je taj dijalog trajao jako dugo, da su stranke učestvovale u tom dijalogu, i parlamentarne i vanparlamentarne stranke. Danas imamo na dnevnom redu krajnji rezultat tog dijaloga koji je trajao dve i po godine, u dva saziva ovog parlamenta.

Mislim da je najvažnije reći, i nije dovoljno reći samo jedanput, nego to treba ponavljati, da je najveće dostignuće ovog dijaloga što će sve stranke u Republici Srbiji učestvovati na prevremenim vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila tekuće godine. Ja ne znam ni jednu stranku, ni parlamentarnu, ni vanparlamentarnu, koja je najavila da će bojkotovati sledeće parlamentarne izbore. Mislim da je to jako dobro zbog toga što će konkurencija biti puna i zbog toga što niko neće moći da kaže da ne učestvuje na izborima jer izborni uslovi nisu dobri, jer su izborni uslovi dogovoreni tokom dijaloga koji je trajao dve i po godine na dva koloseka.

Možemo da slušamo kritike o tome da se izborni zakoni menjaju u poslednji trenutak, u poslednji čas, da to nije u skladu sa nekakvim demokratskim standardima, da se to u civilizovanom svetu ne čini, ne radi na takav način, itd. Želeo bih da podsetim cenjene narodne poslanike, a i građane Republike Srbije da ovo što mi danas činimo nije bez presedana, sa jedne strane, a sa druge strane, nije slučajno što se tek sada događa, jer su do sada bili u toku razgovori, dijalog sa svim strankama koje su u tome želele učestvovati, a sve stranke su u tome želele učestvovati.

Što se tiče nekog istorijata donošenja izbornih zakona u Republici Srbiji, želeo bih da vas podsetim jedne činjenice. Siguran sam da nisam jedini u ovoj sali ko se toga seća, pod kojim uslovima i kada je donet danas važeći Zakon o izboru narodnih poslanika. Danas još uvek važeći i do subote ili do ponedeljka, u zavisnosti od toga kada će biti proglašen novi zakon nakon usvajanja u Narodnoj skupštini, znači, danas još uvek važeći Zakon o izboru narodnih poslanika je usvojen 9. oktobra 2000. godine, četiri dana nakon petooktobarskih promena, na poslednjem zasedanju Narodne skupštine u tom sazivu pre raspuštanja.

Nakon toga smo imali izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije i, kao što znate, kolega Rističević je to spominjao, nekoliko meseci kasnije, tačnije, ako se dobro sećam, 25. januara 2001. godine je izabrana Vlada dr Zorana Đinđića. Znači, dva ili tri meseca pre formiranja Vlade usvojen je danas važeći zakon, a u međuvremenu su, naravno, održani i parlamentarni izbori. Znači, toliko o tome da se izborni zakon u civilizovanim zemljama ne menja nekoliko meseci pre izbora. Taj zakon je ostao na snazi sledeće skoro 22 pune godine.

Još jedna je činjenica da se prisetimo, ne znam ko se još toga seća, predlagač tog zakona, još uvek važećeg Zakona o izboru narodnih poslanika, bila je Srpska radikalna stranka, a u raspravi je učestvovao tada narodni poslanik Tomislav Nikolić kao ovlašćeni predstavnik predlagača i svega još jedan narodni poslanik iz tog saziva gospodin Džemail Suljević iz Stranke demokratske akcije. I to je bila rasprava.

Mi danas raspravljamo o predlozima izbornih zakona, o tome ćemo raspravljati i u petak, u petak ćemo usvojiti ove zakone i o izboru predsednika Republike i o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima i o još nekim zakonima koji su bitni za izbornu kampanju i za sprovođenje izbora. Nakon toga će, u skladu sa dogovorom sa međustranačkog dijaloga, biti raspisani vanredni parlamentarni izbori.

Rekao sam kada je donet sada još uvek važeći zakon i najbitniji elementi tog još uvek danas važećeg zakona u poslednje 22 godine nisu menjani. Proporcionalni izborni sistem, Srbija kao jedna izborna jedinica.

U nekoliko navrata smo imali neke sitne korekcije ili relativno sitne korekcije izbornog zakona. Ja bih spomenuo neke od njih. Godine 2004. uveden je sistem tzv. prirodnog praga koji omogućava listama, odnosno strankama nacionalnih manjina da uđu u parlament i ako ne dostignu cenzus nekada od 5%, danas od 3%, što je apsolutno u skladu sa ustavnim načelom o tome da pripadnici nacionalnih manjina treba da budu zastupljeni u predstavničkim organima, pa i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Imali smo izmenu izbornog zakona kada su uvedene kvote, prvo 30%, pa, nakon toga 40% za manje zastupljeni pol. Godine 2010. je Ustavni sud Srbije doneo jednu odluku koja je sa jedne strane relativizovala institut blanko ostavki, a sa druge strane zaključila izborne liste, jer do tada je poslanik mogao da postane i kandidat sa dvestatridesetog mesta, koji određena stranka osvojila, recimo, 13 ili 15 mandata, i manje, više, je to sve što je menjano prethodnih više od 20 godina, sve do 2020. godine, kada je cenzus smanjen sa 5% na 3% i kada je u okviru tog paketa da stranke nacionalnih manjina ne bi bile oštećene, uvedeno povećanje količnika za 35% u slučaju stranaka, odnosno, lista nacionalnih manjina.

Komparacije radi, danas 34 države u Evropi pripadaju široj porodici proporcionalnih izbornih sistema, a od devet evropskih država koje imaju zatvorene blokirane liste, tj. da građani birači ne mogu da utiču na to ko će postati poslanik sa izborne liste, znači, od svih tih zemalja, postoje jedino dve zemlje u kojima je čitava država jedna izborna jedinica, jedna država se zove Crna Gora, a druga država se zove Srbija.

U svim drugim zemljama Evrope sa proporcionalnim izbornim sistemom postoji više izbornih jedinca. Ovo govorim samo zbog toga da bi se ukazalo na to, da ni ove sadašnje izmene nisu od nekog suštinskog, epohalnog značaja u smislu da bi se u potpunosti uveo novi izborni sistem, nekoliko dana pre raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Ovaj Predlog zakona o izboru narodnih poslanika na sveobuhvatan način obezbeđuje pravnu sigurnost, ravnopravnost svih učesnika u izbornoj utakmici i utvrđuje zadovoljavajući okvir za poštene izbore.

Što se tiče položaja stranaka nacionalnih manjina, ovaj zakon i te kako uzima u obzir specifičnosti postojanja stranaka nacionalnih manjina, i pozdravljamo rešenje da se zadržava sistem prirodnog praga. To i nije moguće ukinuti zbog dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava.

Isto se odnosi i na rešenje da se količnici stranaka nacionalnih manjina uvećavaju za 35%, s tim što je sada to na precizniji način određeno i jasno se vidi iz teksta Predloga zakona da se to odnosi, a mi smo to tako od samog početka zamišljali, na situaciju kada stranka nacionalne manjine ne dostigne cenzus, a taj cenzus je na državnom nivou 3%, što se zadržava, a na lokalnom nivou isto.

Ono što je jako značajno i što je druga strana medalje, jeste da Predlog zakona, precizira položaj i pojam stranke nacionalne manjine i utvrđuje konkretne mehanizme za zaštitu od zloupotreba statusa stranke nacionalne manjine.

Želeo bih da iznesem nekoliko podataka, da bi bilo jasno zašto je to nama kao stranci nacionalne manjine, mađarske nacionalne manjine, bitno da se spreče zloupotrebe. Četrnaestog januara 2022. godine, je od ukupno 114 aktivnih političkih stranaka u Republici Srbiji, znači od 114, dalje 69 su upisane i registrovane kao stranke nacionalne manjine.

Godine 2016. je od ukupno 29 predatih izbornih lista na republičkom nivou na parlamentarnim izborima 16 tražilo status liste nacionalne manjine. Ne bih da pravim reklamu bilo kome znamo iz prethodnih saziva Narodne skupštine, konkretno imenom i prezimenom, ko su bili oni poslanici, koji su zloupotrebljavali ovaj status, a da veze nisu imali ni sa jednom nacionalnom manjinom niti su bilo kada, bilo šta uradili ili bar podigli glas u interesu neke nacionalne manjine, a uživali ove pogodnosti i radilo se o klasičnoj zloupotrebi prava.

Republička izborna komisija, odnosno, lokalna izborna komisija će rešenjem utvrđivati da li je izborna lista podneta sa osnovnim ciljem da se predstavlja i zastupa interes nacionalne manjine, a i Nacionalni saveti nacionalnih manjina će imati konkretne nadležnosti u tom postupku, ali poslednja reč neće biti njihova, jer su određene stranke nacionalnih manjina verovatno, zbog toga što su same sebe stavljali u taj položaj i polazili od toga kako bi se oni u tom slučaju ponašali kada bi imali većinu u Nacionalnom savetu nacionalne manjine, pribojavali toga da bi Nacionalni savet mogao da uskrati taj status nekoj drugoj stranci iste nacionalne manjine. Tako da, Nacionalni savet neće imati mogućnost odlučivanja, već samo davanja mišljenja.

Uz već postojeće afirmativne mere, još dve su bitne u slučaju stranaka nacionalnih manjina, broj potrebnih potpisa se smanjuje sa 10 na 5 hiljada, a na lokalnim izborima će biti potrebno dvostruko manji broj potpisa, da ovo nije uvedeno u 71 jedinici lokalne samouprave, bi bilo potrebno više podrške, više potpisa podrške, nego što je to trebalo 2020. godine na poslednjim lokalnim izborima.

Mene čini tužnim činjenica da što se tiče naše nacionalne zajednice, mađarske nacionalne zajednice, izgleda da će SVM biti jedina stranka, koja će imati hrabrosti da samostalno nastupi na izborima, neke druge manjinske mađarske stranke će se šlepovati na nekim opozicionim, i danas opozicionim, a i u sledećem sazivu, opozicionim listama i siguran sam u to, bez obzira što je smanjen cenzus. Mene čini tužnim i čudim se što nije dovoljno ni smanjiti na 5 hiljada, ni tada ne mogu da izađu na izbore samostalno, ali to je njihova odluka i verovatno su svesni svoje „snage“ u mađarskom biračkom telu.

Ja se nadam da će u ostalim manjinskim zajednicama konkurencija biti jača, npr. unutar bošnjačke nacionalne zajednice, albanske itd.

Ono što još želim da kažem, to je da su podneti određeni amandmani, ti amandmani su isto proizvod i posledica međustranačkog dijaloga i u potpunosti je do samog poslednjeg trenutka, izloženo u korist argumentima opozicionih stranaka, tako da sam ja siguran da će ti amandmani biti usvojeni i da će na predsedničkim izborima ostati žreb, kao način određivanja mesta na glasačkom listiću, uprkos tome što u predlogu zakona, to ne stoji, ali sam siguran da će u usvojenom zakonu, toga biti i ostaje žreb.

Ono što nas raduje, a to je isto jedan podneti amandman, i da će jedan birač moći da podrži samo jednu izbornu listu svojim potpisom u procesu kandidovanja izborne liste, a da neće biti usvojeno rešenje koje je u predlogu zakona da će jedan birač moći da podrži više izbornih lista. Mi smatramo da je sasvim logično što jedan birač može da podrži samo jednu listu.

Suštinska izmena je i uvođenje funkcionisanja, odnosno uvođenje srednjeg nivoa funkcionisanja izborne administracije, videćemo kako će to na terenu, u praksi odvijati ali je to pretpostavka za to da opozicione stranke i vanparlamentarne i parlamentarne u okviru lokalnih izbornih komisija, a i u Republičkoj izbornoj komisiji imaju jako puno predstavnika što će sigurno dovesti do toga da na osnovani način neće moći da će da se probudi sumnja u regularnost sledećih izbora.

Da zaključim, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava što je ovaj saziv parlamenta do kraja izneo ovaj proces međustranačkog dijaloga, što imamo ove predloge zakona na dnevnom redu i mi ćemo u danu za glasanje podržati sva predložena rešenja.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, Života Starčević.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Jevđić, poštovana ministarka gospođo Obradović, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji pripadaju, odnosno spadaju u tzv. izborno zakonodavstvo. Tu mislim na Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika Republike i Zakon o lokalnim izborima, kao i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Naravno, danas ćemo pričati i o drugim zakonima kao što je Zakon o socijalnom preduzetništvu i Zakon o platama državnih službenika.

Ja ću ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije da se usredsredim na pre svega na ove izborne zakone, a koleginica Jevđić i Aleksić će nešto više pričati i o drugim predlozima zakona.

Naime, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija nikada imala nije problem sa izbornim zakonodavstvom, jer jednostavno, znamo da izborna volja građana ne zavisi od izbornog zakonodavstva već zavisi jedino i isključivo od političkog programa, od toga koliko i u kojoj meri sprovodite politički problem, odnosno kakva su vam politička dela i od toga da li držite reč datu narodu.

Jedinstvena Srbija ima i jasnu politiku i prepoznatljivu politiku, Jedinstvena Srbija ima dela, Jedinstvena Srbija drži reč i zato se ne brinemo za izbornu volju građana Srbije.

Sa izbornim zakonodavstvom imaju problem oni koji nemaju politiku ni po jednom od za građane Srbije bitnih političkih pitanja. Sa izbornim zakonodavstvom imaju problem oni koji dok su vladali i bili vlast imali su katastrofalna dela, odnosno katastrofalne rezultate, kako po građane Srbije, tako po državu Srbiju.

Zato Jedinstvena Srbija smatra da je ovaj proces izmene izbornog zakonodavstva u stvari jedan deo demokratskog procesa koji se razvija i teče Republikom Srbijom. Taj demokratski proces, deo tog demokratskog procesa jeste i ova izmena izbornog zakonodavstva i zato ćemo u danu za glasanje podržati sve ove izborne zakone.

Ovde danas donosimo te izborne zakone, ali ne bi bilo loše da kažemo i kako je došlo do ovih izbornih zakona. Naime, čitav ovaj proces koji doveo do ovih zakona započeo je 2019. godine, kada je već bilo izvesno da će biti izbori raspisani 2020. godine, kada je deo opozicione scene podigao veliku medijsku halabuku oko toga da izborni proces navodno nije fer, da izborni proces naravno nije demokratski i da nije dovoljno transparentan.

Kažem veliku medijsku halabuku, da neko ne pomisli da taj deo opozicije koji je tu halabuku podigao ima neku veliku podršku u narodu i vi drage kolege, i ja znamo da oni tu podršku u narodu nemaju, ali imaju veliki medijski uticaj.

Možemo slobodno reći da kada je taj deo opozicije u pitanju odnos podrške u narodu i odnos njihovog medijskog uticaja su u obrnutoj srazmeri, jer taj deo opozicije predvođen velikim medijskim tajkunom, čovekom koji kada je bio na vlasti bio je medijski monopolista, znači taj deo opozicije predvođen Draganom Đilasom je taj koji je kreirao tu medijsku halabuku.

Da cela stvar bude interesantnija te 2019. godine, oni su se bunili protiv izbornih zakona, kako je i gospodin Balint Pastor maločas rekao, koji su napravljeni u njihovo vreme, posle 5. oktobra, posle petookobarske revolucije, i oni su se nekako 2019. godine borili protiv svog zakona, odnosno protiv sopstvene tvorevine.

Naravno, usled svega toga, stranke na vlasti i deo pojedine organizacije iz nevladinog sektora započele su međustranački dijalog sa opozicijom na Fakultetu političkih nauka. Naravno, mi iz Jedinstvene Srbije smo učestvovali u tom dijalogu. Nekako, od samog početka je bilo jasno da taj deo opozicije neće ni ono što oni hoće, niti onako kako oni hoće. Jednostavno, za njih dijalog i nije bio važan, već je čitava ta medijska halabuka bila priprema alibija za neizlazak na izbore kako bi kako-tako prikrili sramoti zbog očajno male podrške koju je taj deo opozicije imao i koju ima danas u narodu.

Taj format dijaloga na Fakultetu političkih nauka odjednom je počeo da im ne odgovara, odjednom su našli novi izgovor da ne učestvuju u tim razgovorima, pa su rekli – mi ne verujemo strankama na vlasti. Mi ne verujemo nikome. Hoćemo evroparlamentarce.

Onda je taj razgovor sa Fakulteta političkih nauka premešten u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Lično smatram i Jedinstvena Srbija smatra da je to pravo mesto gde takvi razgovori i treba da se vode, ali su insistirali na posredovanje evroparlamentaraca i onda su na te razgovore u Narodnu skupštinu Republike Srbije pozvani i evropski posrednici, Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Kurt Flakenštajn, Eduard Kukan i drugi.

Međutim, i tada i na tim razgovorima u skupštini i uz posredstvo evroparlamentaraca koje su oni pozvali i na čijem prisustvu i posredovanju su oni insistirali, oni su te razgovore na kraju napustili, oni su na kraju odlučili za ono što su od samog početka znali da će uraditi, a to je da bojkotuju te izbore 2020. godine.

Ali, ti razgovori tada nisu ostali bez rezultata. Naime, tada je izborni prag ili takozvani cenzus sa 5% spušten na 3%, upravo kao najdirektnija moguća podrška tadašnjoj opoziciji, sadašnjoj opoziciji koji su imali tako malo uporište i podršku građana Srbije.

Naravno da im bojkot nije uspeo, naravno da su na tim izborima doživeli politički fijasko, i odmah nakon izbora opet im se izlazi u susret. Pazite, odmah nakon izbora rečeno je – biće novi parlamentarni izbori u narednih godinu i nešto dana. I dat im je rok, evo, imate godinu i više dana, konsolidujte se, pripremite se i idemo na nove izbore.

Ovo kažem jer građani treba da znaju da ovi predstojeći parlamentarni izbori 3. aprila nisu nešto što je zakonska obaveza, nije nešto što je redovna procedura, parlamentarni izbori 3. aprila jesu odraz političke volje da se u politički život uvede što više političkih činioca i ništa više. Niko nije morao, niko nas nije primorao.

Naravno, pošto im je bilo jasno da će i ove 2022. godine biti raspisani izbori, kako je počelo da teče to vreme odmah su ti isti iz opozicije ponovo pokrenuli tu medijsku halabuku i kuknjavu nad izbornim uslovima.

Ponuđeni su im razgovori u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Deo opozicije je prihvatio te razgovore, jer, još jednom tvrdim, to je mesto gde takvi razgovori jedino i treba da se vode, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Deo opozicije, o kome sam i maločas pričao, predvođen Draganom Đilasom je to odbio. Opet su insistirali na posredovanju evropskih parlamentaraca i opet smo prihvatili i taj uslov i rekli smo – u redu. Ponovo su doši i Tanja Fajon i Eduard Kukan i Vladimir Bilčik i Kurt Flakenštajn i ponovo je krenulo to.

Prvi razgovori su bili onlajn razgovori u ovoj Narodnoj skupštini. Ja se sećam da je tokom tih onlajn razgovora Dragan Marković Palma ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije rekao tim evroparlamentarcima o kakvim ljudima se radi. Rekao je evro parlamentarcima da taj deo opozicije zbog kojih su oni krenuli u posredovanje u tim razgovorima ne drži reč, da su prevaranti, da vole da lažu, da za njih njihova reč ne znači ništa i tada, moram priznati, ti evro parlamentarci su gledali malo čudno Palmu kada im je to rekao.

Međutim, šta se desilo? Imali smo još dve sesije kasnije i nakon druge sesije, kada je trebalo da dođe do dogovora, ti njihovi puleni tadašnji, dotadašnji, su strašno izvređali upravo te evroparlamentarce koje su pozvali da posreduju. Optužili su ih oni i njihovi mediji da su oni pravili dogovor sa Vučićem, a ne sa opozicijom, da su oni pravili dogovor sa vlašću, a da nisu uvažili opoziciju i na razne druge načine su ih izvređali, te je došlo do toga da su pojedini evroparlamentarci napustili taj sastanak i tada je tim evroparlamentarcima bilo jasno o kakvim ljudima se radi i o kojim ljudima je govorio na prvom sastanku Dragan Marković Palma.

Naravno, bilo je i rezultata tih pregovora. Bilo je rezultata pregovora koji su paralelno vođeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koje je vodio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije gospodin Dačić i došlo se do nekih 16 zahteva opozicije, koju su prihvaćeni, i upravo u ove zakone o kojima danas pričamo jesu implementirane i te tačke iz tih dogovora.

Da smo sve što smo dogovorili implementirali i da smo sve što smo dogovorili ispoštovali, potvrdili su pre neki dan kada su dolazili i upravo ti evroparlamentarci, odnosno evroposredinci.

Međutim, i pored tih izbornih uslova i pored činjenice da smo sve učinili, s obzirom da su videli da nemaju više taj izgovor vezan za izborne uslove, deo opozicije umesto da se usredsredi na predstavljanje svog političkog programa građanima Srbije, svesni i sada male podrške koju imaju u narodu, pribegavaju sada drugačijim scenarijima - izazivanju nezadovoljstva u narodu, izmišljajući probleme od ekologije, pa opet doći ćemo do tog izbornog procesa i tako pod plaštom borbe za zdraviju životnu sredinu organizuju proteste, blokiraju auto-puteve i puteve, želeći da podstaknu sukobe i nezadovoljstvo.

Kada im je Vlada Srbije ispunila i te uslove sa tih protesta oni su i dalje nastavili da protestvuju i to je najjasniji mogući signal da ti protesti i nisu bili ekološki, nego su bili pre svega politički protesti.

Jasno je da je tada ekologija bila samo maska za te političke proteste, a lideri opozicionih stranaka skrivali su se iza tih ekoloških, navodno, protesta, ali se skrivaju iza svega drugog. Naime, i Đilas i Jeremić ne izlaze na izbornu utakmicu. Sede na tribinama u VIP loži i isturaju razne Ponoše, Marinike, Jankoviće kao neke pozorišne lutke, znate one lutke za onim konopcima, gde ih oni pokreću i povlače njihove pokrete, poteze onako kako njih dvojica žele.

Napravili su, naravno, i podli plan za sledeće izbore. Svesni da će izgubiti, napravili su scenario da odmah, nakon zatvaranja biračkih mesta, optuže vlast za krađu izbora, izazovu nerede.

Svi ste bili i mogli ste videti pre jedno desetak dana, nedelju ili deset dana, snimak gde jedan opozicioni lider, odnosno lider opozicione stranke u Jagodini, da tako kažem, iznosi drugim kolegama, predstavnicima drugih opozicionih stranaka svoj plan da, na dan referenduma je taj sastanak bio, uveče izađu sa svojim referendumskim rezultatima, koji su izmišljeni, koji su lažni, kako on kaže, da mi spinujemo te rezultate i da optužimo vlast za krađu izbora. To nije bilo ništa drugo nego pokazna vežba, trening za ono što su planirali da se desi na izborima 3. aprila.

Naravno da to neće da im uspe. Naravno da to samo pokazuje ko su oni. Nemaju politiku ni po jednom pitanju od značaja za građana Srbije. Njihova dela iz vremena kada su bili na vlasti narod dobro pamti, rasprodaja svega vrednog u Srbiji, otpuštanje radnika, prezaduženost.

Jedino što im je tada, dok su bili na vlasti, išlo na ruke jeste punjenje sopstvenih džepova. Svesni da ne mogu da se takmiče po delima koja su nastala kao posledica njihove politike, posežu za lažima, lažnim aferima za dehumanizacijom i kriminalizacijom političkih protivnika i ne biraju sredstva i ne prezaju ni od čega i za njih ne postoji ni jedna jedina crvena linija. Jednostavno, cilj opravdava sredstva. To je njihova politika.

Upravo plan koji je izneo taj jedan njihov predstavnik govori o svoj njihovoj nemoći, svesni svoje nesposobnosti, nesposobnosti čak i da pokriju sva biračka mesta, a kamoli da vode grad ili državu. Pokušavaju da svoju slabost prikažu kao argument da je vlast loša, ali iza ove vlasti stoje dela i svi njihovi jalovi pokušaji padaju u vodu pred našim delima. Postoje auto-putevi, pruge, klinički centri, bolnice, škole.

Obezbedite vi, gospodo, besplatan prevoz u Jagodini, vi koji ste planirali da izađete sa tim lažnim rezultatima u Jagodini, kao što je to obezbedio Dragan Marković Palma. Dovedite makar jednog investitora, asfaltirajte makar jednu jedinu ulicu i makar sebe zaposlite, za razliku od Jedinstvene Srbije koja je stvorila uslove da se zaposli na hiljade i hiljade ljudi. Ali, njih jednostavno ne interesuju građani. Oni vlast vide ne kao mogućnost da se radi na razvoju grada, države, njenih građana, već vlast isključivo gledaju kao mogućnost da se dođe do položaja i privilegija.

Kada optužuju vlast za najgore moguće afere i laži, oni u stvari projektuju sebe kako bi oni ili kako su oni kada bi ili kada su bili na vlasti, jer početak i kraj njihove politike nije narod, početak i kraj njihove politike jedino i isključivo jesu lični interesi.

Da zaključim. Narod će 3. aprila glasati za dela, a ne za laži na društvenim mrežama. Zato će izbori 3. aprila za Jedinstvenu Srbiju biti potvrda volje naroda, a ne rezultat nikakvih izbornih uslova izbornog zakonodavstva ili drugih nekih stvari, jer to su samo instrumenti, a izborna volja naroda, još jednom ponavljam, zavisi od vašeg političkog programa, od toga kakva su vam politička dela i koliko držite reč datu narodu.

Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom, sa ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS – „Tri P“, narodni poslanik, odnosno predsednik Hadži Milorad Stošić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u sklopu objedinjene rasprave je razmatranje više zakona posvećeno izbornom procesu i izbornim procedurama.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za.

Današnja sednica je verovatno i poslednja plenarna sednica u ovom sazivu Narodne skupštine na kojoj će se voditi diskusija o zakonskim i ostalim predlozima koji su na dnevnom redu.

Zakoni koji su predloženi i u današnjoj su raspravi, svakako su veoma važni zakoni. U svakom uređenom društvu zakoni koji se odnose na izbor nosioca vlasti, članova parlamenta i šefova država, predstavljaju pravnu materiju od prvorazrednog značaja, koja faktički dopunjuje opšte ustavne odredbe.

Potpuno novi zakonski tekstovi koji se predlažu plod su višegodišnjih diskusija u međustranačkom dijalogu, sa i bez stranih posrednika, ali i konsultacija sa predstavnicima civilnog društva, sektora i naučnih institucija.

Kao predstavnik stranke koja čini deo vladajuće većine, mogu da kažem da smo mi u PUPS ova pitanja razmotrili, iako smo imali neke svoje sugestije za poboljšanje određenih segmenata izbornog procesa, na njima nismo želeli da insistiramo po svaku cenu, svesni potrebe da se što pre postigne kompromis i usvoje valjana rešenja koja bi zadovoljavala što je moguće širi broj političkih subjekata u državi.

Istovremeno želim da kažem da onaj ko svesno i svojevoljno nije učestvovao u dijalogu, odnosno ko nije davao apsolutno nikakve konstruktivne predloge, sada ne može ni biti bilo kakvo moralno pravo da nešto prigovara usvajanju predloženih promena u izbornom zakonodavstvu.

Što se tiče krovnog Zakona o izboru narodnih poslanika, tu su uglavnom zadržana dosta dosadašnja osnovna načelna rešenja. Poslanici će se i dalje birati na osnovu izbornih lista metodom najvećeg količnika, uz cenzus od 3%, dok će posebna pravila i pogodnosti ostati za liste nacionalnih manjina. A novost je da će umesto uobičajenih 10.000 overenih potpisa birača, ove partije moći da podnesu listu sa 5.000 overenih potpisa birača.

Međutim, bitnije promene se odnose na neka tehnička pitanja u postupku organizacije samog glasanja.

Kada se ovaj novi zakon bude usvojio, u čitavom tom postupku značajnu ulogu će preuzeti i lokalne izborne komisije na nivou gradova i opština, kojih po sada važećim rešenjima u postupku republičkih izbora nema. One će biti nadležne da svojim rešenjima određuju biračka mesta i što je još važnije, da one obavljaju poslove oko formiranja glasačkih odbora u stalnom i proširenom sastavu na tim biračkim mestima na svojoj teritoriji, jer je sve to do sada bilo rađeno u RIK-u ili preko njega, čime se u suštini gubilo znatno vreme u komunikaciji između ljudi sa lokala i članova RIK i zaposlenih u stručnim službama.

Ovim promenama značajni deo tih poslova izmestio bi se iz RIK-a na lokal, a time bi se trebalo postići da se oni brže i efikasnije izvršavaju, s obzirom da se ljudi po opštinama u velikom broju slučajeva i lično međusobno poznaju. RIK bi zadržao kontrolu i usmeravajuću ulogu za ove poslove. Bio bi instanca za žalbe na odluke lokalnih izbornih komisija u ovim slučajevima, a zadržao bi vođenje ovih poslova jedino za biračka mesta koja se nalaze u inostranstvu ili zatvorima.

Rok za predaju liste pomeren je sa sadašnjih 15 na 20 dana pre održavanja izbora, što se opravdava potrebom da se ostavi vreme za eventualna sudska osporavanja, kako bi posle, kada se proglasi zbirna izborna lista više ne bi bilo pravnih mogućnosti da se ona obara.

Posebnim članom zakona stvorena je pravna mogućnost da se na području Kosova i Metohije može odustati od ovih pravila zarad bezbednosti tog glasanja i tu ćemo svi zajedno morati da se dobro pripremimo za predstojeće izbore, kako nam se ne bi ponovio slučaj sa referenduma, da se delu našeg stanovništva grubom zabranom samozvanih prištinskih organa izjašnjavanje znatno otežalo ili bilo gotovo onemogućeno.

U prelaznim odredbama predviđeno je da će za predstojeće izbore RIK biti dodatno proširen sa šest članova i zamenika na predlog parlamentarne opozicije koja je učestvovala u međustranačkom dijalogu, a lokalne izborne komisije u birački odbor u stalnom sastavu sa po jednim članom i jednim zamenikom, takođe na predlog te opozicije.

Važne promene izvršene su i u postupku utvrđivanja izbornih rezultata. Dosadašnja rešenja nisu davala mogućnost da se glasanje na nekom biračkom mestu ponovi ako niko nije stavio prigovor u zapisnik, a naknadnom kontrolom se utvrde nelogičnosti i greške u zapisniku ili neslaganje rezultata iz zapisnika sa faktičkim brojnim stanjem listića spakovanim u određene koverte i vreće.

Podsetiću da smo mi u nekoliko prošlih izbornih ciklusa imali i takve slučajeve gde je RIK morao da radi tzv. anuliranje rezultata sa biračkih mesta, kojih je 2016. godine bilo čak do 15 slučajeva, a sve to je dodatno raspirivalo sumnju u rad izbornih organa, same rezultate i doprinosilo podizanju političkih tenzija u najosetljivijim momentima.

Po usvajanju novih rešenja to više neće biti slučaj. Sada će lokalne komisije i RIK moći da po službenoj dužnosti, čak i ako nema formalnog prigovora u takvim situacijama, da odluče da li je moguće utvrdi stvaran, tačan rezultat, pa će učiniti, ako je moguće, ako nije onda će postojati pravni osnov da se glasanje ponovi.

Novinu predstavlja i mogućnost kontrole po uzorku izbornog materijala na zahtev stranke koja je osvojila više od 2%, a manje od tri glasa na izborima gde će vršiti ponovno prebrojavanje na delu ili u pojedinačnim situacijama u određenim slučajevima, čak i na svim biračkim mestima u pojedinoj opštini.

Treća grupa važnih promena odnosi se na povećanje mogućnosti za eventualne žalbe u postupku. Pošto su uvedene lokalne izborne komisije, sada će podnosioci prigovora i žalbi moći da se najpre obrate njima, pa da se nakon njihove odluke žale RIK-u, pa da se na kraju na odluku RIK-a eventualno dalje žale Upravnom sudu. Svi rokovi za žalbe su produženi sa 24 na 72 sata od uočene nepravilnosti, odnosno zatvaranja biračkog mesta, a sve odluke o ovim postupcima će se obavezno kačiti na sajtove lokalnih izbornih komisija i sajtu RIK.

Mislim da se ovim novim rešenjima na zaštiti i kontroli izbornog prava apsolutno nema šta prigovoriti. Šta više, mi ćemo u praksi najverovatnije imati jednu usporavanje saopštenja zvaničnih konačnih rezultata izbora od strane izbornih komisija, ali kada se oni budu napokon utvrdili više niko neće moći da dovodi u pitanje njihovu zakonitost i legitimitet.

Novi Zakon o lokalnim izborima najvećim svojim delom prati nova rešenja koja su već predložena i za Zakon o izboru narodnih poslanika. Kod predlaganja izbornih lista napušta se dosadašnje rešenje od 30 potpisa po kandidatu za odbornika za opštine preko 20 hiljada birača, a ukupno 200 potpisa za opštine koje imaju manje od tog broja.

Predloženo je da se minimalni broj potpisa određuje preko skale počev od 200 potpisa birača u opštinama do 20 hiljada birača, pa tako po skali 300 potpisa u opštinama do 30 hiljada birača, 500 potpisa za opštine do 50 hiljada birača, 600 potpisa za opštine do 70 hiljada, 800 potpisa za opštine do 100 hiljada i hiljadu birača za opštine do 500 hiljada birača, a za gradske izbore u Beogradu tražiće se najmanje tri hiljade potpisa za listu. Ova rešenja imaju za cilj da omoguće veću političku ponudu, pogotovo u manjim opštinama gde imamo slučaj da postoji puno birača koji se pravno moraju voditi u biračkom spisku prema mestu prebivališta, ali neretko u tim mestima odavno već ne žive, pa je postupak kandidovanja u praksi bio znatnije otežan.

U postupcima prigovora i žalbi u izbornom postupku odlučivaće lokalna izborana komisija, u drugom stepenu Viši sud sa područja te opštine.

U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti najvažnije izmene su vezane za ograničenje maksimalne visine stranačke članarine fizičkih lica na 3.000 dinara na godišnjem nivou i drukčijeg odnosa javnih sredstava koji se daju za izbornu kampanju, jer će se deo koji se pre izbora deli svim podnetim listama podjednako sada povećati sa postojećih 20% na 30% ukupnog iznosa koji se odredi, a samim tim se i smanjuje deo koji će dobijati samo liste koje preskoče izborni cenzus sa dotadašnjih 80% na 65%.

Ako se sprovodi drugi krug predsedničkih izbora precizira se da će se ovih 65% deliti srazmerno broju glasova koji osvoje dva kandidata u drugom krugu, i to je daleko privlačnije rešenje, jer je do sada važećim zakonskim odredbama svih 80% sredstava namenih za drugi krug dobijao konačni pobednik tj. predlagači izabranog predsednika.

Pored ovog paketa zakona vezanog za izbore na današnjoj sednici nalazi se i veoma bitan Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu. Ovaj zakon je bio dugo najavljivan, čak su u nekim ranijim skupštinskim sazivima bili upućivani konkretni predlozi u parlament, ali dalje od toga se nije išlo. Ovog puta je dobro što se stvaraju mogućnost da se ova oblast preduzetništva napokon prepozna u pozitivnim propisima i da se time nešto konkretno uradi na pružanju pomoći teže zapošljivim kategorijama stanovništva, kao i onima u ruralnim i pograničnim krajevima naše države.

Inače, PUPS, kao partija socijalne pravde, je u prethodnom periodu insistirala na donošenju ovog zakona i pored javnog sektora i privatnog sektora imamo jedan vid zapošljavanja, a to će upravo omogućiti ovaj Zakon o socijalnom preduzetništvu.

Predlogom zakona se predviđa da će onim preduzetnicima, privrednim subjektima i udruženjima građana koji se opredele da posluju po sistemu socijalnog preduzetništva biti omogućene određene olakšice svih vrsta – direktna pomoć kroz dotacije, poreske olakšice, davanje prostora za rad po povoljnim uslovima i druge olakšice, ali će istovremeno takvi morati da ispune i određene zahteve, među kojima su najvažniji da će najmanje 50% ostvarene dobiti morati da se reinvestira u ovakve programe podrške društveno osetljivim grupama ili da se daju u namenske donacije u ove svrhe. Takođe, subjekti koji uđu u ovaj sistem moraće da obezbede i učešće u donošenju odluka zaposlenih korisnika, kao i da podnose redovne izveštaje o svom poslovanju. Našoj Vladi će predstojati da to kraja ove godine, kada zakon treba da počne sa primenom, sačini i usvoji program razvoja socijalnog preduzetništva, tako da se treba nadati da će početkom naredne 2023. godine sve biti spremno da se zakon konkretizuje u praksi i da da prve očekivano pozitivne efekte.

Poštovani narodni poslanici, usvajanjem paketa predloženih izbornih zakona stvorićemo jedan solidan osnov za sprovođenje svih predstojećih izbora, ali na kraju današnje rasprave, mislim da bi bilo dobro da predložim da se u novom sazivu parlamenta pokrenu i neke druge teme vezane za izborni sistem koje do sada nisu bile dotaknute, a to je sam sistem i način raspodele poslaničkih, odborničkih mandata u užem smislu.

Stranke koje su učestvovale u dijalogu su iznosile različite stavove po ovim pitanjima, ali mislim da je većina predstavnika iznela načelan stav da su postojeća rešenja od pre decenije odavno zrela za ozbiljnu analizu efekata u praksi i potencijalnu reformu, a uz postizanje što je moguće šireg konsenzusa.

Verujem da smo u ovim međustranačkim pregovorima dostigli neki nivo saglasnosti i da ovi zakoni idu u tom pravcu. Mišljenja smo da, nakon izbora, novi skupštinski saziv treba da otvori široku javnu debatu o ovoj temi na način kako smo imali oko ustavnih amandmana usvojenih prošle godine. Od toga bi mi svi u strankama, ali i celo društvo, mogli imati velike koristi.

U svakom slučaju, naša poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih zakonskih predloga sa dnevnog reda današnje rasprave. Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe PUPS – „Tri P“.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač, poštovana ministarko Obradović, poštovani predstavnici ministarstva, ne želeći da umanjim i minimiziram značaj svih i pojedinačno bilo kojeg zakonskog predloga, ja ću kao šef poslaničke grupe, jer smatramo da je to jako važno i da je važno da građani Srbije znaju šta se dešavalo tokom međustranačkog dijaloga, govoriti pre svega, o setu izbornih zakona, a u nastavku današnje rasprave moje uvažene koleginice će govoriti o preostalim zakonskim predlozima.

Dakle, hajde da budemo potpuno otvoreni prema građanima Srbije, a i sami da se prisetimo nekih činjenica. Da li je i kada došlo do pominjanja reči „izborni uslovi“ od strane bilo koje političke partije u parlamentu od 2008. do 2019. godine? Podsetiću vas da kada je reč o izbornom zakonodavstvu, promenjena je samo jedna stavka koja se tiče finansiranja političkih stranaka, jer je prioritet bila ušteda. Štedelo se tamo gde ima, ne može se štedeti tamo gde nema novca, dakle ušteda sredstava koja su se usmeravala ka finansiranju političkih stranaka. Smanjio se iznos sredstava.

Dakle, od 2008. do 2019. godine mi nemamo ni jednu promenu kada je reč o izbornim uslovima. Tada je sve uredu. Da li je tako? Tada svi učestvujemo na izborima. Ni jedna parlamentarna stranka do 2019. godine, a bilo je i onih iz redova opozicije ovde u poslaničkim klupama, nisu pominjali izborne uslove. Danas mi govorimo kako je nešto solidno, kako je nešto dobro. Dajte da budemo potpuno iskreni i potpuno otvoreni.

Mi danas govorimo o ustupcima koje je vladajuća koalicija učinila prema vanparlamentarnoj opoziciji. Sa druge strane, da vanparlamentarna opozicija u ovom trenutku u Srbiji ima odgovornost kakvu ima naša vladajuća koalicija, siguran sam da ne bi učinila ovakve ustupke i da ne bi prihvatila ovakve predloge.

Dame i gospodo, 2019. godine mi dolazimo do priče izbornih uslova. Ako se sećate, tada jedan deo opozicije napušta parlament pa traže vanredne parlamentarne izbore. Kada shvataju da bi vanredni parlamentarni izbori doveli do njihovog političkog kraja i političkog kraha, onda moraju nekako da iskalkulišu i prisetili su se izbornih uslova, ali zaboga, neće o tome u martu 2019. godine da razgovaraju ovde zajedno sa nama i sa predsednicom Narodne skupštine Republike Srbije, Majom Gojković, koja je zakazala sastanak da razgovaramo o tome kako da unapredimo parlamentarni dijalog, parlamentarnu praksu, kako da implementiramo sve ono što je sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije. Ne, oni ne žele da razgovaraju sa nama, nego sasvim slučajno žele sa evropskim parlamentarcima. Prihvatili smo i to.

Mnogi nas pitaju - zašto ste to prihvatili? Mi nemamo šta da krijemo. Da smo u tom trenutku odbili evropske parlamentarce, bilo bi da mi ne želimo fer i demokratske izbore i bilo bi da želimo nešto da prikrijemo i da nešto u izbornim uslovima kada je reč o Srbiji nije uredu.

(Vladimir Đukanović: Đorđe, samo istinu.)

Kao i uvek, gospodine Đukanoviću, samo istinu. A vi pratite pa recite ako nije istina.