Hvala.
Uvažena potpredsednice Kovač, poštovani potpredsedniče Vlade Ružiću, poštovana prof. Dukić Mijatović, dame i gospodo narodni poslanici, lepo je čuti da imamo u parlamentu, slobodno mogu da kažem, ovakvu vrstu ideoloških rasprava u kojoj je ovde na prvom planu nešto što se zove Strategija razvoja i budućnost. Danas govorimo o visokom obrazovanju, koje je, naravno, od ključnog značaja za dalji razvoj naše zemlje i ove institucije i tela kao što su Nacionalno akreditaciono telo, ali i Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji u stvari na jedan način imaju savetodavnu ulogu i kreiraju Strategiju razvoja visokog obrazovanja i brinu se da kvalitet visokog obrazovanja bude u skladu ne samo sa evropskim standardima, nego sa standardima koji odgovaraju našoj zemlji i koji odgovaraju onome što se zove privredni razvoj i ekonomski razvoj naše zemlje.
Svi dobro znamo, i građani Srbije znaju da naš ekonomski razvoj ide uzlaznom putanjom, da je veoma dinamičan, na globalnom nivou je razvoj takav i nauke i novih tehnologija, da radna mesta koja su bila i koja jesu aktuelna danas, već za nekoliko godina ne postoje i da se Srbija u skladu sa Strategijom razvoja visokog obrazovanja, koja ja mislim da prvi put ima, s obzirom od kada je predsednik Aleksandar Vučić došao na mesto premijera 2014. godine, ima taj jasan cilj i jasnu viziju kako obrazovanje treba da izgleda i kako ono treba da se prilagodi i koordinira svoj razvoj sa razvojem ekonomije i onih privrednih grana koje će se strateški razvijati u Srbiji u narednom periodu.
Dakle, to je prvi put u novijoj istoriji da ova zemlja, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, ima jasnu viziju svih onih ključnih društvenih aspekata, u koje, naravno, jasno fokusiramo i stavljamo u centar pažnje ne samo visoko obrazovanje, nego ukupno i osnovno i srednje obrazovanje, ali i nauku i tehnološki razvoj, s obzirom da ministar Ružić i samo ministarstvo pokriva celokupni portfolio, što je dobro, jer ne možete danas odvojiti visoko obrazovanje od tehnološkog razvoja, niti od nauke, jer to spada u jedan jedinstveni korpus, razvojni korpus i onaj korpus koji nam je potreban kako bi mogli da razvijamo svoju ekonomiju, kako bi mogli da razvijamo kapacitete naših ljudi, naših radnika, naših menadžera, svih oni koji učestvuju u razvoju ove zemlje.
Ono što je meni bilo interesantno i za šta moram da odgovorim, kada je u pitanju ideološki pristup svemu ovome, o čemu je govorio gospodin Vladan Glišić govorio, upravo je to ta ključna razlika na koju smo mi u SNS ponosni, što smo mi ljudi i stranka koja se zalaže za liberalnu tržišnu ekonomiju, za slobodno tržište koje otvara konkurenciju. Šta je pandam, šta je suprotnost toga? Suprotnost toga je sve ono što smo imali čak do 2012. godine, egalitarizam, prividna jednakost između ljudi, između institucija, između privatnog i javnog sektora, a u stvari od toga ništa nije postojalo, realno ništa nije postojalo u praksi. To je dovelo do toga da ova država 2012. godine bude u svakom smislu potpuno urušena.
I šta je predsednik Aleksandar Vučić po ovom pitanju od 2014. godine uradio? Šta je bio njegov glavni cilj? To je prvenstveno da promeni, na neki način da utiče da se promeni ambijent, da se promeni majndset, kako bi se to reklo, posebno mladih ljudi, da razvijemo preduzetnički duh kod mladih ljudi, da razvijemo njihovu želju za borbom da razvijaju svoje kapacitete u svakom smislu, i u smislu svog obrazovnog aspekta, dakle, njihovog obrazovanja, napredovanja, karijernog, porodičnog i svakog drugog.
To, gospodine Glišiću, apsolutno nije u suprotnosti od onoga što definiše poštovanje svih onih principa i vrednosti za koje se zalaže SNS. To je jaka, snažna država, jaka, snažna porodica, zaštita vitalnih nacionalnih interesa. To je nešto čime mi i štitimo vitalne nacionalne interese, tako što ćemo stvoriti ambijent u ovoj zemlji, da razvijajući visoko obrazovanje, razvijajući tržište, razvijajući utakmicu između pojedinca na tom tržištu, upravo stvorimo uslove da nam mladi ljudi ostanu ovde u ovoj državi, da žive u ovoj državi, da im bude dobro, da mogu dobro da zarađuju, da ih ne bude sramota ako kažu da zarađuju puno, da rade u multinacionalnim kompanijama, da pokreću svoj biznis, da to bude nešto što je normalno, da to bude brzo, da bude takav ambijent da oni koji rade, da oni koji žele da rade 10, 12 sati dnevno u svojim firmama, u drugim firmama, žele više, da to upravo bude ono što je komparativna prednost našeg društva.
Mi smo došli do toga da smo danas uspešni zahvaljujući tome što imamo puno ljudi koji žele da se obrazuju, koji žele da se usavršavaju, koji žele da rade i koji žele više.
Zato Srbija danas ima kumulativno najviši privredni rast u celoj Evropi u protekle dve godine od 7,5%, zato što imamo ljude, zato što imamo kadrove, zato što imamo mlade ljude koji više ne odlaze u Poljsku, Italiju, Francusku ili u neku drugu zemlju da rade, mislim na ove visoko obrazovane, visoko kvalifikovane kadrove, jer se ova država, zahvaljujući predsedniku Vučiću, jako dobro prilagodila četvrtoj industrijskog revoluciji, jako dobro pripremila na sve ono što nas očekuje kao izazov, ne samo u smislu razvoja privrede, ekonomije, nego u smislu svega onoga što nas čeka u geopolitičkom smislu.
Ekonomija, razvoj ekonomije, zadržavanje mladih ljudi ovde i kadrova ovde, rad na tome kako da nas bude više i kako da te ljude zadržimo ovde u ovoj zemlji, je upravo rad na tome da zaštitimo svoje vitalne nacionalne interese, da osnažimo i ojačamo svoju vojsku i da na najbolji mogući način prođemo ove turbulencije na koje ne možemo da utičemo, a tiču se globalnog nivoa i globalnih kriza koje se danas događaju u celom svetu.
Vidimo ovde i blizu nas, u Ukrajini, i krizu u Južnom kineskom moru i krizu u Bliskom istoku. Nije to, gospodine Glišiću, apsolutno kapitalizam bez lica. Ovo je kapitalizam koji SNS zagovara, upravo kapitalizam sa ljudskim licem, jer nama je čovek u fokusu.
Pogledajte našu socijalnu politiku, mi jesmo partija desnog centra, mi jesmo konzervativna stranka, mi se zalažemo za tržišnu privredu, za konkurenciju, želimo da pobeđuju bolji, da na taj način motivišemo jedni druge da više radimo, da više učimo, da više znamo, da naši mladi ljudi budu bolji od njihove konkurencije u Hrvatskoj, u Albaniji, u susednim zemljama, zašto ne i u EU.
Pokazali smo da možemo da budemo šampioni ne samo u sportu, nego da budemo šampioni u privredi, u nauci, u mnogim veštinama i u mnogim drugim aspektima gde se nismo pojavljivali do 2012. godine, gde nismo mogli ni nos da promolimo, zbog toga što naša država apsolutno nije imala strategiju do tada kako će se ova zemlja privredno razvijati, pa smo neka zanimanja i neke ljude školovali do besvesti, iako su znali ljudi koji su vodili Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u to vreme, da neće biti posla, da neće biti mesta za te ljude, ali ih je bilo baš briga. Razlozi su poznati, ponovljeni milion puta od mojih kolega ovde u parlamentu, od običnih ljudi, običnih građana, zato što njih za te obične ljude koji završe ili srednju školu i fakultet ili bilo šta, nije bilo briga da li će biti posla, pa je nezaposlenost bila 26%.
Morate da budete realni, kada pogledate cifre, kada pogledate semafor, danas posle dve godine pandemije Vučić ima na semaforu 10,2% nezaposlenost, 2012. godina, leto, jul, 26% nezaposlenosti. O čemu se ovde radi? Radi se upravo o tome da je on čovek znao šta radi, da je znao koji će sektori da se razvijaju, da je znao kako da napravi ambijent da ovde dolaze i ulažu, ne, gospodine Glišiću, samo firme iz EU, nije se oslonio na to, apsolutno, tu mogu da se složim. To jeste, u stvari, još jedan dodatni kvalitet i vizionarstvo Aleksandra Vučića, da nije išao tom mantrom – mi idemo u EU, mi ćemo se osloniti samo na evropsku pomoć i investicije, odnosno nije se oslonio ni na čiju pomoć. I to je najveća vrednost koju smo mi uveli u ovu državu i ona stoji kao jedna od prvih u naših 10 tačaka za budućnost, a to je vođenje samostalne i nezavisne politike.
Zato mi ovde danas imamo investicije i sarađujemo na naučnom, tehnološkom i obrazovnom planu i sa Narodnom Republikom Kinom i sa Ruskom Federacijom na polju i veštačke inteligencije i novih tehnologija. Otvaramo nove tehnološke parkove, naučne parkove. Zbog toga ova država danas napreduje, zato što nismo se orijentisali i nismo kao prethodnici, kao tajkunski režim do 2012. godine, nemamo vazalni odnos, zato što Vučić kaže – u redu je, sarađujemo na svim projektima koji su u interesu građana Republike Srbije i ove zemlje, ali isto tako, u tom interesu sarađujemo i sa Kinom i njihovim univerzitetima i fakultetima i naučnim centrima i sa ruskim i sa onim iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, sa svima onima koji mogu da donesu transfer tehnologija ovde u Srbiju, koji mogu da donesu nešto novo što možemo da naučimo po pitanju novih modela upravljanja, novih modela toga kako ćemo da zapošljavamo ljude.
Na kraju krajeva, morate priznati to da je on uspeo da od jedne radno-intenzivne privrede, koju smo mi imali, odnosno nismo je ni imali, 2012. godine ovde je bilo sve razrušeno, gospodin Martinović se dobro seća, nije bilo u oktobru 2012. godine za plate rudnika u Resavici, nije bilo za plate ljudi koji rade u javnom sektoru, koji upravo treba da budu podrška privredi. To je Vučićeva ideja i logika, servis građana, služba ljudima, građanima i privrednicima.
Za nas privrednici nisu kao što su bili do 2012. godine predmet tajkuna i političkih tajkuna i predmet njihovog reketiranja, uzimanja novca i stavljanja u sopstvene džepove, nego ljudi koji plaćaju porez ovoj državi, koji zapošljavaju ljude i koje mi moramo na najbolji mogući način da uvažimo, zato što sve ove puteve koje smo izgradili, celokupnu infrastrukturu, bolji život, veće zarade, veće penzije, jednokratnu pomoć, zdravstveni sistem, obezbeđivanje zdravstva i bezbednosti građana Republike Srbije treba da zahvalimo tom ambijentu koji je Aleksandar Vučić stvorio ovde u Republici Srbiji da bi mogli sve to ali realno da imamo, da sagradimo i kovid bolnice, da kupimo i da nabavimo vakcine, da imamo dobru i kvalitetnu socijalnu politiku i da se bavimo demografskom politikom na jedan strateški način.
Slušam samo te intelektualce o kojima vi pričate, ne mogu svi da budu deo univerziteta. Sama reč njegova kaže - univerzitet, univerzalno obrazovanje. Uvažavam to, ali neko mora da završi zanat, neko mora da završi i srednje dualno obrazovanje, neko mora da završi i visoko dualno obrazovanje i tu sve čestitke ministru Ružiću i celokupnom ministarstvu i Privrednoj komori Srbije koji su implementirali tu ideju da školujemo ljude koji su sposobni za tržište. Naravno da treba da budu sposobni za tržište i da treba da znaju od 15-16 godine kako se od jednog dinara pravi dva dinara, da treba da plate porez ovoj državi, da je to najveća čast za jednog čoveka koji je građanin jedne države. Mi mu vraćamo tako što ćemo da napravimo te naučne centre, da obezbedimo i napravimo nove škole, da ih renoviramo, da uradimo sve da uložimo u opremu, da uložimo u tu tzv. meku infrastrukturu, što smo i uradili.
Vučić je za pet godina uradio ono što je nepojmljivo, što ni građani a ni mi ovde čak nismo mogli ni da sanjamo, po pitanju ovog ekonomskog razvoja i svega onoga što definiše dinamiku sveukupnog društvenog razvoja ove zemlje i konačno ono što nam je dozvolilo u stvari da vodimo samostalnu politiku ove države. Ti univerzalni i stručnjaci za sve, videli ste i sami kako su se pokazali kad čovek koji je kandidat te tzv. bojkotaške antidržavne slobodno mogu da kažem opozicije kaže, pazite, 21. vek a čovek mrtav hladan izađe i kaže - znate, ja ne znam da radim operativne poslove. Znači, nikad ništa nisam ni radio u životu, sem što sam bio deo neke katedre i u nekom diplomatskom predstavništvu, nikad se nisam uhvatio nekog operativnog posla, da uradim nešto dobro za svoju zgradu, za moje komšije i stanare, a kamoli za grad ili neko naselje ili opštinu u Beogradu. Kaže - ja to ne znam da radim, ali angažovaćemo tim. Znate, kako bi to mali Perica zamislio.
Šta vi mislite, da bi ova zemlja ovako napredovala i sve ovo o čemu sam pričao uradila da Vučić nije radio 20 sati dnevno, da mi bar ovde pokušavamo tu lestvicu koju je on toliko visoko postavio, da je bar pratimo, da bi došli do tog rezultata koji možemo da vam pokažemo na semaforu, a to su kilometri auto-puteva, radna mesta koja se vide. To građani vide i osećaju i zato Vučić ima plebiscitarnu podršku građana Republike Srbije, 70% podrške. Zato ćemo da pobedimo 3. aprila, zato što građani i narod vide da SNS i Aleksandar Vučić rade u najboljem interesu ovog istog naroda i ove države, i to prvi put u novijoj istoriji Republike Srbije. Hvala.