Pošto smo završili pretres amandmana, zaključujem pretres zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Druga tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZBORU NARODNIH POSLANIKA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vladan Glišić, Šaip Kamberi, Enis Imamović, Selma Kučević, Nađe Bećiri, Mirsad Hodžić i Ađen Bajrami.
Narodni poslanik Snežana Paunović pisanim putem povukla je amandman na član 73. Predloga zakona.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Glišić.
Da li neko želi reč?
Ponovo ću obrisati listu da bi dali mogućnost podnosiocu amandmana da se prijavi.
Narodni poslanik Vladan Glišić.

Ovaj amandman, kao još dva amandmana koje sam podneo je „Transparency Serbia“, to jest Transparentnost Srbije je uputila svim poslaničkim grupama smatrajući da može da bude poboljšanje izbornog procesa.

Ja sam se opredelio za ove amandmane iz raznih razloga, a ovaj koji je baš vezan za izbor narodnih poslanika je vrlo bitan jer daje mogućnost obaveštavanja građana preko javnog medijskog servisa da imaju pravo po Zakonu o uzbunjivanju koji je 2015. godine donesen u Skupštini Srbije i koji važi, da kao uzbunjivači pre i u toku izbora skrenu pažnju na svaku nepravilnost koja bi se desila.

Na taj način se RIK pojavljuje kao prvi stepen u prijavljivanju uzbunjivanja i tako dobijamo, ako se usvoji ovaj amandman, kada bi se usvojio, dobijamo mogućnost da naši građani koji često imaju primedbe na izborni proces mogu da ako se proceni da imaju osnovane navode, dobiju status uzbunjivača i da se samim tim lakše ulazi u proceduru kontrolisanja izbornih nepravilnosti. Mislim da je to bitno i dobro. Bilo bi dobro da se usvoji u skladu sa duhom unapređenja našeg izbornog procesa.

Međutim, ono što, nezavisno od ovoga narodna mreža ima već dugo kao svoj predlog jeste da se uvede institucija agenta provokatora, da bi se očistio naš izborni sistem i naš izborni proces od mnogih nakupaca i prekupaca glasova, ljudi koji nezavisno kojoj političkoj opciji pripadaju, su spremni da idu da kupuju glasove birača i onih birača koji su spremni da svoje građansko pravo prodaju i da samim tim dovedu nas u situaciju da se potpuno izvitoperi volja građana.

Znači, ovaj amandman je deo jednog početka izborne reforme za koju se nadam da će i budući sastavi Skupštine imati sluha. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu, narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ovako, od momenta, a i vi ste predsedavajući tada bili sa mnom, i ja sa vama, kada smo krenuli u razgovore sa evroparlamentarcima još na Fakultetu političkih nauka ni sanjao nisam da će neka vlast, a u ovom slučaju vlast kojoj sam pripadam, ovako sebi onemogućiti da bude ravnopravan učesnik u izbornom procesu i to se zaista nikada nigde nije dogodilo.

Podsećanja radi, setite se samo kako su podizali neverovatnu hajku kako im ne valjaju izborni uslovi, uzgred, budi rečeno svi izborni zakoni koji važe su doneti u njihovo vreme. Oni su nama ostavili tu katastrofu, kako kažu, od izbornih uslova. Znači, sve do 2012. godine važila su određena pravila i ja vam sada tvrdim, oni nikada ovako nešto ne bi doneli, kao što mi sada donosimo.

Ali setimo se i namerno sam se javio, da bih ljude podsetio, prvo su krenuli sa pričom kako su strašno neuređeni birački spiskovi. Tu su pokazali jedno elementarno nepoznavanje izbornog procesa pošto ne postoje birački spiskovi, postoji Centralni izborni birački spisak i to po zakonu koji su oni usvojili.

Znači tada je još napravljen jedan jedinstveni Centralni birački spisak, ali su nas stalno maltretirali kako dabome ne valjaju birački spiskovi i onda kada im je to konačno rečeno, da nikad nije bio uređeniji birački spisak nego sada. Onda su to ostavili po strani, kao da to više ne važi, pa su onda krenuli kako je strašno ko kontroliše REM, ko kontroliše neka medijska tela i tu ste zapravo mogli da vidite, baš kada smo razgovarali o tom medijskom nadzoru, da njih uopšte to nije zanimalo. Njih je zapravo zanimalo kako da „Multikom“ grupacija, odnosno „Junajted grupa“ dođe do REM-a i do RTS-a, jer su ih samo zanimale sekunde. Njih uopšte nikakvi izborni uslovi nisu zanimali.

Kada je to takođe nekako javnosti prikazano i kada se videlo da je to potpuno bezveze što pričaju, onda su krenuli kako nema nikakvih uslova, pa će da bojkotuju. Evo, sada su bojkotovali pa su se valjda opekli, pa bi sada da idu na izbore i to više Bog sveti ne zna šta oni hoće. Uzgred, budi rečeno, gospodine Orliću u više navrata smo prisustvovali, svi ovi evroparlamentarci koje su oni pozivali, a lično sam bio protiv razgovora sa tim evroparlamentarcima, jer mi je bilo potpuno nelogično da neko iz inostranstva dolazi i da se meša u naš izborni proces, ali ajde, kažu da je to demokratija, oni su ih najviše pozivali, a ti isti ljudi su uvek na kraju svakog izbornog procesa se njima u lice smejali. Zato što su shvatili sa kime imaju posla.

Onda doživite da nam kažu kako je ona Tanja Fajon neverovatan pregovarač, kako je ona nešto fantastično, kako je sunce demokratije Slovenije iz koje dolazi, pa čak i ona takva kakva je, shvatila je sa kim ima posla i rekla je – čekajte ljudi, vi niste baš skroz čisti šta tražite. Tako da moram da priznam, ovo sada što donosimo, pošto se bune što se donose izborna pravila dva meseca pred izbore, pa vi ste to tražili. Vi ste maltretirali te evroparlamentarace i ti ljudi su zbog vas došli ovde. Ne znam, pošto sada kažu da su ovo kozmetičke promene, evo postavljamo pitanje javnosti – da li bi oni ikada ovako nešto doneli?

Moram da kažem građanima Srbije šta smo uradili i na tome ću stalno insistirati. Vlast SNS je SNS potpuno izbacila iz izbornog procesa u smislu bilo kakvog uticaja i u smislu bilo kakvog normalnog i ravnopravnog vođenja kampanje. Mi smo našu stranku desetkovali u izbornoj kampanji, jer naši funkcioneri neće moći da nastupaju u medijima, osim ako nisu poslanici, a i to kada nastupaju kao poslanici može samo ako je plaćeni termin, za razliku od njihovih funkcionera koji nisu ništa i mogu da nastupaju gde hoće, kako hoće, koliko hoće. Tako da mi smo našu stranku iz medijske debate ili iz medijskog predstavljanja potpuno izbacili.

S druge strane, to se nikada nije desilo u istoriji, da stranka koja ima apsolutnu većinu u izbornim komisijama, ima manjinu. To se prvi put događa. Znači, sami sebe smo ograničili da u svim komisijama, RIK, opštinskim izbornim komisijama, gradskoj izbornoj komisiji, mi ćemo kao stranka koja ima apsolutnu većinu, kojoj su građani dali ovoliko poverenje, biti manjina, kao i u svim biračkim odborima. Tako da ta priča o krađi ne stoji. Ili ste vi nesposobni, ili ste glupi, ili ste potkupljivi, šta god, ali, definitivno je nemoguće da neko ukrade izbore. To su budalaštine i gluposti. To je njihov alibi zašto gube na izborima.

Znate, kad izgubite sa 40% razlike, što bi to neko radio? Zašto bi iko ikada pokušavao da krade izbore a pobeđuje vas sa 40% razlike?

Suština je u tome da vi ljudi nemate nikakav program. Evo, sada vam je ovo najbolji pokazatelj, danas su Đilasa odjavili svi, čak ni ova Skupština slobodne Srbije neće sa njim, neće niko sa njim da ide na izbore. Nekako mi se čini da su sa ovim kandidatima koje su u javnosti slavodobitno predstavili unapred izgubili te izbore. Ali, nemoj posle da kukaju.

Mi vidimo već, to građani Srbije moraju da znaju, da oni pripremaju scenario za 4. april, kao što nam je to Borko Stefanović rekao, kakav god bude rezultat, oni će da izađu na ulicu.

Ja sam to i pitao uvaženu ministarku ovde, s obzirom na to kakva izborna pravila mi donosimo, možda je trebalo, recimo, da donesemo u zakonu jedan član po kome se kaže da je zabranjeno da pobedi SNS, na primer, i da mora da pobedi opozicija. Ili, recimo, u najmanju ruku da smo im dali da 20% imaju prednosti, pa da mi to negde moramo da stignemo. Možda je tako trebalo, pošto su ova izborna pravila takva da kao kad bi recimo krenuli da se trkate a neko vam puca u obe noge a vi treba da trčite. Eto, to su vam izborna pravila vezana za našu stranku. Kažem, možda je trebalo da unesemo tu klauzulu da je zabranjeno da pobedi SNS i da vlast mora da se prepusti opoziciji.

Oni očigledno, kakvi su nesrećni, očekuju da ih neko aklamativno postavi da budu vlast i oni će sve na tome raditi. Očigledno je da i takve kandidate lansiraju, jer ne verujem da bi neko Ponoša lansirao da bude kandidat, osim ako ne kaže, s obzirom da su zaista ozbiljna međunarodna previranja i da postoji jedna ozbiljna indicija da može da dođe do sukoba u Ukrajini, da neko hoće da kaže, evo, mi imamo Ponoša, on će možda našu vojsku da pošalje u Ukrajinu da ratuje protiv Rusa, ili ko zna, možda im je to negde na umu i da je to negde neka agenda. Ja ne vidim nijedan razlog zašto bi neko čoveka koji ni u svim njihovim istraživanjima nije mogao nikako da pobedi, zašto bi ga stavio da bude predsednički kandidat, ali, opet, to je već neka druga stvar.

Ono što moram da istaknem, a to je definitivno sada jasno i to javnost mora da zna, pošto je potvrda za potencijalni atentat koji je trebalo da se izvrši na predsednika Aleksandra Vučića, došao iz Evropola kao jedne međunarodne evropske policije organizacije i s obzirom da je došao od jedne ozbiljne zemlje članice EU, ja samo postavljam građanima Srbije pitanje na koje oni moraju da razmisle - šta bi se dogodilo u ovoj zemlji da se zaista tako nešto realizovalo, ili kada bi se to realizovalo, kao što je to najavljivano da će se dogoditi, zapravo da bi trebalo da se dogodi u februaru mesecu, drugoj polovini februara meseca? Na šta bi ličila ova zemlja, kakav bi se ovde haos napravio? Ko bi onda preuzimao vlast? Šta bi se sve tu dešavalo, o tome svakako mora da se razmišlja i tu je negde njihov plan.

Plan je da kažu kako su pokradeni, kako oni nisu imali ravnopravne uslove, iako ću još jednom naglasiti da mi donosimo uslove gde smo mi neravnopravni a oni apsolutnu dominaciju u svemu imaju.

Ali, kako god, mene baš ovo što je nepravedno po SNS, što donosimo ovako, mene ovo dodatno motiviše da ih potpuno razvalimo na izborima, da im pokažemo gde im je mesto i da 3. aprila konačno ona pristojna Srbija, Srbija koja se ne gadi Marinkove bare, Srbija koja se ne gadi srpskog seljaka, Srbija koja voli Nemanjiće i koja nije kao Milojko Pantić, koji je inače jedan od aduta Dragana Đilasa, danas piše tekst, najgore bljuvotine po Stefanu Nemanji, po Svetom Savi, po vladici Nikolaju Velimiroviču, po Avi Justin, itd, po celoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa pitam vladiku Grigorija šta misli o tekstu Milojka Pantića, da li se i on možda gadi Svetog Save iako je vladika SPC, nadam se da nije do te mere zastranio?

U svakom slučaju, takva jedna nepristojna Srbija koja bi da ruši spomenik utemeljivaču srpske srednjovekovne države, koja očigledno na tako vulgaran način se izražava o Svetom Savi, možda bi i Hram Svetog Save da sruše, ko zna šta može da im padne napamet, ta Srbija ne sme nikada da pobedi.

Jednostavno, mi ćemo se potruditi 3. aprila planom i programom i svim onim što smo do sada radili, jer dela govore i ja molim građane da gledaju dela, i 3. aprila ćemo ih ubedljivo poraziti i pobedićemo upravo da bi ova Srbija nastavila da ide napred. Hvala vam.

Hvala, gospodine Đukanoviću.
Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Glišić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Predlagač ne želi reč.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, jedno je izborni zakon a drugo je volja naroda. Hoću da kažem da nijedan izborni zakon ne može da menja volju naroda.

Ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, sa Draganom Markovićem Palmom i kolegom Životom Starčevićem, učestvovao sam u razgovorima sa evroparlamentarcima. Jedinstvena Srbija je učestvovala i u razgovorima o izbornim uslovima bez evroparlamentaraca. Iznosim svoje lično mišljenje.

Znači, nigde u svetu dve suprotstavljene političke organizacije ili koalicije ili kako god hoćete, nikad u istoriji nije zabeleženo da su izlazili u susret drugoj strani i da im tako omoguće da osvoje vlast. Rezultat pregovora koje smo mi imali - izlazilo se opozicionim strankama u susret po više pitanja u njihovu korist.

Da budemo pošteni, JS je od svog osnivanja od 2004. godine parlamentarna stranka, i ako ćemo pošteno mi smo državotvorna stranka, socijalno odgovorna stranka. Onda je i normalno, ako politički pričamo, da predsednik naše stranke, Dragan Marković Palma gostuje na RTS-u. Mislim da je to sasvim normalno. Činjenica je da našeg predsednika u dve godine nema na RTS-u. To bi mogao da bude osnov da mi kažemo da mi nismo zadovoljni.

Ono što je činjenica da na svakom gostovanju koje Dragan Marković Palma ima, gledanost raste, šer raste. Šer je način kako u realnom vremenu možete da vidite koliko ljudi prati određenu emisiju. To je osnov da mi kažemo, obzirom da nemamo mogućnost da naš predsednik gostuje na RTS-u, da izrazimo neko svoje političko nezadovoljstvo.

Godine 2020. na izborima, parlamentarnim izborima i lokalnim izborima, lista Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija i naši današnji koalicioni partneri na drugoj listi SNS, imali smo obavezu po zakonu tada da potpise podrške listama naši birači moraju da overavaju kod notara. Kada smo mi predali liste, kada smo ispoštovali ono što je zakon tražio, onda se izlazi u susret opoziciji i kaže se – ne morate više da overavate potpise kod notara, to sada možete da radite i kod lokalnih opštinskih overivača.

Druga stvar gde se isto vrlo bitno u to vreme opoziciji izlazi u susret, a to je da se cenzus od 5% spušta na 3%. Sada se planira da jedan glasač može da potpiše na više mesta. Znači da jedan glasač svojim potpisom može da podrži više lista. Mi iz JS podržavamo ovaj amandman koji to ne dozvoljava i koji stanje vraća na početak, na situaciju gde jedan potpis može da podrži jednu listu.

Lično mislim da i nije normalno u tom predlogu, kakav su evroparlamentarci dali, da jedan glasač može da podrži vlast, može da podrži opoziciju, može da podrži levu stranu, može da podrži desnu stranu.

Meni nije normalno i kad vidim da jedna ista osoba ima nekoliko članskih karti. Bio sam svedok šta se dešavalo posle izbora od 2004. godine do danas više puta, da takvi ljudi koji imaju nekoliko članskih karata, nebitno za koga su glasali, za koga su radili na izborima, uvek po pravilu trče kod pobednika, čestitaju i kažu – evo, mi smo pomogli da napravite takav rezultat.

To me je podsetilo na onaj domaći film, ako se sećate, sa Boškom Buhom i onim fotografom koga je on, ne znam ni ja više kako, zarobio. Kad su u gradu Nemci, fotograf stavlja sliku Nemaca. Odu Nemci, dođu partizani, on stavi sliku partizana.

Znači, ako bi se izašlo, ako se ne bi usvojio jedan ovakav amandman, mi bismo imali situaciju da isti taj potpisnik bilo čije kandidature ima pravo i da glasa više puta. Znači da može da glasa za nekoliko lista.

Pozdravljam izmenu kojom se u manjim sredinama koje imaju veći broj kandidata za odbornike u ove četiri kategorije olakšava prikupljanje potpisa. Smatram da će to biti šansa za mnoge manje i slabije organizacije i za grupe građana da se uključe aktivno u društveno-politički život i da mogu da učestvuju zajedno sa nama u tim političkim trkama.

Kada je u pitanju lista SPS i JS, ne sada, nego i u istoriji, a i u budućnosti, kakvi god da budu izborni uslovi, a verujte mi kad su ovi pregovori bili da nismo hteli nikom ništa da manišemo, podržavali smo koalicione partnere iz SNS koji su izlazili zahtevima opozicije u susret, mogu da kažem SPS i JS će uvek učestvovati na izborima. Tako će biti i 3. aprila kad je u pitanju naša lista za republičke izbore, kada je u pitanju naša lista za beogradske izbore, a i rezultat kandidata za predsedničke izbore koga će podržati koalicija SPS i JS.

Znači, ne postoji izborni uslov ili neko izborno pravilo koje može da umanji rezultat koji Ivica Dačić i Dragan Marković Palma ostvaruju na izborima, jer, ponavljam još jedanput sa ovog mog uvodnog izlaganja, izbore ne dobijaju izborni zakoni, već izbore dobija volja naroda. Hvala vam.

Hvala.
Na član 112. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Glišić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković, po amandmanu.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, predstavnici Vlade, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da današnji amandmani koji se nalaze pred nama, kao i set zakona o kojima smo diskutovali u sredu najbolje oslikavaju volju, želju i razumevanje SNS za sve potrebe koje danas ima opozicija. Složiću se sa kolegama koje su pre mene govorili, da ovakvi izborni uslovi, ovakve izborne promene nisu viđene nikada u našoj zemlji.

Mnogo je tema o kojima možemo razgovarati, mnogo je tačaka i izmena o kojima možemo diskutovati, ali složiću se i sa kolegom Đukanovićem koji je diskutovao malopre, da su svi ovi predlozi u najmanjoj koristi SNS. Zašto? Iz prostog razloga zato što sve ovo danas o čemu diskutujemo i sve ono što ćemo kasnije u danu za glasanje usvojiti jasno daje najširu moguću mogućnost opoziciji da konačno, jednom za svagda, izađe i kaže – da, eto, sada su uslovi konačno dobri i nikada do sada nismo učestvovali na ovakvoj vrsti izbora.

Zašto? Godine 2012, od samog početka izbornog procesa i učešća SNS od te 2009. i 2010. godine na lokalnom nivou, pa samim tim i kasnije, DS je koristila svoju poziciju vlast za kojekakve manifetluke i zloupotrebe. Međutim, kada su građani Srbije jasno odlučili i svoje poverenje ukazali SNS, odjednom svi ti uslovi koji su do tada važili za DS, a kasnije i za ovaj deo opozicije koji predvodi Dragan Đilas, odjednom su postali uslovi koji nisu prihvatljivi.

Međutim, nakon stranačkog dijaloga koji se vodio na dva fronta, došli smo u poziciju da svi njihovi zahtevi budu prihvaćeni, a da oni opet i danas predviđaju, nagađaju, izmišljaju, iznose neistine i unapred obmanjuju javnost kako će izbori biti pokradeni. To je ništa više do pokušaja alibija koji pokušavaju da stvore za još jedan izborni debakl koji ih očekuje.

Vi ste, gospođo Obradović, u svom izlaganju u sredu izneli mnogo detalja i mislim da je svaki građanin bio upoznat sa izmenama koje nas očekuju, ali ja sam to malo posmatrao iz drugog ugla, iz prostog razloga tehničkih stvari onoga što je realnost.

Naime, ako pričamo o 10.000 potpisa koji su neophodni da se neka lista kandiduje, mene zanima koliko je realno da Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, zajedno sa Vukom Jeremićem i ostalom ekipom, koja preko oglasa traži ljude koji će biti na biračkim mestima, dakle na 8.000 biračkih mesta, koliko je realno da oni skupe tih 10.000 potpisa i kandiduju se na izborima? Računica je vrlo jasna. Ako vi ne možete sada u ovom trenutku da znate ko će vam čuvati kutije i biračko pravo na biračkim mestima, već te ljude tražite putem oglasa i Tvitera, kako možete da računate na nekakav veći izborni rezultat i odakle vam uopšte hrabrosti da izjavljujete i najavljujete svoju nekakvu ubedljivu pobedu?

Ono što je meni posebno interesantno, jeste i kandidovanje predstavnika u Republičku izbornu komisiju, gde se sada dozvoljava i da oni predstavnici građana koji nemaju formirane odborničke grupe, odnosno poslaničke grupe, mogu kandidovati ljude. Tu se pokazuje najšira moguća demokratija i to je još jedan pokazatelj koliko SNS želi da ovaj izborni proces prođe što transparentnije, jer smo uvereni u volju građana, jer smo uvereni u izbor građana Srbije, jer smo uvereni u rezultate koje smo postigli.

Ono na šta se gospodin Milićević osvrtao, jeste i činjenica, diskusija oko toga da li je neophodno da se redni broj na listi predsedničkog kandidata određuje podnošenjem liste ili žrebom. Apsolutno je za SNS svejedno. Podsetiću vas samo da je 2017. godine predsednik Aleksandar Vučić bio pod rednim brojem 6, i to nas ni u jednoj jedinoj situaciji nije omelo, niti smo se tada bunili i žalili, jer smo uvereni u ono što radimo i u politiku, pre svega predsednika Aleksandra Vučića.

Neko je ovde pomenuo da oni na taj način vređaju inteligenciju građana. Postavlja se pitanje da li to rade? Mislim da apsolutno ne možemo da diskutujemo o tome da li to rade, već je to činjenica. Podsetiću vas da je u svom izlaganju jedan od predstavnika tog dela opozicije rekao da se SNS plaši da će na gradskoj listi, odnosno listi za grad Beograd i listi za parlament imati broj 1, a da onda svojim glasačima neće uspeti da objasni ukoliko predsednik Aleksandar Vučić bude kandidat pod nekim drugim rednim brojem. Ovo vam je šamar svakom građaninu koji podržava politiku SNS, jer na ovaj način ih taj deo opozicije koji predvodi Dragan Đilas na najdirektniji i najbrutalniji način omalovažava. Tako da, nemojte uopšte da postavljamo pitanje njihovog mišljenja prema građanima Srbije koji ne misle kao oni.

Takođe, pričali smo o tome da li jedan, što će biti predmet i kasnije jednog od amandmana, glasač može da podrži više lista. Meni je prosto neverovatno da su protiv toga ustale opozicione stranke i da sada to njima smeta. Postavlja se pitanje zašto i zbog čega? Da li su sada oni u ratu između sebe, da li će neko drugi podržati neku drugu listu koja nije Đilasova, pa im to odgovara ili ne odgovara? Pa, onda prebacuju i kažu – to je u interesu SNS. Samo mi objasnite kako, kada je SNS najmoćnija stranka u našoj zemlji, sa najvećim brojem članova i u najkraćem mogućem roku mi smo prvi predavali i potpise i liste. Tako da, ne vidim kako bi i na koji način ovo moglo nas da ugrozi. Ali, to na najbolji način oslikava svu njihovu nemoć i pokušaj da se na bilo koji način sve ono što danas budemo izglasali nekako degradira i da se pokaže da oni ipak nisu zadovoljni izbornim uslovima i da ovi izbori neće biti u fer uslovima.

Pokušavao sam da nađem bilo gde u svetu primer ovakvih promena u izbornom procesu i zaista nisam našao. To što je neko od prethodnih kolega narodnih poslanika rekao – sada im smeta i to što se dešava dva meseca pred izbore. Ne znam čime su to ugroženi ovim promenama. Valjda bi morali po pravilu da budu srećni i da budu zadovoljni, jer sve što su tražili su dobili.

Međutim, sada se postavlja drugo pitanje, a često smo o tome govorili, jeste sa čime oni to izlaze pred građane i Beograda i Srbije. Neko je od kolega takođe postavio jednu odličnu tezu, ne određuju rezultat ni izborni uslovi, već ono sa čime izlazite pred građane, a to je rezultat i, što je još bitnije, plan i program. To je ideja.

Uveren sam da Srpska napredna stranka do sada je postigla ogromne rezultate na svim poljima, od infrastrukture, puteva, auto-puteva, izgradnje bolnica, škola, od boljeg finansijskog stanja i konsolidacije naših finansija od 2013. i 2014. godine, većih plata i penzija, da se ne vraćamo na sve ono o čemu smo pričali u proteklom periodu.

Međutim, ono što je ostalo posebno interesantno jeste kandidatura Đilasove opcije i tri imena koja su na jednoj konferenciji pre nekoliko dana učinila nešto što je svojevrstan presedan u našoj zemlji, a verujem i u svetu. Prilikom te kandidature i Ponoš i Tepić i Janković su učinili nešto što do sada niko nije učinio. Celu svoju konferenciju su posvetili blaćenju i iznošenju nekakvih neistina i laži, a nijednim jedinim slovom nisu ponudili nekakav program, bilo kakav, građanima Beograda i Srbije.

O Ponošu ne želim preterano da govorim i da gubim vreme na njega, jer mislim da su njegova dela dok je bio na čelu Ministarstva odbrane, tačnije nedela, rekla najbolje i sama činjenica, kako kažu ljudi iz vojske, koji su i tada bili u tom delu naše države, funkcionisanja, rekli su najpametniju stvar – ono što NATO nije uspeo da uradi našoj vojsci uradio je Ponoš. Mislim da to najbolje oslikava kakav je taj čovek bio na toj poziciji i koliku je štetu naneo našoj zemlji. Ubica tenkova, kako su ga zvali, čovek koji je uspeo da rasturi bataljone, koji je uspeo da degradira svakog ko je bio častan i pošten i koji mu se našao na putu. Sve zarad interesa zapadnih sila ili, kako bi on rekao, nekog višeg interesa u njegovim internim krugovima. On im je kandidat za predsednika. Postavljam pitanje građanima Srbije, ako je takvu štetu naneo našoj zemlji sa tog mesta, zapitajte se, molim vas, samo na jedan sekund, šta bi tek uradio Srbiji kada bi došao u priliku, nekim čudom, da bude predsednik Srbije.

O gospođi Tepić mislim da su mnoge priče ispričane, ali kao neko ko pretenduje da bude premijer, kao neko ko pretenduje, da li ovde u parlamentu ili na najvišim mogućim državnim funkcijama da predstavlja Srbiju, mislim da su mnoge stvari rečene, ali bukvalno iz ovog plenuma je izašlo nešto što u samom startu nju diskvalifikuje iz bilo kakve trke u tom smislu. Ako imate ženu koja u ovom domu insistira na tome da se usvoji rezolucija, koju potpisuje, kojom bi se srpski narod i Srbija proglasila za genocidnu zemlju, mislim da je takva žena samu sebe diskvalifikovala i ne može da bude na tom mestu koje ona želi za sebe i na koje pretenduje. Stavljati takav žig i takav pečat na našu zemlju zarad ličnih interesa, ličnih političkih poena ili nekih drugih je nedopustivo.

Ne želim da se osvrćem na koke nosilje, gde je videla nekakvu plantažu marihuane, ne želim da se osvrćem na one druge njene neistine na oslobodioce iz Kikinde, bebu od dve godine, ne želim da se osvrćem na sve one neistine koje je iznosila. Ali samo se postavlja pitanje – da li žena koja se slikala sa narko-dilerima, od kojih je tražila da iseljava i raseljava novinare koji su samo pisali o njenom štetočinskom poslovanju, da li od nje može da se očekuje da bilo šta uradi u interesu građana Srbije i da li takva osoba zaslužuje poverenja građana za bilo kakvu funkciju, a pogotovo za funkciju premijerke, o kojoj ona silno mašta?

Za sam kraj ostavio sam poslednji biser u njihovim redovima, najveće iznenađenje za mene zaista, iako mi je teško shvatljivo da su i ove ljude pre toga kandidovali. Radi se o izvesnom gospodinu Jankoviću koga projektuju da bude gradonačelnik Beograda. Uz dužno poštovanje i njegovih godina i svega, prosto je neverovatno i pokušajte da nađete taj primer bilo gde u svetu da čovek koji se kandiduje za gradonačelnika, jelte, izađe i ništa ne kaže o programu i kako on vidi Beograd u narednom periodu ili šta bi on to uradio i promenio, već u prvom svom izlaganju kaže da nije kompetentan i da se ne razume u vođenje grada Beograda.

Prestonica, prema nekim podacima, oko dva miliona ljudi cirkuliše, što zbog posla, što zbog turizma, što ljudi koji žive, neke procene su oko dva miliona ljudi da cirkuliše kroz naš grad. Ja sad postavljam pitanje građanima Beograda – da li možete da ukažete poverenje čoveku koji kaže: „Ja nisam za to, ja to ne znam da radim“, a onda kada je shvatio šta je izgovorio: „Ja ipak nisam stručan, ali mislim da bih mogao da napravim tim“? Pa kako biste mogli da napravite tim, ako ne znate čime želite da se bavite i u kom smeru želite da ide Beograd i da se razvija?

Ne želim uopšte sada da aludiram na njegove godine. Ako on smatra sebe sposobnim u 82 godine da vodi jedan grad kao što je Beograd, to je njegovo apsolutno pravo, ali ovde razmišljamo o kompetencijama i razmišljamo u drugom smeru. Zašto to taj Dragan Đilas, kad već za sebe kaže da je toliko popularan da je toliko moćan, da ga toliko ljudi vole, a bio je već gradonačelnik, zašto sebe nije kandidovao opet za gradonačelnika? Ili je ipak i on samo svestan da ga narod ne želi i da još građani Beograda, a bogami i Srbije nisu zaboravili sve one njegove marifetluke, sve one afere koje su obeležile njegov mandat i vlast Demokratske stranke, kada su svi i u Beogradu i u Srbiji samo siromašili, a on se bogatio i njegove firme stvarale imperije poslovne, pa je tako po belom svetu razbacao preko 60 miliona evra ili oni njihovi prihodi od 619 miliona evra koje je ostvario direktno trgujući sekundama sa državnim televizijama.

Ono što mene posebno zabrinjava, mislim da o tome nismo dovoljno govorili, ja sam u nekom prethodnom periodu diskutovao o tome, upozoravao, nisam siguran da li ću možda imati vremena da diskutujem i tokom sledeće nedelje, ali želim da sa tim završim svoje izlaganje.

Srpskoj naprednoj stranci se danas postavlja, tj. pokušavaju da joj naprave takav manevarski prostor da mi 3. aprila ne smemo da pobedimo na izborima, i to je nešto nečuveno. Mi već danima na medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa dobijamo pretnje, dakle najotvorenije pretnje, raznoraznih marioneta i pajaca Dragana Đilasa koje imaju istu mantru i obratite pažnju na te rečenice – 3. aprila ćemo braniti našu pobedu. A koju to pobedu i kako oni to znaju, ako s druge strane pričaju da će izgubiti izbore i da su izbori pokradeni?

Ono što posebno zabrinjava, sa druge strane, jeste tendencija koju je ponovio i Borko Stefanović pre neki dan, gde je u nekom izlaganju koje ne mogu čak ni da citiram koliko je bilo konfuzno, pokušaću da citiram, rekao: „Nemoj slučajno Aleksandar Vučić 3. aprila da izađe i kaže – niste pobedili u Beogradu, nemoj slučajno da kaže da Zdravko Ponoš nije ušao u drugi krug i nemoj slučajno Aleksandar Vučić da kaže da su ubedljivo pobedili na republičkim izborima. Ako dođe do toga mi ćemo izaći na ulice“.

Sad ja postavljam pitanje i za nadležne institucije – kakva se to atmosfera stvara i šta mi to da očekujemo 3. aprila, gde se mi defakto kao Srpska napredna stranka dovodimo u situaciju da ne smemo ni da pobedimo. Ja sad pitam i građane Srbije, ali i te predstavnike tog dela opozicije – da li je ovakva postavka stvari viđena igde u svetu i šta možemo od tog dana da očekujemo? Dobro je da na vreme diskutujemo o ovim stvarima i da na ove stvari sugerišemo, jer 3. april će brzo doći, desiće se izbori, građani će odlučiti prema svom razmišljanju, svom viđenju za koga će se opredeliti. Ali sve veća histerija u redovima tog dela opozicije koju predvodi Dragan Đilas jasno pokazuje da su oni svesni da na tim izborima ne mogu da pobede, ali da će ovako jeftinom manipulacijom, pokušajem da izazovu nekakvo nasilje, želeti da umanje taj izborni rezultat i da Srbiju uvedu u nekakav haos.

Za sam kraj, želim da pozovem građane Beograda, građane Srbije da 3. aprila izađu na izbore i da prilikom glasanja se vode samo jednom mišlju ko je taj i ko je ta stranka koja njima i njihovoj porodici može da obezbedi bolje sutra i bolju budućnost.

Ko je ta stranka i ko je taj čovek, koji je do sada svojim rezultatima ispunjenim obećanjima, kao i zalaganjem omogućio da svi mi zajedno kao građani Srbije živimo bolje, živimo ponosnije? I, ko je taj čovek i koja je to stranka, koja zbog svega do sada urađenog ima legitimitet i može da traži poverenje građana da nastavimo u smeru u kojem danas idemo? Ako sve to građani budu uzeli u obzir ja sam uveren da politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS može očekivati ubedljivu pobedu i da onda svi zajedno nakon tih izbora u novom sazivu, u novom ruhu nastavimo da radimo još jače, još bolje u interesu naše zemlje i sve one dece i generacija koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Hvala.
Na član 115. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Šaip Kamberi, Enis Imamović, Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami.
Reč ima, po amandmanu, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Moram da priznam da nisam imao nameru po ovom amandmanu, ali svakako mi je zadovoljstvo da govorim o ovom amandmanu. Vi znate da ja uvek želim da govorim o nacionalnim manjinama, jer imam određeno poštovanje prema svim nacionalnim manjinama, ne zaista tako i mislim.

Kada je reč o onome što se moglo čuti tokom rasprave u načelu od predstavnika nacionalnih manjina, moram priznati da su određene netačne informacije iznete. Dakle, ovde je rečeno da se sa evropskim parlamentarcima tokom međustranačkog dijaloga, da su predstavnici nacionalnih manjina nešto dogovorili. To što je ovde rečeno ja nisam čuo da su predstavnici nacionalnih manjina dogovorili. Žao mi je što tu nije koleginica Elvira Kovač, jer ona je učestvovala u tom razgovoru i potvrdila mi da tog dogovora nije bilo. Jedini dogovor koji je postignut je da se sa 10 hiljada potpisa snizi na 5.000 potpisa.

Uostalom, ovo je konačan dokument i predlog nakon druge faze međustranačkog dijaloga koji su predložili evroparlamentarci koji je vladajuća koalicija odmah prihvatila, a opozicija koja je pozvala evroparlamentarce da posreduju razgovorima nije prihvatila. Mada ja mislim, znate, da jedan deo opozicije možda i prihvatio ovakav predlog, ali je imao strah, strah od ovih Đilasovih medija da ih ne napadnu i ne percipiraju kao saradnike vlasti. Inače, ubeđen sam da nema tog straha da bi sigurno prihvatili ovakav koncept međustranačkog dijaloga.

Ono o čemu je bilo reči kada govorimo o nacionalnim manjinama, a u raspravi i načelu nisam stigao da odreagujem, o tome nismo razgovarali tokom međustranačkog dijaloga, tokom druge faze međustranačkog dijaloga. To nije bio sadržaj konačnog finalnog dokumenta koji su izradili evroparlamentarci.

Želim da se vratim na još nekoliko stvari. Da, u potpunosti je u pravu kolega Đukanović kada kaže, stranke vladajuće koalicije su u neravnopravnom položaju, jer hajde da otvoreno govorimo.

Imamo jednog zajedničkog predsedničkog kandidata, imamo dve liste kao predstavnike vladajuće koalicije, tri sa SVM, sve ostalo su predstavnici opozicije. Dakle, na svakom biračkom mestu vi ćete imati daleko više predstavnika opozicije nego predstavnika vladajuće koalicije. Kako se ona može uopšte postaviti pitanje regularnosti predstojećih i beogradskih i predsedničkih i parlamentarnih izbora?

(Marijan Rističević: Krade se tamo gde ima.)

Pa, jedino na taj način, to ste u pravu. Tako je, krade se tamo gde ima, to može biti jedini koncept na koji računaju. A, znate šta, gospodine, Rističeviću, vidite ovde ima jedan interesantan amandman, kažu da RIK treba da objavi spisak potpisa onih koji su potpisali za listu. E, sad ja znam, maločas je neko rekao da SNS prva preda za listu. I, to je tačno, kao najjača politička opcija u ovom trenutku, SNS uvek preda listu. Kao druga po snazi politička opcija, tu je SPS i to sve redovno, overeno kod notara uz dovoljan broj potpisa i još jedna eventualno politička opcija. Sve ostale političke partije, pa kako će oni i koga predstaviti. Na veb stranici RIK, dakle, konačno ćemo doći do toga kako i na koji način su prikupili 10.000 potpisa, a neki na izborima i nemaju tih 10.000 potpisa. Nema ih, ne postoji rezultat od 10.000.

Dakle, mislim da ne razmišljajući su predložili neke amandmane, verovatno želeći da prolongiraju ovaj dijalog koji se vodio na drugom koloseku, obzirom da smo razgovore sa evroparlamentarcima završili, ali mislim da je to pogubno za upravo ovaj deo opozicije koji je u konfuziji iz jednog prostog razloga, jer ne moraju sada samo notari, jer omogućili smo im to da ne moraju samo notari overavati potpise. Potpise mogu overavati sudovi, sudske jedinice i lokalna samouprava i mesne kancelarije.

Dakle, sve je pojednostavljeno, sve može, samo treba da skupite deset hiljada ljudi da vam potpišu i ne može ovaj predlog da jedan birač može da potpiše više izbornih lista. To nije bio predlog opozicije. To nije bio predlog ni vladajuće koalicije, to je bio predlog ODIR-a. I, to moram priznati i moram biti otvoren nije u određenom trenutku odgovaralo nijednoj političkoj opciji.

Malo čas me je kolega Đukanović vratio, a tu je i gospodin Orlić, vratio me je na period Fakulteta političkih nauka, mi nismo tamo, a kada je to bio, to je bio taj početak. Dakle, nismo mi na Fakultetu političkih nauka pregovarali, mi tamo nismo imali sa kim da pregovaramo. Mi smo tamo se razgovarali, razmenjivali mišljenja, jer sa jedne strane ste imali stav 42 zahteva ili bojkot i oni su otišli sa narednog sastanka, ni najednom sastanku se nisu više pojavili, a ostali su nam ovi stručnjaci, predstavnici nevladinog sektora koji su pokušavali da od nas, zapravo zahtevali od nas, da im saopštimo stav, da im odmah saopštimo stav i damo jasno mišljenje o njihovim predlozima. Čekajte, pa svaka ozbiljna politička opcija stav može saopštiti nakon razmatranja na stranačkim organima. To je valjda logično. Ali, šta su oni želeli? Oni su sve vreme pokušavali nama da vežu ruke, da sebi kao organizatorima dižu cenu, a sa druge strane, mi nemamo jasan stav jednog dela opozicije. Ispravite me gospodine, Orliću ako grešim bilo šta.

Dakle, onda nakon toga iste te predstavnike nevladinih organizacija, što je nama kao SPS veoma smetalo, dakle, nije nama problem razgovor, nije nama problem da pričamo, ali ako razgovaramo, razgovaramo sa političkim strankama koji su učesnici izbornog procesa. Opet imamo predstavnike nekog nevladinog sektora koji su navodni moderatori ili uvodničari u određene teme i daju nam određene sugestije i predloge. I, onda sam jednom prilikom postavio pitanje, jednom od tih uvodničara, koga on zapravo predstavlja. Pošto sam sasvim slučajno ga video na protestu Dragana Đilasa. Sasvim slučajno, na TV sam ga video na protestu Dragana Đilasa, postavio sam pitanje, koga predstavlja. On kaže, ja sam novinar. Pa, da li novinar ili analitičar ili predstavnik nevladinog sektora.

Moja percepcija je da neko ko podržava Dragana Đilasa i da Dragan Đilas i njegova ta družina nije smela da dođe na razgovore, jer nisu želeli dogovor, nego su poslali nevladin sektor koji je zapravo trebao sebi da podigne cenu, a nama, ponavljam da veže ruke i da traži od nas da dođemo do gotovih rešenja, tako što ćemo odmah jasno saopštiti stav da li nešto prihvatamo ili ne prihvatamo.

Ovo me je podsetilo kada je maločas neko pomenuo da je podneo amandman transparentnosti Srbije. Mi smo uvek smatrali da razgovore treba voditi u institucijama sistema i da je marta 2019. godine prihvaćen poziv, tada predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Maje Gojković, da se razgovara o svemu ovome mi ne bi došli u fazu da su nam potrebni evroparlamentarci, da su nam potrebna dva koloseka, ne nego bi sve političke stranke sele i međusobno razgovarale. Ne bi nam bili potrebni ovi moderatori.

Sa druge strane, izlaskom iz ovog zdanja i razgovarajući tamo negde, pa makar to bio Fakultet političkih nauka o izbornim uslovima, koji na kraju opet moraju doći u Narodnu skupštinu i proći određeni zakonodavni okvir, da li će biti izglasani ili ne je nepoštovanje institucija sistema. Od prvog dana smo tražili da se poštuju institucije sistema i da se razgovori isključivo vode u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ono što smo definisali nakon prve faze, pošto smo videli šta se dešava tokom prve faze međustranačkog dijaloga, gde smo nekako kao političke stranke, morate priznati i vi ste tu bili gospodine Orliću svo vreme, morate priznati po malo degradirani od strane evropskih parlamentaraca na stranke prvog i stranke drugog reda, jer sa nama se razgovaralo u institucijama sistema, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a sa onima koje je trebalo ubediti da ne idu u bojkot se razgovaralo u hotelskim lobijima.

Pa kada se organizuje debata na temu izbornih uslova u Srbiji, pazite, u Briselu se organizuje debata na temu izbornih uslova u Srbiji, kao da Evropski parlamentarci nemaju značajniju temu od teme izbornih uslova.

Tada nisu pozivali političke stranke koje su učestvovale u međustranačkom dijalogu, nego je tamo odlazio Dragan Đilas, tada kao predstavnik Saveza za Srbiju zajedno sa Demokratskom strankom i preostalim delom opozicije i iznosio samo njemu poznate činjenice i ono što je za njega u datom trenutku bila istina. Dakle, niste mogli čuti drugu stranu.

Upravo iz tog razloga, i upravo iz tog degradiranja, načina na koji smo degradirani od strane evro parlamentaraca u toj prvoj fazi međustranačkog dijaloga mi smo insistirali u platformi koju smo predali neposredno pred drugu fazu međustranačkog dijaloga, objektivnost i nepristrasnost „kofalisitatora“, kako oni to kažu.

Imamo na jednoj strani „kofalisitatora“, to je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. On je svoju objektivnost i nepristrasnost pokazao time što su razgovori vođeni na oba koloseka, a evro parlamentarci opet nisu pokazali svoju nepristrasnost, jer ponavljam, svim političkim strankama koje ovde sede i parlamentarne su i pozicija i opozicija, i predstavnici nacionalnih manjina, imali su 45 minuta za razgovor. Sutradan, vanparlamentarna opozicija je imala tri sata za razgovor u sedištu Evropske unije, nazovite proevropska opozicija i malo duže od tri sata.

Dakle, mi smo insistirali na objektivnosti i nepristrasnosti, to je bila prva stvar i zasmetalo nam je što to nije ispoštovano.

Sa druge strane vrlo jasno smo naglasili da političke stranke koje odustanu od međustranačkog dijaloga, njihovi stavovi ne mogu biti sastavni deo konačnog dokumenta koji će sačiniti evro parlamentarci, pošto u ovom trenutku govorim o međustranačkom dijalogu.

Žao mi je što nismo usvojili još jednu stvar, a to je bio takođe, predlog platforme koji je izradila SPS, a tiče se toga da će sve političke stranke tokom izborne kampanje raditi određene spotove i imati određene poruke, ali da svaki reklamni spot, poruka, novinarski tekst ili na drugi način saopštenu poruku od strane političkih stranaka i medija tokom izborne kampanje kojim se koristi govor mržnje i kojim se napadaju članovi porodice, uključujući i decu izabranih nosilaca javnih funkcija ili kandidata u izborima koji se nalaze na izbornim listama političkih stranaka moraju odmah biti sankcionisane.

Dakle, da iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju i kako bi mogli normalno da razgovaramo.

Na kraju ono na čemu smo insistirali jeste, svesni činjenice da ovaj proces kada se završi svoj epilog mora imati ovde, u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije kroz zakonodavnu aktivnost, kroz zakonske predloge. A, poučeni iskustvom od ranije da u Izveštaju Evropske komisije ne stoji kao negativna ocena da smo izborne zakone donosili u godini kada se u Srbiji održavaju izbori.

Podsetiću vas, to je bila negativna ocena Evropske komisije u izveštaju za prethodnu godinu i da smo izborne zakone donosili neposredno pred izbore. Čekajte, oni su učestvovali u čitavom procesu i znaju kada smo taj proces završili, pa kada smo mogli da ih usvojimo.

Znači, nismo trebali uopšte da ih usvajamo? Izgleda da nismo trebali uopšte da ih usvajamo. Ono što je ključno, ako su mislili na jedan izborni zakon, a tiče se snižavanja cenzusa sa 5% na 3%, pa to je bila podrška, a upravo ovo je van parlamentarnoj opoziciji, jer snizavanjem cenzusa sa 5% na 3%, želeo se postići reprezentativno preslikan uzorak javnog mnjenja ovde u parlamentu, i želela se izmestiti politika sa ulice u parlament gde joj je i mesto, i onda bi morala i vlast i opozicija daleko više da rade, i imali bi mogućnost oni koji su daleko od tog famoznog cenzusa od 5%. da imaju svoje predstavnike u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

To definitivno nije shvaćeno na pravi način.

Žao mi je što ove tri sugestije nisu prihvaćene, ali biće prilike kada dođe do suštinske reforme izbornog zakonodavstva. Zahvaljujem, gospodine Orliću.