Zahvaljujem poslaniku koga smo čuli veoma, veoma dobro.
Molim poslanika Sinišu Kovačevića iz Narodne stranke da uzme reč.

Dragi prijatelji i uvaženi gospodine Jankoviću, teško je govoriti posle ovakve filipike, koja naročito svojom energijom i emocionalnošću za mene predstavlja vrlo veliki hendikep ovog trenutka.

Pre nego što kažem bilo šta, želeo bih da se lično obratim gospođi Marini Raguš. Nadam se da nećete iskoristiti ovo za repliku. Dakle, ulepšali ste mi današnji dan i vrlo sam zahvalan. Očito da se ne bavim pogrešnim poslom i očito da ste vi žena sa rafinanom pozorišnim, tako da, ovo je bila muzika za moje uši.

Dakle, gospođe i gospodo, većina hramova svih svetskih, tradicionalnih religija smešteni su pod kupole, svejedno da li su u pitanju islamske, katoličke, pravoslavne ili neke druge bogomolje. Ako se ova kuća doživljava kao hram demokratije, a trebalo bi, onda i ova kupola nad našim glavama nije slučajno. Ovde bi trebalo da se prepoznaje demokratska zrelost građana jedne zemlje, izgrađuju demokratske navike, saopštava i vodi misao koja može biti dijametralno suprotna mišljenju većine, ali bi ona trebala da se sluša sa uvažavanjem i poštovanjem.

Ovde samo argumenti, intelektualna i politička ubedljivost, elokvencija i nešto malo besedničkog dara od ljudi pravi tribune ili predmet podsmeha i sprdačine.

Ovde građani jedne zemlje, preko svojih predstavnika, donose odluke vezane za sebe i svoje postojanje, svoje trajanje i budućnost. Otuda i latinska poslovica vox populi - vox dei, glas naroda je glas Bog, ili bi bar tako trebalo da bude.

Ovde bi trebalo da se vodi računa o svakom glasu, pod uslovom, naravno, da ti glasovi nisu kradeni, krivotvoreni, da se do rezultata nije došlo kupovinom, silom, pretnjama, ucenama, zloupotrebom medija ili uz pomoć bugarskih mašinovođa iz crnih džipova.

Zato, ta stolica, na kojoj ovog trenutka sedi gospodin Vladeta, treba da bude namenjena prvom među jednakima, starešini ove kuće, kao prvosvešteniku demokratije, da pripadne najboljem od nas, u ovom slučaju najboljem od vas, gospođe i gospodo iz vlasti, ili jednom od najboljih.

Sasvim je logično da stranka sa najvećim brojem poslanika da predsednika Skupštine. Doduše, dešavalo se i po svetu i kod nas da ta funkcija pripadne, u okviru nekog političkog dogovora kao bakšiš ili dogovoreni kusur, nekom od slabijih političkih partnera. Ovaj put, kao što to vidimo, to neće biti slučaj.

Predsednik parlamenta je, u zavisnosti od toga kako gledate na stvari, drugi ili treći čovek ove zemlje. Na čelu je vrhovnog zakonodavnog tela. Osoba koja u situacijama kada to izabrani predsednik nije u stanju preuzima njegovu funkciju. Zamislite da je, ne dao Bog, uspeo neki od onih brojnih atentata, hvala Bogu, ponoviću, pa nije, neki dan saznadoh od vašeg ministra da ih je do sada bilo 32. Zamislite bolest težu sa fatalnim ishodom. Ponoviću, hvala Bogu pa to do sada nije bilo potrebno.

To treba da bude ličnost sa autoritetom vladike i snagom sportiste, čija pomiriteljna reč treba da isceljuje i smiruje, da miri zavađene, neko ko će primeniti ovih dana vrlo modernu sintagmu „smirivanje tenzija“, neko ko požare neće gasiti benzinom, neko na čijem će grobu jednog dalekog dana u dalekim budućim godinama pisati – umro od viška razumevanja i viška poštenja. Neko ko će imati snage i kuraži da opomene i svoje ako pređu granicu pristojnosti, da oduzme reč i kazni i svog partijota. Za opoziciju se to, naravno, podrazumeva.

Uvaženi gospodin Orlić svakako jeste jedan od najboljih među vama. Nije, poput jednog od ranijih predsednika ovog doma iz vaših redova, studirao u Sava Centru. Kako se to kolokvijalno kaže, nije išao po diplomu kod Gige u šupu, nije doktorirao u Stakinoj vodenici ili, poput rodonačelnika vaše stranke, polagao sa superiornom lakoćom po nekoliko ispita u jednom danu, naravno sa najvećim ocenama, i to u danu kada je po službenim beleškama dva parlamenta boravio u Strazburu. Verovatno se teleportovao u Novi Sad.

Naprotiv, uvaženi gospodin Orlić je završio jednu od najprestižnijih srednjih škola u ovoj zemlji, matematička gimnazija to svakako jeste, sa uspehom studirao i završio vrlo težak državni fakultet, kao mlad čovek doktorirao, ne tražeći doktorat u Resavskoj školi ili na buvljoj pijaci doktorata, poput mnogih koje vi, dame i gospodo iz vlasti, poznajete.

Nisam imao zadovoljstvo da lično upoznam gospodina Orlića. Tamo gde on odlazi kao u svoju kuću, naravno, mislim na okupirani i oteti RTS koji je nekad, nećete verovati, malo bio i moj, tamo mene ne zovu. Na druge televizije gde uvaženog gospodina Orlića dočekuju na crven tepih, ja ne bih. Ergo, svi moji sudovi donešeni su na osnovu javnih nastupa gospodina Orlića ili u ovom domu ili u televizijskim pojavljivanjima koja mu nisu manjkala.

Dakle, po mom mišljenju i po mišljenju Narodne stranke, uvaženi gospodin Orlić nije čovek za ovu stolicu. Zašto? Zato što sve svoje političke neistomišljenike doživljava kao arhineprijatelje. Zato što prema njima iskazuje otvoreni animozitet, mržnju i prezir. Zato što svojim političkim bravurama, kako to nedavno reče jedan vaš ministar, za svoje političke oponente koristi izraze kao što su hulja, mufljuz, mutivoda, bitanga, lopov, fašista i muljator. Neka na ovom mestu bude i kraj citata. Zato što je u stanju da u apsolutno praznoj sali odglumi konferenciju za novinare pred nepostojećim i nevidljivim novinarima.

Plašim se da će sutra, ukoliko to okolnosti ili vođa od njega budu zahtevale, predsedavati praznim parlamentom, praveći u tom trenutku potrebni privid demokratije. Zato što je kao sagovornik ili zahvaljujući dobrom treningu, kao odraz potpunog nepoštovanja drugih učesnika u debati, potpuno u stanju da uporedo govori, ometa i dekoncentriše ili je kurs i predavač bio jako dobar ili uvaženi gospodin Orlić nije u stanju da kontroliše svoje logoreične solilokvije. Jednako je, dame i gospodo, tragično i jedno i drugo.

Naravno da ovaj spisak nije konačan, ali stanimo ovde da omogućim i drugim kolegama da kažu koju reč. Iz ovih razloga, dame i gospodo, Narodna stranka neće glasati za uvaženog gospodina Orlića, sa čvrstom verom da on neće u ovaj visoki dom uneti potrebnu pribranost, toleranciju i razumevanje. Gospođe i gospodo, hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima Janko Veselinović.

Dobar dan.

Vidim da se radujete mom povratku u Skupštinu.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, ja bih naravno voleo da na tom mestu gospodin Janković ostane bar godinu dana, da se ovoj Skupštini vrati dostojanstvo.

Za razliku od uvaženog kolege koji je govorio pre mene, Kovačevića, ja sam imao priliku da lično upoznam budućeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, naravno, u političkim debatama i na televizijskim gostovanjima.

Siguran sam, a to je saopštila i predsednica našeg Poslaničkog kluba Ujedinjeni – SSP, PSG, Preokret, Sloga, gospođa Marinika Tepić da izbor na predlog SNS neće doneti povratak dostojanstva Narodnoj skupštini i naša poslanička grupa neće glasati za predloženog kandidata. Sličnog sam mišljenja i o njegovoj zamenici. Čini mi se, voleo bih da nisam u pravu, da predloženi kandidat za predsednika Skupštine neće svojim ponašanjem moći da doprinese da se u ovu Skupštinu vrati dostojanstvo i da Narodna skupština preuzme ulogu koja joj prema Ustavu i prema zakonu pripada.

Predloženi kandidat je pokazao aroganciju, netolerantnost, osionost, nekulturu u političkom dijalogu i zbog toga ne možemo podržati tog kandidata. I pomalo mi je bilo smešno kada su pojedini poslanici, čak i iz opozicije, govorili o njegovom naučnom zvanju. Gospodo narodni poslanici, mi nismo izborno veće fakulteta ili instituta. Mi smo Narodna skupština, mi ne biramo višeg naučnog saradnika, nego biramo predsednika Narodne skupštine i te dve stvari nisu iste. Moguće da on može da bude viši naučni savetnik ili da vozi kamion, ali on ne može da upravlja Narodnom skupštinom.

Kako ćemo u ovoj Skupštini otvarati teme poput vraćanja otetih penzija, koje su prethodni sazivi izglasali? Kako ćemo razgovarati o zaštiti radnika? Kako ćemo govoriti o korupciji, o Jovanjici i kolegama kao što je gospodin Vladimir Đukanović, koji ulogu u zakonodavnom telu obilato koristi u sudskim procesima u korist označenih kriminalaca i delova kriminalnih grupacija? Kako ćemo govoriti o demontiranih 450 kilometara pruge u Vojvodini? Kako ćemo govoriti o zapuštenim saobraćajnicama, ako na čelu Skupštine sedi čovek kao što je vaš predloženi kandidat? Kako ćemo govoriti o kockarnicama koje su preplavile Srbiju? Kako ćemo govoriti o sprezi investitorske mafije, kao što je u Novom Sadu, sa vlašću, ako na čelu Skupštine imamo takvog čoveka? Kako ćemo govoriti o mladima koji napuštaju Srbiju, kako ćemo govoriti o potrebi da rešavamo probleme ljudi, a da ne zastupamo lične i stranačke interese, ako na čelu Skupštine imamo takvog čoveka?

Nije dovoljno, kao što su i moje kolege govorile, da je neko završio fakultet, uglednu srednju školu ili da je doktorirao, da bi ispunio funkciju predsednika ovog visokog doma, koji treba da odgovori i teškoj narastućoj krizi koja će pogoditi Srbiju, kao i celi svet. Siguran sam, više ljudi je to danas ponovilo, da zajedno možemo da učinimo sve, da zajedno možemo da se dogovorimo oko tema koje su važne za Srbiju.

Sigurno to ne možemo da uradimo kao što je to učinio gospodin Jovanov, šef poslaničke grupe SNS, pitajući nas jutros da li smo popili terapiju. Predsedavajući, vi ste propustili da opomenete gospodina Jovanova za to. Molim gospodina Jovanova, da ne bi ostala crna mrlja na današnjoj sednici, da se izvini za izgovorene reči koje su uvreda svim narodnim poslanicima, ne samo njima, nego i celoj Srbiji koja je glasala za te ljude.

Kako ćemo govoriti o položaju seljaka? Kako ćemo govoriti o visokim cenama repromaterijala, suši i nekontrolisanom uvozu poljoprivrednih proizvoda koji pogađa poljoprivrednike, ako na čelu Skupštine imamo čoveka koji je netolerantan? Kako ćemo razgovarati o održivom rudarenju? Kako ćemo razgovarati o reciklaži? Kako ćemo razgovarati o prevenciji u zdravstvu, ako na čelu Skupštine imamo čoveka koji ne poznaje toleranciju? Kako ćemo govoriti o kupovini glasova ili neslobodi medija, ako na čelu Skupštine imamo čoveka koji se zalaže, koji propagira, koji praktikuje neslobodu i gušenje medija?

Na kraju, da ne bi bilo da ja ne mislim da gospodin Orlić može da promeni svoju retoriku i svoj način ponašanja, ja ću se sa svoje strane založiti i učiniti sve da doprinesem toj toleranciji baš zbog toga što znam u kakvoj je Srbija krizi, ali sigurno je da će ključ uspeha ovog parlamenta biti na predsedavajućem Narodne skupštine, koji će nastaviti sa politikom i prezentovanjem politike kao što je do sada to radio ili će pokušati da promeni, kao što je neko danas rekao, da postane novi, da mu ne pominjem ime, jer ne bih želeo da izazivam repliku.

Na kraju mogu da poručim, i u jednoj i u drugoj situaciji naša poslanička grupa i ja lično ću se snaći. Ukoliko budemo imali tolerantnu Skupštinu i ukoliko ne budemo imali tolerantnog predsednika i Skupštinu, verujte mi, nećete me ućutkati, kao što to niste činili ni kada nas je samo dvoje sedelo u ovoj Skupštini, naspram svih vas koji ste tamo. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Repliku ima poslanik Đukanović.

Ne da nemamo nameru gospodine da vas ućutkamo, naprotiv, vi ste neko ko je veoma pozitivan i afirmativan za SNS, kad god se vi javite 5% nama skoči rejting. Tako da, ja sam veoma radostan kada se vi javite, ali zarad neistine koje ste izneli, a trebalo bi da se stidite i da, prosto ljudi vide koliki ste licemer.

Vi ste bili taj koji je bio u nekoj prethodnoj garnituri, koji je donela Ustav Republike Srbije i u tom Ustavu ste propisali, da je predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, ujedno član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, i dok vam je Boško Ristić to bio, tada vam to nije smetalo, nego ste to podržavali, a isto je bio kolega advokat, zar ne? Vi dobro znate, da ne postoji nikakva mogućnost da utičete na izbor sudija i tužilaca. A zašto? Pa, zato što je Skupština ta koja donosi konačnu odluku ko će biti sudija i bar u mandatu pre ove sadašnje vlasti, u više navrata kada je Visoki savet sudstva predlagao neke sudije. Evo, pre nekoliko meseci čak 14 sudija je Skupština odbila, a videćete konačno i sada kada uđete, valjda u Odbor za pravosuđe, da je nemoguće to što vi ovde iznosite.

Opet s druge strane, istini ne meni po volji, ja nisam bio baš za to, ali sadašnja vlast je izbrisala taj besmisleni član koji ste vi doneli da je predsednik Odbora za pravosuđe član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ova vlast je dala potpunu nezavisnost pravosuđu baš ono što ste joj i vi oduzimali sa onakvom reformom pravosuđa gde ste je vi baš birali sve te sudije i tužioce na najbestidniji i najgori mogući način, a ljude od karijere ste izbacivali iz pravosuđa na ulicu.

Zato nemojte više da pričate koještarije, a o kupovini glasova, pa možda bi mogli ovi u Hrvatskoj pošto ste glasove za HDZ obezbeđivali svojevremeno možda bi oni mogli nešto više da kažu. Hvala vam.

Ja samo mogu da kažem povodom Ustava, da je taj Ustav donet u Skupštini koja je bila slobodno izabrana i on je donet jednoglasno, za njega su glasali ljudi kao patrijarh Pavle, i sada vi, naravno, možete misliti o njemu šta hoćete, ali nije u redu govoriti ružno o Ustavu svoje zemlje pod ovim svetim krovom.
Reč ima, Ivica Dačić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi u ime SPS i naše poslaničke grupe da kažem nekoliko reči o ovoj tački dnevnog reda, uvažavajući dogovor koji smo imali, da se trudimo da skratimo naše diskusije.

Pre svega, želim da kažem da sam lično imao priliku da sarađujem sa predloženim kandidatom za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Vladimirom Orlićem, da iz te naše saradnje u protekle dve godine, mogu apsolutno kompetentno da kažem, da sam siguran da će na dobar način obavljati ovu funkciju, a podsetiću još jednom, da pitanje funkcionisanja Skupštine, jeste i procedura, jeste poštovanje pravila.

Imajući u vidu, da je prošli saziv Skupštine bio u startu već okarakterisan negativno, pre svega, zbog sastava. Moram da vam kažem na kraju mandata pošto sam bio predsednik Narodne skupštine, da bez obzira na sve te nedoumice, da smo postigli nekoliko veoma značajnih rezultata, promenili smo onaj deo Ustava uz, naravno, narodnu odluku na referendumu i razvlastili sami sebe. I to je prvi put u istoriji da neka vlast sama sebe razvlašćuje, da Narodna skupština više ne bira sudije i tužioce, nego da to rade nezavisna sudijska i tužilačka tela.

Drugo, vodili smo, čini mi se uspešan međustranački dijalog uz manje ili više problema. Taj dijalog je rezultirao time da su sve stranke izašle na izbore.

Isto tako, svedok sam da su predstavnici SNS imali ponekad i previše popustljiv stav prema nekim stavovima opozicionih partija. Jedan od tih stavova jeste taj što su smanjili cenzus sa pet posto na tri posto.

Isto tako, doneli smo Kodeks o ponašanju poslanik. Ustanovili smo praksu da nema više donošenja zakona po hitnom postupku, uveli smo javna slušanja. Da skratim želim da se zahvalim svim dosadašnjim poslanicima na uspešnom radu i na dobrim rezultatima koje smo ostvarili u proteklom periodu.

Upravo imajući u vidu to da je Vladimir Orlić bio deo svega toga što smo radili i da je u mnogim danima i vodio sednice Narodne skupštine, znajući i njegove lične kvalitete, dajem mu punu podršku i SPS će glasati za njegov izbor.

Sada bih da iskoristim nekoliko minuta da nešto kažem sa aspekta toga jer ste se svi nešto vraćali u prošlost, ja mislim da profesor koji vodi ovu sednicu, gospodin Vladeta Janković i ja imamo dovoljno prostora da se vratimo u prošlost u smislu ovih zasedanja Skupštine. Naime, ja sam u ovoj Narodnoj skupštini od 1992. godine i moram da kažem nekoliko opservacija.

Prvo, neko je spominjao Kurtija. Dozvolite mi samo da kažem, da je 7. decembra 2001. godine predsednik SRJ doneo odluku o pomilovanju po službenoj dužnosti Aljbin Zaima Kurti oslobađa se od daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora. Predsednik SRJ doktor Vojislav Koštunica, tek toliko da se zna. To je druga stvar. Ovo nije ni abolicija, ovo nije amnestija, ovo je u stvari oslobađanje od izvršenja kazne. Toliko o Kurtiju. Na predlog saveznom Ministarstva pravde. Koliko znam tada naša partija, odnosno moja nije bila na vlasti.

Isto tako u ovoj sali je donet zakon o amnestiji gde je više od dve hiljade terorista OVK pušteno da se brani, pušteno kući. Glasao sam protiv i članovi parlamenta iz redova naše stranke, mislim da su tada i drugi bili tada u parlamentu i da su predstavnici radikala glasali protiv, ali to su činjenice.

Kada je reč o današnjem stanju stvari, dozvolite samo sa ponosom da kažem, da smo mi uspeli za ovih deset godina da 23 zemlje povuku priznanje Kosova, danas 101 zemlja ne priznaje Kosovo. Vratili smo tu temu na dnevni red zato što danas bez Srbije ne može da se odlučuje o Kosovu.

Kada je reč o sandžaku, Ugljanin je bio ministar u vladama od 2008. do 2014. godine. Izvinite molim vas, bio sam i ja. Nikada nisam čuo da traži ovo što danas čujem.

Podsetiću, da je na teritoriji bivše Jugoslavije bilo 25 sandžaka. Otkud sad samo sandžak, tzv. Novopazarski? Podsetiću i to da su u Turskoj 1921. godine ukinuti sandžaci. Nigde se više ne spominje i nigde se više ništa tako ne zove. Sandžak je administrativna oblast u osmanlijskom carstvu. Ovde je očigledno politički cilj, ne region, nego separatizam.

Pod sandžakom se smatra Priboj, Nova Varoš, Prijepolje, Sjenica, Tutin, Novi Pazar, ali se smatra i Rožaje, Andrijevica, Bijelo Polje, Berane, Pljevlja i Plav. Podsetite me da li u Crnoj Gori neko traži sandžak, od bošnjačkih stranaka, muslimanskih? Nisam čuo. Možete vi da tražite koliko hoćete. Znači, u istorijskom smislu starija reč od sandžaka je Stara Raška.

Molim da se poštuje Ustav Republike Srbije. Isto kao i o Preševskoj dolini. Možete vi da vrtite glavom koliko hoćete. Ako mi ne poštujemo sami sebe, neće nas niko poštovati.

Sa druge strane, Preševska dolina isto tako ne postoji kao istorijski pojam. Postoji tek od 2000. godine. Isto sa separatističkim ciljevima. Zadatak svake države je da suzbije separatizam, naravno, na najbolji mogući način, uz dijalog, uz poštovanje ljudskih prava i manjinskih prava.

Još jednom ponavljam, Ugljanin je sve vreme bio u vlasti. Bio je ministar u mojoj Vladi. Ja sam bio premijer. Šta sada to znači, kada nemate funkciju onda ćemo da pričamo o separatizmu.

Nije gospodin Jovanović tu, kada je govorio o Rio Tintu, ništa nemam protiv da svako ima svoje mišljenje. Samo, ja sam u Vladu ušao 2008. godine. Podsetiću, tada je bila Vlada sa Demokratskom strankom. Zatekao sam priču o Rio Tintu. Oni koji su doneli tu odluku, barem neka malo spuste ton, a slažem se da se o svemu razgovara.

Mene ste tada svi ubeđivali da je to od velikog značaja za Srbiju, a to je bilo još u vreme Koštuničine Vlade. Pri tome, nemam ništa protiv da se o tome razgovara na stručan način. Samo govorim šta je paradoksalno. Sada oni koji su glasali za to, sada oni drže predavanje nekom drugom. Krivi smo što smo glasali.

Višepartijski sistem. Kažete, Vučić odlučuje ko će biti predsednik Skupštine. Znate šta, da vam kažem, ja ne znam ko je odlučio da Maršićanin bude predsednik Skupštine? Ne znam ko je odlučio da Mićunović bude predsednik Skupštine. Istina nije bio jedan šef, bilo je 18 šefova DOS-a. Ne znam ko je odlučio da Nataša Mićić bude predsednik Skupštine. Ne znam ko je odlučio da Oliver Dulić bude predsednik Skupštine. Znam ko je odlučio da će biti Slavica Đukić. Ja, predsednik SPS i glavni odbor SPS.

Želim samo da vas podsetim da ste svih ovih godina radili na ukidanju komunističkog jednopartijskog sistema i dovođenje višepartijskog sistema. Ne želim da pričam idealistički. Pretpostavljam da ste i vi koji o tome govorite doneli neke odluke. Na kom nivou ste ih doneli, ali tako funkcioniše višepartijska demokratija. Ona nije idealna, ali bolje ne postoji.

Ako sami pričamo protiv sebe. Nije centar moći uvek bio na Andrićevom vencu. Bio je i u Nemanjinoj 11, odnosno, da budemo iskreni tamo je gde je predsednik najveće stranke.

Nemojmo sada da smo svi iznenađeni zbog toga. Kao mi u tome nismo učestvovali, kao vi sada ne slušate šta kaže Dragan Đilas, Vuk Jeremić ili ne znam ni ja, Zelenović. I Zelenović, kada se odlučivalo ko će da bude gradonačelnik, valjda je neko doneo tu odluku.

Na kraju, dozvolite mi, nemam ništa protiv da iznosite i stavove o monarhiji. Nemoj da je to sada prvi put da neko o tome priča. Moj prijatelj Voja Mihajlović je bio koliko puta potpredsednik Narodne skupštine? Četiri puta. Tri puta.

Čekajte, 2000. godine ste čekali Aleksandra Karađorđevića na aerodromu, pa što ne vratiste monarhiju? Ako ste stvarno za monarhiju, pa što ste kandidovali Miloša Jovanovića za predsednika Republike? Čekajte, vi hoćete predsednika Republike ili kralja?

Samo da vas podsetim na dogovor koji smo imali u pogledu štednje vremena i držanja teme. Znate, vreme je zaista odmaklo.
Izvolite, ja vas ne mogu prekidati, nemam na to pravo, ali apelujem na vas ako možete da sledite izlaganje.