Hvala poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre finansija, i ministri i ostali koji ste danas prisutni u ovom parlamentu, što se tiče rebalansa budžeta imali ste priliku mojih kolega i koleginica da čujete da će Socijalistička partija apsolutno glasati ga i podržati, sve u cilju da bi ga što pre usvojili i da bi građani i to osetili u boljitku života.

Ministre, imajući u vidu da ste najavili da će skoro biti pred ovim parlamentom budžet za 2023. godinu ja želim ovde da budem konkretan i kratak, pa bih se trudio da vam određenim sugestijama i određenim predlozima, jer smatram i to je moja i obaveza kao poslanika, sve u cilju boljeg života građana, pa ako mi dozvolite samo bih vas zamolio da vam prenesem stavove i kao poslanik iz Ivanjice iz koje dolazim, molim vas ministre da pogledate male opštine. Dugo nisu transferna sredstva podizana i mi male opštine smo u velikom, verujte mi, problemu kada su transferna sredstva, jer plate su porasle, ostali troškovi, otvorili se vrtići i nismo u stanju mnogo da isfinansiramo ozbiljan bilo koji projekat bez pomoći vas i bez pomoći Vlade. To je jedan problem kojim se mi kao opština susrećemo pa vas molim kada budete predlagali novi budžet da to zaista imate, jer duže vreme nisu transferna sredstva povećavana. To je jedan problem.

Ovde ste govorili i što ja apsolutno podržavam što se tiče otpadnih voda. Ali ću vam reći da je što se tiče zapadne Srbije i konkretno Ivanjice, a tu spada i još četiri opštine Arilje, Požega, Kosjerić i Užice, formirano je Javno preduzeće „Skrapež“ za otpadne vode. Mi imamo problem, imamo, da kažem sreću, da nam reka Moravica jedna od najlepših reka u Srbiji protiče kroz Ivanjicu. Sa nje se snabdeva ceo grad vodom, ali moram vam reći da nemamo ni metar izrađene kanalizacije otpadnih voda i da niko od građana nije u stanju da se okupa na toj prelepoj reci, pa vas molim da zbog zapadne Srbije, zbog naše Ivanjice učinite sve da se to nađe ubuduće i da se krene što brže u tom pravcu.

Imam jedan predlog konkretan kada se tiče Zakona o javnim nabavkama, kada se tiče o naknadama za šume, odnosno za drvnu masu. Ivanjica, Golija, Javor prebogati šumama, ogromna količina šuma se, da kažem, izvlači i prodaje. Zakonom je tamo predviđeno da je tamo procenat 3%, po metru kubnom se naplaćuje taksa i ministre do sada je taj iznos za opštine bio 30%, a 70% za Republiku.

S obzirom da je Ivanjica jedan od najvećih teritorijalnih opština u Srbiji, da je mala po broju stanovnika, a da imamo ogroman broj puteva, lokalnih nekategorisanih i da je raspon opštine preko 100 kilometara, ja vas molim da se ova taksa poveća u korist opština. To neće vama biti veliki trošak, a nama će mnogo značiti, jer znate da taj kraj, pogotovu tamo tokom cele godine pogađaju nepogode, nevremena i sve i to bi nam mnogo značilo da imamo više za puteve.

Nadam se da ćete ovo imati i pogotovo što je Ivanjica i Golija, i predsednik je bio u poseti, ogroman srpski potencijal za razvoj turizma. Ivanjica je vazdušna banje, Golija je proglašena Parkom prirode i ja očekujem, iskreno vam kažem mi sami ne možemo bez vaše pomoći, bez Vlade Srbije ući u ove projekte. U meni ćete imati iskrenog sagovornika, predlagača. Koristiću priliku da vam ovo i šire objasnim, ali vas molim i molio bih novog ministra socijalne politike - znamo da je donet Zakon o socijalnim kartama, ali vas molim da se to ubrza, da se krene u realizaciju, da se tačno stvore kriterijumi po kome nekome pripada socijalna pomoć, ko će imati pravo na popust za struju, ko će imati pravo na popust za vodu, ko će imati pravo na socijalna davanja i time ćemo zaštititi da niko u ovoj Srbiji ne bude ugrožen i ne bude gladan.

Ja vas molim da ove moje predloge uvrstite u izradu novog budžeta, o njemu ćemo ovde i govoriti, a Socijalistička partija, naša poslanička grupa i ja kao poslanik daću pun doprinos u realizaciji ovoga. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima Janko Veselinović.

Gospodine potpredsedniče Vlade Mali, vi ste napravili veliki problem građanima Srbije. Vi znate da zbog vašeg vođenja finansija Srbije i gospođe Ane Brnabić milion ljudi u Srbiji je na ivici gladi.

Takođe, nam je jasno gospodine Mali, da ste vi novac iz budžeta Republike Srbije potrošili za kupovinu glasova i da ste kupovali glasove, što preko žiro računa, što u kešu, ne samo vi nego i vaši koalicioni partneri, SPS, SVM i da ne nabrajam.

Kako vi ubirate prihode? Tako što kineskim kompanijama konkretno u Boru koja na godišnjem nivou ima proizvodnju od dve milijarde evra i koja ima milijardu evra prihoda uzmete, da tako kažem, 5% od tog iznosa. To je više od neodgovornosti. To je kriminal jer vi ne poštujete Ustav po kome se prirodna bogatstva mogu dati na raspolaganje kroz koncesiju, već dajete po najnižoj mogućoj renti, jednoj od najnižih na svetu ako izuzmemo neke afričke zemlje.

Gospodine Mali, vi ste dali između dve i tri milijarde za Beograd na vodi, evra. Arapi su dobili od toga već sada dve milijarde prodajući 360 hiljada metara kvadratnih stambenog prostora, tri hiljade za sada kvadrata poslovnog prostora. Srbija je dobila tri i po miliona. Jedan posto od uloženih sredstava. Niste vi prema svima takvi. Građanima kroz akcize uzimate najveću akcizu za gorivo, uzimate akcizu čak i na brojila za struju.

Gospodine Mali, zar vas nije sramota, mislim na sve vas u Vladi, kako uzimate novac od onih bolesnih? Kako ste se setili da ispred svih kliničkih centara u Srbiji, Kliničkog centra u Vojvodine, Kliničkog centra Kamenica, Kliničkog centra u Beogradu naplaćujete parking od ljudi koji čekaju rezultate da li imaju najteže bolesti i moraju da razmišljaju o tome da li su platili parking?

Kako vas nije sramota gospodine Mali da dajete novac Beogradu, a onda taj novac ide za kupovinu, pazi čega, oka sokolova, koje odnosi automobile ljudima koji nemaju mesta gde da se parkiraju. Završavam. Zar vam nije nenormalno da je najsavremenije vozilo u zemlji pauk za odnošenje vozila, a ne vozilo hitne pomoći, a ne tramvaj, a ne nešto što služi građanima, nego ono što im ide na štetu. Hvala.

Nikola Radosavaljević.

Zahvaljujem predsedniče.

Ja ne znam šta se ovo desilo, da li zbog ovog vazduha, moguće i pomračenje da je u pitanju, ali čuli smo svakojake izmišljotine ovde i svakojake laži. Jednostavno pogledajte i vratite se malo samo unazad, vidite šta se proteklih tri godine uradilo upravo u zdravstvu. Vi kritikujete zdravstvo, gde smo najviše para tamo dali i uložili da bi građane Srbije obezbedili kako bi se sa pandemijom izborili.

Ono što je vama problem, vi ne želite da priznate uspeh, ne želite da priznate kada nam je cela Evropa i ceo svet čestitao na tome kako smo uspeli da obezbedimo pet vakcina, kako smo uspeli da pomognemo ljudima u našem regionu, kako su dolazili iz inostranstva ovde da se vakcinišu, kako su naši građani iz Srbije mogli da biraju kojom vakcinom će da se vakcinišu. To ste zaboravili da kažete.

Zaboravili ste da kažete, da smo u rekordnom roku izgradili tri kovid bolnice. I to ste zaboravili da kažete. Parking. Ja sam se iskreno, kada ste govorili, pomislio da ćete nešto ozbiljno da kažete. Ja jednostavno ne mogu da shvatim šta se dešava sa vama. Ili hoćete da nas bijete ovde, da nam prilazite, da nas udarate. Kakva je to vaša politika? Čemu služi vaša politika? Da li su građani Srbije glasali za vas, da se tako ponašate?

Za nas su glasali zato što mi vodimo odgovornu politiku. Mi mislimo na naše mlade. Pa vi niste hteli ni da stavite u rebalans, da glasate za to, da se mladima da pomoć od 5.000 dinara od 16 do 29 godina. O čemu vi pričate? O čemu vi govorite ovde? Šta je vaš prioritet? Da li su vaš prioritet građani Srbije ili nisu? Vi niste pomenuli, ništa niste rekli. Daste rekli nešto, pa kažete, ajde ostvarili smo sada 180 milijardi dodatnog prihoda. Trebamo da raspodelimo taj prihod.

Ajde kažite, hoćemo da ga raspodelimo na taj i taj način. Ja to nisam čuo od vas. Čuo sam samo neke kritike. Jednostavno ne mogu da verujem šta su građani Srbije glasali u vama i šta su videli, ali su se uverili sada da vi ne mislite na njih i da ne želite da mislite na budućnost Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Sledeći prijavljeni Dušan Marić.

Gospodine predsedniče, poštovani građani Srbije, dame i gospodo.

Kao što je najlogičnije da stranke koje pobede na izborima, koje dobiju poverenje građana, formiraju Vladu. Tako je najlogičnije i najpoštenije, da Vlada koja je izabrana da vodi državu, pravi planove državnih prihoda i rashoda i da ih s vremena na vreme po svom nahođenju u skladu sa potrebama menja.

Shodno tome treba podržati Predlog rebalansa budžeta o kojem danas raspravljamo i koji je predložila Vlada Srbije. Koliko je taj predlog dobar? Mi unapred ne možemo znati, ni mi iz vlasti, ni kolege iz opozicije. To će pokazati vreme.

Ono što je za mene, koji dolazim iz Velike Plane, koja je poljoprivredni kraj, nesporno jeste da Vlada zaslužuje pohvalu zbog činjenice da je izdvojila dodatnih 16,5 milijardi dinara za poljoprivredu. Ilustracije radi. Kada bi se ta sredstva ravnomerno raspodelila na sve opštine, to bi značilo da do kraja godine poljoprivrednici svake opštine u Srbiji mogu da računaju na sredstva u iznosu od 700 do 800.000 evra.

Takođe želim da pohvalim što ovaj Predlog budžeta predstavlja kontinuitet jedne odgovorne državne politike, ulaganja u Kosovo i Metohiju. U ratu se teritorije i narod najbolje brane i čuvaju oružjem, u miru se teritorija i narod najbolje brani i čuvaju diplomatijom i novcem, ulaganjima u infrastrukturu, ulaganjem u obrazovanje, ulaganjem u otvaranje novih radnih mesta, ulaganjem u zdravstvo.

Što ulaganja Srbije u Gračanicu, u Kosovsku Mitrovicu, u Leposavić, u Zvečan, Orahovac, Veliku Hoču, budu veća, to će biti veći broj Srba koji će ostati da žive u tim mestima. Ako ne bude Srba na Kosovu i Metohiji, neće biti ni Srbije na Kosovu i Metohiji.

Kada sam već kod Kosova i Metohije ja ću iskoristiti ovu priliku da kažem nekoliko rečenica o Briselskom sporazumu koji je najaktuelnije političko pitanje ovih dana, a biće i narednih meseci u Srbiji i regionu. Kada je 1995. godine potpisao Dejtonski sporazum, mi srpski nacionalisti smo Slobodana Miloševića optužili da je izdao srpske nacionalne interese, da je prodao bosansku Krajinu, moj Kupres, Brčko, Srpsko Sarajevo.

Istina, Milošević i državno rukovodstvo su tada napravili teške i bone ustupke, napravili ste neke neoprostive greške, kao što je pristanak da Brčko dobije status distrihta, ali je nesporna činjenica da nije bilo Dejtonskog sporazuma dana verovatno ne bi bilo Republike Srpske. To znači da je Slobodan Milošević u onom trenutku video bolje i dalje od nas. Isto i slično se dogodilo nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma 1999. godine. Državno rukovodstvo je bilo optuženo za izdaju, 10 godina smo mogli da slušamo i čitamo izjave internet patriota kako se nije smeo dozvoliti dolazak NATO pakta na teritoriju KiM, kao da NATO pakt ne bi došao i bez Kumanovskog sporazuma.

Danas vidimo da su taj Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 koja je proistekla iz Kumanovskog sporazuma najjači adut Republike Srbije u njenoj pravednoj borbi za očuvanje punog suvereniteta na celoj državnoj teritoriji. Od 2014. godine slušamo uglavnom iz istih izvora kako su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić potpisivanjem Briselskog sporazuma izdali srpske nacionalne interese kako su izdali KiM i kako je to uvod u priznanje kosovske nezavisnosti.

Od tada je prošlo osam godina, kao što vidimo od priznanja nezavisnosti Kosova nema ništa. U međuvremenu zahvaljujući tajnoj diplomatiji, zahvaljujući diplomatiji koja zaslužuje svako priznanje, Aleksandar Vučić i državno rukovodstvo su uspeli da ubede 20 država da povuku priznanje lažne države Kosovo. Uostalom, da je Briselski sporazum toliko loš po Srbe i Srbiju, Albanci bi požurili da ga primene još pre osam godina. Ne bi čekali osam godina. Ako ne bi Albanci, na to bi prisilili ovi njihovi mentori sa zapada, koji stvaraju tu lažnu kosovsku državu. Sećam se da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, jedan ili dva dana, vodeći prištinski intelektualac Fetuns Roj je u jednom autorskom tekstu napisao da je Briselski sporazum pobeda beogradske diplomatije i da Srbi kroz zajednicu srpskih opština dobijaju novu Republiku Srpsku.

U jednom istraživanju koje je rađeno u to vreme među građanima Prištine, njih 76% se izjasnilo za stav da je Briselski sporazum loš po kako oni kažu, kosovski narod i da ugrožava izgradnju nezavisne kosovske države.

Da skratim, jedan od najvažnijih prioritetnih zadataka ove Vlade jeste insistiranje, borba da se realizuje, da se primeni Briselski sporazum, da se formira zajednica srpskih opština. Rezultat te borbe ponajviše zavisi od našeg jedinstva.

Ako mi u ovom parlamentu, i vlast i opozicija, izrazimo nacionalno jedinstvo, ako to jedinstvo bude stvoreno u celoj državi po pitanju Kosova i Metohije, onda imamo šansu da se izborimo da Briselski sporazum bude primenjen ne samo u onim delovima koji odgovaraju Albancima, kao što je to sada slučaj, nego i u onim delovima koji odgovaraju Srbima, pri čemu konkretno mislim na formiranje zajednice srpskih opština. Ako se formira zajednica srpskih opština, to znači bolji život Srba na Kosovu i Metohiji, to znači veće i jače prisustvo države Srbije na tom delu svoje teritorije, to znači bezbedniji život za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Na kraju, koristim priliku da gospodina ministra Gorana Vesića pozovem da uskoro poseti Veliku Planu i uveri se u stanje putne mreže, u stanje regionalnih puteva na teritoriji opštine Velika Plana. To stanje je veoma loše. Meni je žao što moram da istaknem sledeće činjenice – kad krenete iz Velike Plane prema Markovcu, nailazite na znak „10 kilometara rupe na putu“. Kad krenete iz Velike Plane prema Lozoviku, nailazite na isti znak. Kad nailazite iz pravca Savanovca i Krnjeva prema Smederevskoj Palanci, dočekuje vas znak „10 kilometara rupe na putu“. Kada krenete iz Velike Plane do Radovanja opet saobraćajni znak „10 kilometara rupe na putu“. Isti takav znak kad krenete iz Velike Plane prema Žabarima, prema Donjoj Livadici.

Na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pre tri godine nije izvršena rekonstrukcija puta od Velike Plane do Smederevske Palanke, u šta je Vlada Srbije uložila pet miliona evra i hvala joj na tome. Mi praktično iz grada Velike Plane ne bi imali nijedan izlazni put na kojem ne stoji saobraćajni znak upozorenja „10 kilometara rupe na putu“.

Ubeđen sam kad dođe gospodin ministar Vesić u Veliku Planu da će on uložiti svoju energiju, svoj uticaj da Vlada Srbije u budžetu za sledeću godinu predvidi sredstva za rekonstrukciju ovih puteva. Hvala vam.

Reč ima Zoran Sandić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući Skupštine, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, građani Srbije, naravno, uvek je teško kad se pravi i budžet i rebalans budžeta. Treba sve iznivelisati, treba zadovoljiti apetite svih ministarstava, a tu je jako bitan kriterijum, odnosno politika šta Vlada želi da napravi od Srbije.

Po nama iz koalicije NADA, Novog DSS-a i POKS-a, prioritet mora biti na prvom mestu poljoprivreda. Poljoprivreda mora biti nosilac razvoja privrede u Republici Srbiji. Zato bih sa ovog mesta hteo i da pohvalim povećanje subvencija sa 50,7 na 65,7, oko 15 milijardi za poljoprivredu. Naravno, to ne sme ostati samo prazno slovo na papiru, to mora da se realizuje. Do sada to nije bio slučaj.

Znamo da drugi i treći kvartal subvencija za premiju za mleko nije isplaćen. Još je tu mnogo problema. Naravno, mleka u prodavnicama nije bilo, sad ga ima po znatno višim cenama zato što je stočarstvo, odnosno u proteklom periodu od pet godina, a to može da se vidi, gospođo ministarka, i u zvaničnom Zavodu za statistiku republičkom. Za pet godina ugašeno je 5.000 gazdinstava sa mlečnim kravama. Dakle, 55.000 krava je manje, a to rezultira 700.000 litara dnevno manje mleka. Nisu krivi samo monopoli mlekara, nego i ova loša politika prema stočarstvu.

Naravno, tu je i ratarstvo. Dobro je što ste smogli snage da isplatite suncokret dodatni, sedam koma nešto dinara po kilogramu, ali nije dobro što proizvođačima kukuruza i soje koji su imali štetu zbog suše od 50% do 80%, njima se nije pomoglo. Predstavnici koalicije NADA i na Odboru za poljoprivredu su tražili da se suša proglasi elementarnom nepogodom i da lokalne samouprave izađu u susret tamo gde je najugroženije, a to je srednji Banat i južni Banat.

Naravno, mnogo je problema u poljoprivredi. Treba razmišljati dalje o regresiranoj nafti, odnosno da se ukine regresirana nafta, da se ukinu akcize za naftu za poljoprivrednike. Očigledno ove kartice preko NIS-a jako slabo funkcionišu. Naravno, tu su i sistemi za navodnjavanje. Jedva dva do tri površine se navodnjava u Srbiji, itd. Za sve ovo je bitna i jasna strategija, precizna strategija.

Gospođo ministarka, ja vas pozivam da okupite tim stručnih ljudi, stručnih institucija i da u narednom periodu napravite jasnu strategiju za razvoj poljoprivrede. Tu mislim i na stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, i da takva jedna deklaracija, takva jedna strategija bude usvojena baš ovde u Narodnoj skupštini i da bude jedan duži period, na jedno 10 do 20 godina gde bi vaši naslednici, vama je mandat jako skraćen, na dve godine, teško da možete nešto konkretno da uradite, ali da ta strategija važi za narednih 10 do 20 godina.

Ono što bih još hteo da se osvrnem, to su infrastrukturni projekti. Dobro je što se grade auto-putevi, dobro je što se pravi do crnogorske granice i do Boljara, dobro je što se gradi do Republike Srpske, Kotromana, dobro je što se pravi u istočnoj Srbiji brza saobraćajnica do Golupca, dobro je i da se pravi Fruškogorski koridor, da se povežemo preko Šapca, Loznice do Zvornika, dobro je da se pravi i sve ostalo. Tu je jedini problem po nama iz koalicije NADA što ti infrastrukturni projekti uglavnom ne idu preko tendera, nego preko međudržavnih sporazuma i tu može da bude upitna cena, a bogami čini mi se i kvalitet.

Moram da kažem, pravi se obilaznica oko Kragujevca, obilaznica oko Beograda, metro u Beogradu, obilaznica oko Novog Sada. Sad čujemo i oko Bašaida. To pozdravljam. Treba Srbija da se razvija, a gde je tu regionalni razvoj? Gospodo, Banat, srednji Banat je ugrožen. Auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad koji treba da poveže srednji i južni Banat sa Bačkom, sa našim glavnim gradom već tri godine kasni. Imamo izjave i ministara i predsednika države da je trebalo da počne 2020. godine, 2021. godine, marta 2022. godine i još nije počelo. Ovde vidimo stavku 710 miliona evra da je odvojeno za taj auto-put, ali prosto radovi kasne već dve, tri godine.

Na kraju, obilaznice se prave… Auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Obilaznica oko Zrenjanina. Gospodo narodni poslanici, 20 godina Zrenjanin čeka na obilaznicu. Ostalo je još četiri kilometra da se poveže Temišvar sa Beogradom.

Gospodine Sandiću, samo završite misao, pošto je iskorišćeno vreme poslaničke grupe.