Sledeći prijavljeni je Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, to sa prasetinom i sa gladnima sam razumeo, ali prethodni govornik je umeo da podrigiva pred gladnima. Ko ga ne poznaje mogao bi da proceni ovu njegovu kritiku kao dobronamernu, kao čoveka koji se zalaže za kulturu, za umetnost itd. Ali, gle čuda, u vreme kada je podrigivao pred gladnima, kada je otpušteno 500.000 ljudi, mogao je makar da sačuva kulturu, umetnost itd.

Nemojte dobacivati.

Najvredniji eksponati koji su vredni za umetnost i kulturu ovog naroda nalaze se u Narodnom muzeju. Baš za vreme kada je prethodni govornik podrigivao pred gladnima i kada je prodato sve što nije bilo prikucano za zemlju, kada je u grabizaciji privatizaciji kompletna društvena imovina, pa i deo državne, prodato za 6,5 milijardi, kada je proćerdano 4,5 donatorske podrške, kada je proćerdano pet milijardi koje nam je oprostio Londonski i Pariski klub, pa su oni vrlo brzo nadoknadili to što smo bili smanjili dug, pa ga ponovo uvećali, pa kažu kako u njihovo vreme dug nije bio uvećan, a zaboravili su 6,5 milijardi od privatizacije, zaboravili 4,5 milijardi od donatorske podrške, zaboravili su pet milijardi oprosta od Pariskog i Londonskog kluba, što je negde suma od 17 milijardi, pa na onih 17 njihov dug je u stvari bio 34, a ne 17 koje smo zatekli, u to vreme Narodni muzej je bio zatvoren.

Eto, otvorila je ova vlast koja je uposlila tih 450.000 ljudi koji su ostali bez posla, koja je uvećala dva puta plate, koja je uvećala dva puta izvoz, koja je deset godina, ovo je jedanaesta godina, održala kurs, a da pritom nisu smanjene devizne i zlatne rezerve, nego naprotiv, čak su uvećane. Da smo veštački čuvali kurs, verovatno bi te devizne rezerve nestale, koje su dva puta uvećane u vreme kada se to podrigivalo pred gladnima, kako je prethodni govornik hteo da ostavi utisak o gladi.

Dakle, Muzej savremene umetnosti je, takođe, otvorila ova vlast. Gle čuda, 2007. godine je vladao ko? Ovi što su podrigivali pred gladnima i otpuštali sve redom. Dakle, dok su oni podrigivali, ljudi su ostali bez posla, bez plate, a kamoli bez prasetine, bez umetnosti, bez prava da uđu u Narodni muzej i da vide najvrednije eksponate. Danas oni koji su sve to tada učinili, ili nisu učinili da zaštite Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, kulturu itd, danas izađu sa srceparajućim pričama kako ova vlast ne posvećuje dovoljno pažnje kulturi. Samo da smo otvorili Narodni muzej ponovo, ja mislim da smo zaslužili već da se podigne, odnosno da se stavi taj crveni tepih i da se podigne nekim ljudima spomenik za života.

Dame i gospodo narodni poslanici, to mi nije bila namera, nego na dnevnom redu su i sudije. Dakle, ja ću da tražim da se posebno izjasnimo, gospodine Orliću, tražim da se posebno izjasnimo o sudiji Viktorija Madžarević Čičulić, Osnovni sud u Šapcu. Na to imam pravo. S tim u vezi da kažem da se ja bojim da nas za vladavinu prava sprečava u stvari vladavina sudija. Čast većini sudija, ali pojedini se ponašaju kao opozicioni lideri i predstavnici opozicionih političkih stranaka. Oni su nezavisni od ove vlasti, ali izgleda da od bivše nisu. Ja sam to osetio na sopstvenoj koži, ali to neću komentarisati. Dakle, moje utisak je da oni umesto vladavine prava prave vladavinu sudija, a mnogi od njih su vezano i te kako za stranke bivšeg režima.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za poljoprivredu sam čuo takođe kritike, ali doduše samo od pojedinih narodnih poslanika, i s tim u vezi hoću da kažem i da zahvalim svim članovima Odbora i narodnim poslanicima koji su od 2012. do sadašnjeg budžeta za 2023. godinu permanentno podizali nivo podsticaja u poljoprivredi. Sa 19,9 milijardi iz vremena kada se podrigivalo pred gladnima, došli smo do sume od 68,5 milijardi podsticaja i vrednost agrarnog budžeta je 79, a vrednost njihovog budžeta i Ministarstva poljoprivrede i trgovine zajedno je bio 44 milijarde.

Dakle, tri i po puta smo uvećali nivo podsticaja i čuli smo kritike vezano za hektar, da je to onda bilo 12 hiljada, a da je sada to devet hiljada. Samo da im napomenem da u njihovo vreme nije bilo podsticaja po grlu, nije bilo podsticaja po sadnici, nije bilo podsticaja za mehanizaciju. Prema tome, danas podsticaji nisu devet hiljada, već 84 hiljade.

U Evropi je poznato da svaki hektar, u EU na svakom hektaru imate jedno uslovno grlo. U situaciji da mi uparimo jedan hektar i uslovno grlo, što bi bilo ravno proseku EU, mi bi imali podsticaje od 84 hiljade dinara po hektaru. Premija za mleko je 10 do 15 dinara i jedna krava da pet hiljada litara mleka dnevno, što znati da je to 50 hiljada dinara. Sama krava dobija podsticaj, za kravu se isplaćuje podsticaj od 25 hiljada dinara. To je 75 hiljada dinara i onih devet, to je 84 hiljade, pod uslovom da uradimo ono što farmeri rade u EU. Dakle, tamo je negde po hektaru nivo najviše 500 evra. Ukoliko mi spojimo jedan hektar sa uslovnim grlom, podsticaji su onda 84 hiljade dinara.

Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, zašto nema više para u budžetu? Danas smo videli određene transparente kojima se želi kazati kako je mrak u medijima. Dakle, nije mrak u medijima, mrak je u određenim mozgovima. Danas sam video čak i pripadnike stranoplaćeničkih organizacija kako drže te transparente. To sam video svojim očima i nisam mogao da verujem. Video sam i poslugu od čuvenog Vuka Murat age potomka i video sam u Briselu kako govori o neslobodi medija u Srbiji. Gle čuda, neslobodni su mediji „Junajted grupe“! Kad malo pogledate, „Junajted grupa“ registrovana je u Holandiji, „Junajted medija“ u Luksemburgu, 30 kanala tog Šolaka koji ovde ima, da tako kažem seljački, neku svoju pešadiju, svi mediji su registrovani u Luksemburgu.

Kako se onda to oni bore za slobodu Šolakovih medija u Srbiji kada oni tvrde da mi samo reemitujemo, da se ovde samo reemituje program, a da se on početno emituje u Luksemburgu gde su te televizije i registrovane. Zahvaljujući tome što navodno reemituju program ovde ne plaćaju porez i nisu iskazani u budžetskim prihodima, čak ti televizijski kanali nemaju ni pin.

Gle čuda, ovi koji su zastupljeni u njegovim medijima, gde se međusobno podržavaju neregistrovane političke stranke koje primaju novac iz inostranstva suprotno članu 12. Zakona o političkim aktivnostima. Dakle lažni ekolozi, lazne Ćute, ćufte, to kaže Eva Ras, ne znam zašto ga tako zove, ali uglavnom ti mediji u Srbiji ne plaćaju ništa. Pri tome, krše Zakon o elektronskim medijima, krše Konvenciju u prekograničnoj televiziji tako što, recimo, program ne može da bude namenjen zemlji prijema ukoliko se program reemituje, to je član 24.

Apsolutno nezakonito rade televizije, tridesetak kanala Šolakovih televizija i, gle čuda, danas transparent drži bivša novinarka koja je tražila, šta je tražila, tražila narkodilera, da se protera novinar iz Pančeva. Zamislite, ona se zalaže, kako beše Novak Filipović, i ona se zalaže za slobodu medija. U svim zemljama EU njoj bi bilo zabranjeno da se bavi javnim poslovima i politikom, ali, gle čuda, ona je našla spas kod Šolakovih prijatelja koji gazduju „Junajted grupom“, tridesetak kanala.

Još da kažem da sam primetio i jednog što je promenio i ime i prezime, odnosno promeni ime, promenio, ne znam, četiri, pet stranaka, promenio prebivalište, samo pol još nije promenio. Video sam gde on drži taj transparent o slobodi medija, a gle čuda, njegova supruga je urednica u RTS.

Takođe, sam video iz stranke ovog Vuka potomka, ljude kako drže te transparente, a supruga tog Vuka potomka je uređivala Dnevnik to pre dve godine, a onda napustila svojom voljom, jer joj je muž, Vuk potomak, prebacio 800.000 dolara u „Siti banku“. To možete slobodno da proverite. Uštedeo je čovek od plate, oni nisu bili koruptivni, kako kažu, nego je koruptivna neka sadašnja vlast, što apsolutno nije tačno.

Primetio sam da u tim redovima ovih koji se zalažu za slobodu medija ima urednica, poslanica, urednica RTS-a. Pa, mi tamo nemamo ni portira, a sad kao mi pravimo medijski mrak, a oni su žrtve medijskog mraka. Gospoda preko u stvari se zalažu da budžetski prihodi ne dolaze u kasu Republike Srbije, nego da dolaze u privatni džep Šolaka i njegovog prijatelja tajkuna, medijskog tajkuna, da mu ne pominjem ime.

Da vam kažem da oni svaki dan, šta štitite, svaki dan oni ukradu od medija u Srbiji, koji su registrovani, ukradu oko 600.000 evra. Svaki dan, a reći ću vam i kako. Član 27. Zakona o oglašavanju…Smejte se vi, gospođo, i vi ste podrigivali …, vaš suprug ima platu u javnom sektoru od milion dinara, lako je vama smejati se.

Dakle, po Zakonu o oglašavanju, član 27. televizije koje reemituju program nemaju pravo na domaću reklamu, mogu da emituju samo izvornu, luksemburšku reklamu, što nije slučaj. Dnevno na 30 kanala se emituje 300.000 sekundi nezakonitih reklama. Samo po dva evra to je 600.000 evra. Dakle, 600.000 evra puta 30 dana je 18 miliona evra, puta 12 meseci, to je preko 200 miliona evra koje Šolak ukrade nezakonitim radom piratskih medija. Danas ste vi to došli ovde da branite. To je naprosto neodbranjivo. Čak su u Briselu govorili o nedostatku slobode medija, iako se radi, zaboravili da im kažu, radi se o luksemburškim kanalima. Pa, valjda treba sloboda medija te kanale da bude u Luksemburgu, a ne u Srbiji. Mi, navodno, preuzimamo samo njihov gotov program.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče stadiona, ja sam za stadion. Dakle, izgradnja stadiona je upumpavanje para u građevinsku industriju. Dakle, tu će neka građevinska preduzeća da zarade neki novac, da očuvaju neka radna mesta, da ta radna mesta dobiju pristojnu platu, što kod njih nije bio slučaj. Oni jednu dizalicu nisu imali, jedan kokošinjac nisu napravili čestito u vreme dok su vladali, do 2012. godine.

Takođe, ja se zalažem za eksploataciju litijuma. Niste vi terali „Rio Tinto“, vi ste oterali investiciju, investiciju proizvođača automobila u Srbiji koji je trebalo da investira 1,2 milijarde. Vi ste štitili automobilsku industriju Nemačke. Oni su vas finansirali da zaustavite izgradnju fabrike automobila u Srbiji, poznate, koja je trebala da proizvodi godišnje 250.000 električnih automobila. To je vrednost BDP-a na godišnjem nivou, pet milijardi. To ste zaustavili, to je trebalo da bude u Inđiji.

Nisam ja, vi ste govorili da sam ja otrov i gospodin Atlagić. Ne, ja sam protivotrov za vaš otrov. Eksploatacija litijuma treba da bude i mi treba da proizvodimo električne automobile, a vi ste umesto da štite Srbiju, štitili automobilsku industriju Nemačke. Dižući dreku i vršeći nasilje pomogli ste da se otera investitor koji je trebao da investira 1,2 milijarde, koji je trebao na 700 hektara da napravi pogone, investitor koji je trebao da zaposli 3.300 radnika i koji je trebao da proizvodi automobila godišnje u vrednosti od pet milijardi.

Koliko bi to značilo za koperante, koji bi proizvodili komponente, ne treba ni da govorim. Znači, nisam ja otrov, ja sam protivotrov protiv vaših nasilnih, ekoterorističkih akcija koje se finansiraju spolja i vi ste politički faktor kome je zabranjeno da se finansira iz inostranstva, a vi ste došli ovde u parlament protivzakonito, jer kršite taj Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.

Dole politički ekoaktivisti i teroristi. Živela Srbija.

Sledeći prijavljeni je Dušan Radosavljević.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, ovaj budžet nije razvojni za poljoprivredu, a kada nije razvojni za poljoprivredu on nije razvojni ni zašta. Poljoprivreda od kada je nastao ovaj sistem zločinom pre nepunih 80 godina, je najstradalniji deo društva, a ona je bila nešto što je hranilo i Srbiju i okolinu. Nažalost, nije nam normalno da sada u vremenu kada imamo najveći poremećaj u Evropi i u svetu vezano za hranu, nestašice i cene koje divljaju, ne shvatamo da je poljoprivreda razvojna šansa.

Ako pričamo ovde o nekim faraonskim objektima, od preko pola milijarde dolara i to za neke grane našeg društva što se zove sport, a i te kako se malo više od običnog prosečnog razumem u taj sport, elementarno da u sportu mora postojati rezultat, da bi imao privilegiju da mu neko nešto radi. Zamislite tih pola milijarde dolara upumpati kod srpskog domaćina i u srpsko selo. Pustite to, uradite to, gospodo, pa ćete da vidite kako će srpsko selo da ozida stadiona koliko mu treba. Kako da bude srpski domaćin u saradnji sa bilo kim i konkurentan u EU kada je tamo subvencija 400 evra po hektaru, u obližnjoj Hrvatskoj i Rumuniji je 300 evra, a srpski domaćin prima 69 evra.

Zato predlažemo minimum 200 evra da se podigne srpsko selo, jer treba da znate koliko on plaća inpute, jer treba da znate koliko on plaća energente. El ga treba više ponižavati. Zapamtite nešto, ko se igra sa srpskim selom, doživeće najveću katastrofu.

Nemojte da se čudite što na hiljade sela umire. Nije nikakva mudrost kada ulažete u zdravu hranu, a ovo su prostori gde može da bude zdrave hrane, ovo su prostori gde treba da se vrate autohtone srpske rase. Da vas podsetim, Miloš Obrenović je sa njegovom mangulicom servirao je na sve dvorove sveta i puno srpsku kasu. Našta smo mi spali. Ovde sam čuo juče od predstavnika vladajuće garniture gde je rekao da zna da imaju uvoznički lobi koji uvoze zamrznuto meso koje je staro dve godine. Pa, zar to, to meni više liči na stiropor, zar to da se servira srpskim građanima.

U Kraljevini Holandiji, dragi građani i drage kolege poslanici, obrađuje se 2,2 miliona hektara i operativno kada se sve završi prihoduje se u Holandiji oko 80 milijardi dolara.

U Srbiji je 3,3 - 3,5 miliona, skoro duplo više, a privredi se 5,5 milijardi dolara. Oko 15 puta je veći prihod u Holandiji.

Završavam. Nema nam drugog modela - ili da ga prepišemo od Kraljevine Holandije ili da Srbiji vratimo ime Kraljevina Holandija. To je jedini put, sve drugo je bespuće. S verom u Boga, za Kralja i otadžbinu.

Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. povredu dostojanstva. Svakako iznošenje lažnih podataka, povreda dostojanstva Narodne skupštine.

U budžetu piše, a to sam i rekao da su podsticaji ove godine za agrarni budžet, obrazlažem zašto je povređeno dostojanstvo, 79 i nešto milijardi, da su podsticaji u poljoprivredi 68,7 milijardi. Sada to treba podeliti sa 120 dinara.

Gospodine predsedavajući, uvredljivo je da to neko ne ume da podeli, jer dobijete cifru od 560 miliona evra. Dakle, dobijete cifru 560 miliona evra i onda ustane neko i poželi da se u selo upumpa 500 miliona evra. Taj je poželo onda da oduzmemo 60 miliona evra, jer upravo omogućavamo da poljoprivreda dobije 560 miliona evra sledeće godine, a rebalansom budžeta, koji smo ovde usvojili, takođe ove godine je bilo 560 miliona evra i još smo dali za otkup pšenice i kukuruza 12 milijardi.

Dakle, za dve godine u selo smo upumpali 1,2 milijarde ili 600 miliona evra godišnje. Zato ne bih želeo da se nečija želja ispuni i da se to smanji na 500 miliona. Inače je izvoz srpskog agrara uvoz pokriven sa 175. Dva puta više izvezemo nego što uvezemo, ali mislim i ja da možemo još bolje.

Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
(Marijan Rističević: Ne tražim da se glasa.)
Ne tražite da se glasa. Zahvaljujem na tome.
Priznajem da nisam primetio. Promakla mi je ta razlika koju ste pomenuli od 60 miliona.
Tamara Milenković Kerković, po Poslovniku.
Izvolite.

Hvala lepo.

Upozoravam na povredu Poslovnika, član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Izvinite, ovde trpimo diskriminaciju danima. Ono što tretirate kao povredu Poslovnika nama ne dozvoljavate, a kolegama sa ove strane dozvoljavate danima.

Dakle, ja razumem da u Srbiji postoji diskriminacija i na tržištu rada i na tržištu javnih finansija i da postoje monopoli svuda, ali, znate, ovo je previše.

Kada se javimo za povredu Poslovnika, vi kažete da je replika, a sa druge strane kada se to desi, vi to tolerišete. U čemu je razlika? Zbog čega to radite, gospodine predsedniče? Meni to nije jasno.

Ja sam prvi put ovde, prvi put sam i u politici i očigledno nešto ne razumemo ovde, ali ne razumem duple standarde i ne razumem kako kolega Rističević može ono što nama zabranjujete i kada se javimo za povredu Poslovnika vi tretirate kao repliku.

Hvala.

Evo, kao što vidite, sve ste mogli i vi. Nikakav problem nije bio sa tim.

Da li treba Skupština da glasa vezano za član 106?

(Tamara Milenković Kerković: Ne.)

Hvala.

Sledeća prijavljena Mirka Lukić-Šarkanović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Članovi Vlade, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani, u raspravi o budžetu za 2023. godinu osvrnuću se na sektor zdravstva iz koga ja dolazim.

Ulaganja u zdravstvo nikada nisu dovoljna i nikada nije dovoljno investicija vezanih za zdravstvenu infrastrukturu. To se slažu i oni u najsavremenijim zdravstvenim i najbogatijim sistemima.

Medicina je skupa, a zdravstveni izazovi su nepredvidivi. Primer za to nam je bila ova Kovid-19 pandemija. U prethodnom periodu prethodne dve preteške godine za zdravstveni sistem i za društvo u celini zahtevala su enormna ulaganja u zdravstvo i zdravstvo je bilo prioritet svih prioriteta, a sa ciljem da se očuvaju životi i zdravlje stanovništva. U tom smislu dosta se ulagalo u infrastrukturu. Renovirane su i napravljene nove ambulante, domovi zdravlja, bolnice, klinički centri, kovid bolnice, jer je sistem bio prenapregnut i veliki je pritisak bio na sistem bolesnih ljudi koje je trebalo negde smestiti i lečiti.

Dakle, ovim budžetom za 2023. godinu za razvoj zdravstvene infrastrukture izdvojeno je više od 12 milijardi, a za Klinički centar Vojvodine je 2,8 milijardi, odakle i ja dolazim.

Nabavljeno je dosta najsavremenije opreme. Međutim, ono na šta bih ja posebno ukazala, odnosno skrenula pažnju to jeste zapošljavanje najboljih mladih lekara i medicinskih sestara tokom same kovid pandemije, da su zapravo većina ovih mladih lekara zaposlenih kasnije u post kovid periodu po bolnicama i klinikama širom Republike Srbije i to, pre svega, na one grane gde je postojao deficit, a deficit je postojao svuda, jer je unazad dugo godina postojala zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, što je zapravo jako, što se tiče kadra, oslabilo naše zdravstvene ustanove.

Samo u UKC Vojvodine zaposleno je preko 700 mladih lekara i medicinskih sestara, tačnije 715. Od ovog broja na današnji dan još 75 lekara i medicinskih sestara se nalazi u kovid sistemu. Ostali su raspoređeni na klinike i odeljenja KC Vojvodine u Novom Sadu.

Ono što mislim da sada mora biti naš zadatak jeste da se stvori takva klima i uslovi da se motivišu ovi mladi ljudi da ostanu u zemlji u kojoj su rođeni, u kojoj su završili školu i da ne odlaze. S druge strane, mislim da moramo da zaustavimo odliv najboljih profesionalaca, ljudi sa velikim znanjem i iskustvom koji zapravo treba da ostanu u državnom sistemu, odnosno da ne odlaze i napuštaju u privatni. Uglavnom oni odlaze u privatni sistem i da rade još uvek u tom sistemu, ali takođe da vrše edukaciju ovih mladih ljudi od kojih će u perspektivi postati, takođe, veliki stručnjaci. Međutim, podsećam vas da, kada govorimo o medicini, kada mladi lekar završi Medicinski fakultet to nije kraj učenju. Mislim da tada tek počinje učenje. Znači, treba dosta vremena da bi mladi doktor radio, dosta se edukovao, učio, pa tek onda da od njega stvorimo stručnjaka i na taj način kada planiramo zapošljavanje u zdravstvu jako je bitno i ovo faktor vreme uzeti u obzir za edukaciju ovih mladih ljudi.

Dobar stimulans za mlade medicinske radnike bila bi i podrška države u rešavanju stambenih pitanja po modelu za vojsku i policiju, što bi ih dodatno vezalo za ostanak u Srbiji. Naš prioritet u narednom periodu bi morao biti prevencija, odnosno još veći razvoj primarne zdravstvene zaštite. Dobra prevencija je ključ dobre i efikasne zdravstvene zaštite i zato bi trebalo organizovati i sprovoditi što više preventivnih pregleda, ali i skrining testova, pre svega za rizične grupe. To je s jedne strane.

S druge strane se suočava deficit, a to je zapravo da se nedovoljno radi na informisanju i zdravstvenom prosvećivanju stanovništva o važnosti prevencije.

Ono što sam postavila kao pitanje matičnom odboru to je pitanje koje se ticalo palijativnog lečenja. Pozdravio bih inicijativu ministarke zdravlja da se kovid bolnice, nakon zatvaranja, iskoriste za formiranje različitih vidova palijativnog lečenja. Dakle, potreba za palijativnim lečenjem je ogromna jer je broj pacijenata obolelih od neizlečivih bolesti ne samo malignih sve veći, a zahtevaju negu i dostojanstven kraj života.

Nedostatak palijativne nege ne trpe samo oboleli, već njihova porodica, okolina, ali i ceo sistem. Posebni problem za zdravstveni sistem su pacijenti oboleli od neizlečivih bolesti, a koji zapravo nemaju porodicu. Znači, dodatno imamo problem.

Dakle, pored zdravlja pomenula bih i obrazovanje koje je uz zdravstvo jedan od najvećih sistema u javnom sektoru, a koje mora ostati prioritet, predstavlja temelj, znači fundament svakog društva. Ovo nije floskula, ovo je zapravo suština, jer ako neko želi da razori jedno društvo, onda razara porodicu, obrazovanje i veru i onda je to kraj.

Bez adekvatnog obrazovanja nema razvoja nauke i naučne misli, a samim tim ni napretka celokupnog društva. Obrazovanje nikako ne bih odvajala od vaspitanja, vaspitanje se nosi od prve kuće, a to je porodica i trebalo bi da se nastavi kontinuirano kroz školovanje. Škola ne sme biti samo obrazovna, ona mora biti, kao što je nekada bila, vaspitno-obrazovna ustanova u kojoj se mora znati uloga i mesto svih učesnika u vaspitno-obrazovnom procesu. Ako obrazovanje zakaže, ceo sistem se urušava, te ne može biti ni dobrog učitelja, lekara, inženjera, majstora, poljoprivrednika, ali ni čoveka.

Takođe, kao što obrazovanje ne bih odvajala od vaspitanja, tako ni visoko obrazovanje ne bih odvajala od nauke, nije dobro i nije uputno, jer zapravo visoko obrazovanje predstavlja naučnu bazu.

Želim da pohvalim projekat studenskog stanovanja, jer u narednoj godini za ovaj projekat je izdvojeno preko 80 miliona i u prethodnoj godini je bilo oko tri miliona izdvojeno, jer je to, možemo reći, bio pilot projekat. Ovo je za individualnu pomoć studentima veoma značajna socijalna komponenta prosvetnog budžeta, i to je za svaki respekt.

Očekujemo, takođe, da će novoformirano Ministarstvo nauke nastaviti započete projekte u oblasti nauke i započeti, naravno, nove. Ovde mislim, pre svega, na infrastrukturnu podršku i afirmaciju inovacija neophodnih za naučno-tehnološki napredak društva, kao i veći broj naučno-istraživačkih projekata koja su uslov za napredovanje u zvanje naučnih radnika. Treba iznaći način da li broj ili na neki drugi način razmisliti da ovaj broj bude veći, jer je velika diskrepanca između broja naučnih radnika i naučno istraživačkih projekata i onda to dosta koči naučne radnike u napredovanju, odnosno izboru u zvanje.

Ne treba zaboraviti ni zaštitu intelektualne svojine naših naučnika, istraživača i inovatora.

Nisam se osvrtala na budžetske iznose. O tome su govorile moje druge kolege, ali ovom prilikom želim da u ime poslaničke grupe Ivica Dačić – SPS kažem da ćemo podržati budžet za 2023. godinu, posebno ceniti činjenicu da se donosi u izuzetno složenoj globalnoj situaciji. Zahvaljujem se.