Koleginice Manojlović, zloupotrebljavate Poslovnik…

(Tatjana Manojlović: Nije pomenuo da je Valjevo jedan od najzagađenijih…)

Prethodni govornik ima vreme poslaničke grupe kojoj pripada i može da govori o čemu želi, a ticalo se dnevnom redu.

Da li imate svest da je ovo samo jedna ružna slika i ništa drugo? Govorite preko mene, bez osnova ste se javili po povredi Poslovnika.

Hvala vam i nemojte više na ovaj način da zloupotrebljavate Poslovnik, ja zaista onda moram primeniti kaznenu politiku, a ne želim to.

Nastavljamo dalje.

Po prijavi za reč, kolega Ljubinko Đurković. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, predstavnici Vlade, poštovana predsedavajuća, dragi moji saborci, mi danas ovde sabrani u Skupštini Republike Srbije bez razlike imamo obavezu da preuzmemo odgovornost za junake koji su branili našu otadžbinu i rodoljubivi narod i građane Srbije od Pakraca do Paštrika i Košara. I oni su od svakojakog neprijatelja i oni su znali da žrtvuju i mnogi su dali svoje živote za odbranu svoje otadžbine, svojih porodica, svoje vere, a bilo je svih vera koji su branili otadžbinu, svojih svetinja, da bi danas mi živeli u ovoj slobodi.

Naša je obaveza da nađemo mogućnost da zadovoljimo i poboljšamo njihov status.

Deleći u ratu sudbinu sa svojim saborcima i znajući koju su žrtvu podneli za ovu otadžbinu, da bismo mi danas ovde bili i odlučivali o njihovoj daljoj sudbini, ja sam ne hteo, nego prinuđen da stanem uz njih i da nađemo mogućnost za zadovoljenje njihovih osnovnih i nužnih potreba.

Oni nisu ratovali za privilegije, ali izvojevajući slobodu za sve nas ovde, mi smo u obavezi da im to obezbedimo. Pored do sada učinjenog i obećanog, mi moramo naći mogućnost za neprekidno, kvalitetno i prioritetno zdravstveno osiguranje, a kroz to banjsko i klimatsko lečenje, ali ne samo za invalide, nego i za one koji su narušili svoje zdravlje braneći svoju otadžbinu.

Mi moramo obezbediti za njihovu decu besplatno obrazovanje i školovanje na univerzitetima, kao i besplatno stanovanje ako škole i fakultete završavaju van mesta stanovanja.

Mi moramo naći mogućnost za one koji nemaju nikakve prihode da imaju dodatak u visini minimalnog ličnog dohotka, a i oni koji imaju ako postoji mogućnost da se iznađe, da se obezbedi borački dodatak bar u visini minimalne penzije u Republici Srbiji.

Kolega Đurkoviću, 3,06 je bilo vaše vreme poslaničke grupe, ali završite misao. Završite.

Da završim kroz jednu rečenicu.

Uvažavajući napor vaš, gospodine ministre Selakoviću, na započetom radu da obezbedimo ovo što ja tražim, molim vas da ovo dođe do ostvarenja kako bi tim borcima odali zahvalnost za svu žrtvu koju su podneli, a nama darivali slobodu.

Hvala vam.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Hvala, uvažena gospođo potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram i izlaganje svog prethodnika na ovu temu jednom vrstom podrške za ono što je misija ministarstva na čijem sam čelu, a i Vlade čiji sam deo. Iz tog razloga će u mom budućem radu i u radu ove Vlade i ministarstva apsolutno jedan od prioriteta biti i delokrug nadležnosti ovog ministarstva, naročito onaj deo koji se tiče i boračke problematike, odnosno boračkih pitanja.
Baš na liniji onoga što jeste politika i ove Vlade, ali i politika predsednika Vučića, ja podsećam da je upravo zahvaljujući predsedniku Vučiću 2015. godine ono što je do dvanaeste godine javno nazivano NATO kampanjom ili NATO bombardovanjem i zvanično nazvano onim pravim imenom, a to jeste NATO agresija i da se od 2015. godine svakog 24. marta taj dan obeležava na poseban način, da se upravo zahvaljujući inicijativi predsednika Vučića i Vlade Srbije posebna pažnja poklanja obeležavanju bitke na Košarama, herojima sa Košara i onima koji su svojim herojstvom zaustavili kopnenu agresiju na našu zemlju 1999. godine.
Ja sam već juče govorio o složenim pitanjima vezanim za boračku problematiku, o činjenici da je Zakon o boračko-invalidskoj zaštiti koji se primenjuje od prošle godine u dobroj meri rešio i pitanja ratnih vojnih invalida, ali ne u potpunosti, civilnih invalida rata, kao i porodica palih boraca, ali da je za rešavanje onoga što jesu problemi i pitanja od značaja za boračku problematiku, ostalo mnogo toga da se radi.
Drago mi je što je uvaženi prethodnik i pomenuo ono što je apsolutni prioritet, a jeste pitanje rešavanja zdravstvenog osiguranja koje na osnovu naših propisa, na osnovu naših zakona jeste rešeno.
Dakle, ako neko lice ne ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu po bilo kom drugom osnovu, a prepoznato je, registrovano kao lice sa statusom borca, po tom osnovu mora da mu bude overena zdravstvena knjižica. Imamo slučajeva i primera gde to tako nije vršeno.
Ja sam obećao predstavnicima boračkih organizacija, 128 njih je bilo prisutno pre osam dana na sastanku koji smo imali u Palati Srbije, da ćemo do polovine ovog meseca imati zajednički sastanak sa dr Danicom Grujičić, ministarkom zdravlja, gde ćemo razgovarati i ovom pitanju, ali i o generalno pitanju lečenja, o pitanju određene vrste i prioriteta za koje smatramo da borci treba da imaju u tretiranju pred ustanovama zdravstvene zaštite, ali i banjskog klimatskog oporavka, odnosno rehabilitacije gde smo razgovarali ne samo o potrebama ratnih vojnih invalida, civilnih invalida rata, već i boraca koji bi trebalo da budu uključeni u tu grupu.
Pomenuli ste još niz prava ili privilegija koje borci u nekim drugim državama uživaju. Imamo i tu sreću da je dr Goran Cvetanović, na čelu zajedničke konferencije, pardon, stalne konferencije gradova i opština, ne samo kao gradonačelnik Leskovca, već kao nekadašnji borac, učesnik u odbrani naše otadžbine 1999. godine, kada je došlo do NATO agresije, pre toga oružane pobune terorista na Kosovu i Metohiji, pa razume potrebe same boračke populacije, te ćemo i preko stalne konferencije gradova i opština takođe razgovarati o tome.
Ja ću vam samo pročitati da već nekoliko egzaktnih podataka koji verujem da će i vama značiti, dakle prema Zakonu o boračko-invalidskoj zaštiti mi imamo 12.116 korisnika koji već sada ostvaruju određena prava koja se tiču novčanih naknada, novčanih obeštećenja. Dakle, to su prava ratnih, vojnih i civilnih invalida, porodične invalidnine po umrlom ratnom vojnom invalidu, po palom borcu kada su u pitanju njihovi roditelji, a zatim i dodaci za negu ratnih vojnih invalida koji su kategorisani po određenim grupama.
Kada je reč recimo samo o mesečnim davanjima iz budžeta za kategoriju porodične invalidnina, po umrlom ratnom vojnom invalidu, dakle mesečno ide, mi izdvajamo iz budžeta 425 miliona dinara mesečno, za nadoknadu članovima njegove porodice. Pojedinačno to je 81.588 dinara mesečno.
Samo ću vas podsetiti, ovo nije doneto ni 1999. godine, ovo nije doneto, kao zakonski propis ni 2004. godine, ni 2008. godine. Doneto je u vreme predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Ane Brnabić 2019. godine. Da li to nekome može da vrati sina kojeg je izgubio, oca, brata? Ne može.
Ali, ono što je važno sve probleme i balast prošlosti koje smo nasledili, rešavamo jedno po jedno kako i kada možemo. Doći će i ovo na red o čemu ste vi govorili, gde sam vas veoma pažljivo slušao i ovo nije pitanje za mene ideološke prirode. Veoma ste inspirativno i dobro govorili. Ne samo pripadnici srpskog naroda, već i pripadnici različitih i vera i nacija koji žive u Srbiji, banili su Srbiju, neki dali ono najvrednije što su imali, svoje živote.
Ima mnogo toga što treba da uradimo, ali hajte za početak da mi popišemo i registrujemo sve one koji su bili borci. U ovom trenutku imamo kao država problem. Registrovano je svega 25 hiljada naših građana. Ja ne znam, da li je to 5%, 6% ili 7%, 4% od ukupnog broja, ali ćemo pokrenuti jednu veliku akciju da registrujemo te naše građane, da znamo svakoga ko je bio borac, da se time ponosi, branio je zemlju, radio nešto časno i čestito, da svako dobije spomenicu ko je učestvovao u tome, da kada se pojavi sa svojom boračkom legitimacijom da mu je to dovoljan osnov da mu se overi zdravstvena knjižica, da nema tu vrstu problema.
Mnogi naši borci su i teško oboleli, oboleli od malignih oboljenja, da mogu da ostvare pravo na lečenje, neki da se i oporave, ali i neki minimum, da u onim gradovima i opštinama gde nije podignuto nikakvo spomen obeležje našoj mladosti koja je dala svoj život u borbi za slobodu našeg naroda, da budu podignuti dostojanstveni spomenici.
Da se jednom ili više puta u godini okupe porodice tih ljudi koji su dali svoje živote, da im tada svako od nas koji se politikom bavi pokloni dužno poštovanje. Nekada se to u prošlosti desilo tim porodicama, ne daj Bože u budućnosti, može da se desi nekome drugom. Daće Bog da se ne dešava, ali nema ovde u ovoj sali nekoga ko nije potomak palog borca iz bilo kog rata za oslobođenje i ujedinjenje našeg naroda.
Prema tome, imamo mnogo primera grešaka iz prošlosti različitih vlasti, različitih režima. Svakome ko sada obavlja vlast, to je dužnost da takve greške ne ponavlja,, a da ovo kao nešto što treba da bude stvar samopoštovanja našeg naroda, da se ovoga držimo i da kada god možemo i koliko god možemo i u našim budžetima odvajamo više sredstava i za ovu namenu.
U ovom trenutku na boračko-invalidsku zaštitu odvojeno je, ako se ne varam i o tome sam juče govorio, 17 milijardi 705 miliona dinara. To jesu ozbiljno velike pare, ali će nam se uvek činiti da su nedovoljne.
Ako napravimo dobar plan, ako sa ljudima dobro budemo radili, a ja sam voljan to da radim, da viđam naše borce, članove boračkih udruženja, da zajednički sa svojom državom radimo na tome, da nemamo slučaj da nam se nekome ko je bio istaknuti borac isključi struja, nije je plaćao.
Već smo imali takve neke slučajeve u prethodnih nekoliko dana. Intervenisali smo, nikome ne opraštajući to, ali okupe se drugi drugovi borci. Neko ima više, pa pomogne, pa se izmiri neki dug. Ali, budite uvereni, tu imate moju reč, radićemo na tome, kao što sam i dao i svim pripadnicima boračkih udruženja.
Nemojte me shvatiti pogrešno, ja sam vaše reči shvatio i kao motiv i kao podsticaj i kao podršku da na tome radimo zajedno, bez obzira da li smo u vlasti ili opoziciji, a ponosim se što sam deo te Vlade ili bio nekada deo Vlade upravo u vreme predsednika Vučića, kada smo tim događajima iz naše prošlosti počeli da dajemo mesto koje im pripada i da se tih dana bez obzira na razlike političke među nama setimo onih koji su za otadžbinu dali svoje živote, neko je dao ruku, neko nogu, neko nažalost pamet. Da se setimo toga dana onih koji su pali, a svakoga dana da gledamo da pomažemo onima koji su preživeli u toj borbi da ono što im je života ostalo, njima, njihovim članovima porodice, koliko toliko bude bolje. Hvala vam.

Zahvaljujem ministre.
Reč ima kolega Nikola Bokan.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana potpredsednice, uvaženi predstavnici Vlade, narodni poslanici, građani Srbije, na početku mog današnjeg izlaganja insistiram napomenuti bezobzirnost i lagodnost određenih narodnih poslanika prilikom iznošenja njihovih predloga.

Ne znam da li isti prate situaciju na globalu i regionu, ali sukobi su eskalirali, zaoštreni su politički odnosi, što sve utiče na rast cena energenata, a mi danas se nalazimo u situaciji da u Srbiji imamo grupu ljudi koji zloupotrebljavajući medijski prostor i mandate koji su im uručeni pokušavaju da prikupe jeftine političke poene.

Ovo se ne odnosi samo na one koji su bili u mogućnosti da ostvare boljitak u našoj državi. Za njih govore njihovi izborni rezultati koji su iz ciklusa u ciklus sve lošiji. Ovo se odnosi na one koji iznoseći paušalne navode podilaze glasačkom telu tj. pokušavaju da podilaze glasačkom telu kroz nerealne, politički nekorektne i neobjektivne stavove, kao i kroz populističku retoriku kojom pokušavaju da obmanu građane, a sve što pričaju pričaju bez bilo kakve odgovornosti i mogu da nanesu samo štetu Republici Srbiji.

To su isti oni koji hoće hitnu raspravu po pitanju KiM sa duplim vremenom za diskusiju i učešćem predsednika Republike, a onda kada predsednik Republike dođe na diskusiju oni ostanu bez teksta.

Republika Srbija je odgovorna država, država koja brine o svojim građanima i donosi odluke koje možda nisu uvek po volji svih građana, ali jesu u njihovom interesu. Zato je to narod prepoznao i najveću podršku ukazao predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću.

Baš zbog tih paušalnih navoda neophodno je napomenuti i podsetiti narod šta je nekada rađeno, a šta sad, a građani su tu da posvedoče i u nekom budućem periodu opet odluče kome će da ukažu podršku.

Na delovanje bivšeg režima se možemo podsetiti kroz urušavanje privrede. Vojska je srozavana na najniže grane. Uništavani su oruđe i oružje. Topljeni su tenkovi, a postupalo se isključivo po tuđim nalozima. I danas su skandalozne izjave doskorašnjeg predsedničkog kandidata opozicije i nekadašnjeg načelnika Generalštaba po pitanju naše vojske i Republike Srbije, što opet dovodi do pitanja – u čijem interesu to radi i kome tako želi da predstavi našu otadžbinu, a za razliku od njihovog vremena danas naša vojska raspolaže sa najsavremenijom opremom, a naročito pozdravljam odluku da se oficirima i podoficirima povećaju plate za rekordan iznos od preko 25%.

Do 2012. godine mnoštvo mladih ljudi je otišlo iz naše države. Danas te mlade vraćamo i pokušavamo kroz različite projekte to da realizujemo, pri čemu pozdravljam Projekat „Tačka povratka“.

Možda neki i dalje žele da ospore šta je učinjeno, ali dela govore i definitivno su vidljiva.

Nema mesta u Republici Srbiji u kome se ne može videti rezultat desetogodišnjeg rada. Imamo rekordan broj zaposlenih, plate nikada nisu bile veće, penzije od početka godine rastu za 20% a subvencije nisu bile nikad pristupačnije. Svi društveni slojevi su obuhvaćeni. Posebno ističem pomaganje mikro i srednjim preduzećima, kao i pomoć domaćim poljoprivrednicima.

Pošto mnogi vole ovde da pomenu i srpsku dijasporu, napominjem da nikad veća sredstva nisu bila namenjena za nju.

Što se tiče kapitalnih projekata, mnogi su urađeni i nastaviće da se rade i brze pruge i mostovi i auto-putevi. Samo u Novom Sadu, odakle ja dolazim, mnogo toga je urađeno. Ali, ono što me naročito raduje jesu rezultati na teritoriji okolnih naseljenih mesta. Bivši gradski čelnici do 2012. godine uopšte nisu zailazili na teren okolnih naseljenih mesta i tražili ono što je potrebno tom narodu. Danas jedan Futog ima halu, završava se bazen, Ledinci imaju fiskulturnu salu, na Vidovdanskom naselju se radi vrtić, tj. na Sajlovu je urađen već vrtić a na Vidovdanskom naselju se radi dom zdravlja. U Veterniku smo uradili stanove za izbeglice a svakodnevno se rade i realizuju projekti u vidu puta, asfalta i širenja vodovodne i kanalizacione mreže.

Na osnovu iznetog, molim sve narodne poslanike da usvojimo predmetni budžet za 2023. godinu i da dozvolimo stručnim ljudima koji se nalaze na odgovornim pozicijama da nastave da se brinu o našim građanima na što bolji način.

U ovo nevreme jedinstvo srpskog naroda nije nikad potrebnije. Dajte da pomognemo i pružimo podršku predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, za koga je glasalo preko dva miliona i 200 hiljada građana, jer on ne radi samo u interesu tih građana, već svih, bez obzira na njihovu pripadnost i bez obzira na to za koga su glasali. Dajte da pokažemo ozbiljnost na delu, moralnu i političku odgovornost i da pomognemo našim građanima da sledimo jedinstven put, srpski put. Hvala vam puno na pažnji i živela Srbija!

Zahvaljujem.
Po redosledu prijavljenih, dr Danijela Grujić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, urušavanje našeg obrazovno-vaspitnog sistema i nipodaštavanje kulture, na šta smo toliko ukazivali ispred Stranke slobode i pravde, uzeli su svoj danak u eskalaciji vršnjačkog nasilja i nasilja nad profesorima, izvodeći na ulice naših gradova na hiljade i hiljade prosvetnih radnika nezadovoljnim stanjem u prosveti, koje je toliko dugo zapostavljena.

To nalaže daleko značajnije ulaganje u obrazovni državni sistem, u plate naših prosvetnih radnika, naših učitelja, vaspitača, nastavnika, vannastavnog osoblja. Plate naših prosvetnih radnika su najniže u javnom sektoru i takve će ostati i nakon uvećanja od 12,5% koje je projektovano ovim budžetom. Naime, 9,3% su niže plate prosvetnih radnika od prosečne republičke plate u Republici Srbiji. To je nepodnošljivo.

Moguće je naći sredstva za daleko veći budžet za Ministarstvo prosvete. Mi smo predložili kroz zakon o porezu na ekstra dobit, ali moguće je i uspešnim restrukturiranjem ovog budžetskog rešenja. Moguće je čak duplo više sredstava izdvojiti, što bi omogućilo i dostojanstven život našim prosvetnim radnicima, podizanje ugleda njihove profesije, ali i obezbeđivanje besplatnih udžbenika i besplatnog obroka za sve naše učenike osnovnih škola, što bi bila izuzetna socijalna mera, složićete se, u ovim uslovima galopirajućeg nepodnošljivog siromaštva.

Čak 400 hiljada naših radnika radi za minimalac. Zbog toga je bitno obezbediti relativno uravnotežene uslove školovanja za svu našu decu. Ali, to bi omogućilo i obezbeđivanje nastavne opreme i ulaganje u kompjuterske učionice i prilično zaostale kompjutere, čak i po 15 godina stare, i obnovu novim kompjuterima.

Naravno da to nije dovoljno da se podigne društveni status prosvetnih radnika, potrebna je i adekvatna zakonodavna inicijativa i mi ćemo u narednom periodu ispred naše poslaničke grupe predlagati zakone u oblasti obrazovanja, u korist podizanja ugleda prosvetnih radnika, ali i da bismo podigli kulturni i obrazovni nivo našeg stanovništva, da bismo takođe očuvali kvalitet nastave u Republici Srbiji i da bismo osnažili i uravnotežili vrednosni sistem našeg društva.

U eri megalomanskog ulaganja u kule i gradove na vodi, u drumove, stadione, pruge, u ono materijalno, predlažemo okretanje onom duhovnom čoveku, oplemenjivanju društva, umanjenju agresije u društvu, ulaganjem u obrazovanje i kulturu. Zahvaljujem se.