Pozdravljam pre svega potpredsednicu Skupštine, naravno ministarke, ministre i, naravno, posebno gospodina državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja.
Ono što me je inspirisalo da se večeras javim, iako je zaista malo i kasno i svi smo verovatno umorni, ono što je rekao gospodin Siniša Mali, potpredsednik Vlade, mogu da kažem da me je inspirisao tim što je rekao da će biti za zdravstvo uloženo 49 milijardi dinara, da će zdravstvo biti na prvom mestu. Pozdrav za sve moje kolege koje ovo slušaju. Prema tome, biće verovatno i veće plate i bolji standardi rada.
U svakom slučaju, moje je da kažem da punu podršku pružam i predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je mnogo učinio za zdravstvo. Učinio je toliko da je u poslednjih nekoliko godina neuporedivo sa decenijama kada nije uloženo ništa u zdravstvo, naravno, i sredstva rada kao nešto što nadograđuje infrastrukturu i u svakom slučaju jako je bitno da imamo mlade lekare. Negde oko 100 lekara je primljeno, najboljih lekara, koji će sigurno zameniti starije lekare.
Ono što hoću da kažem i o budžetu da ja mislim da je to četiri godine ekonomskog fakulteta stavljeno faktički u ove 2000, ako ne i više, strana. Za lekara su, naravno, novi svi ovi ekonomski izrazi. Moram i da ocenim u svakom slučaju, ako mi se pruža prilika da kažem da je ovaj budžet uravnotežen, da je posvećen boljem životu građana i sa dovoljno rezervi energenata, što je veoma bitno. Ono što mogu da kažem, svakako i ovo što je večeras bilo - 49 milijardi odvojeno za zdravstvo.
Na drugom mestu bi bili energenti koji su, zaista u celom svetu, jer znamo da živimo u teškim vremenima, to treba da znamo svi, apsolutno su teška vremena, što se tiče i situacije na Kosovu, što se istočne Evrope gde je, da kažemo, konflikt, ili već kako bih ga nazvala, blizina rata našim granicama i u svakom slučaju suša koja je bila i koja je možda oštetila poljoprivredne useve i radove. Ono što jeste ti usevi su u stvari hrana, naravno, imamo rezerve. Sa ovim budžetom je data jedna velika sigurnost građanima, tako da ne moraju da brinu kada neko drugi brine o nama, a posebno videli smo da je to u ovom budžetu.
Ja bih prikazala, ukoliko imam vremena, samo možda dve stvari. To je infrastruktura koja je veoma bitna, ali ću vam prethodni reći koji su to… Ministarstvo zdravlja se finansijski ogleda kroz šest programa – uređenje i nadzor u oblasti zdravlja, preventivna zdravstvena zaštita, razvoj kvaliteta i dostupnost zdravstvene zaštite, a ono što je bitno jeste da je najviše uloženo u razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova i podrška ostvarenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ovo sam izdvojila namerno, jer tu su najveća ulaganja. Za hronične ne zarazne bolesti… Nadam se da će se o tome u sledećem budžetu voditi računa o tome. Te bolesti su na vrhu, naravno, ne zaraznih bolesti, a u koje spada dijabetes i u koje spadaju onkološke bolesti.
Da sada pređem na ovu infrastrukturu, pa da kažem da je infrastruktura, sem puteva koji su jako bitni za stizanje i hitnost urgentnih, ne samo urgentnih stanja, nego uopšte komunikacije između zdravstvenih centara, bolnica, domova zdravlja, bitno je i to koje se zgrade podižu, odnosno koje se bolnice podižu. Tako program 1803 – razvoj kvaliteta i dostupnost zdravstvene zaštite podrazumeva… Ovaj program ima 14 projekata, programskih aktivnosti od kojih najveće učešće imaju zdravstvena zaštita lica na izdržavanju.
Ovo ću preskočiti pošto nemam mnogo vremena i preći ću odmah na infrastrukturu. Izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, čiji je osnivač Republika Srbija u iznosu od tri milijarde dinara, 24,4%, obuhvata nabavku medicinske i druge opreme, kao i investicije i investiciono održavanje zdravstvenih ustanova. Informatizacija zdravstvenog sistema u jedinstven informativni sistem u iznosu od milion i 500 hiljada dinara, 12,20%. U 2023. godini planira se proširenje elektronskog recepta, svi pričaju o tome, za B i C listu lekova u sekundarnim i tercijarnim ustanovama zdravstvene zaštite; proširenje portala e-zdravlje za samoprocenu; integracija lokalnih zdravstvenih informacionih sistema sa centralnim servisima, sistem za davanje konzilijarnih rešenja elektronskim putem, primena veštačke inteligencije u oblasti radiologije. Projekat, koordinacija, nadzor i kontrola, rekonstrukcija kliničkih centara Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad u iznosu od 211 miliona dinara, iz budžeta je opredeljeno 74 miliona dinara, iz kredita 137 miliona dinara. Sredstva su namenjena za rad jedinice i implementaciju projekta koji obavlja koordinaciju aktivnosti i daje administrativnu podršku projektima.
Rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, Novi Sad, u iznosu od dva milijarde 821 hiljade, 600 hiljada dinara, 22,95% iz budžeta. Opredeljena je jedna milijarda 821 hiljada, 500 hiljada dinara iz kredita. Milion dinara, projekat obuhvata rekonstrukciju i dogradnju postojeće zgrade od 33.500 metara kvadratnih, kao i nabavku medicinske opreme.
Rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Beograd, u iznosu od četiri milijarde 281 hiljade 300 dinara, 34,82% iz budžeta je opredeljeno. Tri milijarde 280 miliona 200 hiljada iz kredita. Jedna milijarda dinara – ovaj projekat obuhvata izgradnju nove zgrade, rekonstrukciju stare i rehabilitaciju zgrada u unutrašnjem krugu Urgentnog centra Srbije, kao i nabavku medicinske opreme.
Razvoj zdravstva, sada neću o nekom kreditu, to ću drugi put, sada prelazim na obavezno zdravstveno osiguranje…
