Zahvaljujem ministru Malom.
Reč ima ministar Goran Vesić. Izvolite.
(Narodna poslanica Dragana Rakić dobacuje.)
Molim poslanicu Rakić da ne dobacuje.

Kao što ste, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, mogli da primetite, ovde ima poslanika koji nisu reč progovorili o budžetu. Njih budžet ne interesuje, njima je nevažno ko će dobiti povećanje penzija, ko će dobiti povećanje plate. Njima je nevažno šta ćemo uraditi iz budžeta. Njima je potpuno nevažno da li će se završiti obilaznica oko Beograda u junu naredne godine. Njima je nevažno da li će se završiti brza saobraćajnica između Surčina i Novog Beograda u martu ove godine. Njima je nevažno da li će se završiti auto-put Sremska Rača-Kuzmin. Njima je nevažno da li će se raditi Fruškogorski koridor. Njima je nevažno da li će se graditi Moravski koridor.
To su stvari koje njih ne interesuju, zato što oni nikada to nisu radili, zato što je njihova politika vređanje i zato što je njihova politika blaćenje drugih ljudi.
Zato danas kada pričamo o budžetu za narednu godinu, umesto da pričamo o drugim predlozima, da li neko predlaže da može nešto drugo da se uradi, mi slušamo vređanje i onda je to razlog zbog čega su tu gde su i zbog čega nikada, hvala Bogu, ne mogu da odlučuju o budžetu.
Kako izgleda budžet za infrastrukturu ove godine? To je rekla premijerka u svom uvodnom ekspozeu. Ove godine Srbije izdvaja 423 milijarde 900 miliona dinara za kapitalne projekte, za razvoj infrastrukture. To je 3,6 milijardi evra. toliko izdvajamo za projekte infrastrukture.
Godine 2011, u budžetu za 2011. godinu za razvoj infrastrukture je bilo izdvojene 32 milijarde dinara ili 305 miliona evra. Te godine je za razvoj infrastrukture potrošeno 275 miliona evra. U periodu od 2008. do 2012. godine utrošeno je za razvoj infrastrukture u Srbiji 1,2 milijardi evra. Znači, mi samo ove godine ulažemo 3,6 milijardi evra, ulažemo tri puta više nego što su oni uložili u periodu od 2008. do 2012. godine. Toliko njih interesuju građani Srbije. Toliko ih interesuje da li će građani Trstenika ili Kraljeva ili Kruševca ili Požege imati vezu auto-putem do Beograda. Toliko ih interesuje da li će Novi Pazar biti vezan sa brzom saobraćajnicom preko Raške do Kraljeva. Toliko ih to ne interesuje, jer da ih interesovalo mogli su to da rade, a nisu radili. Nisu radili ništa od ovih projekata.
Da li se sećate kako su izgledale pruge do 2012. godine? Danas imamo brzu prugu između Beograda i Novog Sada. U ovom budžetu za koji vi glasate predviđen je završetak brze pruge do Subotice, do 2025. godine. Kada naši mađarski partneri budu završili svoj deo pruge, 2025. godine ići ćemo vozom brzine 200 na sat od Beograda do Budimpešte. U ovom budžetu nalazi se projektovanje pruge od Beograda do Niša, takođe brze pruge. Ako bude sve kako treba, a o tome pričamo sa EU, to gospodin Mali zna bolje od mene zato što pregovara o tome sa EU, imaćemo 2028. godine brzu prugu od Niša do Budimpešte, a onda nastavak do Preševa.
Malo pre me je jedan poslanik iz Novog Pazara pitao u vezi pruge Novi Pazar-Raška. Predviđena je u ovom budžetu rekonstrukcija 150 kilometara pruge Stalać-Kraljevo-Rudnica, a odatle da se nastavi pruga do Raške.
Nije predviđeno tih dvadesetak kilometara kroz rekonstrukciju, ali predviđeno je ovih 150 kilometara, kao što je predviđena i rekonstrukcija pruge Valjevo – Vrbnica, a to znači da ćemo imati, pošto smo uradili već rekonstrukciju pruge Resnik – Valjevo, novih 270 kilometara će imati rekonstruisanu prugu Beograd – Bar, bar sa srpske strane. To je sve predviđeno ovim budžetom.
Kao što, moram da kažem, kroz ovaj budžet možemo da vidimo kako izgledaju projekti i postrojenja za preradu i prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, kao što možete da vidite ukupno se gradi 6.095 kilometara kanalizacije na 110 lokalnih samouprava, na 211 lokacija, eleno su naši kineski partneri, plavo je ono što radimo sa Nemačkom razvojnom bankom KfW, što ste inače na prošloj sednici prihvatili, ono što je ljubičasto, to je ono što radimo sa EU kroz IPA 2017, IPA 2020, pa 2023, a ono što je plavo, to radimo sa Razvojnom bankom Saveta Evrope.
Pogledajte kako izgleda Srbija i koliko građana pokrivamo kanalizacijom. Pa, što to nisu uradili oni koji vređaju, ali jel bilo zabranjeno da se gradi kanalizacija? Jel neko bio po turu ako gradite kanalizaciju? Nego ih nije interesovalo, baš ih je bilo briga da li ovi ljudi imaju kanalizaciju, jer oni kanalizaciju imaju i zato nastavljamo da radimo.
Ova druga mapa pokazuje koliko radimo postrojenja za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, za tri miliona 400.000 ljudi i to je sve predviđeno ovim budžetom ili se kroz ovaj budžet stvaraju preduslovi da se radi u nekim od narednih budžeta i to je politika koju vodimo.
To je budžet o kome mi danas ovde raspravljamo i zaista uvek smo spremni da čujemo svaku kritiku, da možda nismo predvideli neki projekat, da nešto možemo da uradimo brže, da nešto možda nije urađeno dovoljno dobro i o tome uvek možemo da pričamo. Samo, hajdemo da pričamo o onome što je život građana Srbije, hajdemo da ne pričamo samo o uvredama, pošto ako jedino što znate da kažete o budžetu, a da su to uvrede, onda vas ne interesuje budućnost građana Srbije. Ne interesuje vas kako će građanke i građani Srbije da žive.
Hajdemo da razgovaramo o tome i kako možemo našu zemlju da razvijemo bolje, jer sve što smo ovde čuli, to su bili da u ovoj Vladi postoje reciklirani kadrovi. Pa, hvala Bogu, ima ko da vas reciklira, pošto vi niste nikakvi kadrovi, ni reciklirani ni neki drugi, pošto vas nikad niko nije hteo, a ono što je najvažnije narod vas nikad nije hteo i niste u stanju da uradite ništa i niste u stanju da ponudite građanima Srbije bilo šta.
Pošto nisam čuo nijednu primedbu na budžet, pošto očigledno o budžetu se nije raspravljalo, ja pretpostavljam da će se sada glasati za ovaj budžet i da ćete glasati za sve ove projekte, jer ko glasa protiv budžeta, glasa protiv svih ovih projekata i to građanke i građani Srbije treba da znaju. Ko bude glasao protiv ovog budžeta glasa protiv „Moravskog koridora“, glasa protiv „Fruškogorskog koridora“, glasa protiv brze pruge do Subotice, glasa protiv Sremska – Rača – Kuzmin autoput, glasa protiv puta Požega – Boljare, glasa protiv autoputa Požega – Kotroman. Glasa protiv svih ovih infrastrukturnih projekata i treba jasno da građani vide ko je za razvoj Srbije, a ko je za politikanstvo.

Zahvaljujem, ministru Vesiću.
Sledeći po prijavi za reč je Vojislav Vujić. Izvolite.
(Zoran Lutovac: Poslovnik.)

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Ja bih da pozovem kolege iz pozicije i opozicije da se potrudimo svi zajedno da malo čuvamo dostojanstvo ove Skupštine.

Svi se žalimo da je gledanost mala, ali gledanost neće da bude veća ako nastavimo u nekom svađalačkom tonu, zato bih da zamolim sve da se vratimo na temu.

Poslanička grupa JS će podržati i glasati za ovaj budžet. Ja imam potrebu da poželim svim građanima Srbije i svima nama ovde prisutnima da ovaj budžet za 2023. godinu pre svega potrošimo u miru. Ja sam siguran da će ovaj budžet odgovoriti svim izazovima vremena u kome se nalazimo, pre svega mislim na energetsku krizu, mislim na povećanje cena bitnih sirovina koje se dalje prenose i na povećanje svih cena u maloprodaji.

Ono što sigurno primećujem i to bih voleo da, pre svega ministar finansija i njegovi saradnici shvate, a da se i oni potrude da ovo primete, da ne rastu cene u našim marketima samo zato što su poskupeli energenti i samo zato što su poskupele sirovine. Te cene ne rastu ni zato što su povećane trgovačke marže. Pre svega, mislim na maloprodajne marže.

Te cene rastu zato što postoje i neki ljudi koji se između kupca i proizvođača toliko ugrade da to prevazilazi i cene sirovina i cene energenata. To je isto kada poljoprivrednom proizvođaču, kako bi predsednik moje poslaničke grupe JS, Dragan Marković Palma, rekao – gospodinu seljaku koji je ozbiljno namuči da proizvede sve ono što poljoprivrednik na selu može da proizvede, a onda se pojave neki nakupci, prekupci i mešetari koji se tako dobro organizuju da ne dozvole seljaku, poljoprivrednom proizvođaču da proda cenu onako, robu po ceni kako bi on hteo.

Zato tražim od vas, pre svega, ministre finansija, da se preko inspekcijskih službi potrudite da ove mešetare nekako sklonimo i da umanjimo njihovo delovanje. To je isto bila situacija kao kada smo u vremenu pandemije imali onih koji su maržirali cenu tada zaštitnih maski koje su svima bila neophodne za po dve hiljade procenata. Znači, ne 50, ne 100, nego dve hiljade procenata. Ja sam o tome pričao na odboru i žao mi je što zbog toga niko nije odgovarao.

Da ne skrećem puno sa teme, vraćam se na budžet, to je ono što je najbitnije, a u budžetu su uvek bitne činjenice. Ono što je činjenica, to je da na računu imamo skoro 300 milijardi, kako je rekao ministar finansija, da imamo devizne rezerve koje su preko 18 milijardi evra, da imamo zalihe zlata koje su 38,5 tona. Što se mene tiče, ja mislim da o budžetu više ne treba da se priča.

Neko kaže – zadužujemo se. Da, zadužujemo se, zato što u okolnostima i pod stalnom pretnjom terorista sa Kosova mi moramo da imamo značajna sredstva spremna da ukoliko bude potrebe, a to niko ne želi, možemo da reagujemo.

Stopa nezaposlenosti je nikad manja. Ono što ste ovih dana, ministre, apostrofirali, a to je rast životnog standarda, investicije neće da stanu, velika ulaganja u sektor energetike itd. Niko ne pita odakle nam najjeftinija cena struje. Nije cena struje sama od sebe najjeftinija u Evropi, to je morao neko da se potrudi da takva situacija bude na terenu.

Poruka svima, bez obzira na to, je da moramo više da štedimo. Kad to kažem, ne mislim na građane. Siguran sam da u javnom sektoru postoji još dosta prostora da može da se štedi. Zato apelujem na sve vas koji ste u izvršnoj vlasti da takvu poruku pošaljete javnom sektoru.

Kada pričamo o uštedama, Dragan Marković Palma je rekao – nemojte nikada da kritikujete, ovo šaljem poruku opoziciji, ako nemate predlog da date bar jednu dobru ideju šta može da se uradi. Evo, ja kao član Odbora za finansije, primetio sam, zadnjih deset godina pričam o tome i molim ovu Vladu da to ozbiljno razmotri, razne agencije, razne komisije i razne institucije čije mi finansijske planove usvajamo plaćaju poslovni prostor.

To se ne meri u desetinama miliona dinara. To se meri u stotinama miliona dinara. To tako traje već nekih 13, 14, 13, 12 godina. Ja vas molim da nađete neki prostor koji se ne koristi, da li je to u privredi ili bilo gde i da jednostavno te institucije tamo smestimo. Siguran sam da takvih prostora ima. A i da nema, nije problem, za toliku uštedu vredi i da napravimo takav prostor.

Moram da pohvalim, iako imam vrlo malo vremena i reprogramiranje kredita za poljoprivrednike zbog velike suše koja je bila i to je odlična stvar koju radi Ministarstvo poljoprivrede. Morate da budete istrajni i u isplati subvencija za sve poljoprivrednike koji su već i prošle i ove godine podneli zahteve. Video sam da su u budžetu sredstva povećana. Očekujemo da će to da se desi.

I vrapcima sam dosadio, ali svima vama ne samo ministru finansija šaljem jednu poruku, molbu, jedno od nas iz Vrnjačke Banje da trenažni vaterpolo centar koji smo započeli da gradimo gde smo i mi kao grad uložili dva miliona evra, gde je predsednik Aleksandar Vučić omogućio da dođemo do bazena koji su iz Arene preseljeni u Vrnjačku Banju. Mi nemamo snagu da to uradimo sami.

Dosta velikih investicija se radi, svakako podržavamo i molimo vas da nađete malo prostora da nam pomognete da to nacionalno pitanje zajednički rešimo. Još jedanput, pošto nemam više vremena, moram da ostavim i kolegama, ponavljam, Poslanička grupa JS će svakako glasati za ovaj budžet. Hvala.

Sledeći po prijavi za reč narodni poslanik Đorđe Stanković.

Hvala puno.

Poštovani poslanici, poštovani ministri, poštovana potpredsednice Skupštine, najvažniji zakon koji usvajamo svake godine jeste Zakon o budžetu i ja smatram da je ovde važno da se priča i o manama ovog zakona.

Znači, mislim da je ipak licemerno reći da ko ne glasa za ovaj budžet, on ne glasa za sve projekte koji se u njemu nalaze. Ima ovaj budžet neke dobre stvari, ali verujte mi ima jednu veliku manu, a to je da regionalno sredstva nisu podeljena.

U ovom budžetu takođe ima puno suvišnih možda davanja kao što je kancelarija Tome Nikolića, kao što je izgradnja nekog Kluba poslanika, kao što je na kraju krajeva i uzimanje nekih bespotrebnih kredita. Postoje krediti koji se takođe uzimaju za grad Beograd, a to je i Metro, to je i nacionalni stadion. Metro je u ovom slučaju milijardu evra, nacionalni stadion je trenutno označen kroz 540 miliona, verovatno će dostići daleko veću cifru. To su u suštini neke cifre koje dobija Beograd u ovom slučaju ili možemo da kažemo određeni deo Srbije, ali ne i jug, istok ili zapad.

U ovom slučaju takođe imamo i Vojvodinu koja ima jedan regionalni budžet, koja je na kraju krajeva već evo decenijama tu i zato se i brže razvija nego ostatak Srbije.

Dokaz za ovako nešto jeste iseljavanje konkretno iz juga Srbije i to je nešto što trebamo da sprečimo. Kako ćemo da sprečimo? Pa tako što ćemo uvesti, po mom mišljenju, regionalne budžete gde bi se i jugu Srbije, ali i ostalim delovima kroz određene kapitalne projekte pomagalo i na taj način bi se oni razvijali daleko brže nego što se razvijaju sada.

Naravno reći ćete mi da je tu i železnica, da je tu i autoput. Vidite ne žive se od autoputa, a on jeste jedan važan segment za svaki grad, ali jednostavno i u te gradove treba ulagati, a ti budžeti koje gradovi sada imaju su zaista jako mali naročito posle ove inflacije i svega što se dešava.

Ono što je konkretno moj predlog jeste da u ovom slučaju bi mogao jedan budžet od 500 miliona evra da se odvoji za jug Srbije i to je baš taj nacionalni stadion. Ja vam garantujem da bi u roku od godinu dana jug Srbije doživeo preporod i to ne bi bilo vezano samo za Niš. To bi bilo vezano i za Vranje i za Leskovac i za Prokuplje i za Aleksinac i za bilo koji grad koji je verujte mi odavno zapušten.

Smatram da bi u tom slučaju i ti kapitalni projekti zadržali te ljude u Srbiji, odnosno bolje rečeno, ne bih naterali da dolaze u Beograd da se sele negde van granica naše zemlje, ali bi između ostalog, na kraju krajeva, i taj život bio poboljšan u tim gradovima.

Važno mi je da napomenem da za ovo treba da se bore svi poslanici, znači svi poslanici koji su iz unutrašnjosti Srbije, a ne samo, da kažem, da ovo bude stav opozicije. Smatram da bi se svako na taj način borio baš za svoje mesto iz kog je došao.

Na kraju krajeva, evo gospodine Vesiću, i vi ste, ako se ne varam, iz Kraljeva. Tako da smatram da i vi treba da se zalažete za ovaj regionalni budžet.

Hvala puno i o amandmanima ću govoriti nešto detaljnije o ovome.

Sledeća po prijavi za reč potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Poslaničke grupe Socijalista, gospođa Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem se koleginice Božić.

Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, ima nas u Srbiji koji smo skloni da se bavimo svim poslovima osim onim za koji smo plaćeni i kojim bi trebalo, te se unapred izvinjavam građanima Srbije što ću ipak govoriti o Poslaničkog grupi Dveri koja trenutno nije u sali. Valjda za njih nije radni dan.

Svakako ću govoriti i o rebalansu budžeta, ali sam jutros imala čast da budem edukovana šta znači patriotizam i kako se on reflektuje u odnosu na kolege poslanike ili konkretno na potpredsednicu koja je sticajem okolnosti predsedavala juče i nijednom jedinom rečju nije uvredila bilo koga u sali.

Skloni tome da budemo čak i režiseri, iako među nama ima profesionalaca, pa se ja lično ne bi usudila, napravljen je mini filmić o nepravdi nanetoj poslaničkoj grupi u kome sam ja onako slatko isečena i pretvorena u neku zlu vešticu, što nije strašno. Ali je strašno ako u diskusiji o budžetu čujemo da je štrajk prosvetnih radnika na teret ministra prosvete zato što je poraslo nasilje među maloletnicima kao opasku i zamerku ovoj Vladi, premijerki koja je juče bila ovde, ako čujemo da je ulaganjem u put Niš – Merdare trasiramo neki put prema velikoj Albaniji i sve to kažemo zato što smo patriote bazično i sve drugo nas vređa, evo mog velikog zadovoljstva, da ne pričam u prazno, onda najmanje što očekujem jeste da od pristalica ove poslaničke grupe dobijem tako sjajno obaveštenja kakva su me probudila jutros.

Izvinjavam se građanima Srbije i vama, a tipično je za socijaliste, jer zaista nemamo manir da vređamo apsolutno nikoga u bilo kom trenutku, sada kada budem citirala to će zvučati vrlo ružno.

Kažu između ostalog da sam – Vučkova kučka. Kolega Jovanov, ako slučajno imate dilemu ko je Vučko, citiram – tapšite budale dok ona prima platu i u Peći i u Beogradu i pomaže Vučiću psihopati da rasprodaju Srbiju. Jedan od.

Drugi kaže – kučko, ti podržavaš ustašicu i isključuješ mikrofon pravom Srbinu iz Srbije, i neću dalje da čitam.

Prvo, na moje veliko zadovoljstvo, u ovoj sali sedi čovek koji je moj zemlja, čovek koji nosi velike zasluge zato što su Košare odbranjene, general Ljubinko Đurković i zna da u tom malom gradu ispod Prokletija, a ja sam dođoš tačno iz Peći, nikada nisu živele kučke. Nije da nismo umele da ugrizemo, ali za vrat, a ne za nogu i ne reagujem ja danas kao kučka. Imuna sam ja na – neću da kažem. Ono što je karakteristično za čist patriotizam u Srbiji.

Danas reagujem svesna jednog momenta koji nosim onako kao bol u duši već dvadeset i nešto godina, seća se verovatno dobar procenat vas, kada su krenule kolone sa KiM jedini grad u koji nisu mogli da uđu odlukom Velimira Ilića bio je Čačak. Ti dođoši tada tamo nisu mogli. Ti dođoši danas ne mogu tamo. Ovi dođoši poput mene koji su manje patriote od ovih koji me zovu kučkom očigledno ne mogu da budu u parlamentu.

Da li ja treba da zaslužim poštovanje na način što ću početi da koristim taj rečnik? Neću. Da li treba da objasnim da čak iako napravimo paralelu, iako, da vam kažem nešto, mogla bih ja i da verujem da nema greške kolega jer nisu oni izgovorili ove laži, to će, pretpostavljam, biti odbrana, ali jesu pristalice motivisane jednim kratim filmićem iz skupštinske sale, pa sada iako pripadam Vučku, pod znacima navoda, onda uopšte nije prirodno da i po toj životinjskoj gradaciji budem kučka. Morala bih da budem makar vučica.

I svaki naredni put, kada dođemo do faze da opominjemo našu decu, opominjemo ministra prosvete, kako ne radi dovoljno dobro, ima štrajk prosvetnih radnika zbog nasilja među decom. Ja vas pitam – odakle bazično kreće? Iz parlament Srbije, gospodo.

Pod lažnim izgovorom borbe za Kosovo i Metohiju, ja nisam raseljeno lice, ja sam dođoš. Urede nalik ovima koje sam jutros pročitala, sam dobila i posle one sednice o Kosovu i Metohiji, ali iz redova pristalica Aljbina Kurtija, i jedne i druge su mi na ponos, ali su moja obaveza i kao čoveka i kao potpredsednice Skupštine da ovo kažem naglas.

Kada govorimo o budžetu, rekli smo juče na pres konferenciji ono što mislimo, razvojni je, socijalno odgovoran, tretira sve infrastrukturne projekte. Imala sam čak i pitanje – da li je prirodno da u kriznoj godini prioritet bude nacionalni stadion? Da. jeste. I u ratnim godina Srbija mora da gleda napred, a ne u kriznim. Verovali smo da ova to neće biti, kada smo pokušavali da se izborimo sa kornom. Kao što vidite, nema uticaja da možemo da planiramo, kako će na svetskom nivou izgledati sve krize koje mogu da se dogode, tako da će o detaljima budžeta o kojima se moram, priznati, ozbiljnu diskusiju spremila i ja, ali sam onda došla do faze da moram da objasnim kojoj životinjskoj vrsti pripadam, ako me već neko ne doživljava kao čoveka. Onda sam sebi pojela vreme za diskusiju o budžetu i ostalim tačkama, ali neću pojesti vreme svojim kolegama koji treba da govore posle mene, sigurna sam detaljnije o svemu onome što sadrži budžet, sigurna sam sa još intenzivnijim osvrtom od onoga koji je imao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, magistar Dejan Radenković.

Rekli smo već da ćemo svakako glasati za ovaj budžet i svakako mi mislimo da smo dovoljno velike patriote koje imaju svest da deo sredstava iz budžeta ulože u put Niš – Merdare. Nije to put ka Albaniji, nego zaustavljanje velike Albanije. A, kada budem sa predsednikom Vučićem rasprodala celu ovu Srbiju, koju od nas brane ovako kvalitetno na „fejsbuku“, „instagramu“ i ostalim društvenim mrežama, onda ću doći da građanima Srbije još i kažem – izvini. Ali, mi ta prodaja toliko teško ide da čak nikada nisam probala ni ono u čemu su neki profesionalci, da prodajem maglu u skupštinskoj sali, a to je isplativ posao, ali vredi svega 1,5 do 3%. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Boško Obradović, po replici? (Da.)

Hvala gospođo predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hvala pre svega na ovoj prilici da iznesemo i svoj ugao onoga što se nažalost juče desilo ovde u Domu Narodne skupštine.

Najčešće u toj vrsti incidenata i sukoba nema nevinih, odnosno za tu vrstu sukoba je uvek potrebno dvoje. Istina, mi nismo imali toliko primedbi na predsedavanje uvažene koleginice Snežane Paunović u tom trenutku, izuzev za najvažniju stvar koja jeste bila primedba, a to je zašto nije opomenula predsednika Vlade Republike Srbije Anu Brnabić koja je jednu političku organizaciju u Srbiji, jedan poslanički klub, narodne poslanike Srpskog pokreta Dveri nazvala neofašističkim pokretom, što je za svakog Srbina, priznaćete i sami da ste tako nazvani, verovatno jedna od najvećih mogućih uvreda.

Međutim, onda je usledilo što je usledilo, naša reakcija. Neki pokušaj odbrane naše časti i naravno intervencija predsednika Narodne skupštine Vladimira Orlića, koji nije bio u sali, praktično je preoteo predsedavanje gospođi Paunović, krenuo sa opomenama, kaznama i administriranjem u nečemu u čemu nije učestvovao, u čemu ne zna kako je do toga došlo i samo se da tako kažem, napravio veći problem nakon njegovog uključenja.

Nemam problem da pomognem da mi iz parlamenta počnemo da šaljemo neke druge slike u javnost. Ako smo mi iz Dveri problem, evo da mi uradimo šta treba, da se izvinimo kome treba, da promenimo svoje ponašanje, ali dozvolite, to nije jednosmerni proces. Često je vladajuća većina ona koja gazi, ponižava, vređa, kleveće, opstruiše rad, ne dozvoljava reč, ne dozvoljava repliku, ne dozvoljava dopunske tačke dnevnog reda, sve smo to juče imali, nepotrebno. Znači, vi ste većina, imate svu moć ovog sveta, zašto gušite to malo opozicije koja ima tako malo prostora da se čuje.

U tom smislu rekao bih da je ovo jedan konstruktivan predlog da shvati vladajuća većina da je ona snažnija i jača i da vaši udarci mnogo više bole, nego naši i da mi nekada moramo da se branimo, jer branimo i svoju čast, a u ovom slučaju čast Srbije, jer mi smo potomci srpskih antifašista, mi smo antifašistički pokret Srpski pokret Dveri i uvek smo se borili protiv nacizma i fašizma.

Molim vas da nas niko više nikada ne vređa na taj način.