Hvala.
Kolega Jovanov, replika.
Izvolite.

Ne znam, evo ti ćeš da mi objasniš.

A tebe kad vidim, bolje da ne kažem gde mislim da sam.

(Srđan Milivojević: U Skupštini si.)

To mi poslednje padne napamet, iskreno rečeno. Kad u tvom pravcu pogledam, poslednje što pomislim je da sam u Skupštini Srbije.

Sve bi ovo bilo lepo da…

Izvinite, kolega Jovanov, ja ću vama svakako vratiti vreme, nego ne razumem kome se obraćaju poslanici poslaničke grupe Zavetnici.
Hajde da upristojimo ponovo rad parlamenta, ako vam nije teško, da ne bismo došli do faze da ponovo budem ja kriva iz ugla kolega iz poslaničke grupe Zavetnici.

Sve je to u redu. Kad me Srđan Milivojević bude strpao u zatvor, on će mi donositi svoje elektronske ribizle da mi olakša zatvorske dane. Evo, odmah smo se dogovorili i sve je u redu. Pritom, osudiće me na nacionalnom stadionu, tamo će da mi sudi i onda će da me strpa u zatvor i donosiće mi ribizle koje je izmislio i ukrao sa sajta RTS-a.

(Srđan Milivojević: Kuluvija je tamo.)

Tako je, sve je u redu, a šta ćeš sa Koluvijom da radiš, to ne znam.

U svakom slučaju, ja sam i juče rekao da je interesantno da nam uvek oni koji imaju razloga da ćute o određenim temama drže predavanje upravo o tim temama. I sada onaj koji je ćutao kada je kadar njegove bivše stranke, a tada je bio u G-17 plus, pravio cirkus u aferi „Satelit“, koji je ovu zemlju koštao 27 miliona dolara, drži gorljiva predavanja o vojsci. Njemu je jako stalo do vojske, njemu je jako stalo do ne znam ni ja čega, optužuje ovde ljude bez ikakvog dokaza, bez ičega, a onda kad ga ti ljudi tuže, on se pozove na poslanički imunitet. Isto kao što je radio i u Trsteniku, petljao, mutio, e, kada je trebalo da odgovara i kad dođe državni revizor, on trči kod sudije za prekršaje pa dobije 90 hiljada kaznu za nenamenski potrošena sredstva u iznosu od više desetina miliona dinara.

I to je tako stalno. Bez ikakve odgovornosti, bez ikakvog dokaza, optužuju se ljudi, kleveću se ljudi najstrašnije, a onda kada se neko pozove na svoje pravo da zaštiti svoje ime i ugled na sudu, onda se povlači poslanički imunitet. Odreknite se poslaničkog imuniteta borče za pravdu u ovoj zemlji. Nemojte da se krijete iza Skupštine, hrabro izađite pred sud i recite – jeste, ja sam to rekao i nemam problem da odgovaram za to i dokaži da je tako kao što govoriš, a ne da pljuješ i psuješ i napadaš ljude, a onda kad te tuže, bežiš, e, znate, ja sam poslanik i ne možete mi ništa.

Vreme, kolega.
Hvala.
Kolega Aleksiću, po kom osnovu se javljate?
(Srđan Milivojević: Da ne bismo ponovo ustajali.)
Zašto, kolega Milivojeviću, baš je lep prizor kad ustanete.
Ponovo molim, ja predsedavam, svi ostali samo imate potrebu da budete u fokusu.
Kolega Aleksiću, po amandmanu ili replika? Da li vas je pomenuo kolega Jovanov?
Izvolite.

Hvala.

Nijednom jedinom rečju prethodni govornik nije odgovorio na sve ono što sam izneo o stanju u vojsci i to zapravo najbolje govori o tome da je to sve istina.

Što se tiče pozivanja na imunitet, nažalost, ja sam samo običan poslanik, koji ima pravo u okupiranom i privatizovanom tužilaštvu da se pozove na imunitet, jer ja nemam konfor kao njihov predsednik Aleksandar Vučić… (Isključen mikrofon.)

Hajmo samo da se dogovorimo da možda nemate pravo da tužilaštvo zovete baš okupiranim iz doma Narodne skupštine.

Dakle, ja sam se pozvao na imunitet jer nemam taj konfor da sudije u državi Srbiji sami proglašavaju imunitet Aleksandru Vučiću po tužbama od Vuka Jeremića, mene i drugih raznih političara koji smo ga tužili. Čim Aleksandar Vučić bude skupio hrabrost da se pojavi na sudu i za tužbe koje imamo protiv njega odgovara, evo, ja obećavam, i ja ću se pojaviti odmah. Eto toliko o tome. Hvala.

Hvala.
Kolega Jovanov, izvolite.

Sad ste imali prilike sve da čujete, šta se uradi i šta je poenta.

Dakle, iznesemo hiljadu optužbi, bez ikakvog dokaza, bez ičega, jer kaže – ni na šta što sam rekao nije odgovoreno. Zamisli, ma jel moguće?

(Dragana Rakić: Pa, niste odgovorili ništa.)

Samo molim liderku da ne dobacuje. Vi ste već danas jednom prošli ko bosi po trnju i nema potrebe to da radite na svakih sat vremena. A drugo, čekamo pola osam, kad je vaš termin za viku, tako da je sve u redu.

U svakom slučaju, ono što jeste poenta, to je da nemamo mi običnog poslanika, imamo neobičnog poslanika koji ne poznaje zakone ove zemlje a treba da ih donosi. Imamo neobičnog poslanika koji ne zna šta piše u Zakonu o predsedniku Republike. On ne zna šta je imunitet predsednika Republike, koji nije samo unutrašnji, nego i spoljnji. On ne zna za to. On sebe stavlja u istu ravan sa predsednikom Republike. To jednostavno nije tako. Zakonski sistem kaže da nije tako, ne ja. Predsednik se ne poziva na imunitet, nego sud po službenoj dužnosti konstatuje da ima imunitet predsednik Republike, a vi se na njega pozivate. To je razlika.

Znači, vi se na taj imunitet pozivate, a kad se na njega ne pozovete ili je u pitanju građanska parnica, onda vas osude da ne govorite istinu. Tako to izgleda. I to je najbolji dokaz zašto bežite od suda. Ne bežite vi zato što ste obični ili neobični poslanik, niti zato što nešto znate što niko ne zna, itd.

Sa druge, jako mi je interesantno, ova postavka, kad dođem ja na vlast, ja ću sebi da sudim, jer tada će biti nepristrasno. Da li je to logika? Na kakvu vi to vlast mislite, na onu koja će da sprovede revanšizam, što unapred zna ko će za šta da odgovara i koliko će da sedi u zatvoru? To je ta vlast. Da li to planirate? Neozbiljno je to.