Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2022. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 120 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč prvo ima Robert Kozma.

Hvala vam, predsedavajući.

Imao bih pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović, pitanje o „Junirisku“ i kompaniji registrovanoj u Barajevu. Kompanija se bavi tretiranjem opasnih industrijskih otpada mid-miks tehnologijom i koja trenutno ima dozvolu za probni rad postrojenja za upravljanje otpadom. Da li je „Junirisk“ podneo zahtev Ministarstvu zaštite životne sredine za izdavanje integrisane dozvole za sakupljanje i tretiranje neopasnog i opasnog otpada na deset godina? Ukoliko jeste, ovaj zahtev je zakonski morao da bude objavljen na sajtu ministarstva sa omogućenim uvidom u podnetu dokumentaciju u roku od pet dana od dana prijema. Zašto se taj zahtev ne može naći na sajtu ministarstva? Tražim da nam se dostavi podneta dokumentacija ili omogući uvid u podnetu dokumentaciju jer imamo opravdane sumnje da je reč o „seveso“ postrojenju.

Dodatno pitanje - da li ministarstvo već izdalo integrisanu dozvolu „Junirisku“? I još jedno pitanje, ukoliko je ministarstvo već izdalo dozvolu ili će to uskoro učiniti, kako se davanjem integrisane dozvole ovakvom zagađivaču uklapa u borbu protiv zagađenja životne sredine?

Zatražio bih i informaciju od ministarke zdravlja Danice Grujičić. Da li je ministarstvo primilo Predlog zakona koje je napisala organizacija „Pravo na život – Meri“, a predložio narodni poslanik Milija Miletić? Koja je politika ministarstva prema predloženom zakonu i prema sveobuhvatnom zakonskom regulisanju pružanja medicinske pomoći? Ukoliko predlog nije razmotren, da li ministarstvo ima politiku prema usvajanju novog zakona hitne pomoći ili priprema zakon koji bi regulisao tu oblast?

Zatražio bih još jednu informaciju ministarke zdravlja Danice Grujičić, a to je dokle se stiglo sa radom posebne Radne grupe za izradu predloga pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja zdravstvene delatnosti, hitne medicinske pomoći? Radna grupa je formirana u decembru 2021. godine i u nju su bili imenovani predstavnici ministarstva, tadašnjih narodnih poslanika, ali i relevantnih organizacija, kao što je na primer „Pravo na život – Meri“. Ta radna grupa se nikad nije sastala.

Da li je tačno da je u međuvremenu formirana nova radna grupa koja više ne uključuje predstavnike koji su prvobitno imenovani, uključujući i predstavnike relevantnih organizacija civilnog društva? Da li je radna grupa pristupila izradi pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja zdravstvene delatnosti hitne medicinske pomoći? Da li možete da nam objasnite politiku ministarstva prema usvajanju ovog pravilnika i za kakvo rešenje se ministarstvo zalaže u organizaciji rada hitne pomoći?

Sadašnje funkcionisanje hitne pomoći organizovana je na način kojim se omogućava zavodima za hitnu medicinsku pomoć da sami propisuju pravila ponašanja i primenjuju ih kako im odgovara. U praksi rade kako žele i izbegavaju odgovornost. Mali domovi zdravlja se oko hitne pomoći snalaze kako znaju i umeju, na telefon se javlja ko stigne. Trenutno nije definisano ko se javlja, kakve informacije prima, kako odlučuje o stepenu hitnosti, nema procedure i obuke za to, prosto niko nije zapravo obučen za primanje poziva. Prioritizacija tako nije dobra, jer prijem poziva nije dobro organizovan.

Takođe, imao bih i pitanje za ministra finansija i ministra prosvete. Vrhovni kasacioni sud je od 5. jula ove godine promenio svoje pravno mišljenje i rekao da pomoćno tehničko osoblje zaposleno u školama, vrtićima, domovima zdravlja, bolnicama, poput spremačica, servirki, domara i pomoćnih radnika, nemaju pravo na isplatu toplog obroka i regresa. Ova promena je nastupila iznenada, obzirom da je više od dve godine praksa ovog suda bila da zaposleni u javnim službama na minimalcu imaju pravo na posebnu isplatu na ime toplog obroka i regresa.

Usled promene pravnog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda, tetkice i domari su došli u situaciju da gube sporove i da moraju da plaćaju parnične troškove u iznosu od dve do tri njihove mesečne plate. Ovi troškovi se kreću od 60 do 90 hiljada dinara, potražuje ih gradsko i državno pravobranilaštvo, a isti se uplaćuju u budžet Republike Srbije.

Postavljam pitanje ministru prosvete i ministru finansija - zar će država da šalje javne izvršitelje na ove vredne, osiromašene, obespravljene ljude koji čiste iza bolesnih u bolnicama, iza naše dece u školama i vrtićima? Zbog čega se ovim ljudima koji rade odgovorne i teške poslove potražuju parnični troškovi koji ih vode u dužničko ropstvo, dok nam istovremeno ministar finansija poručuje da budžet preliva i daje pomoć za preko milion mladih u iznosu od pet hiljada dinara? Dugovi tetkica i domara su zanemarljiv prihod za budžet, a istovremeno predstavljaju omču oko vrata za više od pet hiljada porodica kojima se potražuju ovi dugovi. Hvala vam.

Reč ima Boško Obradović.

Poštovani građani Srbije, u ime javnosti postavio bih nekoliko važnih pitanja nadležnim ministarstvima.

Pre svega, za predsednika Vlade i ministra spoljnih poslova, šta je sadržaj nove verzije nemačko-francuskog predloga oko rešavanja statusa Kosova i Metohije? Šta je naša država odgovorila na prvu verziju ovog predloga? Šta ćemo svi zajedno odgovoriti na ovu drugu verziju predloga?

Zašto je država Srbija juče zabranila produžavanje registracije vozila sa oznakama gradova i opština na Kosovu i Metohiji - Priština, Kosovska Mitrovica, Prizren, Peć, Gnjilane, Đakovica i Uroševac?

Pitanja za predsednika Narodne skupštine - kada će biti zakazana sednica o Kosovu i Metohiji na kojoj će Skupština Srbije zauzeti zajednički stav po pitanju strategije očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a kao odgovor na ove najnovije pritiske iz EU? Kada će na dnevni red skupštinskog zasedanja biti stavljen Predlog rezolucije o zabrani korišćenja jednostranih sankcija, kao instrumenata spoljne politike, a koje su podnele zajedno poslaničke grupe Srpske stranke Zavetnici, Srpske koalicije NADA i Srpskog pokreta Dveri i Patriotskog bloka?

Pitanje za Ministarstvo rudarstva i energetike - koliko Srbija ima rezervi rudnog bogatstva na teritoriji naše južne srpske pokrajine Kosova i Metohije?

Pitanje za predsednika Republike - šta je potpisano u Tirani na samitu EU i država zapadnog Balkana i da li je Aleksandar Vučić stavio svoj potpis na deklaraciju kojom se osuđuje Ruska Federacija?

Pitanje za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu - šta je sa kolektorom u selu Donje Crniljevo, u opštini Koceljeva, koji smo dobili kao donaciju od Norveške, a koji nije završen, a novca nema? Čuli smo ovde od narodnog poslanika Verana Matića da se razmišlja o tri prečistača otpadnih voda i rešavanju šest deponija u ovoj opštini, što vidimo kao rezultat pritisaka opštinske organizacije Srpskog pokreta Dveri u Koceljevi, ali tražimo da ova pitanja koja dugo stoje bez odgovora konačno budu pokrenuta i rešena.

Kao narodni poslanik koji dolazi iz grada Čačka, želim da postavim nekoliko važnih pitanja nadležnom ministarstvu, DRI, nadležnim tužilaštvima i policiji, a od kojih zahtevam da pošalju inspekcije, istražne organe u Gradsku upravu grada Čačka radi provere sledećih pitanja koje interesuju građane, a koje Srpski pokret Dveri postavlja godinama unazad.

Pod jedan, da li je gradonačelnik Čačka Milun Todorović, kao privatni investitor, za vreme svog mandata na čelu grada izgradio sprat više na zgradi u centru grada na mestu srušenog bioskopa „Sutjeska“, uprkos svim urbanističkim planovima i građevinskih dozvola? Ko je odgovoran za zagađenje reke Morave? Ko je odgovoran za eksploziju u fabrici „Sloboda“?

Ko je odgovoran za gašenje Fudbalskog kluba „Borac“ iz Čačka i kriminalne radnje u vezi sa kupovinom izvesnog seoskog kluba FK „Provo“ iz Mačve koji je preimenovan u novi FK „Borac“ iz Čačka dok su dugovi igračima i zaposlenima ostali, a novac poreskih obveznika iz budžeta grada Čačka nenamenski utrošen, iako su u Upravnom odboru FK „Borac“ sedeli ugledni čačanski funkcioneri SNS?

Zašto još uvek nije postupano po krivičnim prijavama protiv gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića koje sam podneo zbog ugrožavanja zdravlja građana Čačka i ne činjenja gradskih vlasti po pitanju zdravstvenih posledica pandemije, zagađenja vazduha i zagađenja Morave? Kako se i kome rasprodaje gradska imovina grada Čačka? Koliko vodećih funkcionera u Gradskoj upravi grada Čačka ima kupljene fakultetske diplome?

Da li čelnici SNS iz lokalne vlasti u Čačku mogu da navedu ime jednog svog studenskog druga iz vremena studiranja? Zašto još uvek nije zaživeo fond za lečenje teško obolele dece, koji je jednoglasno usvojen na Skupštini grada Čačka još pre više od pet godina, na predlog odbornika Dveri? Zašto je Čačak jedini veći grad koji nema državni dom za stare i nemoćne? Koliko su se lokalni funkcioneri i njima bliske firme ugradili u pretplaćene infrastrukturne radove u Čačku, od popločavanja gradskog bedema i gradske plaže, preko rekonstrukcije objekata i ulica, do kupovine novogodišnje jelke? Ko je kriv za propadanje odlazaka u stečaj i gašenje najveće fabrike reznog alata u ovom delu Evrope, čuvene „FRA“ iz Čačka?

Ko je iz gradskog rukovodstva kriv za smrt dvoje ljudi i teške povrede više njih prilikom pada visećeg mosta u Ovčar banji, za koji je postojao nalog nadležnog inspektora da mora biti zabranjen za upotrebu?

Zašto je grad Čačak jedini grad u Srbiji koji ima više udruženje penzionera koji ratuju među sobom, dok su klubovi penzionera van funkcije?

I dozvolite, gospodine predsedavajući, još samo jedno pitanje, da li je normalno da osam meseci posle izbora i pet meseci posle konstituisanja ovog novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije imamo situaciju da na RTS-u, Javnom medijskom servisu, ne postoji ni jedna televizijska emisija na kojoj bi šefovi poslaničkih grupa ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, suočavali svoja mišljenja po ključnim aktuelnim pitanjima od Kosova i Metohije, preko ukrajinske krize, do socijalno ekonomskih problema građana Srbije? Hvala vam.

Hvala, gospodine Obradoviću.

Čini mi se, ako ne grešim, da je upravo danas, ovog jutra, na Javnom medijskom servisu jedna rasprava te vrste, učestvuje Nebojša Zelenović.

Reč ima Dragana Miljanić.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine.

Koristim priliku da u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine zatražim nekoliko objašnjenja. Od Vlade Republike Srbije da objasni građanima zašto se naša država usaglasila sa tzv. „Tiranskom deklaracijom“ u kojoj se Ruska Federacija optužuje za, kako se navodi, agresivni rat u Evropi.

Podsećam vas da je Vlada Srbije ta koja prema Ustavu vodi i utvrđuje spoljnu politiku države, pa se s toga opravdano postavlja pitanje – ko je ovlastio predsednika Republike da u Tirani podrži deklaraciju koja je protivna državnim, nacionalnim i ekonomskim interesima Srbije?

Da li podrška „Tiranskoj deklaraciji“ nagoveštava nameru vlasti da u narednim mesecima uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji, iako se tome protivi preko 80% građana Srbije?

Podsećam vas da su juče ROSU jedinice upale u Veliku Foču i zaplenile imovinu Srđanu Petroviću, vlasniku vinograda. Ovo je samo jedan u nizu napada kojima su svakodnevno izloženi Srbi na Kosovu i Metohiji.

Pre nekoliko dana imali smo upad ROSU jedinice u prostorije opštinske izborne komisije u severnom delu Kosovske Mitrovice i tom prilikom ROSU je upotrebila vatreno oružje i eksplozivna sredstva. Pitam vas, kako je moguće da se u danima kada Aljbin Kurti ponovo zastrašuje srpski narod i preti mu proterivanjem vlast usaglašava sa stavovima onih koji stoje iza projekta nezavisnog Kosova, pozivaju na ujedinjenje Kosova i Albanije i traže od Srbije da prihvati članstvo Prištine u UN?

Dok se sve to dešava, MUP Republike Srbije donosi uredbu u ukidanju srpskih registarskih tablica za Srbe na Kosovu i Metohiji, koji je direktna posledica Briselskih sporazuma, pitam vas šta je sledeće? Da li je to prihvatanje francusko-nemačkog plana koji podrazumeva ulaza Prištine u UN i konačnu predaju Kosova i Metohije? Hoće li ova vlast da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji ili će da nastavi sa ustupcima i povlačenjem pred zahtevima Aljbina Kurtija? Zahvaljujem.

Reč ima Nikola Nešić.

Hvala, predsedavajući.

Moja pitanja su za ministra Bastu, Selakovića i Malog. Da li potencijalne majke trebaju da biraju između posla ili da budu majke? Rezultati popisa, kakvi god da budu, biće sigurno loši i to je poraz nas kao društva.

Slažem se da je mera populacione politike od 743 miliona evra, koliko će da se izdvoji za ovu godinu dobra, ali morate i vi da se složite da ona nije dovoljna, da moramo da nađemo još sredstava da uložimo mere populacione politike.

Sada ste počeli da promovišete ideju „Žene su zakon“. To nije vaša ideja, ali svakako slažem se da ste prepoznali značaj ovog problema.

Takođe, tadašnja premijerka i sadašnja premijerka, Ana Brnabić, pre više od godinu dana na ovom mestu, u ovom holu je rekla da mame preduzetnice nisu lepo definisane zakonima. To je kršenje Ustava Republike Srbije gde nemamo jednaka prava za sve žene i to mora da se menja.

Prošlo je više od godinu dana, promene zakona nam idu sporije od života. Moramo hitno da radimo na novim merama. Četrdeset hiljada imamo preduzetnica koje mogu da budu potencijalne mame. Potrebno je da nacionalni stadion, odustanemo možda ovog trenutka na ove tri godine, da vidimo kako će ova mera dati rezultate. Ima dovoljno sredstava. Ima, rekli ste sami, da ste meru populacione politike, koja sada iznosi 743 miliona evra, doneli 2018. godine. Možemo da napravimo komparaciju između rezultata kakva nam je politika od 2018. godine do ove godine, kakva kada bi smo uključili ovu meru.

Kada bi smo odustali od nacionalnog stadiona, možemo pokreti sve mame preduzetnice. Možemo pokriti sve potencijalne majke koje su na fleksibilnim ugovorima, to su ugovori o privremeno-povremenim poslovima, to su ugovori o delu i ostali ugovori.

Smatram da je inicijativa koju smo mi kao poslanička grupa o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju napisali zajedno sa grupom građana „Mame su zakon“, čija je ovo inicijalna ideja i bila dobra, ali nismo sujetni. Smatram i pozivam sve narodne poslanike da podrže ovu ideju, da neka daju drugi predlog ako treba, mi ćemo se složiti, ali ovo treba da bude interes svih nas, Mi trebamo danas da biramo između ovoga, a to je nacionalni stadion ili da omogućimo potencijalnim majkama da ne moraju da biraju između posla i da budu majke.

Hoćemo da Srbija ostane nama, hoćemo da uvedemo nove mere populacione politike, nisu dovoljne mere, mnogo nas je nestalo. Kakvi god rezultati popisa da budu, oni nisu dobri. Moramo da se menjamo, moramo brzo da se menjamo.

Ja vas zaista pozivam, važno je da razumete ovu poruku i važno je, kažem vam, predložite vi, krenuli ste sa inicijativom “Žene su zakon“, nemojte da bude sve na tome da se završi na promociji Ere Ojdanića, ove ideje.

Hajde da konkretizujemo. Hoću od vas da čujem ne izgovore koje radio više, ko je radio manje, šta je bilo pre, hajde da čujemo rešenja. Krenite odlučno, promenite sredstva.

Evo, tri godine treba da se finansira stadion. Hajmo tri godine da uložimo u ovu grupu, u ove preduzetnice, u potencijalne majke koje rade sada na fleksibilnim ugovorima, hajde za tri godine da vidimo komparativne rezultate, mere koje sada važe sa ovim dodatnim merama, pa ukoliko su mere dobre, onda da to bude u stabilnom finansiranju, oko nekih možemo i da zamenimo Zakon o radu ovde svi zajedno.

Moramo da promenimo populacionu politiku da ne bi smo kao Srbija nestali. To vam je patriotizam, to vam je ulaganje u budućnost Srbije i to je ulaganje u našu decu. Molim vas da svi uzmete ovo ozbiljno, iskoristite potencijal koji imate. Četrdeset hiljada imate potencijalnih žena koje mogu da budu majke u ovom trenutku, da vidimo da li ova mera može da da rezultate. Hvala.

Pitanje još samo za Sinišu Malog, da li, kada će biti kapitalni projekat fabrike vode u Zrenjaninu, koju toliko dugo godina čekamo? Hvala.

Reč ima Dragana Rakić.

Imam tri pitanja.

Prvo pitanje postavljam ministru spoljnih poslova, Nikoli Selakoviću, kada će se ministar Selaković…

Pardon, bivši ministar spoljnih poslova, a šta je danas? Danas je ministar za socijalu, dakle kada će se ministar Selaković izviniti svim građankama i građanima Srbije zbog jučerašnjeg skandaloznog govora u Skupštini? On je juče ovde prebrojavao ko koliko ima dece i hvalio se da on za sada ima troje dece i učinio da se svako ko nema dece ili ima manje od troje dece, koliko ima ministar Selaković, da se oseća jako loše i povređeno.

Optužio je žene da su krive zato što se ne rađa dovoljno dece, da smo razmažene jer ne rađamo onoliko dece koliko su rađale naše bake. Optužio je žene da smo krive zato što u Srbiji postoji bela kuga, on je koristio taj izraz.

Takođe je za skupštinskom govornicom sa pozicije ministra širio potpune neistine i dezinformacije u vezi sa ženskim zdravljem. Rekao je da je za ženu najoptimalnije da rodi četvoro dece. To je potpuna besmislica, to je apsolutna laž. Šta to znači? Da mi, ostale žene, koje nemamo dece ili koje nemamo četvoro dece, da mi nismo optimalne?

Šireći ovakve neistine o ženskom zdravlju ugrozio je ne samo zdravlje žena, nego i zdrav razum svih nas.

Pozivam ministra Selakovića da svoju brigu o deci dokaže tako što će uzeti za ruku Jakšu, Nađu i Sofiju, decu koja su izbačena iz vrtića u Pećincima, samo zato što njihovi roditelji ne pristaju da glasaju za SNS i Aleksandra Vučića, neka ministar Selaković već danas uzme ovu nezakonito i nepravedno izbačenu decu iz vrtića i neka ih odvede u vrtić. To neka uradi već danas, a ne da izigrava drugu babicu Srbije, jer svi znamo ko je prva babica Srbije.

Drugo pitanje postavljam Administrativnom odboru – kada će se razmatrati ostavka Slaviše Bulatovića, poslanika SNS iz Vranja? Ovo pitanje postavljam u ime naše građanke Dragane Cvetković. Naime, porodica narodnog poslanika SNS iz Vranjske banje Slaviše Bulatovića kupila je deo školskog dvorišta u javnoj svojini i na osnovu falsifikovanog potpisa koja pokazuju dokumenta iz policije i rešenje Višeg suda u Nišu, koje je odlučivalo o pritvoru Mariji Mladenović, službenici gradske uprave u Vranju, ona je priznala da je sačinila i overila zapisnik sa potpisom koji joj je Bulatović predao, a za koji je tvrdio da pripada njegovom komšiji Čedomiru Cvetkoviću. Dragana Cvetković, Čedomirova ćerka, koja već duže vreme pokušava da istera ovu stvar na čistac, dobila je odgovor od MUP-a u kojem se navodi da je osumnjičena Mirjana Mladenović tokom saslušanja priznala da je falsifikovala Čedomirov potpis, odnosno da je zapisnik o saslušanju suseda lažan.

Zato pitam ministarku pravde, Maju Popović, da li zakoni važe za sve, da li je članska karta Srpske napredne stranke iznad Ustava i zakona i kada će Slaviša Bulatović, poslanik SNS iz Vranja, biti procesuiran i odgovarati za ovo krivično delo? To što je on još uvek član SNS i sedi ovde zajedno sa nama, poslanicima, to je slika i prilika morala u SNS. To što se vi niste ogradili od njega pokazuje da se vi krivičnih dela ne stidite i da ih podržavate.

Treće pitanje je za ministra finansija, Sinišu Malog. Građani Kikinde su me zamolili da dobijem informacije u vezi sa privatizacijom Livnice u Kikindi. Naime, u toj privatizaciji je učestvovao šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov. Doduše, tada nije bio u SNS-u, tada je bio član Demokratske stranke Srbije, zajedno sa nekadašnjim ministrom za privatizaciju, Predragom Bubalom, koji je takođe bio član Demokratske stranke Srbije. Kada je otkrivena malverzacija u Livnici vezano za privatizaciju Livnice Kikinda, Bubalo je završio u zatvoru, a znate šta je Milenko Jovanov uradio – učlanio se u Srpsku naprednu stranku. Postavljam pitanje – da li to znači da članska karta SNS zaista znači izbegavanje krivične odgovornosti i da je ona iznad zakona?

Zato molim ministra finansija Sinišu Malog, koji je bio u vlasti od 2000. godine, koji jako dobro zna sve vezano za privatizacije, da mi dostavi svu dokumentaciju vezanu za ovu spornu privatizaciju. (Isključen mikrofon.)