Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dok sam išao u Petu gimnaziju imao sam profesorku latinskog jezika i kad god nisam znao šta da kažem, ja bih nešto izmislio i ona bi rekla - lupetarum, lupetarum, sedi. Pa, ja uvaženoj poslanici da kažem sledeće – lupetarum, lupetarum, a da da li znate zašto? Dobacujete danima, nedeljama već, oko stvari koje su potpuno neistinite i nije vas sramota. I možete da dobacujete koliko god hoćete, nije problem. Izmišljajte i lupetajte, radite šta god želite.
Ja sam vam više puta rekao za moje učešće u procesu privatizacije u Republici Srbiji od 2001. do marta 2003. godine, a vi kontinuirano mi spominjete i NIS i do danas i od danas itd. Pa, treba da vas je sramota. Treba stvarno da vas je sramota. Izmišljate i lažete, a ovamo se pokazujete da ste ne znam kakva osoba od integriteta itd.
Dakle, još jedanput ću vam reći - od 2001. godine, kada sam se vratio u ovu zemlju, i do marta 2003. godine. I prošli put sam govorio i o „Merimi“ Kruševac i o Duvanskoj industriji u Nišu i u Vranju i Zdravlje Leskovac i sve ostale kompanije u kojima sam učestvovao ne kao funkcioner, ne kao član vaše stranke, nikad to nisam bio, nego kao zaposleni u jednoj državnoj agenciji iz koje sam otišao u martu 2003. godina. To je bilo pre okruglo 20 godina.
Ako to možete da prihvatite, prihvatite, a ako ne možete, nije važno. Nastavite sa vređanjem, nastavite sa lažima, nastavite sa lupetaranjem.
Hvala puno.