Hvala.
Da li Narodna stranka postavlja pitanje?

Dobar dan poštovani građani. Ja imam nekoliko pitanja za ministra unutrašnjih poslova.

Prvo, zbog čega ne postoji, a u skladu sa 16 dana aktivizma nasilja nad ženama, zbog čega ne postoji javno dostupni podaci o postupanju MUP-a po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici na godišnjem nivou? Prema podacima nezavisnih izveštaja o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, samo 6% hitnih mera izriče se radi zaštite maloletne dece koje su žrtve nasilja u porodici, bilo da su direktno žrtve ili su žrtve fizičkog ili drugog nasilja.

Da li je i na koji način Odeljenje MUP-a za prevenciju i sprečavanje nasilja u porodici uočilo ovaj problem i da li je preduzelo mere da se postupanje policijskih službenika radi zaštite maloletne dece poboljša, kako bi maloletna deca imala pravo na zaštitu i kako nam se ne bi dogodila ni Rakovica ni Vršac?

Da li je revidiran protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici u partnerskim odnosima, u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici i ako nije, zašto nije, iako nas na postojanje po postupanju po tom protokolu obavezuje Istanbulska konvencija?

Da li je lista za procenu rizika, nakon više od pet godina primene zakona, unapređena pitanjima koja predstavljaju faktore visokog rizika od ubistva i nastanka težih posledica?

Da li su policijski službenici koji rade u Odeljenju za prevenciju i sprečavanje nasilja u porodici radili analize podataka o primeni zakona, da li su radili analize slučajeva koji su se završili femicidom i ako jesu, da dostave podatke, kao i da li su predlagali mere koje unapređuju postupanje policije u slučajevima nasilja u porodici koji se završavaju femicidom i teškim posledicama?

Koja je obrazovna struktura, tj. koje završene škole, fakultete, su preporučile policijske službenike za rad u ovom odeljenju? Da li u odeljenju za prevenciju i resocijalizaciju, prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici, da li su imali prethodna iskustva u radu sa žrtvama i počiniocima nasilja u porodici i u kojim organizacionim jedinicama?

Zašto je dozvoljeno da se devastira obuka u Centru za osnovnu policijsku obuku koja je trajala godinu dana, gde su polaznici imali uslove kao što su dvokrevetne sobe, gde su imali praksu na terenu, zašto je to devastirano i smanjena je na devet meseci, sa mnogo više polaznike i potpuno je devastirana obuka jer je i skraćena, nema prakse više i mnogo ih polaznika bude na kvadratnom metru koji nije po standardima? Da li će neko odgovarati za to?

Ministre, šta je urađeno po pitanju uspostavljanja sistema Amber alert nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji između ministarstva i Fondacije „Amber alert Jurop“? Koje će mere ministar i prema kome preduzeti ako se utvrde nepravilnosti u postupanju, odnosno nepostupanju policijskih službenika Odeljenja za prevenciju i sprečavanje nasilja u porodici i Odeljenja za policijsku obuku u Sektoru za ljudske resurse?

Pitanje za generalnog sekretara Narodne skupštine – kada će se razmatrati inicijativa Centra za nestalu i zlostavljanu decu, za uvođenje sistema Amber alert, koja je podneta 11.2. ove godine, a dopune koje su tražene podnete su 8. i 13.3. ove godine? Da ne pričam koliko je to važno.

Poštovani generalni sekretar je ovom odlukom zabranio da predstavnice Autonomnog ženskog centra “Cen placa“ i „Astre“, koje najbolje i najkvalitetnije imaju podatke o ženama i deci koje su žrtve nasilja o femicidu drže zajedno konferenciju zajedno sa nama kako bi pomogli tim ženama i dali preporuke.

Članom 22. Odluka o unutrašnjem redu Skupštine kaže da je Narodna skupština i sva njena radna tela se koriste za sastanke poslaničkih grupa i skupova koje organizuje Narodna skupština. Da li je moguće da 250 narodnih poslanika, stručnih, edukovanih, obučenih, koji sedimo ovde nismo sposobni da rešimo pitanje građana, nego nam treba spot sa „Pinka“ i treba nam jedna Jovana Jeremić da se šeta ovde i prezentuje ljudima kako će oni rešiti pitanja svih građana?

Građani su, gospodo poslanici, glasali za nas. Ovde kuca srce Srbije. Ovde kucaju sva naša srca, 250 srca narodnih poslanika i predsedavajućih kuca za Srbiju, pa zar nama treba „Pink“ i Jovana Jeremić sa nekim tamo crnim magijama i bacanjima čini da rešava pitanja građana, a ne možemo mi? Nemojmo to da radimo molim vas.

Hvala.
Samo što se tiče ovog obraćanja u centralnom holu, to odobrava, odnosno ne odobrava predsednik Skupštine. Znate to?

Ne, ja sam se obratila generalnom sekretaru. (Isključen mikrofon.) Molim vas, ovo su pitanja za generalnog sekretara. Niko drugi.

Hvala.

Pošto juče na sednici nismo odbili oko stendbaj aranžmana sa MMF, moramo danas ponoviti to pitanje.

Dakle, Vlada Republike Srbije na sednici od 1. decembra usvojila je tekst pisma o namerama i tekst memoranduma, o stendbaj aranžmanu koji treba da se potpiše sa MMF. Taj stendbaj aranžman bi trajao dve godine, a iznos je oko 2,4 milijarde evra.

Svaki ovakav aranžman podrazumeva obavezivanje sprovođenja određene ekonomske politike koju ta institucija diktira. Zbog toga imam pitanje za potpredsednika Vlade i ministra finansija, Sinišu Malog.

Šta je tačno dogovorila Srbija sa MMF? Šta su preuzete obaveze? Da li će biti dodatnog otpuštanja zaposlenih i da li će biti privatizacija javnih preduzeća? Zašto finansijski jaka ekonomija, po rečima potpredsednika Vlade, najbrža rastuća ekonomija u Evropi mora da traži pomoć od MMF?

Osvrnuo bih se na ono što smo čuli malopre, dakle, gospodin Predrag Bubalo je pravosnažno oslobođen, a protiv Milenka Jovanova nije ni podneta nikakva prijava, tako mislim da ne stoje ove. Ne, samo radi istine moram da kažem.

Pitanje za premijerku Anu Brnabić, u 2022. godini, spoljnotrgovinski deficit je veći za tri milijarde evra nego prethodne godine, on iznosi osam milijardi evra što je čak 13% BDP. Koje će mere Vlada Srbije preduzeti kako bi zaustavila ovakav rast spoljnotrgovinskog deficita? Pošto je najveći deo tog skoka u stvari povezan sa onim što se dešavalo u EPS, dakle, sa kupovinama električne energije, sledeća pitanja tiču se Ministarstva rudarstva i energetike i ministarke Đedović.

Da li je istina da bivša ministarka Zorana Mihajlović, za koju mi je drago što više nije ministarka, potpisala obavezu o prestanku proizvodnje električne energije iz uglja u Republici Srbiji do 2050. godine? Na osnovu kojih planskih dokumenata, studije i analiza je bivša ministarka uradila ovo? Mi smatramo da je taj korak izuzetno loš za Republiku Srbiju i da je načinio veliku štetu. Zašto?

Da bih ilustrovao tako nešto navešću vam jedan primer. Dakle, u pitanju je izgradnja elektrane Kostolac B3, to je 350 megavata. Naime okvirni sporazum sa kineskom kompanijom potpisan je 2010. godine, sa izgradnjom se započelo 2017. godine, najava da će biti gotovo 2023. godine, a najverovatnije će biti gotov 2024. godine.

Dakle, od potpisivanja okvirnog sporazuma do završetka izgradnje prošlo je 14 godina, ukoliko nemamo spremne projekte nuklearne energije, a koliko znamo postoji moratorijum na nuklearnu energiju u Republici Srbiji, onda je sasvim moguće da smo zakasnili za 2050. godinu. Zbog toga tražimo od ministarke rudarstva i energetike da nam dostavi informaciju kako će Srbija 2050. godine pokriti svoje potrebe za električnom energijom?

Problemi u EPS očigledno i dalje postoje, strategija se menjala iz godinu u godinu i uglavnom se prilagođavala političkim potrebama i reaguje se uglavnom na posledice stihijski, dok se najosnovniji problemi ne rešavaju. „Elektro distribucija Srbije“ je vlasnik ISO standarda 9001, koji kao jedanu od osnovnih aktivnosti u sistemu kvaliteta prepoznaje preispitivanje. Na osnovu tog preispitivanja izgrađuje se plan preventivnih mera. U tom smislu, ministarku pitamo gde je izveštaj o tome koji su razlozi doveli do smanjenja proizvodnje električne energije i koje su mere i koji rokovi definisani na otklanjanju navedenih problema?

Na kraju, po kom kriterijumu je izabran norveški konsultant? Mi smo čuli ovde da je on najbolji. On možda jeste dobar i među najboljima po pitanju obnovljivih izvora energije, Međutim, osnovni problem je njihova energetska struktura, kada su u pitanju primarni izvori energije nije kao naša. Dakle, nama je primarni izvor energije ugalj, pa se postavlja pitanje kako su oni to najbolji. Mislim da imamo mnogo veće i bolje stručnjake kada su u pitanju termoelektrane i energija koja je nama primarni izvor energije. Hvala.

Hvala.
Reč ima Pavle Grbović.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem generalnom sekretarijatu predsednika republike i predsedniku republike. Mislim da bi bilo dobro da dobijemo zvanični odgovor da ne bismo imali ovakve nejasnoće, da li i šta je potpisano u Tirani? Odnosno, da li se Srbija pridružila zajedničkoj Deklaraciji o usklađivanju spoljne politike sa spoljnom politikom EU?

Članstvo u EU je strateško opredeljenje Republike Srbije i svaki korak koji tome doprinosi je korak u pozitivnom pravcu. Ukoliko je neko odlučio da od tog puta odustane, bilo bi najpre politički pošteno da dođe ovde u Skupštinu, da o tome razmatramo i da se onda usvoji neka zvanična deklaracija i zvanična pozicija Srbije koja je suprotna toj koja je trenutno na snazi.

Dakle, bilo bi dobro da o tome ne saznajemo iz medija, da ne dobijamo protivrečne informacije, nego da dobijemo informaciju koja je jedino tačna i kompletna.

Drugo pitanje jeste namenjeno predsednici Vlade Ani Brnabić, kojim kriterijumima se vodila kada je za direktora BIA predložila Aleksandra Vulina? Reč je o čoveku čije političke izjave i politički akti sada kada dođe na mesto na kome se našao mogu u značajnoj meri da ugroze saradnju sa međunarodnim i sa stranim informativnim agencijama i policijama i sa zemljama EU i sa zemljama SAD, pa bih u tom kontekstu želeo da upitam i određene ministre kako su po tom predlogu glasali?

Na primer, kako je glasala ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, da li je podržala imenovanje čoveka koji je više puta u svojstvu ministra rekao da Srbija treba da odustane od EU?

Interesuje me kako je glasao ministar Marko Blagojević, imajući u vidu da je Aleksandar Vulin kao ministar unutrašnjih poslova 2020. godine na sastanku sa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Ruske Federacije radio na formiranju radne grupe za sprečavanje obojenih revolucija? Čisto da bi se znalo šta je zadatak te radne grupe, jeste sprečavanje svakog vida opozicionog delovanja, svakog vida društvenog bunta u Srbiji, sprečavanje svakog vida rada civilnog sektora u Srbiji.

Nakon tog sastanka podsetiću vas da je više od 50 organizacija civilnog društva i pojedinaca se našlo na udaru Uprave za sprečavanje i pranje novca, gde su bili optuženi da peru novac, pa bih pitao ministar Blagojevića koji je potekao iz tog sektora, da li je glasao za imenovanje Aleksandra Vulina i kako može posle svega toga da pogleda u oči svojim dojučerašnjim kolegama? Dakle, on je čovek iz tog sektora došao.

Takođe bih pitao predsednicu Vlade, pošto je rekla da nije bila upoznata sa formiranjem te radne grupe, da li se u međuvremenu upoznala i da li je to imala u vidu kada je Aleksandra Vulina predložila na mesto na kome se on danas nalazi?

Zaista razumem i koalicione dogovore i deljenje koalicionog plena, to je sve u redu, ali zaista mislim da su mogli da ga stave na neko manje osetljivo mesto koje neće ugroziti našu saradnju sa polovinom sveta.

Takođe bih želeo da pitam i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića da razreši jednu dilemu koja se pojavila, koju smo dobili sa strane, konkretno iz Španije. Pojavili su se određeni navodi da u Srbiji, odnosno u Beogradu, baš kao i u Madridu postoje ilegalne kineske policijske stanice. To je jedno bezbednosno veoma interesantno pitanje, jer bi to značilo da ukoliko one postoje, da je suverenitet Srbije na teritoriji našoj ozbiljno ugrožen.

Jedino što smo od ministarstva do sada čuli jeste da oni te informacije nemaju. Prosto mislim da to nije dovoljno, MUP i BIA moraju da izađu sa egzaktnim podacima da li te stanice postoje ili ne postoje, sa proverljivim i tačnim činjenicama i da sa tim upoznaju javnost da građani Srbije ne bi živeli u strahu. Prosto moramo da imamo u vidu da u Srbiji, odnosno u Beogradu već imamo više od 2.000 kamera za elektronsko prepoznavanje lica čiji je vlasnik, odnosno čiji softver se koristi kineske „Huavei“ kompanije.

S tim u vezi, moje poslednje pitanje za Anu Brnabić jeste kako je to ova prosrpska Vlada koja se nalazi na evropskom putu skrenula u totalitarizam po kinesko-ruskom modelu.

Poslednje pitanje koje imam za danas, upućeno je vama gospodine predsedniče Narodne skupštine. Dobro znate da je Zaštitniku građana istekao mandat još u julu ove godine, pa je moje pitanje upućeno vama, koje sam već uputio u pisanom obliku, ali nikada nisam dobio odgovor, kada ćete prestati da ignorišete svoju zakonsku obavezu da raspišete javni poziv i da Srbija zaista dobije Zaštitnika građana kakvog zaslužuje? Hvala.

Reč ima, Igor Braunović.

Hvala.

Poštovani predsedniče narodne skupštine, kolege narodni poslanici, ja ima jedno pitanje odnosi se na Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja i na MUP.

Reč je naime, o nepriznavanju, tj. priznavanju ratnog staža pripadnicima MUP na Kosovu i Metohiji u trajanju od marta 1998. godine do 26. juna 1999. godine. Pripadnicima vojske tadašnje Vojske Jugoslavije, današnje Vojske Srbije i pripadnicima, tj. Ministarstvo odbrane Srbije taj staž je priznat u celosti u trajanju od 15 meseci i ne samo aktivnim pripadnicima već i službenim licima, tj. civilnim licima na službi u vojsci tadašnje Jugoslavije koji su službovali na teritoriji južne srpske pokrajine u tom periodu.

Pripadnicima MUP priznat je staž isključivo u trajanju od tri meseca i to samo redovnim pripadnicima MUP u trajanju od tri meseca za vreme zločinačke NATO agresije od 24. marta do 26. juna 1999. godine. Pripadnicima rezervnog sastava MUP koji su učestvovali u ratnim dejstvima i od kojih je 75 njih položilo svoje živote za odbranu otadžbine i pripadnicima redovnog sastava MUP od kojih je 297 njih položilo živote, a 25 se vode kao nestali do dan danas taj staž nije prihvaćen, tj. ne upisuje im se u knjižicu u trajanju od tih godinu dana koliko je trajala borba kako se navodi sa šiptarskim teroristima.

Mislim da je krajnje vreme, mislim da bi bilo više nego dobro da se ta velika nepravda načinjena našim borcima, borcima za našu otadžbinu borcima za svetu srpsku zemlju Kosovo i Metohiju prizna i da ispravimo, opet kažem, tu nepravdu jer ispravili smo mnoge nepravde načinjene srpskom narodu u prethodnih 10 godina. Mislim da je krajnje vreme da se sve učini da i ova nepravda bude ispravljena, kao što je to naravno učinilo od samog početka Ministarstvo odbrane, koje ovom prilikom želim da posebno pohvalim.

Moram da kažem da sam i sam bio pripadnik oružanih snaga na odbrani zemlji na Kosovu i Metohiji. Sticajem okolnosti bio sam pripadnik i vojske, bio sam pripadnik 549 herojske motorizovane brigade, a odmah zatim bio sam i pripadnik rezervnog sastava MUP, posebne jedinice policije i vrlo dobro znam šta tim ljudima to znači, znači daleko više od nekog radnog staža i daleko više od nekih finansijskih aspekata, znači im mnogo u smislu da njihova država prizna ono za šta su se borili i prizna da su bili heroji i da su branili svoju zemlju i ti ljudi će tu svoju zemlju braniti naravno ako bude trebalo, ne daj Bože da treba, i u budućnosti.

U nadi da ćete rešiti pozitivno ovo pitanje ja vam se svima zahvaljujem na pažnji.

Reč ima Nebojša Bakarec.