Poštovana predsedavajuća, vi bi trebalo da znate da pre prava na repliku ide pravo na povredu Poslovnika. Ja sam reklamirao pravo na povredu Poslovnika i nakon toga sam vam naglasio da ću nakon toga koristiti pravo na repliku.

Da kažem kolegi i da ga pozovem da upravo zbog ovih stvari koje se dešavaju u Skupštini i zbog… (Isključen mikrofon.)

Šta god da ste želeli da mu kažete, to mu nećete reći ni sada kroz povredu Poslovnika. Ja sigurno nisam povredila Poslovnik, vrlo transparentno i glasno sam vas pitala da li želite reč po povredi Poslovnika ili repliku? Upali ste u sopstvenu zamku zloupotrebe Poslovnika, prekinula sam vašu polemiku.
Da li želite da se izjasnimo?
Imate vi sva prava u ovom parlamentu, ali ih koristite pametno, nemojte sami sebi nauštrb se ponašati u parlamentu.
Da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika? (Da)
(Enis Imamović: Imam pravo po oba osnova. Napravili ste još jednu grešku.)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Tatjana Manojlović.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, želela sam ovim amandmanom da ukažem da ova vlast vrlo tendenciozno nakon što je uništila i druge stubove ovog društva, i pravosuđe, i tužilaštvo, i prosvetu, uništava i zdravstvo.

Zdravstveni radnici u Srbiji primaju 30% manje plate nego njihove kolege u okruženju i o tome u nizu godinama ukazuje i Fiskalni savet, ali ova država ništa ne preduzima da se bar primeni Zakon o platnim razredima kojim bi to donekle bilo ublaženo. Mi i dalje prisustvujemo egzodusu zdravstvenih radnika tako da ne treba da nas začudi ako uskoro ne bude imao ko da nas leči.

O tome kolika je ne briga ove vlasti o zdravlju ljudi svedoči i to što je Beograd, a i moje rodno Valjevo vrlo često na listi najzagađenijih gradova u svetu. Što se tiče Valjeva, Valjevci znaju o čemu se radi. U državnom „Krušiku“ dnevno se spali i do sto tona najnekvalitetnijeg lignita, a u dimnjake se ne ugrađuju filteri. Kažu zato što nema novaca. Aleksandar Obradović je svojevremeno objasnio zašto novca u „Krušiku“ nema, pa zamalo da ga proguta mrak.

Što se tiče Valjeva, nedavno su i četiri najstručnija lekara iz angio sale podnela ostavke kao moralni čin, ukazujući da im nije dozvoljeno da koriste najsavremeniju opremu i u punom kapacitetu koriste angio salu…

Vreme gospođe Manojlović, pošto je vreme poslaničke grupe potrošeno. Hvala.
Reč ima Svetlana Milijić, po amandmanu.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege i koleginice narodni poslanici, dosta toga danas čujemo o tome kako zdravstvo ne valja, kako ne ulažemo u zdravstvenu zaštitu, pa nije tako.

Građani dobro znaju o čemu se ovde radi. Budžet za zdravstvo Republike Srbije je nikada veći. On iznosi 490 milijardi dinara. Podsetiću vas da je samo pre tri godine iznosio 270 milijardi dinara. Ne želimo da se sećamo koliko je iznosio pre deset godina.

Nikada do sada više se nije ulagalo u edukaciju naših zdravstvenih radnika i slanje na specijalizacije koje vi gospodo preko puta niste 10 godina odobravali. Te specijalizacije danas finansira država, one se finansiraju preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ne zaboravite da je od 2020. godine krize koja je izvana Kovidom – 19, odnosno virusom SARS KOV2, koji izaziva Kovid – 19 na listu lekova obaveznog zdravstvenog osiguranja uloženo preko 58 miliona evra.

Ne zaboravite dragi građani, da je od 2009. do 2012. godine uvedeno samo 17 inovativnih lekova, a od 2017. do 2022. godine 87 inovativnih lekova inovativni lekovi su jako skupi lekovi i prosek lečenja po jednom osiguraniku iznosi 350.000 evra. E, zato država Srbija ulaže u svoje građane i u njihovo zdravlje. Inicijativa RFZO i Vlade Republike Srbije je da se povećaju sredstva koja se opredeljuju za lečenje retkih bolesti. Draga gospodo iz opozicije, 2009. i 2012. godine, vi ste lečili devet osiguranika od retkih bolesti.

Setite se koliko ste para za to opredelili. Danas Srbija leči preko 600 osiguranika i izdvaja preko četiri milijarde evra. Mene bi bilo sramota da bilo šta govorim o zdravstvu u današnje vreme, sećajući se onog prošlog vremena, a sećaju se i građani Srbije. Danas naša osiguranice sa navršenih 45 godina imaju pravo na neograničen broj vantelesnih oplodnji i o trošku države, jer je Srbija jedina zemlja u svetu pored Irske koja je starosnu granicu podigla na 45 godina, a jedina zemlja na svetu koja ima neograničen broj pokušaja za prvo dete i to na inicijativu predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Pa, što niste vi to uradili? Umeju građani Srbije to da prepoznaju. Srbija će se na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije i dalje boriti za život svakog građanina i za svako novo rođeno dete u ovoj Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala vam.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik prof. dr Jelena Jerinić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Hvala.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Radosavljević i Vojislav Mihajlović.

Da li neko želi reč?

Prijavite se kolega.

Uvažena predsedavajuća, poštovani članovi srpske Vlade, dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, teško je stanje u poljoprivredi i ono nije od juče, sigurno da je zbog više decenijskog izopštavanja, omalovažavanja i svega što je prema njemu učinjeno, zato ovaj amandman ima samo jednu nameru, samo jednu svrhu da popravi barem to malo stanje.

Naime, na razdelu 24. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, glava 24) i tačka 3. Republička direkcija za vode, programska aktivnost, projekat 4.009, elektrifikacija sistema za navodnjavanje opredeljeni iznos od 200 miliona dinara treba povećati za još 100 miliona dinara iz razloga, jer je električna energija najjeftiniji energent u navodnjavanju zbog enormnih troškova kada se koriste naftni darivati, a u cilju suzbijanje suše.

Na razdelu 24. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede glava 24) i tačka 6. Uprava za agrarna plaćanja, opredeljeni iznos od 65 miliona 302.538 dinara, treba povećati za još 250 miliona dinara barem onoliko koliki je dug države prema poljoprivrednim gazdinstvima u ovom momentu za neisplaćene subvencije.

Na razdelu 24. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede glava 24) i tačka 7. Uprava za poljoprivredno zemljište, opredeljeni iznos od 532 miliona 741.000 dinara, treba povećati za još 100 miliona dinara u cilju povećanja i ukrupljavanja poljoprivrednih površina i podsticaj lokalnim zajednicama za sprovođenje komasacije i arondacija u cilju povećanja produktivnosti, racionalnosti i efikasnosti u poljoprivredi i boljoj i efikasnijoj primeni sistema za navodnjavanje i racionalnoj primeni poljoprivredne tehnike.

Naime, od kredita dobijenog od UAE jedna četvrtina bi se odnosila na poljoprivredu. Uprava za agrarna plaćanja je na današnji dan dužna poljoprivrednicima oko 250 miliona dinara, a naročito su ugrožene grupe proizvođača mleka gde su subvencija dosta kasni što daje za rezultat raspad ogromnog broja muznih krava, odnosno stoke, faktički u Srbiji uskoro biti neće.

Molim vas, morate završiti rečenicu, vreme poslaničke grupe je potrošeno.

Obzirom da je isteklo vreme, samo ću naglasiti na kraju, da seljak nije na teretu budžeta, sam uplaćuje penziono i socijalno, nema plaćeno bolovanje i godišnji odmor. Stub je društva, sve nas hrani, pa vas molim da ovo podržite, jer samo vaskrsom poljoprivrede može vaskrsnuti srpsko društvo i država. Zahvaljujem.

Po amandmanu, narodni poslanik Marijan Rističević.