Eto sada vi ulazite opet u replike. Otvarate nove replike jedni sa drugima, svaki put jedno te isto.
Nemojte da pravimo problem od pauza, kada vi ljudi sebi dajete pauze kad god hoćete i koliko god hoćete.
Treba li da se glasa? (Ne.)
(Radmila Vasić: Ne treba da se glasa, ali nije u redu, ja sam ovde bila ceo dan, pomno sam sve slušala….)
Dobro, razumeo sam vas.
Po Poslovniku još jednom, pa idemo na sledeći amandman i da završavamo.

Molim vas, član 103. jako precizno kaže, da kada poslanik smatra, a ja sam koliko znam poslanik i smatrao sam, da je učinjena povreda Poslovnika da to ukažem u tom trenutku kada je učinjena. Vi mi niste dali pravo da govorim i ja vas molim da mi objasnite zašto to niste uradili, jer ste obavezni po tom članu 103. da ako smatrate da povreda nije učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da objašnjenje ukoliko smatra da je povreda učinjena. Predsednik Narodne skupštine je dužan da učinjenu povredu otkloni, što mi je jako važno.

U međuvremenu je došlo do povrede člana 106. Ne znam da li ste zapazili. Prethodni govornik uopšte nije govorio o temi. Rekao je jednu formulaciju koja je malo čudna. Da predstavnici opozicije su predstavnici većinskog naroda koji su protiv predsednika Vučića. Ispade da su Srbi protiv predsednika Vučića. Molim vas da objasnite.

Sada vi replicirate poslaniku Fehratoviću isto. Neverovatno je da vi ukazujete na to da li je reč o temi ili nije reč o temi. Vi kojima je jedina tema koja god sednica bila, šta god bilo na dnevnom redu, kakvi god zakoni, kakvi god sporazumi, vi svi zajedno, jedina tema vam je Aleksandar Vučić.
Onda kažete tema. Jeste tema, nije tema. Niste svi zajedno. Ti koji sede oko vas, ni oni nemaju veze s vama. Vi ste svi solisti. Svako samo za sebe odgovara. Onda je jasno zašto ima toliko različitih mišljenja. Hoćemo li da završavamo? Dajte da završavamo.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika od strane vas, kao nekoga ko predsedava. Član 27. neposredno obraćanje.

Naime, imali ste obavezu i dužnost kao predsedavajući da ukažete prethodnom govorniku da se to tako ne radi. To se možda radi u nekim malo zaostalim sredinama, ali ne može u reprezentativnom plenumu.

E, sad vi da vređate Gavrilovića. Ne može. To nije uredu.
Ne očekujem da zaista treba da glasamo oko toga što ste sada rekli. Šta god da mislite jedni o drugima, ne možete da kažete poslaniku iz druge stranke da je iz zaostale sredine. Šta ste rekli, to je u zaostalim sredinama. Da li ste tako rekli? Nema smisla. Nije uredu.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tepić, Stefanović, Milošević, Jekić, Grujić, Đorđić, Veselinović, Obradović, Lukić, Pašić, Ristić, Albahari, Oreg, Grbović, Veselinović.
Dalibor Jekić.
Nemojte da vičete. Neka čovek govori. Sada ste vi govorili dva puta.
Opet ste pokvarili sistem.
Prijavite se molim vas još jednom.
Samo jednom pritisnite. Sad nemojte da dirate jedinicu, da probam sam. Ne. Probajte na drugom mestu.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani građani Srbije.

Ovaj amandman smo uložili isključivo iz razloga jer smatramo da je javnost u sednicama Saveta jako bitna. Kada kažemo javnost, mislimo i na vraćanje poverenja u pravosudni sistem celokupan.

U ovom trenutku možemo slobodno da kažemo da je jako nisko poverenje građana u pravosudni sistem. Ono što je takođe bitno, a što ne znamo da je javno tužilaštvo kao samostalni državni organ nadležan da pokreće postupke protiv učinioca krivičnih i drugih dela.

Svesni smo da se u našoj zemlji vrše razno, razna krivična dela za koja ne vidimo nikakav ishod. Tako i povreda prava glasanja na izborima, takođe i vršenje pritiska od strane nadređenih i funkcionera na zaposlene tako što ostaju bez posla, tako što bivaju degradirani. Ovo je sve zadatak javnog tužioca da pokreće postupka da se ovakvi slučajevi ne bi dešavali.

Poštovana ministarko, ono što se desilo skorije jeste događaj u Inđiji, članici stranke Slobode i pravde, Slađani Farkić, nadređeni je dao otkaz ženi koja je u šestoj deceniji svog života, samo zbog toga zato što je iznela svoje političko mišljenje. Dobila je poruku. Svako ima pravo da bude opozicija, ali će takav tretman imati.

Pitam vas gospođo ministarka, šta treba još da se dogodi da bi se neko bavio ovim slučajem? Znate kada će prestati da se radi ovako kako se radi? Kada bude prvi bio u zatvoru i kada bude odgovarao zbog ovakvih nedela, slobodno možemo da kažemo.

Malopre ste rekli, citiram vas: „Želim da zaštitim svakog građanina Srbije od šiptarskog terora“. Ja vas molim gospođo ministarko zaštite sve građane i od političkog terora koji danas prolazi. Hvala.

To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe.
Miodrag Linta.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici.

Ja ću govoriti o jednoj temi koja je jedna od važnih preduslova istinske normalizacije odnosa na prostoru bivše Jugoslavije. To je pitanje ratnih zločina. Nažalost prošlo je više od tri decenije od početka oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Mi i dalje imamo dvostruke standarde o suđenjima za ratne zločine u odnosu prema žrtvama.

Nažalost zapadni deo međunarodne zajednice i dalje zastupa lažni mit da su Srbi krivci za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, da su oni zločinačka strana, da su oni agresori, a da su tobože Hrvati, Muslimani, kako se sada zovu Bošnjaci i Albanci nevine žrtve velikosrpske agresije.

Taj lažni mit zastupaju i službeni Zagreb, i službeno Sarajevo, i institucije privremene samouprave u Prištini. Postoje brojni dokazi da pravosuđe, hrvatsko pravosuđe, bošnjačko pravosuđe i pravosuđe u Prištini, nisu nezavisna, nepristrasna, pravosudna pravosuđa, u pitanju etnički motivisana pravosuđa, koja su u funkciji ratnih politika u Zagrebu, Sarajevu i Prištini.

Mogu samo da navedem nekoliko primera etnički motivisanih pravosuđa u regionu, od 1991. godine, do danas u tri decenije rada hrvatskog pravosuđa, dakle od dolaska na vlast proustaškog Franje Tuđmana, podignuto je, pokrenuto je više od tri hiljade 700 krivičnih postupaka za ratne zločine. Od tog broja 98,5 posto su krivični postupci protiv Srba, a 1,5 posto su svega krivični postupci protiv Hrvata, od tog broja je podignuto više od dve hiljade optužnica, protiv Srba, pripadnika bivša JNA i vojske i policije Republike srpske Krajine.

Takođe, donešeno je blizu 700 osuđujućih presuda protiv Srba. Istovremeno od ulaska Hrvatske u EU, imamo sve veći broj montiranih sudskih postupaka u Zagrebu protiv srpskih veterana koji su se časno, hrabro i pošteno borili za svoj narod i državu.

Šta je cilj etničkih motiva srpskog pravosuđa? Sa jedne strane da izaziva konstantni strah i da zastrašuje srpske borce, da se ne vraćaju svoja imanja, da ne posećuju svoj rodni kraj, sa jedne strane.

Sa druge strane da se sa donošenjem što većeg broja lažnih presuda verifikuje lažni mit koji je temelj hrvatske politike, a koji je formulisan u Deklaraciji o …..ratu, koji je Hrvatski sabor, konsenzusom doneo 2000. godine, a toj deklaraciji jasno stoji da su Srbija, JNA i Krajiški Srbi agresori, da je Hrvatska bila žrtva veliko srpske agresije.

Takođe, etnički motivi su na pravosuđe u Sarajevu. Navešću samo ko je takođe u funkciji Bošnjačke ratne politike. Imamo niz skandaloznih presuda. Navešću samo jednu od njih iz 2018. godine, kada je sud BiH oslobodio ratnog zločinca Nasera Orića i time amnestirao bošnjačke ratne zločince za brojne zločine koje su počinili nad srpskim narodom u zapadnom Podrinju i širom BiH.

Ono što je posebno važno i želim da se obratim gospođi ministarki Popović…

Samo, gospodine Linta, ako nije problem da privodimo kraju.

Vrlo brzo završavam. Ovo je veoma važna tema.

Obraća mi se veliki broj srpskih veterana koji su uplašeni i koji su prepušteni sami sebi.

Ja želim da zamolim gospođu ministarku pravde Popović, da bi bilo jako dobro da se u okviru Ministarstva pravde formira jedna kancelarija koja bi imala ozbiljan budžet, koja bi imala ozbiljne pravnike, advokate koji bi pružali svakodnevno stručnu i pravnu pomoć srpskim veteranima koje progoni muslimansko, odnosno bošnjačko i hrvatsko pravosuđe, da ti ljudi ne budu prepušteni sami sebi, jer su se, ponavljam borili časno i pošteno za svoj narod i državu, a sada mnogi od njih jedva sastavljaju kraj s krajem i zato im je veoma važno da se pomogne finansijski, stručno i pravno da se zaštite od montiranih sudskih postupaka.

Takođe je veoma važno da se učini sve što se može da se uspostave isti standardi vezano za žrtve. Sada, nažalost, bošnjačke, hrvatske i albanske žrtve se veličaju. Njima se odaju počasti, dok, s druge strane, srpske žrtve se nipodaštavaju, omalovažavaju, umanjuju, pa čak i negiraju.

Zbog toga bi bilo veoma važno da imamo jednu posebnu instituciju, to je memorijalni centar srpskih žrtava koje su stradale na prostoru bivše Jugoslavije, koji bi se borio snažno, politički, diplomatski, pravno, za istinu o stradanju našeg naroda na prostoru bivše Jugoslavije.

Takođe je veoma važno, gospođo Popović, da i naše Tužilaštvo za ratne zločine konačno počne da radi svoj posao. Prema podacima iz 2021. godine, koje je dostavilo Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, podignuto je 217 optužnica, od toga 190 protiv Srba, 21 protiv Albanaca, od kojih je 17 oslobođeno, to su pripadnici „Gnjilanske grupe“ koji su počinili stravične zločine na području Metohije, četiri svega protiv muslimana, bošnjaka i svega dve protiv Hrvata.

Mislim da je krajnje vreme došlo i ohrabrujući je korak što je naše tužilaštvo podiglo optužnice protiv četiri hrvatska pilota za stravične zločine na Petrovačkoj cesti mestu Svodna, ali moram da kažem da imamo brojne primere masovnih sistematskih i planskih zločina koji su počinjeni nad srpskim narodom, nad srpskim civilima, ratnim zarobljenicima na području današnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine, KiM i da je krajnje vreme da naše tužilaštvo počne da pokreće istrage, podiže optužnice za te brojne i masovne zločine protiv srpskog naroda.

Samo uspostavom istih standarda osuđenima za ratne zločine i prema žrtvama možemo da idemo prema istinskoj normalizaciji.

Na kraju, posebno bih vas zamolio, gospođo Popović, kada se dešavaju česta hapšenja srpskih veterana od strane hrvatskog pravosuđa na osnovu hrvatskih poternica, da bi bilo veoma važno da uputite protesnu notu, da tražite razgovor sa hrvatskim ministrom pravosuđa i da kažete da je to neprihvatljivo za državu Srbiju, da se svake godine barem desetak srpskih boraca hapse na taj način jer su prepušteni sami sebi. Hvala.