Pa, pitaju poslanici znate o kom zakonu raspravljamo sada? Ne znate? E, pa, dobro. To je njih zanimalo da čuju, da li znate o kom zakonu raspravljamo sad uopšte? Nemate pojma.

Reč ima Dejan Ignjatović.

Zahvaljujem, predsedniče.

Evo, neću da pominjem ničija imena, pošto oni znaju zašto su danas ovde. Ja kažem da znate, na dobro odrađene predloge zakona ne bi podnosili ovoliki broj amandmana.

Ja sam ponosan što sam pripadnik JS već 15 godina. Neko od kolega me i pitao kad si došao ovde kod Palme, pa evo da znate 15 godina sam član JS i ponosim se. Imam jednu domovinu, imam jednu stranku, jednu koaliciju. Ja nemam rezervnu, niko me rezervno ne finansira, imam jedan pasoš. To je moje.

Izvinite ako sam vas ja uvredio nečim. Lako je da mi zabranjujemo iskope jednog, drugog, trećeg, četvrtog i da se vrtimo u začarani krug.

Živa bila JS! Hvala.

Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima Marinika Tepić.

Poslovnik.

Gospodine predsedniče, treba da se starate o redu na sednici, član 108. stav 1. Toliko puta smo apelovali da ne pravite nered načinom kojim predsedavate ovom sednicom, jer vi ovde niste učiteljica, a mi nismo ovde u učeničkim klupama. Mi smo ovde u poslaničkim klupama, gde su nas birali građani. Svi smo jednaki, pa i vi ste prvi među jednakima, samo s toga što treba da koordinirate rad sednice. Vi ne treba da budete ovde neki izvršitelj, pa da preslišavate poslanika da li zna koji su zakoni na dnevnom redu ili nisu. Mi znamo to jako dobro.

Zaista niste učiteljica, izađite više iz toga didaktičkog manira da stalno nekome držite lekcije. Toliko puta smo vam pozivali, spustite se u klupe, hajte debatujte sa nama, tu pokažite vaše umeće, tu ste onda poslanik SNS. Hajde onda da se vidimo u toj političkoj areni.

Lako je ovde gde nam isključujete mikrofon, pa onda držite sebi reč koliko god želite.

U jedno vreme ste uspevali da pustite poslanike iz opozicije da probiju 30 sekundi, 30 sekundi svaki put ih prekinete. Ja ne znam čega se plašite da čujete obrazloženje do kraja.

Mi ne vređamo nikog. Pozivamo na debatu. Ovde smo da radimo. Što kaže, kako kaže ministarka pravosuđa – nemojte da od ovog pravite političku arenu. Pa mi i jesmo političko telo, nismo ovde na skijanju.

Ovo je naše radno mesto i naš posao je da govorimo, da govorimo, ne nešto drugo. Tako da, ja vas molim nadalje da prekinete tu praksu da držite lekcije i da izigravate neko posebno biće. Vi ste jednaki kao i mi, vodite sednicu kako treba. Hvala.

I vi ste se sami isključili.
Znači, to je sada bila neka autotiranija. Sami ste sebe isključili, ali ću ja da budem kriv na kraju. Dobro.
Pitali su narodni poslanici, pošto im se direktno obraćao Ćuta Jovanović, pitali njega – da li zna o kom zakonu je reč, pa sam mu rekao šta je to bilo kao pitanje sa njihove strane i preneo odgovor - da ne zna.
Treba li da se izjasnimo. Ne treba. Dobro.
Isto, Poslovnik.

Gospodine Orliću, hvala za reč.

Dakle, na tragu ovoga što je koleginica Tepić govorila, samo što ja reklamiram član 100. koji kaže – ako želite da učestvujete u pretresu, prepuštate predsedavanje jednom od potpredsednika i lepo nam se ovde obratite, ja bih jako voleo da vidim šta vi mislite o ovim zakonima, kakve su to stvari koje, recimo, imate da kažete mojim kolegama i slično. Nekako, voleo bih da uđem sa vama u polemiku, a nikada nemam priliku, pa evo ja vas pozivam, vidim i nešto ste i dobro raspoloženi danas, čestitam vam na tome, možda je pao neki dogovor sa kolegama iz SPS-a, možda je palo nešto, deluje da ima razloga za osmeh, pa hajde, siđite dole malo da diskutujemo o tome, gospodine Orliću, nemojte da dobacujete.

Ovde malo nekome dodate neku uvredicu, tamo malo neku foru, ovde neku šalu, nekako eto to kada se ponavlja i ponavlja i ponavlja nakupi se malo, ne deluje baš pristojno.

Hajde da vidimo to šta imate vi, šta vaš često puta pominjan ovde blistavi um, veliko obrazovanje, bravo za diplome i za dobre ocene, dajte malo podelite to sa nama poslanicima, ovde. Nemojte uvek ostajati u toj ulozi u koju pokušavate da izlazite po malo pa da tu gde možete čapnete, ne bi li nekome dobacili, nekog spustili, nekog ugasili. Pokažite tu veličinu malo.

Hajde da čujemo stvarno šta mislite. Evo, ima ovde 1.000 amandmana. Evo ima 11 zakona, pa dajte dopustite nam malo da čujemo to. Hvala vam puno.

Vidim, vidim, koliko vam nedostajem.
Dakle, što se tiče te pristojnosti moram da priznam nisam još dostigao taj nivo na kome ste vi da iz svoje klupe vrištim tako da odjekuje cela sala. Tu nisam.
Treba li da se glasa po članu 100? Ne treba. Dobro.
Ako će to da znači da ćemo da prođemo bez vrištanja sa vaše strane, cenim.
Marijan Rističević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 7. i 8. Ne mora mi ovaj Ćuta aplaudirati.

Dakle, ovo je bila klasična replika i klasična zloupotreba. I ja cenim vašu popustljivost prema pripadnicima opozicije. Sa tim u vezi zbog ovakvih stvari oni su ukupno govorili, gospodine predsedavajući, pet sati više do sada od početka ovog saziva nego pripadnici vladajućih stranaka. Upravo zbog ovakvih zloupotreba iako njih ima jedna trećina u parlamentu, nas ima dve trećine, oni imaju pet do šest sati više, a kada uračunamo i ovaj dan sigurno daleko više vremena utrošenog nego što smo utrošili mi.

Dakle, njihova prava su time veća dva puta nego prava vladajućih poslanika i oni se stalno žale na nedostatak vremena. Ja vam molim, shodno stavovima 7. i 8. kada ovi propali studenti koji studiraju 18 godina, Abazijeva pešadija, kada bude kršila Poslovnik na ovaj način da im oduzmete ona dva minuta. Hvala.

Hvala vam. Ne tražite glasanje. Hvala vam.
Šta da vam kažem? Jasno je i vama sve što i meni i svima koji ovo gledaju. Mnogo im je teško. Strašno im je teško. Govore satima više nego većina, iako su sami u manjini. Ide plata dobra, a juče beše i sa povećanjem, jel tako? Jeste li zadovoljni kako radi država, što je povećala platu? Evo Lazović je srećan. Ne može da sakrije radost. Svaka čast.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Miloratka Bojović, Zoran Stojanović.
Reč ima Dejan Šulkić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažene kolege, gospođo ministarka, ja sam podneo amandman na član kojim se uređuje finansiranje rada saveta, ali zbog načina na koji vodimo raspravu o grupi ovih pravosudnih zakona i mnogim drugim tačkama dnevnog reda, ova naša, ako tako mogu da kažem, hitna i objedinjena Skupština, a hitna je zbog hitnosti postupka, objedinjena zbog objedinjene rasprave, a ne zbog jedinstva, ali pošto su to skraćeni postupci onda mogu da kažem i ova naša uskraćena Skupština, nekoliko reči da kažem u prilog odbrane sudske vlasti u celini, bez upuštanja u konkretne slučajeve koji su navođeni ovde, mislim da način na koji donosimo ovde zakone, razmatramo, verujem i usvajamo, mislim na ceo dnevni red, celokupan, ne samo na ovih pet pravosudnih zakona, na takav način ili na taj način, kako god hoćete, godinama razmatramo i usvajamo i ostale zakone u drugim oblastima i mislim da neke primedbe koje ovde čujemo, a koje sada mogu da se pripišu i neefikasnosti sudstva jesu upravo posledica takvog načina razmatranja i usvajanja i donošenja na kraju krajeva zakona zato što ne uvodimo i ne osmislismo snažne instrumente koji će se baviti sprovođenjem zakona koji će vršiti nadzor nad sprovođenjem zakona.

Samo neke mogu da pomenem iz nekih oblasti koji su pominjani ovde, nisu iz oblasti vašeg resora, ali na kraju krajeva vi ste i predstavnik Vlade u ovoj raspravi, tiču se radnih odnosa. Na primer, tačno je da postoje sporovi koji traju dugi niz godina, mnogi nažalost i ne dočekaju, možda čak i neke sudije ne dočekaju sporove koji vode ne samo zaposleni koji se obraćaju za prava iz radnog odnosa ili ne znam na drugoj strani kada je u pitanju rušenje bespravno podignutih objekata da imamo osnažene i opremljene i efikasne inspekcijske organe koji će vršiti nadzor nad sprovođenjem, odnosno primenom Zakona o radnim odnosima, koji će kontrolisati poslodavce ne samo za uslove rada, mislim i na zaštitu na radu i sva druga pitanja koja se ovde pojavljuju, neću davati tome pežurativni značaj i karakter. To su posledice koje se na kraju krajeva slivaju u sudsku vlast i onda umesto da inspekcije rešavaju sprovođenje i nadzor nad sprovođenjem zakona da to rade efikasno, da ih ima dovoljno, da možda nisu izloženi nekim selektivnim pritiscima sigurno da bi manje takvih sporova bilo pred sudom. Verujem da možete da se složite sa mnom o tome.

Dalje, kada govorimo o tužilaštvu, zapravo Zakon o Visokom savetu tužilaštva, ali u širem smislu, ali i o svim ovim zakonima, opet se vraćamo na nezavisnost i na samostalnost i sudija i tužilaca, i sve to preko depolitizacije izbora o kojoj smo takođe dosta govorili i da sa ovim nekim rezervnim mehanizmima za slučaj da Skupština ne izabere neke strukture u VSS i VST da opet dolazimo, milion puta je to ponovljeno ovde, ali se nekako zanemaruje, opet dolazimo, kako bih vam rekao, do uticaja politike i da ta depolitizacija uopšte ne mora, niti će verovatno biti isključena.

Mada, sa druge strane, kada govorimo o objedinjenoj raspravi i o skraćenim procedurama u Skupštini, ne znam ko se od kolega u ovom sazivu ili iz prethodnih saziva seća da je vođena neka rasprava o odlukama o izboru sudija. To bude trideseta, četrdeseta tačka dnevnog reda, naravno po rangu prednost imaju zakonski predlozi, i onda se i u načelnoj raspravi i u raspravi u pojedinostima do tih tačaka se i ne dođe. Tako da, kako bih vam rekao, Skupština je donosila odluke, ali realno tu nikakve rasprave nije bilo pa možemo da kažemo da nije bilo ni javnosti, odnosno javnost je mogla da prati, ali nije mogla to da isprati zato što to nisu bile najvažnije tačke dnevnog reda.

Sada će to biti rezervisano, na neki način i pod određenim uslovima kako je Predlogom zakona predviđeno će biti rezervisano za petočlanu komisiju. Objašnjavali smo to već ko čini komisiju koja će birati istaknute pravnike i sa tzv. zlatnim glasom kako će istaknuti pravnici uticati.

Dakle, ako se htela ta nezavisnost, onda je moglo da se ide do kraja. Ako je jedna krajnost bila politika, mogli smo i da rizikujemo sa korporativizmom, mislim da bi manje štete bilo. Ovako imamo jedan privid da to postižemo, ali kroz praksu, bojim se, gospođo ministarka, kao što je sve kod nas, i u radu ovog parlamenta i u postupanju drugih organa, da će to biti u ovim procedurama, da će izuzeci, nažalost, ja ne kažem da je to vaša namera, ali će izuzeci biti pravila.

Dalje, kada govorimo o drugim instrumentima ili osnovama te nezavisnosti i samostalnosti, materijalni položaj sudija takođe ništa se ne menja. I sami ste objašnjavali da u ovom trenutku nema dovoljno para, da državno rukovodstvo, tako ste govorili više puta, je svesno svega toga i da je spremno na tome da radi. Ali kako bih vam rekao, kod Predloga zakona o Visokom savetu tužilaštva postoji procena finansijskih sredstava koja je potrebna, ne znam, navodi se ovde povećanje broja zaposlenih, tehnička oprema itd, za plate.

S obzirom da se ne planira izjednačavanje plata sudija za prekršaje sa sudovima ovih drugih nadležnosti, mi ni ne znamo koliko je to para. Voleo bih da sada, ako imate taj podatak, pretpostavljam da ste se time bavili, ili u toku rasprave, obavestite koliko para nedostaje da se na nepovećane plate sudova opšte nadležnosti, koliko je potrebno da se izjednače sudije sa prekršajnih sudova. Voleo bih da imamo taj podatak.

Što se tiče stalnosti, stalnosti je bilo i ranije. Neki su bili stalni, neki nisu, sada su svi stalni. Još jedna osnova, još jedan stub te nezavisnosti i samostalnosti jeste finansiranje. Da li je tako? O tome smo govorili. Nešto se više u ovim zakonskim predlozima govori nego ranije. Tu je sada, bar što se tiče Zakona o Visokom savetu tužilaštva, na šta sam ja sa kolegama podneo amandman, u članovima 3. i 4. se razrađuje sada neki mehanizam, ako tako mogu da kažem, planiranja i budžetiranja.

Evo, kratko samo da protrčimo kroz to.

Što se tiče pripreme predloga budžeta, sekretar dostavlja predlog budžetskoj komisiji, budžetska komisija dostavlja predsedniku, predsednik Saveta dostavlja ministru finansija, ministar finansija, ako proceni da to može da prođe u budžetu, onda je sve u redu, a ako ne može, onda se pristupa nekim razgovorima i pregovorima, verovatno se odrede prioriteti i šta je od svega toga moguće. Ukoliko se ne postigne saglasnost, znači, zakonodavac dozvoljava i tu mogućnost, onda predlog Saveta ulazi kao predlog u budžet, ali uz napomenu Vlade zašto ne može da se prihvati, ako sam ja dobro razumeo. Pretpostavljam da će Vlada navesti i obrazložiti koji trošak i u kojoj meri u predlogu budžeta Visokog saveta tužilaštva i Visokog saveta sudstva neće biti prihvaćen.

Vama je poznato da se budžetiranje vrši na trogodišnjem nivou, da kažem, unapred na neki način. Da li možemo da pretpostavimo da će barem u naredne tri godine ili u odnosu na ovu još dve godine, da će doći do povećanja plata? Zašto to govorim. To nije populizam da se sada zalažemo da bi ljudi imali visoke plate. To se zna zašto se radi. Vi ste, na kraju krajeva, obrazlagali. U zakonima stoji da sudije i tužioci treba da imaju plate koje pripadaju, kako bih rekao, složenosti njihovog posla i dostojanstvu koje njihova funkcija nosi. I sami ste istakli da ovo postojeće stanje ne zadovoljava u tom smislu i da će se na tome raditi.

Kako bih vam rekao, ako od ova tri, četiri stuba te nezavisnosti i samostalnosti nijedan nije u potpunosti izvestan, da se kratko vratim na sam izbor, koji će u krajnjem ishodu dovesti do toga da četiri pravnika bira petočlana komisija, sa predsednikom Skupštine, vrhovnim javnim tužiocem i Zaštitnikom građana, uz predsednike Ustavnog i Vrhovnog suda, ako u ovom trenutku nema para za povećanje plata, pa nema ni za izjednačavanje sudija za prekršaje sa ostalim sudijama. Ako i ovo finansiranje na neki način, kako bih vam rekao, džabe će savet budžetirati, a ako postoji mogućnost i ova odredba člana Predloga zakona u članu 4. kaže da je moguće da taj predlog ne bude prihvaćen. S druge strane i razumem da Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva ne može sam po sebi, nije izvan države i da sada može da isplanira trećinu budžeta nekog.

Ali kako bih vam rekao, polazimo od postojećeg stanja, polazimo od nekih ciljeva. Ja sam, ako se prisećate, vas pitao na jedan opšti način ili vam sugerisao, to nije bila ni primedba, da se možda nedovoljno govorilo o nekim očekivanim efektima. Ne tražim da oni budu fotografski kvantifikovani, znate, ali ako pođete od toga koliko sudija imamo, ako pođete od postojećeg stanja broja predmeta koji imamo, ako pođete od toga da sudija treba da završi suđenje u roku od godinu dana, odnosno u šest meseci da obrazlaže zašto, pa nadam se da neće deset puta na svakih šest meseci, da tu mogućnost nećemo dopustiti. Ona nije isključena Predlogom zakona, ako sam ja razumeo. Ali znate, ako se to bude dešavalo, onda šta ova odredba znači da će za šest meseci? Pretpostavljam da će dobiti toleranciju za dodatnih šest meseci, što znači da je to dve godine, ako sam dobro razumeo.

Znači, sve je to u funkciji efikasnosti pravosuđa. Govorili ste o tome da imamo problem i kod sudija za prekršaje i kod drugih da se nedovoljno ljudi interesuju, da više imate slučajeva da ljudi iz sudova odlaze u advokaturu, da možda su sporadični slučajevi da neko iz advokature dolazi u pravosuđe.

Dakle, to su sve mehanizmi koji treba da promene tendenciju. I sada, kako bih vam rekao, em se ljudi neće osećati, oni više znaju, imaće i neki osećaj o tome kao lica koja se biraju na sudijske funkcije, da li je politika uticala na njihov izbor ili nije uticala na njihov izbor. Znaju da su plate iste, da se nisu menjale, a ne znaju kada će se menjati i to je jedan od tih stubova na kojima se zasniva nezavisnost i samostalnost i na kraju krajeva gradi neka motivacija ljudi da se interesuju za sudijske funkcije, ne samo da se interesuju, nego da prolaze dugotrajne obuke i da se pripremaju za to. Ovaj mehanizam na neki način pokazuje da zakonodavac vodi računa o tome, ali negde se to sve završava onako kako izvršna vlast ocenjuje.

Eto, voleo bih, gospođo ministarka, biće tu još amandmana, pa ćemo govoriti, ali eto, u toku rasprave, ne mora sada, ako nemate te podatke, da li možemo da isplaniramo za naredne dve-tri godine neku tendenciju postepenog poboljšanja materijalnog položaja, mislim na plate sudija i tužilaca i posebno na izjednačavanje sudija za prekršaje. Dakle, sve ovo što ja govorim jeste na tragu onoga što ste vi govorili u obrazloženju, dakle nije suprotno, ne imponuje mi to ništa posebno, već prosto shvatam da je to tako, ali očekujem i od vas da kao predstavnik Vlade, pretpostavljam da i sama ova reforma je zahtevala dobru analizu sa Ministarstvom finansija, jer se očekuje da će imati neke dodatne izdatke. Pretpostavljam da neće biti manje sudija, da neće biti manje tužilaca, da neće biti manje plate i samim tim da ne strahujemo da će troškovi biti veći. Znači, troškovi će biti veći, pretpostavljam da je to u nekim okvirima sagledano makar na srednji rok. Zahvaljujem se na pažnji.