Marina Raguš, pravo na repliku.

Gospođo predsedavajuća, hvala.

Ne vi ste sve potpuno pogrešno razumeli, kao i uvek. Naprotiv, mi se radujemo svakom finansiranju spolja zato što to obogaćuje naš budžet. Za sve te aktivnosti nevladine organizacije moraju da vode dobro svoje knjige. To sve dalje ulazi u naš poreski sistem i nama je drago. Samo mi želimo na nazovemo stvari svojim imenom. To apsolutno ne znači ludiranje da neko na bilo koji način radi protiv države, nego se pravi razlika. Ko se finansira iz inostranstva, a ko se finansira iz budžeta Republike Srbije?

Kada je reč o organizaciji koju ste pomenuli, pa zar po Zakonu o finansiranju političkih stranaka političke stranke nemaju obavezu da potpomažu takvu vrstu aktivnosti i udruženja. Dakle, opet sve iz budžeta Republike Srbije.

Kada je reč o političkom uticaju na pravosuđe, tj. na sudije i tužioce, pa gospođa ministar prisutna, i mislim da vas to i najviše boli, biće upamćena kao ministar koji se izborio za nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo, a složićete se da je to osnov vladavine prava.

Zahvaljujem, Marini Raguš.
Pravo na repliku ima Radomir Lazović.

Dakle, došao je i taj trenutak da malo posle pet vaših govora možemo da odgovorimo na neke stvari. Nema veze, nema problema.

Dakle, ovo što čujemo ovde - ovako je najgore i najveće podmetačine i nešto što onako jedan potpuno, ne znam kako bih rekao, nivo, nije strano. To radi i gospođa Brnabić kada je pitamo o poskupljenjima, kada je pitamo o tome koliko košta sada piletina, pavlaka ili pašteta, kada kažemo da je hrana poskupela 50%, kada kažemo da su energenti poskupeli 50% ili 100%, kada kažemo da su kirije poskupele i do 100%...

(Veroljub Arsić: Zašto te plaćaju stranci?)

Ona kaže upravo to – vi radite za strani faktor. Kada Sinišu Malog suočimo sa tim da pola miliona ljudi živi ispod granice siromaštva, a da je dva miliona ljudi na granici siromaštva, znate šta on kaže? Plaćaju vas stranci.

(Veroljub Arsić: Jeste.)

Zbog toga smo podneli i interpelaciju kojom želimo da Siniša Mali podnese ostavku zbog toga.

Kada pitamo ko je rušio u Savamali, znate šta čujemo od Vučića? Čujemo Rokfeler vas plaća, Soroš vas plaća, ali to je bilo pre ovo za Soroša, pošto je on sad dobar sa Sorošem onda samo sada Rokfeler odjednom. A znate li zašto je to problem? Meni nije to problem da ljudi kao što ste vi tako nešto govore. Meni je problem zato što te stvari završavaju kao optužbe, kao da rušimo državu, da smo izdajnici, da smo plaćenici.

Hajde malo, kamermane i režiseru, prikaži ovde, pokaži svoju veštinu kao što pokazuješ kada dotična strana prikazuje svoje grafikone. Evo kako to izgleda, naslovne strane, kaže Soroš platio milione…

(Predsedavajuća: Vreme.)

… CIA ubijanje Vučića, linčovanje Siniše Malog. Eto tako to izgleda, a sada ću koristiti vreme dalje.

Ne možete da koristite vreme dalje. To tako ne funkcioniše. Opet vas podsećam da malo prelistate Poslovnik.
(Radomir Lazović: Ako se vi plašite mene, nema problema.)
Pravo na repliku Đorđe Todorović.

Zahvaljujem, potpredsednice Božić.

(Radomir Lazović: Čime sam ga pomenuo?)

Replika na pominjanje.

Zaključivali ste vi mnogo toga, gospođo Tepić. Zaključivali ste vi mnogo toga od Morovića…

(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje.)

Jel može da se smiri, gospodin Lazović, nekako, na neki način?

Zahvaljujem.

Zaključivali ste vi mnogo toga, gospođo Tepić. Zaključivali ste vi mnogo od Morovića i od ovih beba oslobodioca i od praćki. O svemu ste vi zaključivali i videli smo kakvi su vaši zaključci.

Što se tiče finansiranja, bolje vi da kažete kako ste se vi finansirali pre nego što ste došli na državne jasle. Dakle, kako su vas finansirali iz „Multikoma“?

Što se tiče finansiranja SNS, pa jasno kaže zakon koji ste vi doneli, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, o tome koliko i kako, i to DRI, takođe, proverava kako se finansiraju političke stranke, ali SNS se ne finansira iz inostranstva kao ova udruženja o kojima sam ja govorio, fantomska udruženja koja su sakrivena za koja ne znate ko su njihovi vlasnici do trenutka dok se ne izbrišu iz registra, onog trenutka zbog Aleksandra Vučića i smanjivanja cenzusa na 3% dobiju priliku da se prvi put zaposle. Tu govorim o ljudima koji su malopre govorili.

Kada govorimo o tome ko će da vodi državu, to nećete nikada odlučivati vi, vi i vama slični. To će odlučivati građani Srbije, a građani Srbije su jasno rekli, na izborima pokazali, 2,2 miliona ljudi, građana Republike Srbije dalo je podršku politici predsednika Aleksandra Vučića da idemo dalje sa njim u nove pobede, da vodimo Srbiju napred i da možemo da se borimo i na međunarodnom planu i da možemo da povećavamo plate i penzije, da gradimo nove puteve. To je politika za koju su građani glasali. Još jednom podvlačim, nećete vi odlučivati, već građani Srbije. Zahvaljujem.

Samo vas molim da se uzdržite od toga da vičete vreme. Nema nikakve potrebe zaista. Postojimo i radimo upravo po tom osnovu kako bismo svima obezbedili pravo na repliku i obezbedili vreme koje svaka poslanička grupa ima i koje dugujemo svakom poslaniku po replici. Nemojte ispod dva minuta biti toliko nekulturni i provocirati na ovaj način.
Zaključili smo, gospodine Lazoviću, ovaj krug replika.
Prelazimo na amandman, pa ćemo dalje nastaviti.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
(Radomir Lazović: Što mi niste dali reč?)
Jeste li se javili po amandmanu?
(Radomir Lazović: Po amandmanu sam se javio. Nemojte…)
Kako? Nisam vas dobro čula. Zašto se pravim…
(Radomir Lazović: Po amandmanu.)
Reč ima Radomir Lazović, po amandmanu. Upristojite svoj jezik.

Dakle, ovde očito mora da se vodi velika borba da bi čovek dobio najosnovnija prava koja su zakonom, Poslovnikom i Ustavom propisana. Dakle, ovde izgleda da vi morate stalno sa nekim da se nešto prepucavate ne bi li vam se omogućilo ono što bi trebalo da bude pravo svakog narodnog poslanika.

Ono što mi je važno da kažem ovde, a kada govorimo o reformi pravosuđa. Kada kaže gospođa Marina Raguš, to je, kako ste rekli, ministarka koja se izborila za nezavisno pravosuđe, ne znam koje ste već kvalifikacije rekli, pa mislim, evo, šta ljudi mogu da pomisle sem da vas pitaju – kako onda Aleksandra Vulina koji nije bio u stanju Agenciji za borbu protiv korupcije dokaže odakle mu 205 hiljada evra ništa niko više ne pita o tome? Kako ne znamo gde nam je dva minuta snimka sa rampe u aferi Doljevac? To je potpuno jedna velika misterija našeg pravosuđa. Kako onda od 2016. godine i rušenja u Hercegovačkoj ulici, onaj jedan čovek iz policije što je, eto, slučajno se našao, da mu ime pomenu, niko drugi ništa nije odgovarao, iako je predsednik ovde pred svima nama govorio da su upravo Siniša Mali i najviši vrh grada Beograda umešan u rušenje u Hercegovačkoj? Reklo bi se da tu ima nešto što možda znači da ovo pravosuđe o kome govorite i nije baš najbolje.

Sa druge strane, setimo se „Krušika“, povlašćenim klijentima prodavanje oružja, srodni proizvodi po cenama nižim od cene koštanja i, naravno, GIM ministra Stefanovića, koji je u tome svemu uključen.

Da ne govorim ja previše o „Jovanjici“, dovoljno se ovde govorilo o svemu, Koluvija, koji, eto, stoji, ništa se ne dešava i mi dođemo sad do toga da vi ocenite pravosuđe kao da sjajno radi. Dajte, molim vas, ljudi.

Hajde da pogledamo šta se dešava kada dođemo do toga kako to sjajno pravosuđe radi. Dođemo do toga da vaši prijatelji, vaši biznismeni i vaši tajkuni prolaze kako hoće u ovoj zemlji, zakoni ne važe za njih. Njih ne možete isterati na sud. Oni vedre i oblače ovom zemljom. I vi mi kažete nešto o pravosuđu. A šta ćete sada? Šta nam nosi budućnost? Sada ćete još veću kontrolu nad tim istim pravosuđem da imate.

To je pozadina ovih zakona o kojima govorimo. To je ideja zbog čega se menjaju ovi zakoni. To je ono zašto imate hiljadu amandmana, a ne zato što je neko predložio možda više od nekog drugog, nego zato što vam ništa ne valjaju ovi zakoni, zato što idu u pravcu privatizacije pravosuđa, gospodo. Eto, to je rezultat vašim bavljenjima zakonima i pravosuđem. Bravo!

Ja moram samo da primetim da od svega što ste govorili, najmanje ste govorili o temi. Tako da nemojte molim vas o amandmanima.
(Radomir Lazović: Ne morate vi ništa…)
Ne, nisam vas čula, morate to malo glasnije. Nismo navikli od vas da tako budete tihi, pa ne možemo da vas razumemo.
Koliko vidim u sistemu, dve povrede Poslovnika.
Miodrag Gavrilović želi povredu Poslovnika. Izvolite.

Povređen je član 107, ponovo, da nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom poslaniku. Niste ukazali.

Član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ni to niste ukazali.

Član 103. – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, u ovom slučaju vas, ako smatra da nije u skladu sa ovim odredbama ovog Poslovnika, a niste mi dali odmah da reklamiram Poslovnik.

Član 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju – niste reagovali.

Molim vas, možemo i dalje da nabrajamo.

Mislim da treba da se skoncentrišemo na temu i argumente. Lično prepucavanje jeste deo naše političke borbe, ali mislim da bi trebali da reagujete. Vi ste sad predsedavajuća svih nas.