Da li želite da se Skupština izjasni? (Da)
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i 107.

Mislim da je gospodin Lazović ponovo povredio dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospođo predsedavajuća, on je ovde nabrojao nekoliko sudskih postupaka koji su u toku, a nabrojao je i neke koji su završeni. Recimo, slučaj „Doljevac“, gde je, valjda, po njemu, neko prihvatio neku višegodišnju robiju zato što je voleo gospodina Babića ili ne znam šta još.

Takođe, pomenuo je „Jovanjicu“. „Jovanjica“ se nalazi od mog sela pet do šest kilometara. To je jedno vreme bio proizvođač povrća i onog trenutka kada je prešao na proizvodnju marihuane, koja je proizvod za koji bih ja mogao reći da koriste upravo neki koji mu zameraju na tome, u tom trenutku je ova vlast izvršila hapšenje svih onih koji su bili sumnjivi u tom slučaju koji mnogi zovu „Jovanjica“.

Šta je trebalo još neka vlast da uradi, a pri tome, gospođo predsedavajuća, ne čujem osudu, recimo za Darka Šarića, koji je za vreme bivše vlasti koja je njemu bliska bio najveći investitor u državi Srbiji za vreme vlasti bivšeg režima. Ali, on se okomio na „Jovanjicu“.

Još nešto da kažem. Koliko oni znaju uopšte o indijskoj konoplji govori sledeća činjenica. On i onaj mali „Pozderac od Trstenika“, Miroslav Aleksić, tvrdili su da su sadnice konoplje bile stare više godina. Samo da vam kažem, s obzirom da se bavim poljoprivredom, konoplja je kao kukuruz, jednogodišnja biljka i nikako ne može da traje i da ostane više godina. Dakle, to je kao biljka jednogodišnja kultura, ali eto koliko oni znaju o slučaju „Jovanjica“, da su rekli da su sadnice bile stare tri, četiri ili pet godina.

Molim vas da u sledećem nekom njegovom obraćanju primenite neke odredbe iz člana 108, člana 109, s obzirom da ja ne vidim na koji način ćemo izaći iz ovoga ukoliko on tako nastavi. Hvala.

Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne)
Replika, Marina Raguš.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

I ja sam malo pre bila izbrisana iz sistema, prosto činjenice radi, a htela sam repliku, jer ste me pomenuli više puta. Ali, to su pravila, važe za sve.

Rekoh, takođe, malo pre, nije loše za stend-ap komediju, ali ste omašili publiku. Da se bavimo malo činjenicama, vezano za Vulinov stan, njega najčešće pominjete, a ja volim samo činjenice.

Agencija za borbu protiv korupcije je nakon provere Vulinove imovine u decembru 2015. godine, da vas podsetim, gospodin Vulin je kupio stan 2011. godine, tada SNS nije bila na vlasti, prijavila ministra Tužilaštvu za organizovani kriminal, pod sumnjom da je počinio neko krivično delo. Dve godine kasnije Tužilaštvo je obustavilo postupak, navodeći da nije utvrdilo da je Vulin izvršio krivično delo iz njihove nadležnosti. Tadašnja direktorka Agencije za borbu protiv korupcije je rekla novinarima u Beogradu da je Agencija 2015. godine prosledila izveštaj o tom slučaju nadležnom tužilaštvu i da je to jedini mehanizam na pitanje kada je reč o odluci Tužilaštva o obustavljanju istrage, koja je dostavljena Agenciji, potvrdila da su to mehanizmi koje jedino Agencija može da iskoristi. Dakle, toliko o činjenicama.

Sad da se vratimo na onu suštinu, na vaš „modus operandi“. Vi ovde zapravo hoćete da kažete da mi vladamo sudijama i tužilaštvom, da se sve to kreće u koruptivnim krugovima, jel tako? Pa onda tužilaštvo istražuje tadašnjeg našeg aktuelnog ministra, Agencija dve godine vodi postupak protiv njega i vi pričate o autokratiji, o partokratiji?

Ukoliko želite dobro ovom društvu, kao što kažete, pa i kroz svoje nevladine organizacije se trudite da dođete do svakog građanina, onda bih vas molila da nadalje, građana radi, baratate samo činjenicama.

Još jedna stvar i završiću time, svaki put kad budete tipske govore, utemeljene na neistinama, ponavljali, svako od nas će vam odgovarati. Da ponovim još jednom, građana radi, za sve postupke koji su bili pomenuti i za sve vaše tzv. afere, gospođa ministar pravde je nekoliko puta vrlo precizno, činjenično utemeljeno, odgovorila na temu svih postupaka.

Reč ima Danijela Nestorović. Izvolite.

Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika, ukoliko dozvolite. Prosto, htela sam samo ponovo da apelujem na kolege. Hajde da se skoncentrišemo i pričamo o konkretnim stvarima. Ovakvo omalovažavanje i vređanje jedni drugih zaista neće dovesti nigde.

Konkretno, amandmani koji su uloženi, nisu uloženi da bi se bilo ko ovde maltretirao. Amandmani su bili vrlo konstruktivni, predložena su vrlo konstruktivna rešenja. E sad, to što je mišljenje Ministarstva pravde ili mišljenje bilo koga ovde od vas, negativno u tom kontekstu, ne znači da su ti amandmani bili loši.

Ako bi smo sveli ovo naše vreme na praktično omogućavanje da se saopšti šta je to bilo konkretno cilj tih amandmana, onda bi smo imali jednu konstruktivnu raspravu i ne bi smo trošili vreme ni ovom narodnu, a ni nama.

Ono što sam htela da napomenem je zapravo jedna bitna stvar. Ovakva objedinjena rasprava, kakva je danas, zapravo obesmišljava čitav ovaj proces gde narodni poslanici mogu na adekvatan način da iznesu bilo kakvu konstruktivnu kritiku ili bar da objasne i predoče gađanima Republike Srbije šta su to bili njihovi amandmani, šta su građani Republike Srbije ovima amandmanima zahtevali od Ministarstva pravde i kakve su to bile kritike, pa će narod proceniti da li je to bilo pozitivno ili negativno?

Naime, jedan od naših amandmana je bio upravo i taj amandman koji se odnosio na javnost u radu Visokog saveta tužilaštva.

Taj naravno amandman je odbijen bez ikakvog nekog detaljnijeg obrazloženja, iako se u samom zakonu, odnosno u Predlogu zakona napominje i proklamuje načelo javnosti u radu Visokog saveta tužilaštva nigde se ne precizira na koji način i kako će to biti javni njihov rad.

Naime, imali smo podatak, koji je iznet i u javnosti, prilikom javnih rasprava, da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca u periodu od aprila 2021. godine do 2022. godine nije omogućilo nikom od javnosti da prisustvuje njihovim sednicama. Pitanje za Ministarstvo pravde je zapravo - zašto se to desilo? Zašto na čelo javnosti smo proklamujete na papiru? Zašto na čelo javnosti predstavlja mrtvo slovo?

Jako je bitno da građani Srbije znaju kakve se odluke donose u Visokom savetu tužilaštva, u Visokom savetu sudstva, upravo iz ovih razloga, o kojima i vi svi ovde pričate, da neće biti političkog uticaja, da neće moći da se manipuliše izborom istaknutih pravnika, itd. Onda, gospodo draga, ako bismo želeli da otklonimo takve malverzacije, omogućite javnosti, omogućite medijima, omogućite stručnjacima, da prisustvuju sednicama, kako bi građani Republike Srbije bili zaista sigurni u ono što proklamujete svakodnevnom politikom.

Neću dugo trošiti vaše vreme. Čula sam danas jednu jako zanimljivu, odnosno, dve zanimljive informacije. Prva je da će nam se predsednik Republike obratiti u 18 i 30 časova, verovatno ćemo saznati nešto senzacionalno, i jedan od kolega nam je danas napomenuo da su najbolji rezultati u oblasti kriminala postignuti za vreme Srpske napredne stranke. Kolega nije trenutno tu, žao mi je, verovatno je bio lapsus u pitanju, ali je živa istina. Hvala.

Reč ima ministarka Maja Popović.

Ako mogu da odgovorim samo na pitanje poslanice.
Hvala vam što ste postavili ovo pitanje, imajući u vidu da je na radnoj grupi raspravljano da li to treba da bude deo norme zakonske. Međutim, došlo se do zaključka da je to neophodno precizirati podzakonskim aktima, javnost rada kako VST, tako i VSS, odnosno Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Meni ste postavili direktno pitanje. Ja ne predsedavam radom ni jedno ni drugog saveta, tako da to pitanje eventualno možete da uputite predsednicama saveta. Nisam sigurna da sam obaveštena uopšte da je bilo ko želeo da prisustvuje radu, ali u svakom slučaju u narednom periodu će biti omogućena javnost rada ova dva saveta, jer to je upravo u duhu ustavnih amandmana i ovih zakonskih promena, kako bi svi građani i sva zainteresovana lica mogla da čuju razgovor sa kandidatima i da procene da li ti ljudi u savetu rade na adekvatan i kvalitetan način. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu se javio Svetozar Vujačić.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo ministarsko i gospodine pomoćniče ministra, hoću odmah da kažem da sam zatečen, zapanjen i iznađen današnjom diskusijom, jer su se više od pola govornika, ovde mislim na opoziciju naravno, javljali a da nisu videli Pravni fakultet iznutra nikada i oni su u stvari stručnjaci opšte prakse. Oni sve znaju, a u stvari ništa ne znaju i takve su im i diskusije i takve su im diskusije bile.

Hoću da kažem da je ova reforma jedan veliki iskorak i jedno civilizacijsko rešenje. Smejte se. Pa vi se smejete zato što ne znate, razumete, ni šta se menja, ni šta se ne menja, kakvo je bilo, kakvi su bili problemi u pravosuđu, kako ćemo ih prevazići sa ovim novim zakonskim rešenjima i vi samo možete da se smejete ko lud na brašno. Jel tako? Zato sam i rekao da niste videli Pravni fakultet iznutra. Vi ste meni smešni kao što bih ja bio smešan recimo prof. dr Đukiću kada bih mu pričao o ortopediji. Razumete? Eto baš tako. Da nađem dobar ovaj…

Pazite, izbor sudija i tužioca je izmešten iz Skupštine. Vi niste svesni koliki je to istorijski iskorak. Mi smo se kao vladajuća stranka, kako vlast odrekli jednog velikog ovlašćenja, a to je da biramo sudije i tužioce, ali vi to ne razumete. Vi i tu nalazite greške, razumete, i pitate se zašto to radimo.

Mislim, koliko ja znam i koliko ja pratim Uporedno pravo, sa 40 godina staža advokatskog, da to nijedna zemlja u Evropi nije uradila nikada do sada. Tamo sudije i tužioce biraju i ministri ili predsednik države ili neki saveti itd. Direktan upliv vlasti u izbor sudija i tužioca. Mi više sa sudijama i tužiocima nemamo nikakve dodirne veze. Jel tako? Možemo samo da im kažemo – dobar dan, ako ih sretnemo na ulici pod uslovom da ih poznamo.

Drugi veliki iskorak je ukidanje prvog izbora sudija i tužioca na tri godine. Ovi koji su izabrani do sada, a još im nije isteklo tri godine, VSS je doneo odluku odavno da se ima smatrati da su izabrani na neodređeno vreme, odnosno trajno. Znači, oni neće biti predmet ponovnog izbora kada im prođe tri godine, o čemu bi Skupština po sadašnjem rešenju opet morala da rešava, šta je isto veliki iskorak. Okončanje predmeta u roku od godinu dana je strahovito važno. Vi to ne znate jer niste u sudu i ne znate da neki postupci traju tri, pet, sedam, 10. Meni je recimo za prof. dr Starinkovića, legende beogradske neuropsihijatrije, književnika, direktora Bolnice „Sveti Sava“ krivični postupak trajao 22 godine. Čovek je umro od muke kada je okončan taj postupak jer je bio čestit, razumete, i jedva je to izdržao. Dvadeset dve godine. Da vam kažem kako je bilo.

To više neće moći. Normalno, i biće tu predmeta malo težih, malo složenijih, biće tu opstrukcije, ne dolaze svedoci, ne dolaze okrivljeni i moći će da traje i godinu dana, i više od godinu dana, ali će predsednici sudova morati o tome pismeno da obaveštavaju nekoga, najverovatnije sudije predsednika, a predsednik ministra.

Znači, biće neke kontrole za predmete koji traju duže od godinu dana. Znači, dobićemo potpuno nezavisne tužioce i potpuno samostalne sudije. Sudija će biti nesmenjiv i tužilac do kraja njegovog radnog veka pod uslovom da ne učini neko veliko… Mislim, to iz vaših redova kada bi se neko izabrao on ne bi bio nesmenjiv i trajno na toj funkciji, jer bi sigurno za vreme svog mandata učinio neko krivično delo. Razumete? To važi za poštene, savesne građane ove zemlje i oni nemoj da se brinu.

Sa druge strane, neću da se ponavljam jer već tri dana govorimo iste stvari, tako da ja neću govoriti o detaljima, o stvarima konkretnim, već napraviću samo jednu paralelu sa vama, sa vašom vlašću i sa vašim prethodnicima. Setite se samo šta ste vi radili i kakvu ste vi reformu izveli 2009. i 2010. godine u odnosu na ovu našu reformu koju mi sprovodimo ovih dana. Vi ste 900 ljudi i preko 100 tužioca u toku jedne noći ostavili bez posla. Da bude tragedija još veća, tu je bilo 30% bračnih parova, muž sudija, žena tužilac, imaju dvoje dece školskog uzrasta. Imao sam dosta tih slučajeva gde sam ljudima davao novac da prežive. Nisu imali jednostavno para da prežive. To je uradila jedna komisija. Sastala se noću Nata Mesarović, ovaj nesretni Ristić iz Niša i ovaj ovde iz Beograda, ovaj naš stručnjak, Konstantinović, bivši advokat, razumete. Samo se zvao advokat. Inače, nikakav advokat nije bio. Oni su perom, jednim opštim aktom naveli 1.100 sudija i tužilaca, ne pojedinačno nego opštim aktom. Potpisali i to više nisu bile sudije. Normalno da je to palo pred Ustavnim sudom, ali trebalo je izdržati dve, tri godine te nepravde, ne nemaštine materijalne, razumete. Svi oni su vraćeni.

Sada mi plaćamo to i dan-danas. Ta sredstva koja smo mi njima dali na ime nadoknade nematerijalne štete. Vi kažete – zadužili ste se. Pa jesmo, jer ste nas vi zadužili sa takvom reformom pravosuđa.

Da li da vas podsećam na vašu čuvenu akciju „Sablja“, čuvenu akciju „Sablja“? Ja sam morao da imam neverovatnu vezu da uđem u zatvor da posetim pritvorenika. Vi ste bili zabranili, vaš, kažemo o mrtvima sve najbolje, ne, onako kako zaslužuje, tada je bio ministar Batić, on je zabranio bilo kakve posete zatvorenicima, pritvorenim licima, rodbini i advokatima, ma svima živima, nije niko smeo da priđe.

Kada je bio miting Radovana Karadžića u Beogradu, ja sam bio njegov advokat, ja sam bio govornik na tom mitingu. Mi smo se dogovorili da idemo do Doma omladine da napravimo šetnju, policija je nasrnula i ubila je Ranka Panića. Kao što znate, do sada se ne zna ko je izvršio to delo. Oslobodili ste 1.300 Šiptara, plus 11 koje je oslobodio vaš sudija Majić.

I završiću s tim, vi se svakog dana pozivate na vašeg čoveka, na vašeg miljenika, na vašeg, rekao bih, sponzora i finansijera Belivuka i Marka Miljkovića i predočavate da je to naš čovek, da je to moj deda, jel tako, da je moj stric i nije vas sramota, eto čime se vi bavite. Hvala.