Dame i gospodo, veliki problem našeg pravosuđa je neosnovano lišenje slobode koje se zloupotrebljava, ali i veliki iznosi naknada štete koje posle država plaća za neosnovano lišenje slobode. U Evropi postoji praksa da za svakog tužioca ponaosob i sudiju koji odobri pritvor i tužioca koji traži na kraju godine postoji evidencija koliko puta je bilo, koliko vremena je bilo neosnovanog lišenja slobode i koliko će biti to opterećenje za budžet.
Kod nas toga nikad nije bilo. Kod nas je samo na kraju godine zbirno navedeno koliko je država platila za neosnovano lišenje slobode, ali nikad ne znamo koji tužilac je to tražio i koji sudija je to odobrio. Bilo bi jako dobro da uvedemo i tu vrstu evidencije, a to ovde nema ni za Visoki savet tužilaštva, ni za Visoki savet sudstva. Pazite, ako jedan tužilac ili sudija jednom pogreši, u redu, dva, tri, pet puta, onda je vreme da se on bavi nekim drugim stvarima, a ne da odlučuje o pritvoru, niti da predlaže kao tužioci, niti kao sudije da ga prihvata ili odbija. Ta vrsta evidencije bi bilo nešto što bi dovelo do velike efikasnosti.
Moram da pomenem, koleginica Rakić je pomenula predmete gde je predsednik Republike navodno oštećen, gde su ljudi sa „Tvitera“ i sa „Fejsbuka“ bili procesuirani. Moram da kažem, od tih 25, ja sam branio u pet predmeta, svih pet sam odbranio optužene. Poslednji sad, žena iz Šapca je provela šest meseci u pritvoru jer je, navodno, ugrozila sigurnost predsednika preko „Fejsbuka“. Šest meseci pritvora je nešto što prosto nikome ne može da se nadoknadi ni na koji način, a i tužiocima pri Višem tužilaštvu u Beogradu i sudijama u startu je bilo jasno da tu nema krivičnog dela. Ta žena će dobiti višemilionsku naknadu štete, trenutno je parnični postupak u toku, ali sudija i tužilac koji su to dozvolili nikad neće odgovarati i to je problem. Hvala vam.