Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Kučević, Imamović, Olenik i Kamberi.

Dame i gospodo, danas, juče i prethodnih dana smo mnogo pričali o podeli na tri grane vlasti i kako vlast ima pravosuđe. Ono što mora da se kaže, pogotovo za tužioce, to je da tužioci ne vide sebe kao vlast, ne osećaju se kao vlast. Osećaju se kao državni činovnici. U velikom broju razgovora sa njima oni to i ne kriju. Ono što je naš posao, i kao pozicije ili kao opozicije, kao političara, je da im pomognemo da oni stvarno postanu vlast. Međutim, ono što ja njima stalno govorim, pogotovo tužiocima, nijedna vlast ne pada sa nema, nijedna vlast ne pada u krilo. To što piše u Ustavu ili u ovim zakonima, da oni jesu vlast, to znači da u stvarnom životu i jesu vlast.

Moja poruka njima, a i poruka advokature u celosti jeste da sudije, a pogotovo tužioci moraju da se izbore za vlast, moraju da se bore da tu vlast zadrže jer, ponavljam, nikome se vlast ne daje, za vlast uvek mora da se izbori. To je jedan od razloga, jedan od više razloga zašto advokatura i nije pozvana da učestvuje u pripremi ovih zakona. Priznajem da bi mene bilo prilično sramota da je neko ispred Advokatske komore Srbije učestvovao u pripremi ovih zakona.

Tako da, kad sam pročitao Predlog, moram priznati da mi je bilo drago što niko iz Advokatske komore Srbije, ispred Advokatske komore Srbije, u ime Advokatske komore Srbije nije učestvovao u pisanju ovog Predloga. Jer, pored mog, znači opozicionog, takav je stav i Advokatske komore i mi smo spremni da pomognemo pogotovo tužiocima da se izbore da postanu vlast u ovoj državi. To niko neće raditi umesto njih, moraju da urade oni sami, ali ćemo im mi pomoći u tome.

Hvala.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 17. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđe Đorđić, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović, Janko Veselinović, zajedno Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Srđan Milivojević, Nenad Mitrović i zajedno Dejan Šulkić, Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Miloratka Bojović i Zoran Stojanović.
Reč ima, Jelena Milošević.

Hvala.

Uvažena ministarko, naš amandman se odnosi na izdvajanje prigovora, odnosno koje pravno sredstvo protiv zloupotrebe hijerarhiji, pravni mehanizam kontrole hijerarhije. Tako da bi odlučivanje o prigovoru kada niži glavni tužilac ima prigovor na rad glavnog tužioca trebalo poveriti sudu koji bi imao i nadležnost da vrši i kontrolu nad radom tužilaštva.

Kad već pominjemo sudove, ja bih htela da vas pitam, postavila sam i poslaničko pitanje prošle nedelje – da li znate, možda, u kakvu su stanju pojedini sudovi u Srbiji? Pomenuću Osnovni sud u Leskovcu.

Naime, Osnovni sud u Leskovcu jeste renoviran pre nekih četiri godine, ali tamo, znate, ne rade klima uređaji, pa pošto je pisarnica u staklu tamo imate pravosudne radnike koji rade puno radno vreme, izloženi suncu na preko 40 stepeni. Tako da, predsednik suda svako malo silazi da vidi da li će nekome da se desi nešto, da li će nekome da pozli. To znam sigurno jer ja sam rođena Leskovčanka.

Sa druge strane, nekoliko dopisa je upućivano upravo zbog toga, jer to je problem, međutim odgovor nisu dobili. To nije slučaj samo u Leskovcu. Postoje mnoge sudske jedinice koje su u katastrofalnom stanju, gde pravosudni radnici zaista nemaju osnovne uslove za rad, poput sanitarnog čvora, kako bi mogli da obavljaju posao pristojno, a da ne pričamo o nečemu drugom.

Tako da, jako je lepo što vi ovde branite i sudije i tužioce i sve, ali mislim da bi trebalo da se osvrnete i na uslove u kojima rade i te sudije i ti tužioci, a posebno pravosudni radnici koji očigledno nisu ni pod čijom zaštitom.

Hvala puno.

Da čujemo sve podnosioce.
Reč ima Nenad Mitrović.

Hvala puno.

Mi mislimo isto da po prigovorima nižeg javnog tužioca treba da odlučuje strogo i isključivo sud, jer sam mišljenja, a i na kraju ću postaviti pitanja. Tužilaštvo, iz iskustva prethodnih godina, vidim da deluje otprilike kao ilovačko udruženje. S vremena na vreme, kada se sastanu lovci, odrede dan u nedelji kada će da naprave hajku na zečeve, na divlje svinje, na vukove ili ostale grabljivice. Tako i političari, u dogovoru sa tužiocem, odrede dan kada će biti najpogodnije da se uhapsi neko kako bi porastao rejting.

Tako ste, dragi moji, uhapsili i Miroslava Miškovića u novembru. I, kao lovci kada stave plen na haubu, pa se slikaju na Fejsbuku, tako ste se i vi slikali mesecima pred izbore i u toku izbora. Bilo je dobro svima. Vama jer ste došli, odnosno osvojili ste apsolutnu vlast, narodu jer je bio zadovoljan konačno da je uhvaćen kao neki tajkun ili, da ne kažemo, lopov, i na kraju bio je i prezadovoljan Miroslav Mišković. On je naplatio od svega toga 30 miliona evra. Ko plaća tih 30 miliona evra? Taj narod koji se radovao što je uhapšen Miroslav Mišković. Čak ne plaća ni narod, nego plaćaju njegova deca, jer mi tih 30 miliona evra smo nabavili iz kredita.

Nema nikakve odgovornosti tužioca. Nikakve apsolutno odgovornosti tužioca za tih 30 miliona evra.

Hvala puno.

Reč ima ministarka Popović. Izvolite.

Krenuću prvo vezano za položaj i uređenje sudova po Srbiji.
Hoću da kažem da je ova vlast uradila više nego sve prethodne za zadnjih 100 godina, što se tiče rekonstrukcije pravosudnih organa. Prva je urađena Palata pravde, rekonstruisana. Znači, od sedamdesetih nije rekonstruisano. Kompletno je urađena Palata pravde u Beogradu. Urađena je kompletno nova zgrada Palate pravde u Kragujevcu. Trenutno radimo rekonstrukciju stare kasarne „Filip Kljajić“ u Nišu, kako bi omogućili kolegama da mogu da rade u najboljim mogućim uslovima.
Imali ste priliku da vidite, kada je bila otvarana Palata pravde u Kragujevcu, o kakvom se objektu radi.
Radimo novu zgradu u Novom Sadu za krivična odeljenja novosadskog Osnovnog i Višeg suda, kao i Tužilaštva.
Radimo rekonstrukciju suda u Ubu. Krećemo sa Sentom. Tako da, radimo zaista na svim mogućim frontovima i koliko nam budžet dozvoljava.
Leskovac ću posetiti verovatno već u petak i ako je problem klime jedini problem tog suda, pa to je zaista rešivo u roku od jednog dana.
Ali, mislim da je ovo vrlo loša poruka kad kažete da sudije nemaju gde da vrše nuždu. To nije tačno. Mi takav dopis ni od jednog suda nismo dobili. Znači, ja bih sigurno znala da je to takav slučaj.
Takođe, Ministarstvo pravde zajedno sa Upravom za zajedničke poslove će obezbediti posle, ja mislim, 40 godina nabavku novih vozila za sudove. Dakle, i MUP i Vojska i drugi državni organi nabavljali su vozila, nikada pravosuđe, odnosno sudovi i tužilaštva nisu dobijali kola ni jednom velikom nabavkom. To je nešto što ćemo u narednom periodu završiti, a radi se bukvalno nedeljama, radi se o nedeljama kada će sudovi dobiti, ali naravno to ćemo obelodaniti.
Želim i da kažem, da je ova vlast koja je toliko uradila na kapitalnim projektima, na izgradnji građevina, na nečemu što ćemo da ostavimo Republici Srbiji, našem narodu, a i našim sudijama. Hvala.

Dalje po amandmanu, Cakić.

Samo da razjasnim, koristiću vreme poslaničke grupe.

Dakle, ministarka niste vi ništa uradili što se tiče suda u Leskovcu, to je donacija EU i Norveške Vlade koja je urađena još pre 15-ak godina, ali ste uspeli da za tri godine, znači, to ne radi tri godine. Ja zastupam u tom sudu, žena mi radi u tom sudu, dakle tri godine je u letnjim mesecima nepodnošljivo raditi, toliko. Ima u Leskovcu ima mnogo veći problem, a to je sud za prekršaje.

Dakle, u Leskovcu imate zatvor, stari i novi ste napravili zatvor gde su uslovi za život i rad, ne sporim da je i to potrebno, bolji nego u Prekršajnom sudu. Idite u Prekršajni sud da vidite kakvo je stanje katastrofalno. Ljudi koji šalju prestupnike u zatvor su u pet puta gorim uslovima, doduše Siniša Mali je to finansirao, verovatno nikad neće biti sudija. Hvala.