Hvala.
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Kučević, Imamović, Olenik i Kamberi.
Na član 34. amandman su zajedno podneli poslanici Kučević, Imamović, Olenik i Kamberi.
Na član 35. amandman su zajedno podneli poslanici Kučević, Imamović, Olenik i Kamberi.
Na član 35. amandman su zajedno podneli poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić, Pavićević.
Podnosilac.

Hvala predsedniče.

Da, mi smo podneli još jedan amandman kojim smo pokušali da uspostavimo javnost i transparentnost rada u postupku izbora članova Visokog saveta tužilaca iz reda javnih tužitelja, tužioca.

Odnosno predložili smo amandman da u postupku izbora kada Izborna komisija vrši intervjue sa kandidatima, da ti intervjui moraju da se snimaju, da to ne zavisi od toga da li određena osoba želi da se snima intervju sa njima, nego da to postoji obaveza snimanja samog intervjua i da taj intervju mora da u tom smislu bude okačen na prezentaciji koje bi Izborna komisija vodila i da mora prosto da se omogući da stručna javnost i građani imaju uvid u intervju potencijalnog budućeg člana Visokog saveta tužilaca.

To je veoma bitno jer kao što znate Visoki savet tužilaca će birati buduće tužioce i tužiteljke i ukoliko je ceo proces tajan, onda verovatno da se ništa neće promeniti na bolje, da ću u tom smislu tužioci ostati ćutolozi kao što sada pod ingerencijom Zagorke Dolovac.

A zašto je to bitno? Pa, to je bitno jer onda tužioci ne reaguju kada treba da brane građane, kao što je bila situacija na događajima iz Šapca, verujem da ministarka da ste upoznati kada je prilikom blokade puta kad su građani protestvovali protiv iskopavanja litijuma grupa batinaša maskiranih napala građane, krenuli da ih biju koristeći čekiće i štangle i na kraju Tužilaštvo, to je bilo u decembru 2021. godine, Tužilaštvo uopšte nije reagovalo, a jedini postupak koji je pokrenut jeste protiv Dobrice Veselinovića, šefa odborničke grupe, naše odborničke grupe u Beogradu i budućeg i sledećeg gradonačelnika Beograda.

Protiv njega je postupak pokrenut jer je on snimao policajce koji stoje mirno i ne reaguju, batinaši prebijaju građane.

Hvala vam.

Na član 36. amandman su zajedno podneli poslanici Kučević, Imamović, Olenik i Kamberi.
Na naslov iznad člana 36. i član 36. amandmane su zajedno podneli poslanici Gajić, Parlić, Jovanović.
Na naslov iznad člana 36. i član 36. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno poslanici Tepić, Stefanović, Milošević, Jekić, Grujić, Veselinović, Obradović, Lukić, Pašić, Ristić, Albahari, Grbović, Veselinović i zajedno poslanici Lutovac, Rakić, Novaković, Milivojević, Mitrović.
Podnosilac, izvolite.

Poštovane građanke i građani ovde smo dosta slušali o nekim zaista krupnim aferama gde su umešani ljudi bliski vrhu ovog režima, kriminalci, ubice itd.

Ja bih sad želela da kažem par stvari o tome kako izgleda život običnih građana u Srbiji i koji su to njihovi obični životni problemi.

Ja danas govorim u ime učiteljice, profesorke razredne nastave Vesne Ilić iz Velike Plane, u ime 400 roditelja Osnovne škole „Nadežda Petrović“ iz Velike Plane koji su potpisali peticiju da se smeni v.d. direktorka u ovoj školi, kadar SNS, žena se zove Vlatka Milosavljević.

Naime, u ovoj školi su jednoglasno i kolektiv i školski odbor izabrali da dosadašnji, da direktorka koja je do sada vodila školu Vesna Ilić ponovo bude izabrana.

Međutim, Vesna Ilić ima samo jednu jedinu manu. Nije član SNS i to je njena jedina mana, ali dovoljan razlog da ministar prosvete ne potvrdi njen izbor. Tako da je taj konkurs direktora osnovne škole u Velikoj Plani poništen i biće treći put raspisan.

Protiv Vlatke Milosavljević kadar SNS podneto je niz krivičnih prijava ja ih imam sve ovde i pitam ministarku hoće li nadležni organi reagovati.

Da li je članska karta SNS važnija od zakona i Ustava? Ovde na delu, znači ovo što se dešava u ovoj školi „Nadežda Petrović“ u Velikoj Plani je nešto što se dešava u svakoj školi u Srbiji i to je zastrašujuće. Zastrašujuće da danas ne možete da budete direktor niti osnovne niti srednje škole, niti javnog preduzeća da niste član SNS.

I ja postavljam pitanje – da li je moguće, to je retoričko pitanje, znači vidimo da je u Srbiji moguće …(isključen mikrofon).

To je bilo dva minuta.

Vi imate dva.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, očigledno je da su neki poslanici opozicije opterećeni SNS koja je u dva minuta sedam puta pomenuta, a samo da vas podsetim, ne biraju se direktori osnovnih škola prema pripadnosti određenoj političkoj organizaciji nego prema stručnosti i naravno i prema mišljenju školskog odbora i kolektiva u školi.

Za razliku od perioda do 2012. godine da, tada se biralo, ali na sastancima Demokratske stranke i vaših koalicionih partnera odlučivalo se, ne samo šta ko će biti sudija i tužilac nego se odlučivalo ko će biti direktor i osnovne i srednje škole i odlučivali ste na svojim stranačkim sastancima i ko će biti dekani fakulteta. Dakle, sve ste živo odlučivali na sastancima vaše političke organizacije.

Samo bih se vratio na jedan minut u periodu od tog velikog rejtinga vaše stranke, samo da podsetim pošto ste spomenuli te velike promene Petog oktobra 2000. godine da je DS na parlamentarnim izborima čini mi se 2003. godine osvojila je 11% glasova.

Eto kako se pokazala ta vaša vlast od tri godine kada ste izgubili volju naroda, a da ne govorim kako ste ih kasnije nastavili katastrofalno da vodite državu sve do 2012. godine.

Narod vam ni tada nije verovao. Ne veruje vam ni sada. Narod će vam verovati sve manje i manje. A nadovezao bih se na moju koleginicu Marinu Raguš, kada vam je ubijen Zoran Đinđić, kad ste vi bili na vlasti, ne samo da ministar unutrašnjih poslova nije ponudio svoju ostavku, nego ni načelnik beogradske policije, ni načelnik resora javne bezbednosti, ni načelnik Uprave kriminalističke policije, niko nije iz sektora bezbednosti ponudio ostavku za ovo što vam se dogodilo.

Dva minuta, Zoran Lutovac.

Pa, najpre znači prvo ovo što ste navodili nije tačno, ali neću da ulazim u detalje pošto ljudi ne poznaju te funkcionere iz policije, itd, ali je činjenica sledeća.

Tačno je da DS dobila manji broj glasova na prvim sledećim izborima kada je ubijen premijer, kada je ubijen predsednik Demokratske stranke, koji je bio reformista, koji nije mario za to da li su neke mere popularne ili nisu, nego je pre svega brinuo o tome da one odluke koje donosi da budu korisne za građane. Građanima može nešto biti popularno, a da bude i protiv njihovog interesa.

S druge strane, može da bude nepopularno nešto što je u njihovom interesu. E, upravo je Zoran Đinđić radio to drugo. On je radio, donosio korisne odluke za građane Srbije iako to nisu mnogi prepoznavali kao da je to za njih korisno i u tome ogromna razlika između onih koji isključivo gledaju rejtinge, gledaju istraživanja javnog mnjenja ne da bi videli šta se radi u društvu i kako se kreće u društvu, situacija u socijalnom i svakom drugom smislu, nego pre svega rejtinzi.

I da li je nešto popularno? Da li je popularno reći ovo ili ono? Zoran Đinđić nije bio takav. On je bio političar od formata, čovek koji je pre svega se nije obazirao niti na istraživanja javnog mnjenja niti je bio opsednut time da uzurpira sve institucije.

Naprotiv, on se borio da institucije rade svoj posao.

U vreme dok je on bio predsednik Vlade, mediji su upravo njega najviše kritikovali.

Da li možete da zamislite danas da mediji kritikuju Aleksandra Vučića?

Dovršite samo misao, pošto je isteklo dva minuta za repliku.
Sad da znate da sam krug replika zatvorio nakon vas. Da ne bude posle da ste nešto uskraćeni i nikad se desilo nije. Evo, sad vam skrećem pažnju.
Na član 37. amandman su zajedno podneli poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik, Šaip Kamberi.
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Gajić, Ivana Parlić i Stefan Jovanović.
Ima reč podnosilac amandmana.

Gospođo ministarko, pročitaću vam nešto. Pričali smo o nezavisnosti pravosuđa, o nezavisnosti sudova. Sigurno ste čuli za Lauru Koveši iz Rumunije. Ona je, dok je bila tužiteljka u Rumuniji za visoku korupciju, procesuirala premijera, pet ministara, 16 poslanika, pet senatora, 90 gradonačelnika, 32 direktora javnih preduzeća i 500 drugih vršioca javnih funkcija. Ona je u proseku optuživala četiri osobe na dan. Većina od njih su na kraju bili osuđeni u Rumuniji.

Kada govorimo o nezavisnosti pravosuđa, glavno pitanje je da li možete da zamislite da se ovako nešto dogodi u Srbiji? Da li u Srbiji postoji neki tužilac koji bi smeo da optuži predsednika, premijera, ministre, državne sekretare, narodne poslanike, predsednika Skupštine, koga god? Da li možete da zamislite nekog tužioca u Srbiji koji bi smeo da odradi ovo što se desilo u Rumuniji?

Nije se to u Rumuniji desilo ne znam zbog čega, nego zbog toga što je postojala osoba koja je imala integritet, koja je imala intelektualnu nezavisnost. Malo pre sam vam rekao, da bi postojala nezavisnost pravosuđa, mora da postoji intelektualna nezavisnost tih ljudi koji obavljaju te funkcije i mora da postoji zakonski okvir.

Znate šta, ovakvi zakoni koje predlažete neće ovo obezbediti u Srbiji. Neće obezbediti. Nama je potreban, zbog svega što se dešava ovde u Srbiji, specijalni tužilac za borbu protiv visoke korupcije, koja je politička korupcija. Onda kada u Srbiji budete svesni da postoji tužilac koji sme da optuži predsednika, premijera, ministre, poslanike, itd, onda ćemo govoriti o nezavisnom pravosuđu.

Ovako, kada živimo u zemlji sa ovoliko korupcije, kriminala, svega, nema pravde i nema nezavisnosti pravosuđa.