Hvala.
U pravu ste.
Na član 46. amandman su zajedno podneli poslanici Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović i Janko Veselinović.
Reč ima podnosilac.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dakle, uvažena ministarko, vi ste u pravu u tome da ne treba prozivati ni sudije, ni tužioce po imenu, pa ni u Skupštini, ali ja bih dodao amandman, ako se slažete, ali ni u medijima. Možda naročito ne u medijima, u javnosti.

Naročito bih dodao još jedan amandman ne od strane izvršne vlasti, jer izvršna vlast je ta koja može izazvati strah kod sudija i tužioca, a kritička javnost da, ali mnogo nižeg nivoa. Siguran sam da svako zdravorazumski će reći da je to tačno.

Ono u čemu se apsolutno ne mogu složiti sa onim što ste rekli jeste da personifikacija ispoljavanja izvršenja pravde u Srbiji je vrhovni tužilac Srbije. To je mač ove zemlje i taj mač pravde ima ime i prezime. Ne možemo anonimnost sudije i tužioca u nekom gradu u Srbiji stavljati na isti nivo sa gospođom Dolovac zato što je njeno ime i prezime, njena biografija i ono što žena radi ceo život, profesionalno, lično. Ono što je za narod bitno je da se goni kriminal, a nažalost uz njeno ime ide sve, samo ne gonjenje kriminala, nego ide ćutanje, ide sklanjanje od javnosti.

Zato i tražimo, ministarka, pustite tužioca. Obavežite ga da priča sa javnošću, da daje izveštaj javnosti. Naravno, ne u punom smislu, da otkriva sve delove onoga što radi u gonjenju kriminala, ali mora da ima interakciju sa javnošću. Ako nema interakciju sa imenom i prezimenom, ako to nije simbol pravde, pa ko je onda? Onda će svako da tumači šta je to pravedno, a šta nije, a onda ćemo mi da branimo sudije i njihovu nezavisnost, a oni će da napadaju ako se usude da kritikuju sadašnje nepodnošljivo stanje u Srbiji.

Hvala.

Da primetim da ni vi reč jednu niste rekli o amandmanu.
Isto važi.
Na član 47. amandman su zajedno podneli poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 47. amandman su zajedno podneli poslanici Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelna Jerinić i Đorđe Pavićević.
Reč ima podnosilac.

Hvala, predsedavajući za reč.

Dakle, suština ovog amandmana, a može se smatrati i suštinom nekog našeg delovanja kao poslaničke grupe i pokreta jeste javnost stvari o kojima govorimo, te smo vam tu sugerisali da bi bilo dobro da se obezbedi javnost podataka iz prijava, što bi vodilo, nadamo se, i nekim odgovornostima, jer smatramo da javnost stvari o kojima se govori vodi na kraju i odgovornosti.

Moram da ukažem ovde da smo imali jedan zaista hvale vredan čin odgovornosti koji se desio ovih prethodnih dana, koji je doduše povezan sa jednim drugim činom koji je bio, rekao bih, zaista ispod svakog nivoa. Na sednici na kojoj se govorilo za Kosovo mogli smo da vidimo da je jedan od poslanika SPS-a, prosto, koristio telefon da gleda filmove, kako ih zovu, za odrasle.

Sad mi dolazimo do situacije da SPS… zamislite, hvale vredan jedan čin, poslanik je podneo ostavku. Čini mi se da se ovde u ovoj ovde sali, u ovom domu desilo mnogo gorih stvari od toga, ali svaka čast što je barem čovek prihvatio odgovornost i rekao da to nije nešto što priliči ovom domu ovde.

Ali, otvaraju se onda neka druga pitanja. Da li će gospodin Šćekić, možda, podneti ostavku? Mi smo posle čuli kako je na gospodina Zvonimira Stevića, koji je ovde podneo ostavku, iz SPS-a, vršen uticaj da to uradi. Pa, i neka je.

Jel i vi sad pričate o amandmanu?

Da li ćete vi, možda, tu odgovornost koju želimo u zakonima možda uraditi u jednom ličnom činu? Da li će možda neko iz Srpske napredne stranke uticati na gospodina Šćekića da podnese ostavku… (Isključen mikrofon.)

Dobro. Nećete da govorite o amandmanu, vaša stvar, ali nećete ni o koječemu.
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.
Reč ima Jelena Jerinić.

Hvala, predsedavajući.

Podneli smo, takođe, amandman na član 48. U suštini, želeli smo da jasnije bude uređena procedura koja se sprovodi u Odboru za pravosuđe.

Kao što smo i rekli u raspravi u načelu, jedna od glavnih primedbi odnosi se upravo na taj segment izbora istaknutih pravnika. Ono što ste Ustavom predvideli sada cementirate zakonima da bi sebi obezbedili i dalje uticaj na pravosuđe.

U vašem mišljenju kao odgovor na naš amandman rekli ste da poslanici bi morali da prilikom predlaganja kandidata vode računa da li oni ispunjavaju ove uslove. Stvarno verujte u to?

Ja sam već govorila o tome, ali mislim da bi građani i građanke Srbije trebali da čuju kako ovde glasaju poslanici vladajuće stranke. Oni kada treba da glasaju oglasi se zvonce da bi tačno znali kada treba da pritisnu za.

Takođe, zna verovatno i ministarka, a pomoćnik ministra svakako jer je dolazio na sednice Odbora za pravosuđe, a ja ću to ponoviti. Dakle, kada treba da se glasa za, predsednik Odbora kaže – a sada pritisnite zeleno i onda oni pritisnu zeleno. Kada treba da se glasa protiv – pritisnite crveno, tako i bude.

E, sada, imajući u vidu tu potrebu, to jest vaše verovanje da će članovi Odbora za pravosuđe zaista voditi računa o ispunjavanju uslova, ja ću uzeti jedan od uslova, a to je taj snažni uticaj u ovom slučaju na tužilaštvo, pa bih volela da pitam ministarku šta ona misli, da li jedan primer, hipotetički primer, predstavlja snažni uticaj na tužilaštvo? Evo, recimo, zamislite da jedan kandidat za istaknutog pravnika komentariše u medijima kako je neka osoba uzela iz javnih fondova određeni novac i vratila samo šestinu tog novca. To je svakako za osudu i verovatno za krivičnu odgovornost. Sada, hipotetički opet kažem, zamislite da je taj kandidat na pitanje novinarke – zašto tužilaštvo ne reaguje, odgovorio – tužilaštvo, pa plaše se sopstvene senke. Mene zanima da li je to snažan ili manje snažan uticaj na tužilaštvo?

Predsedavajući će biti toliko ljubazan da mi kasnije opet da reč, da vam kažem ko je to rekao zaista.

Hvala.

Kao i svi, dobijate reč kad god je vaš amandman.
Na član 49. amandman su zajedno podneli Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Novaković i Slavica Radovanović.
Izvolite.

Član 49. stav 3. predlažemo da se menja i da glasi: „Predlog iz stava 1. ovog člana Odbor utvrđuje tako da polovinu kandidata za izbore člana Saveta čine kandidati koji su predstavnici vladajuće stranke, a drugu polovinu čine predstavnici opozicije“.

Ovo je veoma važno, pošto dolazim iz policije i često ovde pričate o policijskim poslovima. Citiraću vam član 12. trenutno važećeg Zakona o policiji, koji kaže da je policija u operativnom radu nezavisna od ostalih državnih organa prilikom obavljanja policijskih poslova i drugih zadataka. Neshvatljivo je da se ovde iznose policijski podaci koji su svojstveni samo policiji.

Vi stalno govorite i stalno sebi dajete na značaju da ste vi ti koji ste uhapsili Veljka Belivuka, i njegov klan. Niste vi to uradili. To je uradila policija. Podsetiću vas dragi građani da čovek koji je prvi pisao informacije o Veljku Belivuku više nije živ. Nije dobio nagradu. To je Dejan Jović. Čovek je dobio grobno mesto, a oni koji su štitili Veljka Belivuka se slobodno šetaju po Srbiji. Nemojte da govorite da Dijana Hrkalović i Papić snose posledice. Ne snose. Oni odgovaraju za najlakša krivična dela. Šta mislite kako se osećaju porodice onih koji su morali, koji su digli ruke na sebe zbog terora koji su trpeli u policiji? Dijanu Hrkalović i Papića nije dovela Srbija, dovela je partija.

Znači, policija mora da bude u svom radu potpuno nezavisna. Ne smete da se mešate u rad policije. Vi ne smete ovde da čitate policijske izveštaje. Zapanjena sam. Trideset i tri godine sam bila u policiji. Ako treba Skupštini da se predstave neki rezultati, dolazi direktor policije ili neko koga on ovlasti. Ko ste vi, poslanici, da čitate izveštaje policije i ko ste vi da se mešate u rad policije. To ne smete da radite. Policija mora da ostane nezavisna.