I vi se čudite što ne pričamo o Angoli isto? Dobro.
Amandman kojim se predlaže dodavanje člana 31a zajedno su podneli Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Sanja Miladinović i Srđan Milivojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Danijela Nestorović, Neobjša Zelenović, Aleksandar Jovanović, Nebojša Cakić, Jelena Kalajdžić, Đorđe Miketić, Nikola Nešić i Milinka Nikolić.
Reč ima Nebojša Cakić.

Ovo je, čini mi se, ozbiljno pitanje i sa aspekta pravne teorije, a bogami u primeni zakona izaziva ozbiljne probleme, tako da ću se ja truditi da mi dozvolite i vreme koje ste mi oduzeli od poslaničke grupe.

Dakle, najpre naša suština predloga je, gde smo rekli da sudska praksa bude ona koju su zauzeli sudovi kroz odluke. Dakle, tražimo, to je naš predlog, da sud presudi i da ima presudu u kojoj piše obrazloženje zbog čega je neki stav takav kakav je.

U ovom slučaju i to izaziva ozbiljne probleme i utiče, čini me se, na mnoge stvari koje su prokomovane ovim zakonom. dakle, zauzimanjem pravnih stavova koji su vrlo često i bez obrazloženja obavezuju se sudovi realno, iako sudska praska nije izvor prava, utiče se, pre svega, na zakonitost odluka, jer se insistira da sudije nižih sudova moraju da poštuju sudsku praksu, iako to nije izvor prava.

Takođe, to utiče na nezavisnost sudija, jer se sudijama nalaže da moraju da sude tako kako je sudska praksa. Dakle, to je osim teorijskog problema, za koji ja vas i ne optužujem, ali moramo da shvatimo da to izaziva te i takve probleme i to, takođe, izaziva probleme u primeni.

Ja ću vam navesti par primera u kojima sam lično učestvovao ili koje lično znam. Recimo, znate kada su sastanci nižih sudova sa višim sudovima u Leskovcu, dođe apelacioni sud sa dva predsednika veća, gde mu sudije u Leskovcu kažu – izvinite, a kako da sudimo konkretno u tom i tom slučaju? Znate zašto? Jedan predsednik veća odlučuje ovako, drugi predsednik veća odlučuje drugačije. Sudije ne znaju, bez obzira što su stavili pod noge i nezavisnost i zakonitost, kako da sude. Pitaju ih na sastanku, oni prekinu sastanak.

Idemo dalje. U mojoj sudskoj praksi pred privrednim sudovima…

(Predsednik: To bi vam bilo ono vreme uz nadoknadu.)

Rekao sam da koristim i minut dodatni koji ste mi oduzeli.

(Predsednik: Već sam vam produžavao preko dva.)

Niste. Dajte da završim.

… privredni sud, imam u ime Fonda za zdravstveno osiguranje tužba zbog, da ne opterećuje, privredni sud, isti Apelacioni u Nišu, kada je državna firma „Srbijašume“ „Elektroprivreda“ usvaja tužbene zahteve, a kada su privatne firme odbija istovetne tužbene zahteve. I najvažnije, još jednu rečenicu, ako mi dozvolite, znate i sami koliko je problema izazvala promena sudske prakse u sporovima sa bankama, imali su proteste advokata i to je zaista neprimereno.

Na član 32. amandman su zajedno podneli poslanici Vladimir Gajić, Ivana Parlić i Stefan Jovanović.
Na član 32. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Ujedinjeni.
Na član 32. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli poslanici Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Moram da se složim sa kolegom Cakićem. Ovo je zaista veliki problem i to nije samo kod nas. Znači, puno se i u svetu raspravlja o tome, mada je obično vezano za ustavne sudove, ne za Vrhovni sud, jer čini mi se da sa ovom odredbom da Vrhovni sud usvaja apstraktne pravne stavove, znači izvan odlučivanja u konkretnom predmetu, u stvari pomalo zalazi i u zakonodavnu vlast u ovom smislu i prosto iskovan termin za to zove se „sudokratija“. Na neobičnom mestu u našem zakonu se pojavljuje ovaj problem.

Zato smo i mi predložili da se ograniči Vrhovni sud samo na konkretnu svoju praksu, ne da daje apstraktna mišljenja. Videli smo, i to je kolega Cakić dosta uverljivo pokazao, kakve to probleme može da izazove u praksi, posebno ako se takva mišljenja menjaju tokom vremena, pa onda u stvari jedno mišljenje prouzrokuje određenu praksu, a onda drugo je poništi u tom pogledu.

Da bi se izbegle ove opasnosti, da bi izbegli konfuziju u pogledu toga na koji način se tumače određene norme i kada one u stvari važe, prosto mislim da bi trebalo ograničiti Vrhovni sud da odlučuje samo kroz konkretne predloge i da daje mišljenje na osnovu svojih presuda. Ovako ćemo doći u situaciju da možemo u svakom trenutku imati intervenciju Vrhovnog suda kada to od njega zahteva, a videli smo da nije bio imun na pritiske… (Isključen mikrofon.)

Na član 32. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Sanja Miladinović i Srđan Milivojević.

Na član 32. amandman su zajedno podneli poslanici Miloš Jovanović, Dejan Šulkić, Miloratka Bojović, Gorica Gajić, Zoran Sandić i Predrag Marsenić.

Na član 41. amandman su zajedno podneli poslanici Vladimir Gajić, Ivana Parlić i Stefan Jovanović.

Na član 41. amandman su zajedno podneli poslanici Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Mi smo u ovom amandmanu predložili da se u stavu 1. ovog člana posle reči „maloletnika“ dodaju reči „odeljenje za porodične sporove“. To bi zapravo značilo da u višem i apelacionom sudu može se obrazovati odeljenje za krivične postupke protiv maloletnika, dakle, onda i ovo što mi predlažemo - odeljenje za porodične sporove i odeljenje za radne sporove.

Smatram da postoji potreba za uvođenjem specijalizovanih odeljenja za porodične sporove. Znamo da su ovi sporovi važni. Nažalost, ja sam u prethodnom amandmanu govorila i o nasilju u porodici i prosto postoji ozbiljna težina koja bi trebala da se posveti ovom pitanju. Takođe, mi smatramo da bi u budućnosti bilo dobro, čak razmotriti i uvođenje posebnih radnih i porodičnih sudova. Dakle, praksa takva postoji i dobar je primer u mnogim zemljama Evrope. Konkretno, recimo, kada je reč o radnim sudovima, to bi pomoglo da u zemlji koja ima dosta radnih sporova radnici reše mnoge svoje probleme i dobiju zadovoljavajuće obeštećenje od poslodavaca.

Vaš odgovor na ovaj amandman da prosto stoji formulacija koju ste vi dali da nešto može, a ne mora, ako može za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove, može onda i za porodične sporove, pa nema smetnji da se ovaj amandman prihvati. Zahvaljujem.

Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici grupe Ujedinjeni.
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Sanja Miladinović i Srđan Milivojević.
Na član 45. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Ja bih ovde samo kratko naglasio jednu potrebu, bez obzira što mi danas, recimo, imamo zaista na sajtu neku selekciju presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima koji su vezani za Srbiju da je vrlo važno, jer ovde se to u samom zakonu ne pominje, da se prosto Vrhovni sud obaveže da objavljuje presude, i to sve presude Evropskog suda za ljudska prava, jer on je obavezan da postupa po tim presudama i bilo bi dobro da i oni koji učestvuju u sudskom procesu znaju u stvari šta mogu da ostvare ne samo po zakonu naše države, nego i po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, a koja jeste deo našeg zakonodavstva, ali je u stvari tumači Evropski sud za ljudska prava.

Vrlo je važno da to bude zakonska obaveza suda kako ne bi imali selekciju slučajeva i kako ne bi imali nepotpunu bazu podataka u tom pogledu. Hvala.

Na član 45. amandman su zajedno podneli Vladimir Gajić, Ivana Parlić i Stefan Jovanović.
Na član 45. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno poslanici grupe Ujedinjeni i zajedno Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Sanja Miladinović i Srđan Milivojević.
Na član 52. amandman je podnela narodni poslanik Slavica Radovanović.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

U članu 52. Predlog zakona – unutrašnje uređenje suda, član 52. stav 1. menja se i glasi… Uostalom, da ne čitam sve, ali ono što je meni jako važno, a to je da se odredi rad službe za pomoć i podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela i ostali poslovi vezani za unutrašnju organizaciju i poslovanje suda, ako je to određeno zakonom i drugim opštim aktom.

Smatram da je ova odredba veoma važna, imajući u vidu da zaista… Više svi znate koliko sam godina svog rada podredila radu sa žrtvama porodičnog nasilja i ženama koje su doživele razne vrste nasilja, takođe i silovanja, i znam koliko je teško svim tim ženama kada se nađu u prostorijama suda ili tužilaštva da daju izjave i koliko je važno da takve osobe zaštitimo i da im pružimo adekvatnu pomoć i adekvatnu podršku. Mislim da ovo nije važno da samo bude u višim sudovima, nego treba da bude u svim organizacionim jedinicama.

Takođe, iskoristila bih ovu situaciju da zaista pohvalim jedan veliki entuzijazam i rad koordinatorke Višeg javnog tužilaštva gospođe Gorjane Mirčić Čaluković koja je dala, to se ne može opisati koliki doprinos upravo da žene, žrtve nasilja u porodici imaju adekvatnu podršku i pomoć u institucijama kao što je sud, a pored toga je jako puno uložila i dala na obukama ne samo sudija i tužilaca, nego i policijskih radnika.

Ono što bih istakla isto, kao jednu od važnih stvari i dobar primer prakse kako se postupa i kako se poštuju institucije, kako se poštuju zakoni, a to je poslednji slučaj, molim vas, slušajte me, nasilja u porodici koji se dogodio u Zemunu gde žrtva nije želela da sarađuje, ali su institucije sarađivale i odradile su posao kao školski primer. Pohvaljujem rad svih institucija koje su postupale u ovom slučaju.