Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o Sporazumu iz oblasti Ministarstva odbrane, odnosno konkretno pred nama je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji.

Politika koju sprovodi naša Vlada, Vlada Republike Srbije, ogleda se u segmentu odbrane u pitanju vojne neutralnosti, posebno sada to naglašavam kao veliku prednost jer imamo mogućnost za blisku saradnju u oblasti odbrane sa mnogo više zemalja.

Predmet zaključivanja Sporazuma je zapravo saradnja u oblasti odbrane, kao što su odbrambena i bezbednosna politika, odbrambena industrija, vojno-ekonomska saradnja, vojno obrazovanje i obuka. Apsolutno sam uveren da će pored ispunjenja tog prvenstvenog cilja predloženog zakona, zaključenog Sporazuma, značajno uticati na dalji razvoj naših bilateralnih odnosa, naših dveju država potpisnica. Pogotovo ću naglasiti da za realizaciju ovog zakona u 2023. godini nisu potrebna apsolutno nikakva finansijska sredstva.

Ono što je izuzetno važno pored svega naglasiti da je Republika Austrija kao i Republika Srbija vojno neutralna zemlja i da nisu članice NATO pakta. Želim da dodam, za razliku od prošlih vremena kada se oružje i oruđe uništavalo, kada su se tenkovi sekli i prodavali po ceni od 1.400 dolara po komadu, vremena kada smo rasprodavali „Strelu“ po 156 dolara, mi sada imamo ozbiljne vojne resurse i dostojno jaku vojsku koja može da odgovori svima u ovim izazovnim vremenima pred nama.

Takođe, koliko ulažemo u vojsku samo u naoružanje tako ulažemo i u naše pripadnike vojske i bezbednosni sektor. Materijalno pomažemo našim vojnicima, konkretno, povećanjem plata, boljim uslovima u vojsci, programom izgradnje stanova u bezbednosnom sektoru i svim ostalim benefitima.

Za prijem u profesionalnu vojsku i u njenu specijalnu jedinicu i tri puta veći broj evidentiranih na konkursu najviše govori o tome kako naši mladi i njihovi roditelji gledaju na pripadnost Vojsci Srbije.

Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, je na mestu ministra odbrane utemeljio i trasirao kratkoročne i dugoročne ciljeve i pravac razvoja naše namenske industrije i reformu osavremenjena naših vojnih resursa od pešadije, specijalnih jedinica protivvazdušne odbrane, artiljerije i snažnu avijaciju sa avionima koji su sposobni da polete i štite naše nebo i helikopterske jedinice. Konačno možemo da kažemo da imamo i lovačku eskadrilu. Kao predsednik Vlade i predsednik Republike Srbije omogućio je da svi ciljevi budu ispunjeni i za to je obezbedio sredstva.

Dodao bi na kraju da danas svi možemo da vidimo koliko je osnažena naša vojska, kakvim sistemima i vojnim resursima mi raspolažemo i to smo mogli da vidimo i u subotu na prikazu vojnog naoružanja.

Snažna vojska je ogledalo jake, slobodne i bezbedne države, koja je uvek spremna da izvrši svoje zadatke i sposobna da zaštiti svoju zemlju i svoj narod i obezbedi im sigurnost i slobodu i najvažnije, očuvanje mira svih građana Srbije. Na kraju bih ponovio reči predsednika Republike, juče je srpski narod na Kosovu i Metohiji pokazao da traži potpuno drugačiji pristup međunarodne zajednice, pre svega, zapadnih sila i da traži stvarni dijalog, a ne nametanje rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Bečiću.
Reč ima Marko Ristić. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi resorni ministri, poštovani građani Republike Srbije, žao mi je što danas ne mogu da se obratim građanima Republike Srbije, imajući u vidu da je ovo treći put u kratkom vremenskom intervalu da je RTS prekinula direktan prenos sednice Narodne skupštine.

Inače, danas na dnevnom redu imamo veoma bitne teme o kojima razgovaramo, koje se tiču podsticajima našim najvažnijim građanima, to su naši poljoprivrednici, koji se tiču sporazuma koji se odnose na sve Srbe, a pogotovo one na Kosovu i Metohiji, pogotovo, ukoliko danas umesto dnevnog reda puštamo odbojkašku utakmicu.

Narodna skupština je jedino mesto gde mnogi opozicioni narodni poslanici mogu da se obrate. Podsetiću vas na činjenicu da niko iz Srpske stranke Zavetnici, a Boga mi i iz državotvorne opozicije posle izbora nije gostovao na RTS, ili na javnom medijskom servisu. Stoga, postavljam pitanje, da li danas jedna odbojkaška utakmica bitnija od plenuma sednice, i da li je time zadovoljena ona parola – vaše pravo da znate sve? Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima koleginica Biljana Ilić Stošić. Izvolite.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, javila sam se za reč da u najkraćem podržim predlog Sporazuma o priznavanju kvalifikacija o visokom obrazovanju na zapadnom Balkanu. Evo i zašto. Ako je strateško opredeljenje naše države put ka evropskim integracijama, a znamo da jeste, onda ne možemo da se ponašamo kao da su uslovi za pridruživanje evropskoj porodici nekakav „švedski sto“ sa koga ćemo da uzmemo samo ono što nam se baš onako dopada, a ostalo ćemo da odbacimo.

Uostalom, ma koliko zlonameran neko bio, ne može se negirati da su evropske integracije bile kandidovane u predizbornom procesu i da su kao deo ukupnog predizbornog programa dobile jasnu i nedvosmislenu većinsku podršku naših građana.

U tom smislu, uzajamnost u priznavanju diploma i kvalifikacija visokoškolskih ustanova svih zemalja članica, kao i aplikanata za članstvo, a pogotovo onih sa statusom kandidata gde spada i naša država podrazumevajuća je stvar i oko toga ne bi trebalo da bude nikakve dileme.

Kako se u predlogu navodi, to je i osnovni smisao bolonjskog procesa čiji smo mi bili integralni deo još odavno, što je takođe bila apsolutna većinska volja svih naših građana još od tada.

Dakle, učešće u jednom ovakvom procesu smatram sasvim legitimnim, a svako protivljenje principima koji se njime žele postići moglo bi se smatrati direktnim udarom na jedan od osnovnih civilizacijskih postulata kao što su pravo na slobodu izbora, pravo na slobodu kretanja, mesta boravka, rada i tome slično, što mislim da smo odavno apsolvirali.

Mislim da ponuđeni Predlog sporazuma sadrži dosta jasne mehanizme kojima se garantuje odgovarajući kvalitet visokoškolskih ustanova, čije bi diplome bile ovim sporazumom verifikovane. Da ne bi smo smeli biti baš toliko sumnjičavi, da ne kažem paranoično puni predrasuda u pogledu kvaliteta, svake od tih akademskih institucija pojedinačno. Verujem da je predlagač to i te kako imao u vidu gradeći ovaj tekst koji nam je predao na razmatranje i usvajanje.

Takođe, želim da verujem da akademski nivo između ostalog podrazumeva nadilaženje dnevno-političkih, a naročito politikanskih namera i ponašanja i da su pre sve i iznad svega reč o nauci i ljudima koji su posvećeni ovladavanju naučnim istinama i veštinama koje iz nauke proizlaze rečju da poseduju visok nivo akademske čestitosti, kao krucijalni princip u svom radu.

Naravno da mi kao država imamo niz mogućnosti da stvari na terenu i u konkretnoj praksi uredimo tako da se maksimalno omoguće, izbegnu manipulacije i štete koje bi iz njih mogle eventualno proizaći, to nam valjda niko ne može zabraniti.

Ono što mi je u ovom Predlogu sporazuma naročito važno jeste to da je izričito naglašeno da se njime ni u kom slučaju ne prejudicira status tzv. „Kosova“ koje je obeleženo zvezdicom i fusnotom i naglašeno pominjanje tog dela naše državne teritorije je u skladu sa važećim i obavezujućom Rezolucijom Saveta bezbednosti i UN, pod čijom se privremenom upravom i nalazi.

Uostalom, većina od nas se slaže u tome da su Albanci sa prostora Kosova i Metohije naši građani i da ih ni u kom slučaju ne bi trebalo diskriminisati isključivanjem i institucionalnim preprekama da se počnu tako i osećati, pogotovo ako imamo plan da se taj deo reintegriše u ustavno-pravni poredak Srbije.

Mislim da je saradnja na visokom nivou, kakve su akademske institucije jedan od najboljih načina da se to u praksi počne i realizovati. Nisam sigurna da bih se složila sa ciničnom konstatacijom da mi je otadžbina tamo gde su mi sarme ili svakako verujem da mladi ljudi iz zemalja koji su ovim sporazumom obuhvaćeni razmišljaju otvorenije, mnogo otvorenije od nas starijih te bi im trebalo dati šansu da žive u najvišim civlizacijskim standardima, umesto da se ponašamo da mi stariji bolje znamo šta je dobro za njih i generacije koje dolaze, čime smo uglavnom postigli da pripadnici tih generacija odlaze i odlaze što je jedna od najvećih koju jedna zemlja može da pretrpi, pa bi je svakako trebalo preduprediti ovakvim dokumentima.

Zbog svega ovoga, a posebno zarad mirne budućnosti, pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona kojim će se ratifikovati ovaj Sporazum. Hvala.

Hvala.
Dajem reč kolegi Nenadu Tomaševiću.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Pričaću o Predlogu zakona o izmeni Zakona o upravljanju otpadom.

Predložena izmena Zakona o upravljanju otpadom je pokušaj da se postojeći zakon uskladi sa evropskom regulativom. Međutim, predložena izmena neće doprineti uspostavljanju održivog sistema upravljanja, s obzirom na to da nije obuhvatila problematiku na lokalu, gde treba da funkcioniše ovaj sistem.

Naime, lokalne samouprave prepuštene su uglavnom same sebi, nemaju dovoljno tehničkih i finansijskih kapaciteta da izgrade regionalne sisteme za upravljanje otpadom, da održavaju taj sistem i da vrše inspekcijski nadzor, odnosno da sistem funkcioniše u skladu sa potrebama. To je suština, nadam se.

Održivi sistem upravljanja otpadom zahteva finansijska sredstva, kadrove, edukaciju stanovništva i kao krajnju meru – kvalitetan inspekcijski nadzor, kako bi se uspostavile navike pravilnog odlaganja otpada, primarne separacije, posude za odlaganje otpada.

Šta su trenutno najveći problemi? To su: pokrivenost sakupljanja otpada nije na nivou 100%, što je prvi preduslov za izgradnju sistema; obavezna primarna separacija na izvoru nastanka otpada, posebne kante za odlaganje otpada kao najznačajnija mera povećanja stepena reciklaže i kvalitetne reciklaže, odnosno mogućnosti ponovne upotrebe sirovina koje nisu zaprljane drugom vrstom otpada; izgradnja regionalnih sistema za upravljanje otpadom u okviru kojih se deponovanje svodi na najmanju moguću meru, a prikupljanje reciklabilnih sirovina maksimalno favorizuje, kroz kvalitetno uspostavljen sistem prikupljanja pojedinačnih sirovina u posebnim posudama; prikupljanje odvojeno mokre organske faze koja se sakuplja u posebnoj kanti, kontejneru i tretira se u okviru regionalnog centra za upravljanje otpadom, primenom nekih od predviđenih tehnologija, tako da se može koristiti kao energija, odnosno pogonsko čvrsto obnovljeno gorivo, odnosno gorivo proizvedeno uglavnom od neopasnog dela komunalnog otpada.

Sledeći veliki problem koji lokalne samouprave imaju i sa kojim će se u budućnosti sve više susretati kako se bude povećavao broj prečistača otpadnih voda je pitanje zbrinjavanja mulja, koje nije definisano u zakonu, niti je zakonodavac doneo program upravljanja muljem, u okviru koga je planirano da se predvide tehnologije koje se mogu primeniti, tako da mulj najčešće završava na divljim deponijama, pogotovo mulj iz industrijskih postrojenja, s obzirom na to da je predaja mulja ovlašćenom operateru na konačno zbrinjavanje izuzetno skupa. Operateri koji se bave zbrinjavanjem ulja ne postupaju adekvatno sa njim.

Osim mulja, sa prečišćavača komunalnih otpada voda, znatna količina mulja se generiše i u industriji na drugim tehničkim sistemima.

Postoje i drugi problemi, naravno, u ovoj oblasti, koji nisu manje bitni, ali s obzirom na to da smo kroz amandmane na predložene izmene zakona mogli da podnesemo samo neke od predloga koje poslanička grupa NADA koju čine Novi DSS i POKS ima kada je u pitanju izmena Zakona o upravljanju otpadom, govorićemo više o njima u konkretnim amandmanima. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Koleginice Milinka, vama je ostalo jedan minut. Izvolite.

Ja sam kao Staroplaninka želela da se obratim ministarki za poljoprivredu, a u ime svih stočara sa Stare planine.

Nadam se da znate da je 5. aprila bio jedan skup gde se odazvalo 40-ak stočara, gde je bio vaš zamenik. Oni su imali svoje zahteve. Vaš zamenik je rekao, ja moram da citiram njega – naša ministarka je skinula cipele, obula čizme, uvek je na terenu. Kod nas niste bili.

Ali, ono što je vaš zamenik obećao, to ispunio nije, jer je trebao odgovor na sve zahteve naših stočara da dostavi do 15. aprila.

Ja sam upoznata da su oni u toku jučerašnjeg dana i vama poslali zahtev, kao i Vladi Srbije, jer sve ono što se događa na Staroj planini zaista morate da dođete, morate sa tim ljudima da razgovarate, jer Stara planina je blago upravo za stočarstvo oduvek bila i treba tako i da ostane.

Hvala vam koleginice.

Reč ima koleginica Olja Petrović. Izvolite.