Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lipovac Tanasković, Aleksić i Stanković.

Zahvaljujem.

Mi ovim amandmanom tražimo da ovaj Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu se primenjuje i za ministra. Zašto smatramo da je to jako važno? Smatramo da je jako važno da kada ministar dođe u posetu na neko gradilište, evo možete da pogledate kako to izgleda, da se oni adekvatno obuku za ovo gradilište. Vidite, oni ovde nemaju HTZ opremu koja se propisuje ovim zakonom i koju su u obavezi da imaju svi zaposleni na gradilištu. Jako je lepo da se oni šetaju gradilištem, ali smatramo da moraju da budu obezbeđeni.

Ovaj amandman se odnosi na to da mi želimo da skrenemo pažnju na njihovu bezbednost na gradilištu. Vidite, ministru je neko rekao da tako treba da se obuče, ali šta možete da primetite na ovoj slici. Molim kamermana da pokaže, ovo je javna slika, ministar je stavio na svoj profil, ništa nisam izmislila, stavio je i na glavnu stranu svog profila. Da li nešto primećujete ovde? Jel smatrate da je on adekvatno obučen? Ministar nije tu da mi odgovori, ali evo tu je njegov državni sekretar - jel adekvatno obučen ovaj ministar? On smatra da jeste. Jel vi vidite ove Armani cipelice? Jel vi smatrate da je on trebao u Armani cipelicama da se šeta po gradilištu ili treba da ima cipele za gradilište?

Opet ovo pričam zbog ministra, jer on može da naiđe na neki ekser i, zamislite, šta će onda da bude, ko će onda da odgovara. Ko će odgovarati ako ministar naiđe na ekser, povredi se i šta ćemo onda? Ne pričam samo o poslednjem ministru. Evo, imate i ovog prethodnog i on se isto šetao u Armani cipelicama i njega smo na gradilištima zvali Armani. Imamo mi još neke, evo pogledajte. Imamo mi ovde dosta, ali kamerman se izgleda uspavao, pa ne primećuje ove slike.

Pogledajte, sve su javne slike, tako da tražimo ovim amandmanom da se zakon primenjuje i na ministre. Hvala.

Fascinantno je koliko se razumete u modne marke.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Olenik.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavilović.

U članu 2. stav 2. Predloga zakona o bezbednosti i zdravlju na radu reči "državne organe, organe autonomnih pokrajina, organe jedinica lokalne samouprave, privredna društva, druga pravna i fizička lica u svim delatnostima" zamenjuju se rečima "sve državne organe, sva lica i sve delatnosti".

Zašto ukazujem na ovo? Upravo zbog toga što pretrpanost reči koje se koriste često u nomenklaturi vezano sa izradom zakona i sa pravnim propisima dovodi do toga da ljudi koji to čitaju uopšte ne razumeju. Opet ukazujem na situaciju koja se dešava u realnom životu. Moramo da se potrudimo da govorimo i da pišemo usko rečima, široko mislimo, da ljudi to shvate, da prihvatimo bar neke pravno-tehničke škole, još od Valtazara Bogišića ili nekih drugih pravnika kojima se nekad često dičimo, ali ne umemo da primenimo ono što oni govore.

Nadam se da razumete ovo što kažem, jer ako imamo i državne organe napisane, i organe autonomnih pokrajina, i organe jedinica lokalne samouprave, to je čisto samo taksativno nabrajanje koje nema nikakvog smisla. Ako kažemo - sve državne organe, zaista znamo o čemu mislimo. Ako kažemo - sva lica, to su ona pravna i fizička lica. Ako kažemo - sve delatnosti, mi smo na taj način skratili tekst ovog člana, a napravili smo jedan pomak u samom pisanju i simbolici onoga što je važno za ovaj zakon.

Pored toga, mislim da je važno da, vezano sa ovim članom koji se odnosi i objašnjava na šta se sve on odnosi, se navede posebno, da se posebno ukaže na to da se vezane stvari koje su u samom zakonu, od prvog do poslednjeg člana važne i da se uvek napomene, ne samo za zaposlene, nego i za poslodavce. Imaćete kasnije u nekim amandmanima, pa ću ukazati baš na tu razliku.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lipovac Tanasković i Stanković.

Ja bih zamolila kamermana da ne bude uspavan i da pokažemo još nekoliko slika.

Primetila sam da je ovde neko dobacivao. Oprostite, ne znam ko je u pitanju, ali je primetio kako ja to znam da su to neke Armani cipelice i ostalo. Jesu bile, ali nema veze.

Da ne bude samo da govorim o ministru, ima ovde i nekih državnih sekretara. Evo, nisu Armani cipelice, sad su neke štiklice u pitanju. Evo, pogledajte, opet se šetamo po gradilištu u štiklicama, u baletankicama. To nije oprema za gradilište. Pogledajte, šljunak je iza.

Opet kažem da mi ovo sve radimo u interesu toga da zaštitimo u stvari zdravlje naših ministara i naših državnih sekretara. Evo, pogledajte i prethodni isto ministar, došao je, pozdravlja se. Pogledajte ove radnike. Oni su adekvatno obučeni. Oni imaju i šlem, imaju i HTZ opremu, oni su obučeni kako treba, ali vidite, ministar ne poštuje nikakva pravila, ministar ne poštuje ništa. Evo, možete da pogledate, dozvoliću kamermanu, još jedanput pogledajte da ne bude posle toga da nešto izmišljam. Jel ovo gradilište? Pa jel gradilište? Jel se ovako šeta po gradilištu? Pa jel se ovako šeta po gradilištu? Hoćete ovako nešto? Evo, izvolite, pogledajte ovo. Ovo je sve u interesu ministra, pa mi čuvamo zdravlja ministra, mi čuvamo zdravlje državnih sekretara.

Ovako se ne šeta po gradilištu, ne šeta. Pogledajte, molim kamermana. Ovo su javne slike, nije nikakav problem, ništa nije ovde urađeno mimo. Nije slikano pored. Ministri se hvale ovim slikama. Pogledajte, obilaze sva gradilišta. Da li ovako treba da se obilazi? Tako treba da se obilazi? Svaka vam čast ako tako treba da se obilazi, samo dođite, posetite gradilišta ovako obučeni.

Interesantno, gledam i ovaj, a i prethodni vaš amandman i nigde ne piše ništa na temu ko se kako oblači. Tako da, ovo oblačenje vas je zainteresovalo u međuvremenu ili ne znate šta ste napisali? Dobro.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanica Lutovac, Rakić, Miladinović, Marković i Milivojević.
Reč ima Dragana Rakić.

Demokratska stranka je podnela 15 amandmana na ovaj zakon. Smatramo da je ovaj zakon veoma važan za radnike u Srbiji. Konstatovali smo i na Odboru za rad je veliki problem uopšte u primeni postojećeg Zakona o bezbednosti na radu taj što nemamo dovoljno inspektora, što inspektori nemaju ovlašćenja i što rade u izuzetno teškim uslovima, jer trebaju da zatvaraju gradilišta koja su u vlasništvu mafije.

Znači danas najveća gradilišta u Srbiji u stvari imaju ljudi koji su do novca došli na sumnjiv način baveći se opasnim kriminalom, organizovanim kriminalom. Podneli smo amandman koji ima za cilj da poboljša i da motiviše ljude da se ipak prijave i da rade kao inspektori za rad.

Predložili smo da inspektori koji kontrolišu primenu ovog zakona ne mogu imati manju osnovnu platu od osnovne plate sudije Osnovnog suda. Ogroman problem u praksi oko primene propisa o bezbednosti i zdravlju na radu čini nedovoljan broj loše plaćenih inspektora. Od njihovog adekvatnog rada zavisi stepen primene ovih propisa. Ukoliko bi imali status službenih lica i platu sudija Osnovnog suda, što znači povećanje od oko 40%, bili bi znatno samostalniji u svom radu i njihov ekonomski položaj bi se znatno poboljšao. Ovo zanimanje učinilo bi poželjnijim.

Radi se o izuzetno odgovornom poslu koji je prožet brojnim pritiscima, a posebno ga je teško obavljati u manjim sredinama. Podsetiću vas, na primer, da je u septembru 2018. godine, da su dvojica radnika poginula na gradilištu „Beograda na vodi“. Pali su sa 22 sprata objekta u izgradnji. Povodom ovog nesrećnog slučaja Aleksandar Vučić je rekao da se tragedije dešavaju i da u Americi na svakih 30 sekundi pogine perač prozora.

Tako da, u tom smislu da motivišemo neke ljude koji bi mogli da se usude i da imaju dovoljno hrabrosti da zatvore gradilišta poput gradilišta „Beograda na vodi“ ili nekog od gradilišta „Milenijum tima“. Mi smatramo da inspektori za rad trebaju da imaju povećanje od 40% na svoju sadašnju platu. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Olenik.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Gavrilović.
Reč ima Miodrag Gavrilović.

Član 3. ima naslov „uređivanje prava, obaveze i odgovornosti“ i ono što je u Nacrtu predviđeno da piše jeste „prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, utvrđene ovim zakonom, bliže se uređuju kolektivnim ugovorom, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili pravilnikom o radu“, u daljem tekstu kaže „opšti akt, odnosno ugovorom o radu“.

Ja predlažem da dodamo jedan drugi novi dodatni stav, stav 2. koji bi glasio „odgovornost u vezi sa bezbednošću i zdravlja na radu utvrđuje se ovim zakonom“.

Gde je razlika? Smatram da bi trebali ove odgovornosti da utvrđujemo zakonom, da zakon treba da se bavi tim pitanjima, a da se ta odgovornost ne prebacuje na kolektivni ugovor.

Zbog toga i predlažem ne samo da se doda taj drugi stav, nego da se reči „prava, obaveze i odgovornosti“ zamenjuju rečima „prava i obaveze“, zato što bi u prvom stavu mogli da definišemo prava i obaveze, a u drugom stavu da definišemo odgovornost.

Zbog čega to kažem? Neko iskustvo koje moje kolege i ja imamo govori o tome da su to nekako ipak razdvojene stvari. Prava i obaveze su jedna stvar. Imate neko pravo, na vašem pravu zasniva se obaveza na nekog drugog odnosno konkretno na pravo zaposlenog postoji neka obaveza poslodavca. Ali, odgovornost može biti i solidarna. I jednog i drugog i zato bi to trebalo izdvojiti, to ima i pravnog smisla.

U tom pogledu, smatram da je ovo jako važno i da se ovim zakonom definiše odgovornost, da ne ostavljamo to na kolektivnim ugovorima jer će u zavisnosti od onih stranaka koje potpisuju te kolektivne ugovore, ona koja bude bila jača, ona će dobiti povoljnije uslove o samim odgovornostima.

A što se tiče odgovornosti, ona bi trebala da bude jednaka za sve ne na bazi toga koliko je ko jak u pregovorima, da napravi kolektivni ugovor povoljniji za sebe, nego bi trebao da bude važan u odnosu na argumente koji se dešavaju kada pravimo neku kvalifikaciju odgovornosti.