Ne znam pod šta podrazumevate pod forsiramo na silu, donošenje ovih zakona, o ovim zakonima se razgovara u pojedinostima večeras. Vi pripadate političkoj partiji u čijem mandatu se budžet usvajao u osam ujutru. Nemojte tako, budite korektni.
Nastavljamo dalje.
Ne zloupotrebljavajte Poslovnik, ja vas molim.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici….
(Đorđe Miketić: Da li se može pričati nekako, po amandmanu?)
Izvinite, nema vas u sistemu, ne znam šta sada treba.
Evo, da pročitam amandman, pa ću vam dati reč.
Nije dovoljno da vičete u glas, postoji sistem i prijavite se.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojović, Stojanović, Marsenić i Šulkić.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu.
Ministarka, Tanasković.

Prihvatam amandman.

Konstatujem da je amandman prihvaćen.
Hvala vam.
Kolega Zelenović, po amandmanu.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Žao mi je što je izašao gospodin Orlić.Mogao je da opomene Komlenskog koji me je uvredio i rekao da sam bitanga. Mislim da to zaslužuje opomenu. Nije u redu da se kolege tako jedni prema drugima odnose.

Znate, kada vam kaže neko da ste bitanga, pa najmanje što možete je da dobijete priliku bar da odgovorite nekom ko vas je tako uvredio. On čovek to reče, ja na dobih priliku. Ne znam zašto?

Sada Orlić izađe, a baš sam hteo i njemu i par lepih reči da kažem oko toga. Trebalo je da dobijem pravo po članu 104. replika, jer se čovek uvredljivo izrazio o onome što sam ja rekao.

Ja znam engleski i trebalo bi i vi da znate engleski. Trebao bi svako ko je u ovoj sali da zna jedna strani jezik. Neka izabere koji god hoće.

(Đorđe Komlenski: Ja znam ruski.)

Ja znam i ruski. Hoćete na ruskom da pričam?

(Đorđe Komlenski: Može.)

Dobro.

Dakle, ja sam danas govorio, gospođo Paunović, na sednici Odbora pred Komitetom za proširenje u Evropskoj uniji. Čuli smo danas od raznih ministara i od premijerke, kada su postavljali pitanja, da je članstvo u EU, jel tako gospodo, strateški cilj ove države. Jel tako? I onda vama dođu ovi ljudi iz Komiteta za proširenje, koji vas treba da prime u tu istu EU, odnosno nas da prime i kažu – vidite, gospodo, ne ide to baš sve po planu kako ste vi zamislili, jer evo, na primer, nikako nećete da uvedete te sankcije Rusiji.

Sada, normalno, ja se javim za reč. Evo, bila je tu svedok, gospođa Raguš je bila na toj sednici. Lepo sam se javio. Reč, prvo, nisam mogao da dobijem, onda sam dobio reč i rekao sam ono što je politika stranke Zajedno i ono što ja govorim i ponavljam već nekoliko godina da treba da se usaglasimo sa politikom EU, da treba da idemo u EU, jer je to naš strateški cilj i da treba da uvedemo sankcije Rusiji. Sada meni kaže tamo neki drugi poslanik da sam ja sada zbog toga ugrozio ovu državu.

Zašto sam ja, gospodo, ugrozio državu Srbiju ako tražim da Srbija ide u EU?

(Milimir Vujadinović: Osramotio si je!)

Hoću da mi se objasni.

E, Milimire, nemoj da dobacuješ. Hajde ćuti.

Dakle, ja bih baš voleo, evo tu je, pošto nema drugih ministara, nema ni premijerke, možda bi mogla ministarka Tanasković da objasni, pošto je ona žena zadužena za poljoprivredu, kako ćemo mi to sada da stignemo brzinski u EU ako ne uvedemo sankcije Rusiji? Kako ćemo da stignemo? Verovatno nikada.

Ali, šta je još lepše od toga? Vi morate sada poljoprivrednicima u Srbiji… Recimo, milion ljudi u Srbiji posredno ili neposredno je povezano na sistem poljoprivrede, da objasnite kako je moguće da je samo u Srbiji subvencija po hektaru 6.000 dinara, a svuda okolo u zemljama EU 300, 400, 500 i 600 evra po hektaru? Sada vi njima da objasnite da je vaša ljubav prema Putinu jača od 300 evra po hektaru, pa da objasnite kako oni umesto da dobiju 36.000 po hektaru, dobiju od vas 6.000, pri čemu najveći broj tih ljudi su, u stvari, glasači SNS i od 300 evra po hektaru ih deli samo ta ista ljubav koju oni jednako gaje prema Putinu, ali da li ste ih nekada stavili pred izbor pa pitali – gospodo, da li vi zaista želite da razvijete svoje poljoprivredno gazdinstvo i da li vam se sviđa da dobijete 300 evra po hektaru, pa da vi onda kažete ljudima – vidite dosta je to teška stvar, znate, morali bismo da uvedemo sankcije Rusiji, pa da pitate poljoprivrednika nekog, evo ima jedan Dragorad u Ševaricama, ima jedan Miloš u Bukvaru, da objasnite njemu zašto on zbog vas ne može da dobije 300 evra po hektaru?

Pa, gospodo, znate kako može ovde brzo da se promeni, stavi javno mnjenje kada počnete da otvarate teme na pravi način. E, o tome sam ja govorio na tom istom Komitetu i pričali smo o tome kako može da se promeni percepcija građana koju ste vi sada stvorili u prethodnih 10 godina o tome da ljudi neće da idu u EU, ne govoreći pri tom šta ih tamo čeka.

Stranka Zajedno se zalaže za najbrži mogući put Srbije u EU. Sankcije Rusiji, molim lepo. Usaglašavanje, idemo dalje da vidimo šta su sve koristi koje slede ovom društvu i svakom njenom građaninu, pa da objasnite preduzetnicima, poslovnim ljudima šta će se desiti ako se ne uradi infrastruktura, ako se obustave projekti, ako se ne izgrade postrojenja, prečistači i sve drugo na šta inače polažemo pravo iz EU. Ako ne stigne IPARD 2, IPARD 3, šta ćemo da radimo onda i da sve to lepo objasnite ljudima koji inače glasaju za vas. E o tome sam ja govorio.

Sada vi meni kažite šta je najveći interes države i njenih građana i da li je interes države i građana to da građani dobro žive u toj državi, da se razvijaju i napreduju ili je interes ono što ja ovde čujem da nam prodaju kao interes evo već godinu i više dana, a to je da mi slučajno, ni na koji način se ne odredimo prema tome što je Rusija uradila, napadajući nezavisnu državu Ukrajnu.

Izvinite, gospodo, stvari malo drugačije izgledaju u stvarnom životu i vi ne možete još dugo obmanjivati građane. Oni imaju pravo da znaju.

Sada bih ja voleo da mi kažete da li mi idemo u tu EU? Ako idemo, kada ćemo tamo da stignemo i kada ćete da uvedete sankcije Rusiji? To su pitanja koja su od najvažnijeg interesa za dobar život svake građanke i svakog građanina u Republici Srbiji. Ja taj odgovor nisam mogao da dobijem danas. Ne mogu da kažem, niko nije ni pitao, mi nismo stigli da pitamo, iako se danas desila jedna lepa stvar. Mesec april je dobio svoj poslednji četvrtak. Drugi meseci ga nisu imali, jer vi niste hteli da se suočite sa nama, da postavljamo pitanje i dobijamo odgovore od Vlade, pa se ipak desilo kad nešto se fokusirate i gurate.

Evo, mi smo izgurali poslednji četvrtak u mesecu. Živ nisam da vidim da li će maj da ima poslednji četvrtak u mesecu. Ovih sedam ste propustili.

Ali, moguće je, gospodine Orliću, jer morate da se borite. Tako i ja isto moram da se borim, pa da me razume i gospodin Komlenski i gospođa Raguš. Moraju ljudi iz EU da čuju drugačije mišljenje. Možete vi da stavite tapiju da je samo vaše mišljenje jedino mišljenje u Srbiji. Imaju i drugi ljudi i mišljenja i stavove i ideje i ima milion građana u Srbiji koji neće nikad glasati za vas iz napredne stranke i treba da dobiju priliku da glasaju za neke druge.

Mi smo, takođe, pričali sa tim ljudima. Ne moramo da pričamo o datumu, ali možemo da pričamo o mapi puta. Šta je problem da se napravi jedna mapa puta u kojoj će u roku od pet godina Srbija u nekakvim merenim postignućima stići do EU, pa da bude u prvoj godini, sredite medije, 300 evra po hektaru. Hajde da se srede mediji, da čuju ljudi ovo što mi pričamo, a ne ovako u dva po noći, nego da čuju u direktnom prenosu, kada se to najviše gleda, pa da vidimo šta će da vam kažu poljoprivrednici, hoće li da budu pošteni mediji ili će da bude 300 evra.

Nisam siguran da će odgovori biti baš ovi na koje sada nailazimo, tako da postoji način da ovo društvo uhvati pravi pravac. Ja razumem da vi to ne želite zato što samo hvatanje tog pravca u velikome ugrožava vlast SNS, ali ne postoji drugi put i n e postoji drugi način.

Koliko god ste vi mislili da će ta stvar da prođe, verujte mi da neće. Ja sam govorio više puta, ali ponoviću, biće sve gore. Vreme ne radi za Srbiju. U najboljem interesu građana Srbije, svakog od vas i ove države ja vam to govorim. Molim vas da se uzmete u pamet. Ovo su ozbiljne stvari. Vreme je za velika dela. Otvorio se prozor, istorijski je trenutak. Treba da uđemo, da iskoristimo taj trenutak. Sada je to moguće. Ako to budemo radili možda i zajedno, uspećemo. Ako budete ovako nastavili da radite, nećemo sigurno uspeti i biće samo gore.

Molim vas da dobro promislite o ovim mojim rečima.

Hvala.

Ako ste gostima iz Koele govorili o svojim čuvenim idejama, da Srbija treba da ima ratnu mornaricu i da patrolira okeanima, onda mi je jasno zašto je svim članovima odbora bilo neprijatno.
Reč ima ministarka Tanasković.
Izvolite.

Ne po amandmanu. Moram da odgovorim. Direktno sam prozvana. Moram da vas razočaram gospodine poslaniče. Prvo nije 6.000 nego 9.000 dinara, a drugo ja sam već o tome pričala, a vi verovatno niste čuli ili možda niste bili prisutni, 34 su mere u pitanju koje se isplaćuju i ukupno je ove godine 69 milijardi. Nikakav problem ne bi bio da se isplati i tih 300 evra, ali bi neke druge mere u tom slučaju bile ukinute ili smanjene, što svakako nije interes.
Mapa puta i te kako postoji. Mapa puta sa svim otvorenim klasterima je jasno definisana i po njoj se ide. Ovo je jedan od zakona koji se usaglašava sa EU. Sve to teatralno, jako fascinantno zvuči u pola dva, slažem se i deluje kao da imate priliku da neki šou, ali kad bi još i bilo tačno, onda bi mogli da pričamo o tome. Bukvalno sve što ste rekli je izvučeno iz konteksta i nema nikakve veze sa istinom koja se u Srbiji dešava.
Ako možete vi meni sada da odgovorite tačno na pitanje. Kako će to Srbija da poveća učešće budžeta poljoprivrede time što će da uvede Putinu sankcije? Mislim da to zavisi čisto od prihodne strane, koliko para ima sa jedne strane, da bi mogla da ulaže sa druge.
Budžet od 80 milijardi je daleko od malog budžet za poljoprivredu, ako se već za njega hvatate. Ako uzmete u obzir sve što je dato stočarima ove godine, i te kako je bilo povećanje. Znači, balansira se. Ako smo rekli da je ove godine strateško opredeljenje uvećanje stočnog fonda, jer smo se svi složili sa tim da nam je stočni fond u opadajućem nizu, ne možemo razumno povećavati i hektare i stočni fond i sve. Da li ćete složiti sa manom ili ne, nije ni bitno, ali hoću da vam kažem, to su neka ekonomska razmišljanja koja moraju da imaju veze smisleno sa trenutnom situacijom koja jeste.
To tako nešto paušalno i teatralno ocenjivanje cele situacije da li će poljoprivrednik glasati za vas ukoliko je 300 evra po hektaru ili u koliko mediji su slobodni. Ne razumem poređenje. Zašto poredite to na taj način. Hajde da pričamo o tome šta je to što poljoprivrednicima treba, a oni su jasno rekli da insistiraju ove godine da se ide sa tim da se u stočarstvo ulaže. Mi smo tim putem i krenuli, što ne znači da do kraja godine neće biti dodatnog regresa i za hektare, ali uvedenim sistemom i sa nekom jasnom klasifikacijom ko jeste poljoprivrednik, a ko nije. Hvala.

Pravo na repliku Marina Raguš.

Puno toga ste rekli, ali ste zaboravili da kažete da vi niste mogli da prisustvujete tom sastanku jer nije se radilo o sednici Odbora za spoljne poslove. Taj format su činili članovi i zamenici članova Odbora za spoljne poslove. Vi ste došli na prepad. Predsednik Odbora za spoljne poslove nije imao mogućnost u maloj sali da vam oduzme reč ili da pravi bilo kakvu vrstu incidenta.

Vi ste govorili na engleskom, a ne na matičnom srpskom jeziku iako je postojao simultan prevod. Vidim da ste zbunjeni, ali to je odnos i prema državi i to određeni oblik patriotizma.

S druge strane, vi ste tada izgovorili gomilu neistina. Kada je reč o sankcijama prema Ruskoj Federaciji podjednako kao što je to bila tema Odbora za spoljne poslove, zaboravili ste da kažete da sam ja morala da intervenišem. Rezoluciju koju je podneo predsednik Odbora za spoljne poslove, Odbor za spoljne poslove nije bio uopšte nadležan da razmatra, zato što je reč o opštem pravnom aktu. I put rezolucija, preporuka i svih ostalih pravnih akata se zna. To je put zakona.

Mi smo morali da objašnjavamo članovima Saveta EU za proširenje zbog vas i zbog sramote koju ste napravili, da je reč o državnoj politici, da je reč o interesu građana Republike Srbije, da je reč o zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost, Vlada ga je usvojila, ako ne znate Vlada definiše i provodi sa predsednikom Republike spoljnu politiku. Vi ste obmanuli te ljude koji su došli.

Vrhunac svega, vi ste službenicima, reč je o službenicima koji su bili prisutni onda iskoristili priliku da svima pojedinačno podelite svoju vizit kartu.

Mi smo imali previše razumevanja za vas danas i predsedniku Odbora za spoljne poslove je sada jasno stavljeno do znanja da svaki sledeći put pripadnici vladajuće koalicije činiće isto, jer vi niste imali osnova da budete prisutni na tom formatu.

Građana radi, svaki sledeći put kada budete pričali o ovome, ja ću biti tu da vas demantujem. I to što je gospodin kolega Komlenski rekao, verujte da je u nekom delu čak i bio vrlo blag prema vama. Ono je zaista bila sramota za državu Srbiju.

Pravo na repliku, Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem.

Onaj ko nema ogledalo kod kuće i ne zna šta je sramota i verovatno ne zna ni da pocrveni ni posle svega onoga što je učinjeno danas.

Ovo što smo slušali upravo, možda i jeste mesto da slušamo u ovakvom formatu u plenumu, pa neka svako iznosi svoje političke stavove. Ali, na onakav način besprizoran, beskrupulozan, sraman, do te mere da ne samo što je bilo sramota predsednika odbora koji ima vrlo slične stavove po pitanju uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i mnogim drugim pitanjima kao ovo što smo ublaženo čuli danas u odnosu na ono što smo danas slušali, odnosno juče već, njega je bilo sramota.

Bilo je sramota poslanike koji su nam bili gosti danas. Umesto njih da slušamo, morali smo da objašnjavamo da nas je sramota nekontrolisanog ponašanja. Ono je ličilo na sve osim na ponašanje nekoga ko zna šta je čast i dostojanstvo. Možemo da se razlikujemo u čemu god hoćemo. Ovde da neko imputira da je u pitanju ljubav prema Putinu ili nečemu, kad bude bio interes Republike Srbije uvešćemo sankcije i Kini i Rusiji i Americi i Engleskoj i bilo kome.

Niste vi taj koji će to odrediti. Možete da predložite, ovde možete da predložite, ali u onakvom formatu, a čujemo kako se ponašate u inostranstvu, još gore od onoga što je danas bilo ovde. To građani Srbije treba da čuju.

Koje jezike ja znam, to je moj problem. Možda ne znam nijedan, možda ne znam ni srpski dobro, ali u ovom domu se govori srpski jezik ako ste poslanik ovog parlamenta. I jako je dobro da građani Republike Srbije znaju koja je cena za prodaju srpske države. Trista evra po hektaru je cena za koju mi treba da prodamo Republiku Srbiju, da mi treba da se odreknemo i Kosova i Metohije i suvereniteta i da se ponizimo i da puzimo zbog 300 evra po hektaru. Nije ni čudo što su izgubili vlast u Šapcu i nikad više neće ni dobiti.