Samo da vam kažem – ako ste želeli da intervenišete na to da i da se priključite raspravi imate mogućnost za to pošto, koliko vidim, nisu iskorišćene sve prijave za reč za poslanike koji nisu članovi poslaničkih grupa.
Znači, ne morate to da radite kroz povredu Poslovnika.
Šta je još povreda Poslovnika?
(Srđan Milivojević: Replika.)
Ne, zato što smo sa replikama završili.
(Srđan Milivojević: Kad nema replika, ajde onda povreda Poslovnika.)
Sad ćemo da licitiramo kao na pijaci – hoću ovo, ako može ovo, onda neću ono.
Samo polako.
Po amandmanu, Radomir Lazović.

Ja moram da reagujem samo na ovo što je iznela prethodna govornica.

Dakle, evo sada bilo je prilike da sve to što je prethodna vlast uradila loše, mada neki od vaših kolega su u toj prethodnoj vlasti učestvovali. Recimo, gospodin Vesić koji je na vlasti ja ne znam koliko godina. Dakle, evo sada prilike.

Tu ste 10 godina, pa da vidimo dokle smo stigli. Srbija je danas zemlja sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi. Srbija je zemlja u kojoj je pola miliona ljudi ispod granica siromaštva. Srbija je zemlja u kojoj je dva miliona ljudi na toj granici. Najčešća plata koju ljudi imaju je 50.000 dinara. Kako ljudi da prežive sa tim iznosom?

Srbija je danas zatrovana zemlja. Srbija je zemlja u kojoj 15.000 ljudi godišnje premine zbog zagađenja vazduha. Srbija je zemlja u kojoj trećina stanovništva nema ispravnu pijaću vodu. U Vojvodini dve trećine stanovništva, 600.000 ljudi. Grad Zrenjanin je žrtvovan. Dvadeset godina nema vodu. Ovde smo čuli objašnjenja kako evo samo što nije stigla voda. Srbija je zemlja u kojoj kanalizaciju nema dve trećine ljudi.

Dakle, kako? O čemu vi pričate? Dvadeset prvi vek, govorite o informacionim tehnologijama, a u školama su nam čučavci.

Srbija je zemlja zagušena divljim deponijama. Srbija je zemlja u kojoj rudnike i kamenolome dajete stranim firmama da ljudima pod prozorom prave trovačnice kojima ste namenili sudbinu za Rio Tinto, ljudskom zdravlju. Ne, za Rio Tinto samo, to je samo simbol svega onoga što činite. Nemate nikakav plan za klimatske promene, smanjujete sredstva za životnu sredinu i doveli ste nas do toga da ljudi treba da se bore za sopstvenu egzistenciju dok vi glumite ekonomskog tigra.

Pa, eto, ja sam to morao da vam kažem, a biće prilike da još razgovaramo, nadam se, pošto očigledno da ovu bajku ne planirate da prestanete da pričate. Samo mi nismo deca, mi znamo da su to laži, a izborićemo se da uskoro i odgovarate za sve ovo što ste uradili ovoj našoj Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima, Bulatović. Izvolite.

Dobro, ja ću ipak da se vratim na temu. Ono što je jako bitno za građane Republike Srbije, a to je da bih sada molio nadležno ministarstvo, kada su u pitanju problemi sa ljudima koji nemaju struju, koji su protestvovali pre dva dana ovde ispred Skupštine, zamolio bih, pošto su oni bili ljudi tu u ministarstvu nadležnom, bili su u Skupštini i molio bih da se zaista završi taj posao i da vidimo da tim ljudima zaista pomognemo. Nisam mogao to kroz amandmane. Dakle, sada ovako u javnoj raspravi molim vas da pomognemo tim ljudima, oni do struje mogu doći.

Dakle, imaju te objekte koje imaju, ukinuta im je struja i nemaju struju. Molim zaista predstavnike Vlade, nadležna ministarstva da pomogne u tom slučaju.

Ono što je jako bitno i što želim da kažem takođe, imali smo pre nekoliko dana, zaista moram ovo da govorim u ovom delu, neću da kažem da je zloupotreba ovog momenta, ali da kažem da u Slovenije Vladimir Kokanović je predsednik srpske dijaspore. Imali su predivno veče srpske dijaspore i tamo su prikazivali film Dara iz Jasenovca i zaista je bilo fantastično. Žao mi je što sam čuo, iz sredstava javnog informisanja, da u tom veličanstvenom delu, skupu srpske dijaspore gde su bili predstavnici i Jevreja i Roma, čak i slovenačkih parlamentarac, ali nije bilo ambasadorke, ali nije bilo nijednog predstavnika srpske ambasade u Sloveniji.

Dakle, to je nešto što je nezapamćeno i zaista vas molim, predstavnike Vlade, da vidimo o čemu se tu radi, da se to ne sme događati, da ne možemo da imamo takvu situaciju, jer ako nam je Srbija zaista na pameti, ako volimo Srbiju moramo tako isto da volimo i srpsku dijasporu. Moramo se za nju boriti i ovo se zaista dalje ne sme dešavati.

Ono što se tiče samih predloga ovih amandmana, meni je žao što se veliki deo diskusije svodi na samu jednu stvar koja se zove kritikujemo ili bacimo kritiku u oči bez obzira da li je ona možda osnovana ili neosnovana, da li je neko zadovoljan ili nije, da li neko leči svoje komplekse ili ne znam kako bih to nazvao, ali suština je i ono što bih ja želeo da kažem, da ono što smo danas čuli od nekih poslanika, je nešto što nije dobro da se čuje u parlamentu. To slušaju građani Republike Srbije, to slušaju i ljudi, to jeste diplomate i mislim da to nije dobra slika. Mislim da mi poslanici moramo zaista da vodimo računa kada ovako javno govorimo, kada smo u plenumu.

Mislim da to dostojanstvo treba da podignemo. Prvi put sam u Skupštini. Prvi put sam parlamentarac i mogu da kažem da danas sve ono što sam čuo sam zaista ne razočaran, nego iznenađen. Ne možete da kažete da je 5. oktobra jedino što se desilo je krađa slika, escajga, već ne znam šta. Ljudi, ne možete da opovrgnete istorijsku činjenicu koja se desila u Srbiji 5. oktobra, morate da govorite iz pijeteta, tada je došlo do promene, došlo je do onoga što je promenilo život u Srbiji na bolje.

Moram da vam kažem da je u tim idejama poginuo i jedan čovek koji je bio premijer Vlade Republike Srbije, koji se zvao doktor Zoran Đinđić, koji je bio nosilac tih promena. Iz pijeteta prema tom čoveku, takođe, ne bismo trebali da govorimo o 5. oktobru na način kako smo to sada i kako sada to radimo.

Dakle, ono što je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u više navrata govorio jeste iz poštovanja prema premijeru Vlade Republike Srbije, prema njegovoj udovici, prema porodici dr Zorana Đinđića i mene uverava da biste i vi kao narodni poslanici, većina u Skupštini, trebali da sledite ono što je i Aleksandar Vučić govorio više puta u sredstvima javnog informisanja.

Molio bih da vi na ovaj način kada govorite o 5. oktobru, vi zapravo vređate sve one koji su učestvovali u 5. oktobru, vređate sve one koji su čistim srcem stajali ispred ove Skupštine, želeli Srbiji dobro. Nisu ukrali nijedan escajg, nijednu sliku, a ako kažete da je to Srđan Milivojević uradio, pa, kako je onda on čovek na slobodi? Šta radi on u poslaničkim klupama? Nemojte to da radite. Nemojte na takav način to da radite.

Hvala vam.

Po amandmanu, Snežana Paunović.

Hvala, predsedniče.

Neću da pričam bajku i neću ni da se trudim da glumim braću Grim, pa da probam da je pišem, da bude još gore. Hoću sa građanima Srbije da podelim nešto što se danas dešavalo, a hoću i da zamolim sve moje kolege koje su trenutno u sali i one koji nisu da sami jave, ako slučajno prepoznaju da ih je ovo što ću sada pročitati, citiralo u jednom delu.

„Kosovo je država zapada, za razliku od Srbije. Srbija ne želi da se pridruži EU, niti vrednostima poput vladavine prava i slobode medija. Oni su za Moskvu. Vučić je bio Miloševićev ministar propagande i dalje je ministar propagande Srbije koja slavi masovna ubistva. Ivica Dačić odgovoran je za masovna ubistva, silovanja kao oružje rata i masovne zločine i treba da bude doveden pred Sud za ratne zločine. On je, kao i Vučić, odgovoran za masovne zločine na Kosovu i Metohiji“, rekla je Donika Gervala Švarc, između ostalog, ministarka spoljnih poslova tzv. Kosova, danas u Savetu bezbednosti na sednici, a odgovorila je na rečenicu ministra spoljnih poslova i prvog potpredsednika Vlade, između ostalog: Tačno je da je Kosovo sui generis za Srbiju, kao što je Vatikan za katolike ili Jerusalim za Jevreje, Meka za Muslimane. Srbija neće nikada prihvatiti nezavisnost niti glasati da Kosovo postane članica UN.

Sada očekujem da posle mene za reč i repliku se jave svi oni čije reči citirala Donika, objašnjavajući šta treba uraditi konačno Srbiji da bi ona imala miran san i da bi se promenila vlast u Republici Srbiji. Zašto? Zato što ona zna da je to proveren recept. Jednom smo imali predsednika Republike Srbije, Savezne Republike Jugoslavije. Ovako su ga paušalno optužili, isto kao i danas, montirali Račak, izručili Haškom tribunalu, ubili u Haškom tribunalu i doveli na vlast ono što im je trebalo.

Danas imamo novu situaciju. Hajdemo sada da optužimo… Rekao je Ivica Dačić, istina, i da je rođen u Prizrenu i da mu treba dozvola da bi tamo otišao i sada mi jasno vidimo da nema razlike između, recimo, jednog Bačevića, koji je rođen u Bjelom Polju, i kada je otišao na svoje imanje oni su ga uhapsili, isto bi se desilo i danas Ivici Dačiću da makar pomisli da tamo krene. I Ivica Dačić jedini koji bi tako prošao. Ali, ja pitam, pre svega građane Srbije, ko je tačno u pravu ili ko govori laž, a ko govori istinu?

Tri dana ja slušam da smo izdali Moskvu… Odnosno da smo za Moskvu.

(Poslanici opozicije dobacuju iz klupe.)

Izdali smo, evo, dobacuju mi, ovi koji su imali komentar. Oni imaju naročiti komentar na sve ovo što se dešavalo u Savetu bezbednosti, onako inteligentno, krajnje, ali time ću se baviti nešto malo kasnije, da smo priznali tzv. Kosovo, da smo obećali, da smo završili ceo posao, da smo najveći izdajnici i sada mi, prosto, nije jasno kako se poklapaju interesi srpskih patriota i Donike sa dva prezimena od kojih je jedno nemačko? Kako se poklapaju stavovi srpskih proevropejaca sa Donikom, čije je jedno prezime albansko drugo nemačko i kako tačno u isto vreme Vučić i Dačić mogu da budu i patriote i izdajnici, i rusofili i evropejci, i demokrate i rušitelji demokrata i sve to u pet dana?

Onda dođemo i kažemo – ovde se pričaju bajke. Pa, nisu ovo više bajke. Braća Grim su bila korektna. Pisali su tekstove koji uveseljavaju decu. Ovde se pišu tekstovi posle 24 godine, potpuno identično kao i pre 25, kao kad smo imali prekrštene noge među UČK evropskih zvaničnika. I tada je Kosovo bilo država zapada, a Srbija, sećate se, samo zbog Miloševića omražena. Čim Milošević ode, bićemo Meka i Medina za ceo svet. Ili Milošević još nije otišao ili je neko lagao srpski narod.

Danas ovo pričam srpskom narodu iz samo jednog razloga. Ubeđena sam da nikada više ne može da se dogodi da ni pod kojim okolnostima dozvole da im bude izručen jedan predsednik republike ili jedan ministar spoljnih poslova, pošto je on u prioritetu.

Ljudi, ja više i ne znam kako se to zove. Ja ne znam kako bi to moglo uopšte da se zove, ali još manje znam na koji se kantar meri patriotizam koji iz ove sale zvuči skoro pa isto. To što je u Savetu bezbednosti rekla ova nemačka snajka, to je posao za koji je ona plaćena istim onim parama od trgovine narkoticima i organima iz „Žute kuće“ ili iz neke druge kuće, jer mi još uvek ne znamo gde su nestali. Ne čudi mene nijedna njena reč. Suludo je, nenormalno je, na granici je zdravog razuma, ali me ne čudi, ali sam se naježila kada sam shvatila da postoje preklapanja.

Gde je Srbija danas? Većinska Srbija nije tamo gde bi neko hteo da je povede. Ivica Dačić je još uvek u Njujorku. Nadam se da kada se vrati neće da ga sačeka nekakva kvazi optužnica kakva je čekala neke ljude pre njega.

Sedi ovde Marina Raguš. I ona je bila jedan od ljudi optužena za… više se ne sećam kako kreativno to ume da zvuči iz ugla Haškog tribunala, ali nijednog trena niti ti Evropejci, o kojima govorite, potpuno sam svesna da ćete me sada optužiti da sam protiv puta u Evropu, protiv slobode, protiv prava, protiv svega. Nisam ni protiv čega, samo ne mogu samoj sebi da objasnim, a ne možete mi objasniti ni vi kako je normalno da na ovaj način razgovaramo u Srbiji, nesvesni da nam se ovako razgovara tačno tamo gde najmanje treba.

Nije ona bila nemilosrdna samo prema predsedniku Republike Srbije i ministru spoljnih poslova. Optužila je ona i ambasadora Rusije da joj nije dao reč da govori na albanskom, što je netačno, ali ono što mi je naročito simpatično i na šta bi morala posebno da obrati pažnju, čak i ona, na tečnom srpskom je rekla da Ivicu Dačića treba uhapsiti i optužiti za ratne zločine.

Meni je lično drago da ona nije zaboravila srpski. Ivica Dačić sigurno neće ponovo biti jedan socijalista koji će završiti u Haškom tribunalu za šaku dolara koje će neko da uzme. Socijalisti danas sigurno nisu neko ko će biti toliko samleven, kao što su nas mleli te davne 1999. i 2000. godine. Socijalisti će danas biti neko ko će se njoj na srpskom obratiti tačno tamo odakle pokušava da nam objasni da postoji demokratija.

Neka ovo doživi kao pretnju, a nije. Ovo je obećanje. Ja retko pretim, ali uvek obećavam.

Očekujem da ovo moje obećanje podrže sve patriote u parlamentu Republike Srbije i da zajedno sa mnom, kada za to dođe vreme, odemo kod gospođe Donike, nemačke snajke, i na srpskom joj kažemo – hvala što si nas sačekala, sad možeš da ideš.

Ako tamo krenem sama, onda građani Srbije budite ubeđeni, sve što ste čuli od brige o Kosovu samo je suva demagogija. Kosovo i Metohija još uvek su srpski tačno onoliko koliko se smatra da nisu evropski, da nisu pošteni, da lažu sve u krug, baš taj Vučić i taj Dačić. Ja ne znam je li ovo neprijatno bilo da čuju, ali znam da veći kompliment nijedan ni drugi u 21. veku nisu mogli da dobiju i znam da svako od vas ko bude provode ih na ovu temu još jednom optuži, kako nisu iskreni, sad mu je već džabe.

Ali, isto tako vas molim, zbog onih građana Srbije koji su vam dali glas i ovo im nikako ne prija, jer još uvek svi, bez obzira ko kome pripadao ideološki, kako god hoćete, nose gorak ukus u ustima zato što su izručili svog predsednika države.

Nemojte ih više na ovaj način obmanjivati. Nemojte davati izjave u novinama koje su jeftine da jeftinije biti ne mogu i to u ime nekih partija koje ste odavno ubili, čije ste osnivače odavno izbacili, pobegli su od sramote imaju transfer blama. Ne lažite pošteni narod Srbije, nemate na to pravo, skupo ćete to platiti. Cenzus neka i ostane na 3%, dobar procenat vas više nikada i ni na jednoj platformi neće moći da pređe taj cenzus. Hvala vam.

Po amandmanu, Dragan Nikolić.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas smo imali priliku da prisustvujemo konačnom dolasku republičke Vlade nakon šest meseci u ovaj parlament u poslednji četvrtak u mesecu, kako bi nam se obratili sa svoje nedodirljive visine. I to bi bilo u redu da su to i do sada radili, ali nisu.

Došli su ovde i imali smo jednu šaradu pripremljenih pitanja i još bolje, pripremljenih odgovora, kako bi se javnost Srbije anestezirala, kako bi javnost Srbije shvatila da ovoj Srbiji sve ide potaman i radi onako kako treba.

Nakon toga su samo dva opoziciona poslanika uspela da postave pitanje i dobili su kanonadu odgovora, dobili su kanonadu uvreda. Dobili su upotrebu reči koje nisu primerene za jednog gosta, a Vlada Srbije je gost u ovom srpskom parlamentu. Voleo bih da po Poslovniku Narodne skupštine svakog poslednjeg četvrtka u mesecu građani Srbije mogu da čuju i da vide predstavnike Vlade, da čuju i vide predstavnike opozicije koji će postavljati pitanja, a da se nikada više ne upotrebljavaju reči lažete, kradete, nemate pojma i narod vas neće.

Još nešto, predsedniče, nadam se da sledeće zakazivanje i dolazak Vlade Republike Srbije u punom sastavu neće zavisiti od vaše dobre ili loše volje, već da to mora biti praksa onako kako piše u Poslovniku Narodne skupštine Srbije. Hvala vam, predsedniče.

Po amandmanu, Zoran Sandić.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovane kolege, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, uvažena koleginice iz SPS, ja ne znam, tačno nisam mogao da ispratim današnja dešavanja u Njujorku, odnosno Savetu bezbednosti. Ako je to tačno što ste vi sada, a nemam razloga da sumnjam da je to tačno, svakako skandalozna je izjava ko god da je ta gospođa Albanka ili Nemica. Naravno da mi nemamo ništa sa tim. Naravno, ako vi idete na Kosovo i Metohiju, ja znam da ste vi odande sa Kosova i Metohije, radu ću i ja i svi mi krenuti sa vama i da obiđemo naše ljude i da im dam podršku. To nikad nije bilo upitno. Bio sam i pre mesec dana, ako Bog da, ići ću opet. Ako Bog da, Kosovo i Metohija će ostati sastavni deo Republike Srbije.

Ne znam samo kako ste našli neku paralelu i vezu nas i patriotizam sa izjavom nekog albanskog političara ili Nemice, nebitno je. Patriotizam je nešto plemenito, lepo. Nacionalizam nije ružna reč, nego lepa, voleti sebe, svoj narod, ne mrzeti nikog drugog. Mi volimo svoju zemlju, mi volimo Kosovo i Metohiju.

(Nebojša Bakarec: Francusku.)

Gospodine Bakarec, uozbiljite se.

Mi kad kažemo da je Kosovo Srbija, to stvarno mislimo i za to se treba boriti, ne samo mi, nego svi mi u ovom parlamentu i to uopšte nije sporno i za nas nije upitno.

Ali, ima tu jedna činjenica na koju moram da ukažem. Do 2012. godine, ja ne verujem da će gospodina Dačića iko uhapsiti, možda ima neko takvu nameru, nadam se da do toga neće doći, ne zaslužuje to nijedan srpski političar, zbog pogotovo izjava ako je branio svoju zemlju u Njujorku, ali do 2012. godine ja sam išao tamo više puta i do tad je na onom mostu koji deli severnu i južnu Mitrovicu bio šljunak i pesak. Nije mogla muva da proleti. Posle 2012. godine toga nema, tamo su neke tuje, šetalište. Vidimo šta rade sad našem narodu na Kosovo i Metohiji. Na svakom ćošku je punkt, hapse, pucaju, osuđuju itd.

Ajmo svi da se zamislimo ako smo napravili neke greške, da ih više ne pravimo. Ovo sad što se dešava našem narodu, tamo naš narod ne zaslužuje. Naš narod od nas očekuje podršku, a za sve je to kriv, ja sam danas to i rekao, zemlje KVINTA su rekle da su stavile Kosovo i Metohiju, takozvano Kosovo da aplicira u Savet Evrope na osnovu sporazuma iz Ohrida. Ajmo i oko toga svi malo da se zamislimo. A na reč patriotizam, nema niko, da kažem, tapiju na to. Mislim da svi ovde volimo svoju zemlju i da smo svi patriote. Patriotizam je reći i Kosovo je Srbija i treba rešiti deponiju i treba urediti poljoprivredu. Jedna lepa reč, ne treba je zloupotrebljavati, a niko ne sme da je prisvaja. Ja sam ponosan ako neko kaže da sam patriota, meni je to čast. Hvala.