Dušan Marić, po amandmanu.

Gospodine predsedniče, poštovani građani Srbije, poštovani predstavnici Vlade, čak i da su ove tvrdnje koje smo malopre čuli o navodnom kriminalu SNS tačne, to je mnogo manji kriminal nego kriminal kad prodate tri šećerane za tri evra u situaciji kad u rezervama te šećerane imaju 46 miliona evra robe. I gle čuda, te šećerane tadašnja vlast proda direktoru vladajuće stranke.

Što se tiče ovog amandmana, uz uvažavanje svih argumenata kolega iz opozicije, ja smatram da amandman ne treba prihvatiti.

Kao što ste videli pre nekoliko minuta, kolege iz opozicije malo, malo pa mašu nekakvim papirima i transparentima i pozivaju kamermane da zumiraju te papire, pa ću sada uraditi to isto.

Ovde je papir na kojem piše 400 hiljada radnika. Ovde je papir na kome piše 570 hiljada radnika. Znate šta povezuje ova dva papira? Ovih 400 hiljada radnika na papiru u levoj ruci su 400 hiljada radnika koje je DOS-vska vlast sa njihovih radnih mesta izbacila na ulicu, tako da oni u to vreme uopšte nisu razmišljali o bezbednosti na radu i o Zakonu o zdravlju na radu o kojima mi danas razmišljamo i raspravljamo, a znate zašto nisu? Zato što su bili bez posla, razmišljali su kako da nađu radno mesto da prežive, da prehrane svoju porodicu.

Ovih 570 hiljada radnika u desnoj ruci je 570 hiljada građana Srbije koji su zapošljeni u vreme vlasti SNS od 2012. do 2022. godine. Ovih 400 hiljada radnika je na ulicu izbačeno u vreme pljačkaške privatizacije od 2000. do 2008. godine, za osam godina. Ovih 570 hiljada radnika je uglavnom zaposleno u kompanijama sa zapada koje su investirale u Srbiju zato što su prepoznale pozitivan privredni ambijent koji je stvorila Vlada Republike Srbije.

Po zvaničnim podacima u 2012. godini u Srbiji je bilo 1.727.000 zaposlenih, danas ih ima 2.310.000. Kada su ovi ljudi izbačeni sa posla u vreme pljačkaške privatizacije, to nije bio kriminal u prisustvu vlasti, kako se često kaže, nego je to bila pljačka organizacije vlasti.

Ovih 400 hiljada radnika su na ulicu izbačeni za osam godina. Znači, svake godine bez posla u vreme DOS-ovskih stranaka je ostajalo 50 hiljada radnika. Srpska napredna stranka i vlast SNS su za deset godina zaposlili 570 hiljada radnika. Znači, godišnje su zapošljavali 57 hiljada ljudi i sad vi napravite paralelu. Na jednoj strani ovi za godinu dana sa posla izbacuju 40 hiljada ljudi, ovi na drugoj strani za godinu dana zapošljavaju 57 hiljada ljudi.

Primer Velike Plane iz koje dolazim. Pročitaću samo podatke za dve godine. Godina 2017. ukupno zaposleno ljudi sa teritorije opštine 7.501 radnik, 2022. godine 10.614, 3.113 stanovnika Velike Plane za pet godina je dobilo zaposlenje. U procentima to je 41,50%.

Evo još nekoliko podataka kako je neko brinuo o radnicima i kako neko danas brine o radnicima. Kaže: minimalna cena radnog sata 2012. godine 102 dinara, 2023. godine 230 dinara, nominalno povećanje 128 dinara, u procentima 125,49%, u evrima nominalno povećanje 0,95 evra, u procentima 86,6%; minimalna neto plana 2012. godine 17.952 dinara, 2023. godine 42.000 dinara, nominalno povećanje 24.388 dinara, u procentima 135%, u evrima 114% i, na kraju, prosečna neto plata 2012. godine 36.639 dinara, 2023. godine, na početku godine, sada je već veća, 78.326 dinara, nominalno povećanje 41.687 dinara, u procentima 113%. Plata u evrima 2012. godine 345 evra, 2023. godine, početkom januara, 669 evra, nominalno povećanje 324 evra, procentualno povećanje 94%.

Da li treba bolje? Treba. Da li može bolje? Može. Da li je bolje nego što je bilo? Uz uvažavanje svih okolnosti, uz uvažavanje činjenice da su u međuvremenu objektivno troškovi života znatno porasli, opet se mora konstatovati, ko želi da bude objektivan, da je mnogo bolje nego pre 10 ili 15 godina. Hvala vam.

Povreda Poslovnika.

Poštovani predsedniče Skupštine, prijavljujem povredu Poslovnika po članu 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Takođe, prijavljujem i povredu Poslovnika po članu 27. Očito da ne vodite ovu sednicu kako bi trebalo, jer niste primetili da vaši poslanici više ne mogu da drže pažnju u ovo vreme, nakon celodnevnog rada. Oni su vrlo uljuljkani u privilegije i za njih je ovo ekstremni napor i razumem da je njima teško da shvate da mi govorimo sada o… (Isključen mikrofon.)

Ne znam da li razumete i da ste iskoristili vreme poslaničke grupe. To vam je promaklo, pa zato to morate da radite kroz povredu Poslovnika.
(Narodni poslanik Tatjana Manojlović dobacuje.)
Glasamo ili ne za 106. i 27?
Odlično.
Na član 53. amandman su zajedno podneli poslanici Lipovac Tanasković i Stanković.

Zahvaljujem.

Možda je trenutak i da prekinete ovu sednicu, s obzirom da poslanici ne znaju ni o kom zakonu pričamo, ali da se vratimo na temu.

Član 53. – pravo službenosti. Pravo službenosti je izuzetno važno i smatram da je jako važno da ministar pročita amandman koji je podnela Narodna stranka zato što smo mi ovde tražili da operater, odnosno u nacrtu piše da operater ima pravo da zahteva pravo prolaska preko tuđe nepokretnosti ili da ima pravo korišćenja tuđe nepokretnosti, što je sasvim opravdano obzirom da se radi o izgradnji, postavljanju i korišćenju elektro-komunikacionih mreža.

Mi smo ovim amandmanom tražili da pre toga dostavi odobrenje od ministarstva da može to da radi i da treba to da radi.

Zašto smatram da je ovo jako važno? Zato što ovde niko ne kontroliše operatera. On može da zahteva da uđe i da ide kojom linijom, kojim projektom, kojim parcelama. Znači, ovde ništa nemamo povodom toga. Operator može to da zahteva samovoljno.

Mi ovim amandmanom samo tražimo da to bude u okviru ministarstva regulisano, na način da ministarstvo prethodno da mišljenje da je to sasvim u redu da operater zahteva pravo prolaska. Hvala.

Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nešić, Zelenović, Jovanović, Kalajdžić, Nestorović, Nikolić, Cakić, Miketić.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege, član 55. je zajedno korišćenje i kolokacija, Zakon o elektronskim komunikacijama.

Ovde smo podneli amandman da treba da se zameni deo, odnosno da se doda jedna rečenica – kada operator ima pravo da zahteva zajedničko korišćenje. Smatramo da je potrebno da se doda – da dobije zajedničko korišćenje kada je neophodno radi konkurentnog, ekonomičnog i efikasnog obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija. Zašto je to važno?

Suština je u tome da u situacijama kada lica koja imaju infrastrukturu i neosnovano uskraćuju zajedničko korišćenje kolokaciju, regulator reaguje na osnovu odgovarajuće analize svih relevantnih faktora nametne obaveze pristupa, i to upravo da bi doprineo ekonomičnom i efikasnom obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija, bez nepotrebnog multipliciranja infrastrukture i opreme i da u krajnjoj liniji ne bi trpeli krajnji korisnici usluga, a ne limitiranje ovog procesa isključivo za vanredne situacije.

Pozivam vas da ovaj amandman usvojite.

Na član 55. amandman su zajedno podneli poslanici Tepić, Veselinović, Stefanović, Obradović, Oreg, Grujić, Veselinović, Milošević, Lukić, Grbović, Ristić, Jekić, Albahari, Pašić i Đorđić.
Na član 55. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksić i Radovanović.

Hvala, predsedniče.

Na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, podnosimo amandman na član 55. i predlažemo da se posle stava 8. doda i stav 9, koji glasi da operator može da uloži žalbu na rešenje regulatora u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Smatramo da je ovo veoma važno, zato što se amandmanom predlaže izmena predloženog zakonskog rešenja, jer se tako utiče na poboljšanje postojećeg zakonskog okvira.

Imajući u vidu da regulator bliže propisuje načine i uslove zajedničkog korišćenja elektronskih komunikacija i mreža, nije definisano kako se na tako neku odluku može žaliti regulatoru, zato što operater ima pravo da koristi druge mreže i da koristi elemente mreže i drugih operatera i trećih lica.

Ono što bih želela da kažem a nemam nikako priliku ovde u ovom plenu, to je da sam ja dobar deo svog života provela u Lazarevcu. Žao mi je što ovde nema ministara nadležnih, ali mnogo dobro znam šta rudnik znači za Lazarevac, šta rudnik znači za Srbiju i šta taj rudnik znači za sve građane koji tamo žive. Ti ljudi žive za rudnik i žive od rudnika.

Prebacujući sada ovaj rudnik u deo akcionarskog društva, država će mnogo izgubiti i mnogo porodica će ostati možda bez osnovnih sredstava za život. Izgubiće se život Lazarevca. Lazarevac će uskoro, bude li se nastavilo sa takvom jednom nepopularnom politikom, postati grad koji više ni malo nije perspektivan i grad u kojem više život nije prijatan.

Imajući u vidu da je Lazarevac prigradska opština, dobar deo novca i sredstava Beograd crpi od tog Lazarevca. Zato u ime svog detinjstva provedenog u Lazarevcu i svih ljudi koji me ovih dana zovu, ja zaista molim državu da odustane od jednog ovakvog čina i ostavi rudnik da funkcioniše onako kako je funkcionisao.