Iskoristiću samo na početku da kažem da mi je ponovo užasno žao što je baš ovaj narodni poslanik bio poslednji govornik, zato što smo nakon pet dana ove sednice, koja je iznimno važna, u stvari poslednje što smo čuli je da određeni poslanici opozicije, a posebno oni koji organizuju proteste protiv nasilja, upravo ovaj narodni poslanik je organizator protesta protiv nasilja. On je taj koji je prijavio skup MUP.
Poslednja stvar koju smo čuli na ovoj užasno važnoj sednici je ponovo podela i vređanje velikog dela našeg naroda, jer kada kaže – dođite, u subotu je skup slobodnih, dostojanstvenih i uspravnih ljudi, uvredio je sve one ostale, sve one koji možda žele da dođu sutra, u petak ili one koji možda ni ne žele da dođu ni tada, a ne žele da dođu ni u subotu. Svi oni ostali su zarobljeni, nedostojanstveni i potčinjeni. I takve podele mi ne želimo. I to je ono što je moja najveća, najvažnija poruka danas.
Mi ne želimo podele. Ja ne mislim da u ovoj zemlji postoje slobodni ljudi i potčinjeni ljudi. Ja mislim da u ovoj zemlji postoje ljudi, ljudi koji različito misle, ali i jedni i drugi su slobodni, zato što smo mi u svojoj srži, suštini slobodarski narod.
Ja ne mislim da postoje robovi i mislim da je strašno i skandalozno što svaki dan u tajkunskim medijima čitamo da postoje robovi. Danas su rekli da ljude trpamo u pokretne torove u jednom od tajkunskih medija, pokretne torove. Sve te ljude nazvali ste ovcama. I dok god opozicija misli da ljudi mogu da se kupe za dve hiljade dinara ili tri hiljade dinara ili pet hiljada dinara, da su oni robovi, potčinjeni, zarobljeni, ovce, sendvičari, dok god to mislite, ljudi neće glasati za vas, zato što to mislite o vašem narodu. Vi delite ljude. To nije u redu. I na kraju naravno da takva atmosfera završi u jednom ili u drugom obliku nasilja.
Strašno je da mi danas živimo u državi u kojoj jedan univerzitetski profesor, profesor sa filozofskog fakulteta, kaže da ukoliko nekoga ne možete da pobedite na izborima, a vi ih jurite po ulicama. I kaže – jurićemo vas po ulicama. I nakon dva dana to se i desi, neki mladi ljudi su poslušali, napali jednog političkog analitičara. Nismo čuli osudu tog napada. Čuli smo ograđivanje nakon četiri dana rasprave, ograđivanje i osudu tog univerzitetskog profesora od dela opozicije, ne čak ni cele opozicije.
Odmah nakon toga, sat vremena nakon toga, što kaže moj kolega Milenko Jovanov, zaokružili smo, napravili pun krug, odmah su posuli pepelom i rekli - ma nije on u stvari ni mislio i u stvari mi njega i ne osuđujemo i ne ograđujemo se. To je samo njegovo mišljenje.
Danas smo videli salvu odbrana tog univerzitetskog profesora zato što nema veze da li univerzitetski profesor koji svaki dan provodi sa decom poziva direktno na nasilje. Ako je to nasilje nad neistomišljenicima, vašim neistomišljenicima, vi ne možete da delite ljude na elitu i sendvičare, na lepe i ružne, slobodne i zarobljene. Nije u redu. To nije u redu.
Rekla sam, što se tiče protesta protiv nasilja, najveće poštovanje prema svim ljudima. Nemam nikakav problem. Pokazali smo u poslednjih deset godina vlasti da svako u ovoj zemlji može da kaže mišljenje suprotno onome što mi mislimo kao vladajuća stranka ili vladajuća koalicija, da ljudi mogu da izađu, da protestuju iz dana u dan, iz nedelje u nedelju. Nikakav problem, čak i kad dođemo do toga da blokiraju druge građane i da njima oduzimaju slobodu kretanja, uvek uvereni da će na kraju razum preovladati i da će ljudi razumeti da nikakvog smisla nema da u jednoj demokratskoj državi uvek na kraju moramo da sednemo za sto i da se dogovorimo.
Nije potrebno da Ministarstvo unutrašnjih poslova deluje represivno, da nekog blokira, gura, tuče, ne daj Bože, ubije, kao što je to bilo na protestima 2008. godine, već da će se ljudi izraziti i posle nekog vremena shvatiti da ipak treba da pričamo i da će se tako sve smiriti i do sada se uvek tako sve smirivalo. Na kraju smo došli i razgovarali.
Zbog toga sam sa ministrima iz Vlade došla i sedela, sedela, evo, skoro čitavih pet dana da razgovaramo o Izveštaju koji ste tražili da vam Vlada napiše, pošalje i predstavi i da razgovaramo o ovoj ne samo izuzetno važnoj temi, nego i jednoj od najvažnijih temi, na jednoj od najvažnijih sednica koje smo mi ikada imali.
Žao mi je što deo onih koji su nas pozvali i tražili taj izveštaj predložili ovu sednicu, prvo, uopšte nije ni glasao za dnevni red te sednice, koju su sami predložili i sami tražili. Mislim da je to politička manipulacija koja pokazuje nedostatak odgovornosti i nedostatak smislenosti u ovom teškom trenutku, ali odgovornost pre svega prema građanima. Nema veze usvojen je dnevni red, usvojen je glasovima narodnih poslanika koji ga čak nisu ni predložili, a da bi imali tu debatu. Šta bi vi rekli građanima da poslanici koji čine većinu u ovom parlamentu nisu glasali za taj dnevni red? Kako bi to objasnili građanima? Predložili smo sednicu, tražili izveštaj, predložili dnevni red i nismo glasali. Pa kakav je to odnos prema građanima? Gde mi tu pokazujemo ozbiljnost i odgovornost?
Želim i kao predsednica Vlade da se zahvalim poslanicima SNS i našim koalicionim partnerima zato što ste glasali za dnevni red nekih drugih narodnih poslanika, narodnih poslanika opozicije koji su to predložili, a onda na kraju za to nisu čak ni glasali, jer da niste to uradili ne bi ni mi danas bili ovde, da niste to uradili ne bi ni predstavili ovaj Izveštaj, da niste to uradili ne bi ni razgovarali u ovom domu, domu naroda, domu demokratije o ovako važnoj temi, ne bi nas čuli građani.
Onda su neki odlučili i da napuste ovu sednicu prvi dan. Počeli smo u četvrtak, odlučili su da napuste već u petak. Neki se nikada nisu vratili zato što im ova tema uopšte nije bila važna, a neki su se vratili.
Mislim da smo pokazali, i na tome zahvaljujem i predsedniku Narodne skupštine, najveći i najširi stepen razumevanja i demokratije i poslali takvu poruku upravo iz ovog doma. Ne da se neko nekog plaši, ne da neko od nekog beži, ne da neko nekom nešto uskraćuje, već upravo suprotno, da imamo razumevanja i da mislimo da demokratski principi i načela moraju da se poštuju.
Podsetiću sve građane Republike Srbije, mi smo završili sednicu Skupštine u petak u 17.00 časova. Zašto? Da bi oni koji žele da budu na protestu protiv nasilja u 18.00 časova mogli da stignu na taj protest protiv nasilja. Mislim da je to najveći stepen demokratije i najlepše lice i demokratije i Srbije u ovom teškom trenutku.
Sa druge strane, ne razumem da ti isti nekom brane da se okupe na svom skupu, na skupu nade, na skupu jedinstva i na tom skupu su dobrodošli svi i oni koji protestuju protiv nasilja i oni koji traže nečije ostavke i svi ostali. Nemamo nikakav problem, ali zašto ponovo delite ljude na one koji imaju pravo da imaju skup i na one koji valjda nemaju pravo da imaju skup? Zašto su jedni divni, a drugi su sendvičari? Zar nije to sve naš narod? Zar nismo to svi mi zajedno? To je, takođe, neka borba protiv nasilja.
Konačno, želim, takođe, da kažem da sam zaista iskreno očekivala da na ovoj sednici, tokom čitave ove sednice čujem nešto o merama, o konkretnim merama kako da se borimo protiv nasilja. Slovom i brojem, a sve sam, kao što ste videli pisala, slovom i broje, osim četiri narodna poslanika opozicije, niko drugi iz opozicije nije govorio ni o jednoj jedinoj meri, da li nekoj novoj meri koju predlažete ili o našim merama, pa kakve očekujete da će dati rezultate i zašto neće raditi ili zašto su pogrešne i kako da ih unapredimo ili zašto uopšte da ih ne implementiramo. Četiri, slovom i brojem, poslanika opozicije su pričala o merama. Tim pojedinačnim poslanicima opozicije sam se beskrajno od srca zahvalila zato što su pokazali da postoji nešto iznad politike.
Ja mislim da je ovaj trenutak i ovakva sednica Vlade u stvari svim našim građanima trebala da pokaže da svi mi razumemo da nije politika sve, da postoji nešto iznad politike i da postoje određene stvari koje nisu, ne smeju i nigde nisu stvar političkog obračuna i političke borbe. Ne smemo da licitiramo i da se borimo tako što kažemo – e, u vaše vreme je ubijeno ovoliko i ovoliko žena, a mi kažemo – ali u vaše vreme je ubijeno ovoliko i ovoliko žena. To nije stvar političke borbe zato što ljudi nisu brojevi.
Kada sam govorila da se valjamo u blatu, govorila sam o tome zato što čim vi nama spočitate da smo mi krivi za ubistvo nekih žena ili, užas još veći, neke dece, čim mi na to odgovorimo, mi smo već svi zajedno neljudi i u blatu. Zato sam pet dana apelovala da ne pričamo o tim stvarima na taj način. Nadam se zaista da ćemo, nakon ove sednice svi otići dalje na posao ili večeras kada dođemo kući, razmisliti o svemu i razmisliti šta još dodatno možemo svi zajedno da uradimo za naše društvo dijalogom, a ne time da pokušamo da upotrebimo užasne ljudske tragedije za političke borbe, političke obračune.
Reći ću vam još jednom i da se složimo, molim vas, važno je oko toga zato što je važno za političku budućnost dalju u Srbiji.
Rekla sam, mnoge zemlje na svetu, i u Evropi i na svetu, su imale, doživele, nažalost, slične tragedije i slične masakre, ali niko, nikada, nigde nije to koristio za politički obračun i političku borbu. Niko nikada nigde to nije koristio da pozove ljude na proteste protiv neke vlasti imputirajući time direktno da je određeni čovek, pojedinac iz te vlasti ili mi kao vlast odgovorni ili krivi za to. Niko nikada nigde. Po tome smo uspeli da budemo, nažalost, jedinstveni.
Ali, mislim da nismo propustili priliku i da nismo propustili šansu. Mi stojimo tu sa pruženom rukom. Ta ruka je pružena kada smo, odnosno vi, poštovani narodni poslanici, kada ste vi glasali za dnevni red koji vi niste predložili, već je predložila opozicija. Kada ste vi glasali za taj dnevni red, za koji oni koji su ga predložili nisu glasali. Kada se vi rekli – želimo da se o ovome razgovara. Tada je, ako ne ranije, pružena ta ruka.
Sedela sam ovde da vam pokažem pet dana da je ta ruka pružena i zahvaljivala se od srca onim narodnim poslanicima koji su bili konstruktivni i davali predloge i kritikovali i mene lično. Ništa strašno, sve je u redu. Naravno, ja sam predsednica Vlada. Ni po jada da sam samo ja kriva i odgovorna. Sve je u redu. Zato što su pričali o merama i pričali šta bi još dodatno mogli da uradimo, a takvih je bilo. Rekla im – hvala vam beskrajno, hvala vam zato što smo pokazali da postoje stvari iznad politike.
Stojimo i dalje sa pruženom rukom. Ova prilika koju smo imali nije prošla. Nije jedna od tih prilika i šansi koje dođu, prođu i nikad se ne pojave. Mi stojimo tu sa pruženom rukom i ja verujem da će to ljudi prepoznati. Zaista iskreno, duboku verujem da će to ljudi prepoznati.
Ako sam pravila greške, za sve greške koje sam pravila u ovim teškim trenucima želim da se izvinim građanima Republike Srbije. Svako ko se našao povređenim ili uvređenim mojim gestom želim da im se izvinim. Žao mi je. Da, pravimo greške pod pritiscima. Žao mi je, ali ja mislim da građani ne smeju da se dele i mislim da u ovoj tragediji mi moramo da ostanemo jedinstveni.
Mislim da ako pozovemo da razgovaramo da onda glasate za dnevni reda da razgovaramo. Ako Vlada predloži mere, ako predsednik Republike predloži mere, da je ovo dom u kom se tokom pet dana razgovara o mera, a to se nije desilo. Stalno sam molila i stalno vraćala da razgovaramo o merama i stalno molila i stalno vraćala na to da osudimo nasilje, bez obzira da li su pozivi bili upućeni sa ove ili sa one strane, ali uglavnom su podele i pozivi na nasilje bili upućeni od strane onih koji organizuju protest protiv nasilja.
Razumem da ti ljudi nisu sledbenici tih političara. Potpuno mi je to jasno. Ali, molim vas, još jednom, da pokušamo da premostimo sve ove razlike i da pokušamo da se uzdignemo i da kažemo – nije sve u životu i na svetu politika, postoje i važnije stvari.
Možemo, i uvek smo tu, da razgovaramo oko toga da li smo ili nismo nešto doprineli ekonomskom rastu. Mislim da jesmo i da je to više nego očigledno, vi mislite da nismo.
Da li smo dobro ili dovoljno brzo gradili puteve ili pruge ili nismo? Mislim da jesmo, vi mislite da nismo.
Da li smo dovoljno ili ne uložili u poljoprivredu, da li smo dobro raspodelili budžet, da li smo trebali više u obrazovanje, a manje u vojsku? Mislim da smo uradili najbolje što smo mogli u datom trenutku za našu zemlju i da ona napreduje, vi mislite da nismo.
To je domen politike i političke borbe, ubijena deca nisu. Ubijene žene, nisu. Molim vas da se makar oko toga razumemo.
Zahvaljujem svima što ste mi dali priliku da budem ovde sa ministrima, da odgovaram na pitanja i zaista se nadam da ćete pozdraviti sve skupove na koje naši građani žele da dođu.
Ja u svoje ime želim da kažem građanima da su uvek svi dobrodošli na skup protiv nasilja u subotu da svakako, sa moje strane, ja ću biti tamo, pa zato želim da pozovem građane jer to skup koji ja osećam bliže svom srcu, skup nade, skup jedinstva i želim da ih pozovem da dođu i u petak i da pokažemo da postoji Srbija nade i da postoje stvari koje su iznad politike i da su u ovoj zemlji svi jednaki.
Hvala vam mnogo. Živela Srbija!